Stvaranje neologizama, novih ili inoviranih reči, kovanica smatraće se u ovom radu procesom, a ne statičnim momentom, jer se na osnovu podataka iz dosadašnje domaće i strane literature može zaključiti da su navedeni termini služili da označe različite tačke takvog procesa: 1. tek izgovorenu ili napisanu novu reč (up. tzv. egologizme u radu I.F. Evstigneeve, 1984) ; 2. tek preuzetu novu reč od strane sagovornika bilo da ju je ovaj razumeo, bilo da je aktivno koristi (up. Sornig, 1981); 3. zaživelu reč u standardnom jeziku (A.A. Bragina, 1973); 4. već duže vremena upotrebljavanu reč u standardnom jeziku (up. Ćirilov, 1983) ili 5. reči koje su bile ili jesu nove u jednoj društvenoj grupaciji (cf. za srpskohrvatski jezik: T. Sabljak, 1981, za šatrovački; D. Andrić, 1976, za žargon; D. Đorđević, 1961, za frajerski govor). Zato termin nova reč nije dovoljno jasan ako ga upotrebljavamo za opisane slučajeve od 1 do 5. Još je nejasniji kad znamo da se termin odnosi na sasvim izmišljenu reč, novoskovanu, ili, pak, staru reč u sasvim novoj upotrebi.
Nemoguće je očekivati da svi govorni predstavnici jednog jezika znaju sve reči tog jezika. Otuda postoji velika individualna razlika među govornicima šta podrazumevaju pod novom rečju u svom jeziku. Za svaki pojedinačan jezik neophodno je izgraditi osnovne kategorije za procenjivanje šta je nova reč tj. neologizam. Da navedemo samo nekoliko otvorenih pitanja u vezi sa izradom osnovnih kriterija: da li je, na primer, za predstavnike srpskohrvatskog jezika nova i ona reč koju govornik nije čuo, a koja postoji kao stručni termin već odavno? Koliko dugo se neka reč smatra novom u leksikonu datog jezika?
Poznata je tvrdnja da u razumevanju jedne reči govornik i sagovornik ne podrazumevaju isti sadržaj, bez obzira na to što su reči koje već dugo postoje u leksikonu i frekventno se koriste. Sa neologizmom stvar je još kompleksnija – gotovo je nemoguće pretpostaviti da svi govornici imaju isto značenje na umu jer je iskustvo sa njima manje.
Ovih nekoliko pitanja dovoljni su da pokažu kako je kompleksno istraživanje novih reči u jeziku uopšte, kako sa metodološke tako i sa teorijske strane. Ne postoji ni zadovoljavajuća definicija neologizama naročito kada se određuju mehanizmi nastanka novih reči. Razmatraćemo ovde definiciju koju daje američki psiholingvista Eve Clark (1980) koja smatra da neologizmi nastaju iz komunikacionih potreba da u rečniku govornika ispune leksičku prazninu, trenutnu ili stalnu. Trenutna praznina je i ona koja nastaje kada (sa)govornik ne može da se seti neke reči koja inače postoji u leksikonu datog jezika kojim govori, a stalna je praznina kada za dati pojam ne postoji odgovarajuća reč u jeziku. Prema ovakvom shvatanju, trenutne i stalne praznine u leksikonu govornika glavni su podsticaj bogaćenju kako kod dece tako i kod odraslih.
Postoje određene slabosti i ove definicije, mada je u poređenju sa drugim, sveobuhvatnija. Na primer, za razliku od dece, odrasli predstavnici, u našem slučaju srpskohrvatskog jezika, stvaraju nove reči i kada dobro znaju da u jeziku postoji određena reč za dati pojam, ali novostvorenom rečju žele da izraze lični stav prema onome o kome/ čemu i kome govore. Pod sumnjom je, nadalje, i mišljenje da neologizmi nastaju isključivo iz komunikacionih potreba, ako prethodno ne odredimo šta u jeziku smatramo pod komunikacijom (da li, na primer, i unutrašnji monolog ili tzv. egocentrični govor).
U ovom će se radu naporedo upotrebljavati termin nove reči i neologizmi da označe razumevanje nove reči od strane sagovornika, u ovom slučaju srpskohrvatskog jezika, bez obzira na to da li će ih kasnije uključiti u aktivni leksikon. Pod razumevanjem se danas u literaturi razmatraju različiti sadržaji. Ovde ćemo podrazumevati da je to sposobnost koja je s jedne strane vezana za psihološke procese, a s druge, za kontekstualne. Polazimo od razumevanja novih reči iz uverenja da nam taj proces može osvetliti proces stvaranja neologizama od strane govornika, o čemu je u dosadašnjoj literaturi više pisano nego o razumevanju. S obzirom na to da ispitujemo razumevanje novih reči prihvatamo i sud da one nastaju iz komunikacionih potreba. Nadalje, razmatraće se ovde samo one nove reči koje su sagrađene pomoću složenica ili pomoću derivacionih sredstava (sufiksi/prefiksi), a navodi se samo jedan primer nove upotrebe već znane reči.

HIPOTEZE

Sprovedeno je empirijsko istraživanje sa učenicima osnovne škole (V – VIII razred) i sa grupom odraslih ispitanika s ciljem da se u jednom probnom istraživanju utvrdi šta i kako ispitanici razumeju kod neologizama i da li postoji veza između razumevanja i uzrasta, u ovom slučaju osnovnoškolske dece starijih razreda. Iz kompleksne problematike razumevanja nove reči pažnju smo usmerili na samo dva pitanja:
1. kako ispitanici na osnovu forme pokušavaju da reše značenje reči;
2. kakav je odnos između forme reči i Konteksta.

Osnovna je hipoteza da derivaciona sredstva kakva su sufiksi i prefiksi, kada su višeznačna, mogu biti značenjski interpretirana u novostvorenim rečima tek u širem Kontekstu.

UZORAK

U ovom se radu saopštavaju rezultati dobijeni anketom grupe odraslih ispitanika (ukupno 21) . Od 38 novih reči pronađenih u dnevnoj štampi u periodu od godinu dana, za anketu je odabrano samo 10 (up. priloge 1 i 2). Reči su date van konteksta i od ispitanika je traženo da ispišu značenje datih novih reči. Od ukupno 10 reči 2 su složenice (aplauzometar, umoćutalo), jedna se može uslovno odrediti kao složenica (Hrbin) dok su tri stvorene pomoću derivacije (brenavljenje, čitalište, gubitaš, hotice, krznaš, pametarka, sraslica). Za svaki pojedinačan primer procenjuje se razumevanje sa stanovišta funkcionisanja tzv. operacionalnih principa: određuje se koji je od njih dominantan za razumevanje date nove reči ako u obzir uzmemo značenja iz šireg Konteksta (cf. prilog 2).

OPERACIONALNI PRINCIPI

Kada govorimo o načinu stvaranja novih reči neki autori polaze od čisto jezičkih principa , dok se drugi više bave misaonim. Ovaj drugi pristup prihvataju, pre svega, oni koji ovaj problem istražuju sa psiholingvističkog stanovišta (cf. E. Clark, 1980; A. Cutler, 1981; K. Sorning, 1981). Ovde ćemo se više oslanjati na ovaj drugi, u literaturi nazvanim operacionalnim principima, pod kojima se podrazumeva način organizovanja i funkcionisanja mišljenja u procesu stvaranja i razumevanja reči. Polazi se od ovog nivoa analize da bi se proverilo da li je pogodniji za objašnjenje nastanka novih reči uopšte, nezavisno od date jezičke strukture.
Sa liste do sada ponuđenih operacionih principa, koja još nije konačna, za ovaj rad je odabrano samo nekoliko, za naše empirijsko istraživanje relevantnih: princip transparentnosti (prozirnosti), princip produktivnosti, princip konvencionalnosti, princip regularnosti. Do sada su autori govorili o ovim principima posmatrajući šta govornik radi kada nove reči stvara (E. Clark, 1980; W. Deutsch i K. Braun, 1984) i to izolovan jedan princip od drugog. Šta se dešava u procesu razumevanja nove reči, koliko znamo nije detaljnije pisano sa ovog teorijskog stanovišta. Vredno naučne pažnje je, onda, proveravanje da li se govornik i sagovornik služe istim operacionim principima kada stvaraju i razumeju nove reči. Isto tako nije detaljnije istraživana interakcija navedenih principa u razumevanju jedne nove reči. U ovom radu pokušaće se samo delimično pronaći odgovori na ova pitanja.
Principom transparentnosti, koji se različito definiše kod različitih istraživača (cf. K. Sorning, 1981; A. Cutler, 1981; E. Clark, 1980) pokazuje se da su značenjski prozirnije one reči čija tvorbena sredstva imaju samo jedno značenje. Analogno tome, manje je prozirno ono tvorbeno sredstvo koje ima više značenja. Na primer, ako jedan sufiks ima samo jedno značenje biće lakše razumljiva novostvorena reč od one koja je sačinjena pomoću sufiksa koji ima više od jednog značenja (up. primer broj 7 u našem materijalu). O ovom se principu može govoriti sa stanovišta govornika: za koju formu novostvorene reči se on opredeljuje kada reč stvara; odnosno, sa stanovišta sagovornika: kakvu novostvorenu reč on bolje razume. Kao i kod drugih principa, i ovde govorimo o različitim stepenicama prozirnosti značenja reči, tj. o nekoj vrsti skale na kojoj se, s jedne strane, mogu svrstati semantički potpuno neprozirne reči, i na drugoj, lako prepoznatljive reči.
Drugi je princip produktivnosti, o kojem su, kako domaći tako i strani autori, detaljnije pisali. Pod ovim se principom podrazumeva „sposobnost tvorbenog uzorka da se prema njemu stvaraju nove riječi“ (Priručna gramatika, 1978, 220), ali i frekvencija kojom govornici upotrebljavaju određena tvorbena sredstva za tvorbu novih reči. Svi se autori slažu u tome da postoje stepeni produktivnosti pojedinačnih sredstava u tvorbi reči, međutim, u nas još uvek ne postoji (p)opis takvih sredstava sa stanovišta skale produktivnosti.
Treći je princip regularnosti kojim se želi pokazati težnja jezičkog sistema za doslednom upotrebom postojećih jezičkih pravila i izbegavanjem izuzetaka i „nepravilnosti“. Na primer, u srpskohrvatskom jeziku se može očekivati da će se nove reči pojaviti u slučajevima kada od nomina agentis ženskog roda ne postoji i muški rod (na primer, deca uzrasta od pet godina prema spremačica prave muški rod spremač), ili, pak, da svaka pozitivna forma (bilo da je glagol, prilog ili pridev) ima i svoju negiranu formu (up. naš primer br. 5).
Principom konvencionalnosti želi se skrenuti pažnja na dobro znanu činjenicu u jeziku da za određena značenja postoje određena tvorbena sredstva, ustaljena i normirana te u tom smislu i konvencionalna ((up. na primer, u Priručnoj gramatici, 1978, 302 – 303, prefiksna konvencionalna sredstva). Konvencionalna pravila nisu statična, jednom za uvek u jeziku data, već dinamična, promenljiva u zavisnosti od procesa koji se dešavaju u jezičkom sistemu kao celini (K. Sorning, 1981). Međutim, i onda kada su konvencionalna sredstva za stvaranje novih reči data, reč ipak „ne zvuči dobro“ jer tek u interakciji sa drugim principom odmerava se stepen konvencionalnosti nekog drugog tvorbenog sredstva. Kada stvaraju ili razumevaju novostvorene reči, razlika između dece i odraslih upravo je u funkcionisanju ovog operacionalnog principa: deci predškolskog i ranog školskog uzrasta nisu poznata sva značenja tvorbenih sredstava pa ih ona „pogrešno“ koriste iz nepoznavanja tih značenja. Odrasli ih, međutim, znaju i namerno krše da bi novostvorenoj reči dali osobni pečat.
Do sada je u raspravi o novim rečima isticano da je od velike važnosti emocionalno stanje govornika, njegov stav prema onome o čemu i kome govori, njegova motivacija za govorenje (up. posebno K. Sorning, 1981). Međutim, nije isticano da je potrebno uspostaviti poseban princip, nazovimo ga ovde uslovno afektivnosti koji utiče na izvor tvorbenih sredstava. (up. S. Savić, 1983). Srpskohrvatski jezik nudi dosta podataka za uvođenje ovakvog principa: postoje posebna derivaciona sredstva za izražavanje emocionalnog stava govornika (na primer, različite deminutivne, pejorativne tvorbene mogućnosti), o čemu za sve slovenske jezike detaljnije piše E. Stankiewicz, 1972). Jasno je da se i kod ovog principa mora govoriti o stupnjevima emocionalnosti (što različiti sufiksi za deminutive ili augmentative u našem jeziku lepo pokazuju).
Na kraju ovog uvodnog izlaganja skrećemo pažnju da bi valjalo modifikovati osnovnu definiciju neologizma koju smo na početku rada naveli: nove reči nastaju uglavnom iz komunikacionih potreba (ali ne uvek) govornika / sagovornika, da ispune leksičku prazninu koja može biti trenutna, stalna ili nastala iz afektivnih namera govornika / sagovornika prema onome o čemu, kome govori.
Što se tiče opisanih principa, valja naglasiti da njihova lista još nije konačna, i da oni funkcionišu zajedno, te da u datom trenutku jedan od njih biva dominantan za razumevanje date nove reči. Svako se razumevanje odvija u Kontekstu (socijalnom, kulturnom, rečeničkom) te se dominantnost određenog principa može objasniti tek u interakciji Konteksta i skupa prinipa.

REZULTATI I DISKUSIJA

1. Novostvorenu reč aplauzometar, iz šireg konteksta Aplauzometar je u nekim trenucima, kao u pomenutoj baletskoj tački, pokazao maksimetar, razumeli su svi ispitanici osim jednog. Skoro se svi slažu da je u pitanju „sprava“, „naprava“, „aparat“, „merač“, za merenje, ali se iz odgovora ispitanika vidi da nije podjednako jasno da li „aplauza“ u sali ili „popularnosti“, „nečijeg uspeha“, a još je manje bilo razumljivo da li je u pitanju merač „jačine“, „intenziteta“ ili „odobravanja“ tj. da li su i ove semantičke osobine deo ukupnog značenja date složenice. Ako se pogleda tvorbena strana ove složenice vidi se da je sačinjena prema produktivnom pravilu za stvaranje složenica (pomoću spojnog vokala –o –) sa -metrom (postoje i drugi neologizmi ovog tipa: blesimetar ili parkometar u prilog 2). I ispitanik koji nije upisao značenje navodi „mogu iz delova da rekonstruišem značenje“ što objašnjava da je značenjska prozirnost ove reči velika.

2. Za novu reč brenavljenje, (širi kontekst Brenavljenje u Sava-centru), tri ispitanika nisu znala da upišu značenje dok su ga ostali dovodili u vezu sa pevačicom Lepom Brenom. Iz odgovora ispitanika vidi se da značenje nije sasvim jasno: da li se misli na „ponašanje L.B.“ ili na imitiranje njenog ponašanja „izigravati L.B.“, „pevati, igrati kao Brena“, „blesavljenje na Brenin način“, ili je, pak, u pitanju opšta ocena da je to „vrsta šunda u našoj zabavi“. Značenje je ove reči još neizdiferencirano, upotrebljeno u malom broju različitih konteksta, pa je sagovorniku teško da razume šta je neko „osnovno“ značenje. Za relativno lako razumevanje ove reči na globalnom značenjskom planu presudan je širi socijalni i kulturni kontekst (činjenica da je ta pevačica danas veoma popularna). Očigledno je iz navedenih odgovora da se u nekim slučajevima kao dominantan princip u razumevanju nametnuo princip afektivnosti – negativnog stava prema „blesavljenju na Brenin način“. Nekoliko je ispitanika navelo da ih brenavljenje podseća na benavljenje (od bena) pa su preko asocijacije dali slično značenje i novoj reči. Slično se dešava i sa drugim rečima u ovom istraživanju (o čemu će biti više reči u diskusiji o primeru br. 8).

3. Značenje reči čitalište, iz šireg konteksta „Skup organizovan u saradnji sa „Beogradskim čitalištem“, razumeli su svi ispitanici, ali je vidno da su neki razumeli da se radi o mestu: „prostorija“, „čitaonica“, „prostor namenjen čitanju“, „mesto gde se čita“, „biblioteka“, ili se, pak, radi o ljudima: „publici“, „čitalačkoj publici“, „krugu čitalaca“, „grupi koja čita“ u tom prostoru. Prevalencija je ipak za značenje mesta, prostora. Značenje sufiksa –lište je dvoznačno, njime se može označiti i mesto i ljudi pa se moglo očekivati da će ispitanici razumeti značenje ove nove reči opredeljenjem za jedno od dva značenja kada su reč dobili van konteksta. Tek u rečeničnom kontekstu značenje ovog sufiksa se realizuje. To je bilo za očekivati jer princip transparentnosti kaže ukoliko jedno tvorbeno sredstvo ima više značenja transparentnost je manja.

4. Novostvorenu reč gubitaši (up. i čizmaši u prilogu 1), iz šireg konteksta „Lek za gubitaše“, razumela je većina ispitanika, osim dvoje. Reč je u poslednje vreme frekventna u dnevnoj štampi, pa su je ispitanici verovatno sreli i pre anketiranja. Odgovori su bili: „oni koji posluju sa gubitkom (gubicima)“, „oni koji imaju gubitke“, „koji stvaraju gubitke“, „oni koji su pretplaćeni na gubitke“, „oni koji uvek, po pravilu gube“. Izuzev jednog slučaja, nije eksplicitno navedeno da se radi o ljudima koji gube, već su to „radne organizacije“, „fabrike“, „oni“, u čemu vidimo odraz naše društvene prakse da se kolektivno radi, odnosno gubi. Većina je ispitanika navodila i bližu odredbu da su to oni koji „stalno“, „uvek“, „po pravilu“ gube, što jeste osobina ovog sufiksa –aš uz nomina atributiva ili nomina agentis. Transparentnost značenja ove reči bila je velika pre svega zbog toga što se lako mogla dovesti u vezu sa širim društvenim kontekstom, jer, kako ćemo pokazati (u primeru 7) sufiks –aš ima više mogućih značenja.

5. Novostvorenu reč hotice , iz šireg konteksta Takvu ženu će muškarac i hotice i nehotice poštovati, nije razumeo relativno velik broj ispitanika (od 21 ukupno 6). Princip transparentnosti je u ovom primeru zadovoljen samo u izvesnom stepenu. Od onih ispitanika koji su reč razumeli, većina je rekla da je značenje „smišljeno“, „namerno“ (ukupno 8), mada bi radije rekli „hotimično“ a ne „hotimice“. Jasno je da su za nerazumevanje ove reči presudni bili principi konvencionalnosti i produktivnosti. Prema uobičajenom i produktivnom hotimice / nehotimice, stoji uobičajeno samo nehotice, dok je pozitivna forma retka i neobična. Stvarajući novu reč uz doslednu primenu principa regularnosti govornik je dobio posebno neobičan oblik uzimajući u obzir inače produktivno pravilo u našem jeziku da se negativan od pozitivnog oblika dobija dodavanjem rečca ne-, odnosno obratno.

6. Novostvorenu reč Hrbin, iz šireg konteksta „Kad me pitaju šta sam po nacionalnosti ja kažem Hrbin“, nije razumelo 12 od 21 ispitanika, što je više od ukupnog broja. Četiri je navelo moguće značenje „Hrvat(o)-Srbin“, ali bez bliže odredbe značenja te složenice. Nekoliko ispitanika je dalo i svoj sud o toj složenici „Mogu da prihvatim: Hrvat koji živi u Srbiji i na neki način „izdao“ naciju“, „Zagrepčanin koji živi u Beogradu (Hrvat u Srbiji)“, „kreten koji misli da je jugosloven“. Jedan je ispitanik pokušao da odredi „etimologiju“: „zajednička praforma etnicita Srbo-Hrvati (prema Miliću od Mačve)“. Jedan je ispitanik prosudio da je u pitanju „neko prezime“ (reč je u testu bila napisana velikim slovom).
Može se konstatovati da u ovom primeru princip transparentnosti nije zadovoljen, jer reč nije sačinjena prema konvencionalnim pravilima jezika. Uobičajeno je pravilo za pravljenje složenica da prva reč bude kraća od druge, ako je u pitanju složenica od dve reči. Međutim, pravilo ne precizira koliki je minimum dužine – jedna morfema, fonema i sl. Pravilo je, barem za sada koliko znamo o složenicama, veoma fleksibilno kada se procenjuje sa stanovišta razumevanja nove reči. U našem slučaju samo jedan glas –r – koji je zajednički za obe reči (Hrvat, Srbin) i inicijalno H- bili su nedovoljni za razumevanje izvedene nove reči. Međutim, čim smo ispitanicima koji nisu znali značenje, počeli da izgovaramo širi kontekst: „Kad me pitaju šta sam po nacionalnosti...“ odmah su prepoznali značenje reči. Širi društveni i rečenični kontekst pomogao je u razumevanju reči koja nije sačinjena prema konvencionalnim pravilima. Neki su ispitanici značenje razumeli kroz lični sistem vrednosti pa je afektivni princip bio dominantan u razumevanju. Primer nam pokazuje da se ne može govoriti o dominantnosti jednog principa u razumevanju kod svih ispitanika, već samo o potencijalno, ili približno dominantnom principu jer se mora računati sa individualnim razlikama u razumevanju kako reči uopšte tako i novostvorenih.

7. Da je zoološki termin krznaš, iz šireg konteksta Nutrija je zahvalan krznaš, prepoznalo je samo troje od svih ispitanika, koji su inače stručnjaci za jezik, pa smo smatrali da je za ostali deo ona ipak neologizam. Za većinu ispitanika reč je bila razumljiva, ali se na osnovu odgovora može zaključiti da nisu svi ispitanici sasvim isto značenje podrazumevali. Jedni su navodili da se radi o čoveku : „odeven u krzno“, „koji ima mnogo krzna“, odnosno „trgovci krznom“, dok je nekoliko ispitanika shvatilo reč u metaforičnom značenju: „bogataš“, „čovek koji ima lovu“, ili, pak, „maljav čovek“. Drugi su, međutim, navodili da je u pitanju životinja „koja ima krzno“, „životinja sa krznom (krznašica)“, „životinja čije je telo prekriveno krznom“, ili je u pitanju predmet: „kaput od krzna“, „krzneni kaput“. Mada se činilo, prema statističkim podacima o razumevanju, da je reč lako razumljiva jer su ispitanici znali reč krzno i semantičke mogućnosti sufiksa –aš. Pokazalo se da je transparentnost značenja samo delimično ostvarena jer su različita značenja sufiksa –aš (za označavanje osobe, životinje, predmeta) mogla potpuno da se ostvare tek u širem rečeničnom kontekstu. U razumevanju reči sa višeznačnim sufiksom izvan konteksta izgleda da sagovornik iz ukupnog znanja o datom sufiksu izdvaja jedno koje smatra mogućim.

8. Posebno je interesantan neologizam pametarka, iz šireg konteksta „Pa neka i ovaj tekst bude izraz poštovanja i pozdrav koji upućujem toj pametarki, iako je lično ne poznajem.“ Bilo je sasvim jasno ispitanicima da se radi o ženskoj osobi i pameti, međutim nejasno je bilo da li je u pitanju stvarno pametna osoba, što je u originalnom tekstu „umna žena“, „izuzetno pametna ženska osoba“ – što je mali broj ispitanika naveo, ili, pak, pejorativno značenje (što je većina nudila): „osoba koja se pravi pametna“, „koja deli pamet“, „koja misli da uvek sve najbolje zna“, „žena koja pametuje sa malo ironičnim prizvukom“, „pametnica sa malo pejorativnom konotacijom“, „osoba koja previše pametuje“, „osoba koja pametari, odnosno koja stalno stavlja neke primedbe“. Kako je preovladalo ovo drugo značenje kod naših ispitanika? Pojedinci su navodili da su pametnica, umnica, mudrica, sasvim oslobođene pejorativnosti, i sličnog značenja. Moguće su nekolike pretpostavke. Sufiks –arka (up. B. Ćorić, 1981, 112) imaju imenice uličarka, besposličarka pa je pejorativno značenje kod pametarka shvaćeno analogno prema značenjima ovih reči. Međutim, protivargument ovakvom shvatanju je činjenica da postoje reči koje nemaju pejorativnu konotaciju, kao što su atletičarka itd. Druga je pretpostavka da je negativna konotacija rezultat sistema vrednosti ispitanika koji je izgrađen prema patrijarhalnim merilima vrednosti žene i njene pameti. Ako bi prva pretpostavka bila tačna, onda bismo zaključili da značenje nove derivirane reči sagovornici ne razumeju samo na osnovu značenja delova (u ovom slučaju osnove i sufiksa) već i na osnovu asocijacija prema sličnim rečima, o čemu do sada nije vođeno računa. Možemo za sada zaključiti da transparentnost značenja reči pametarka nije potpuna jer je moguća dvoznačna interpretacija značenja sufiksa –arka (pozitivna i negativna pejorativnost). Princip konvencionalnosti je delimično zadovoljen (ispitanici su naveli da je bolje pametnica nego pametarka).

9. Neologizam sraslica, iz šireg konteksta „Na leđima (žene) nose male sraslice koje prirodno obujmljuju majku primer je za reč koja postoji u leksikonu srpskohrvatskog jezika (obično se za dva srasla ploda, najčešće šljive, kaže sraslice), ali sa novom upotrebom (dete). Od 21 ispitanika 4 nije uopšte upisalo značenje, većina je pažnju usredsredila na značenje srastanja, nekada misleći na žensku osobu: „ona koja je srasla“; nekada na predmet, neodređen: „nešto što je sraslo“ (za nešto, sa nečim, međusobno), nekada određen: „sraslina“, „priraslica / „priraslina“, a nekada je to apstraktno značenje: „spoj“, „vezanost“, „deo koji je srastao sa celinom“, ili sasvim lingvistički termin: „složenica (gramatički)“. Raznovrsnost u razumevanju ove reči dovodi se u vezu sa raznovrsnošću značenja sufiksa –ica, ovoga puta uz glagolsku osnovu (up. o ovom sufiksu u knjizi B. Ćorića, 1982, 20 – 44). Transparentnost ove reči je mala.

10. Umoćutalo, iz šireg konteksta Kugla glumište iz Zagreba sa „Poslednjom ljubavnom aferom“ ili „sliko-proizvodom za naša umoćutala“, kako oni nazivaju sopstveni projekat“ nije razumelo 6 od 21 ispitanika, a ponuđena je izrazito heterogena skala značenja. Bilo je nejasno ispitanicima kako dve celine u složenici da dovedu u vezu. Bilo je jasno da se radi o osobi, ali je bilo manje jasno da li je u pitanju neko ko se „pravi pametan“, „misli da je pametan“, „koji ne pokazuje da je pametan“, ili je, pak, pred nama „glupak“, „smetenjak“. Tek u širem rečeničnom kontekstu moglo se preciznije odrediti značenje.
Ukupno gledano konstatujemo veću raznovrsnost u razumevanju složenica, a manju kod onih novih reči nastalih derivacijom. Zaključak je u saglasnosti sa onim što znamo o tvorbi reči u srpskohrvatskom jeziku: stvaranje novih reči putem složenica nije dominantan postupak u našem jeziku, tj. derivacione mogućnosti su veće, raznovrsnije i otuda frekventnije. Moglo bi se pretpostaviti da će princip prozirnosti kod složenica biti teže ostvariv. Činjenica je da su pravila za stvaranje složenica u našem jeziku još uvek veoma fleksibilna te je njihovo razumevanje moguće samo u širem Kontekstu (up. rad B. Salden, 1983, o složenicama u nemačkom i srpskohrvatskom jeziku).

ZAKLJUČAK

Pokazalo se da je kompleksan problem određivanje dominantnog principa u razumevanju neke nove reči. Ako je princip transparentnosti prihvatljiv i za srpskohrvatski jezik, onako kako ga Klarkova definiše, onda ne znači da će i razumevanje nove reči biti automatski ostvareno – ono će zavisiti od kompleksne interakcije sa drugim principima i Kontekstom. Ako bismo prihvatili sud da postoje stepeni transparentnosti značenja novih reči, onda bi naš materijal mogao biti organizovan od više ka manje transparentnom na sledeći način: čitalište, krznaši, aplauzometar, gubitaši, brenavljenje, pametarka, sraslica, umoćutalo, hotice, Hrbin.

LITERATURA

Andrić, D. (1976), Rečnik žargona, Beograd, BIGZ.
Bećar, D. (1983), Izvori leksičkog bogaćenja pesničkog jezika Vaska Pope, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad (rukopis).
Bogdanović, N. (1978), Gordanino pesmoslovlje, Gradina, Niš, br. 2, 72 – 76.
Clark, E.V. (1980), Lexical innovations: How children learn to create new words, Papers and reports on child language development, Stanford University, Vol. 18, 1 – 24.
Cutler, A. (1981), Degrees of transparency in word formation, Canadian journal of Linguistics, Vol. 26/1, 73 – 77.
Ćirilov, J. (1982), Rečnik novih reči: izrazi i značenja nastali u srpskohrvatskom jeziku posle II svetskog rata, Beograd, Narodna knjiga.
Ćorić, B. (1982), Mocioni sufiksi u srpskohrvatskom jeziku, Beograd, Filološki fakultet Beogradskog univerziteta.
Deutsch. W. i K. Braun (1984), Can Children be more innovative than adolts: an experimental study of compounding in German, Journal of child language, Cambridge (u štampi).
Đorđević, D. (1961), Frajerski govor u opštoj problematici govora, Psihološki bilten, Beograd, sv. 2 – 3, 123 – 158.
Evstingeva, I. F. (1984), Okazionalizmi u pismima A. P. Čehova, Kontrastivna istraživanja, Filozofski fakultet, Institut za strane jezike, Novi Sad (u štampi).
Janković, V. (1969), Poetska funkcija kovanica Laze Kostića, Zbornik istorije književnosti, Odeljenje literature i jezika.
Priručna gramatika (1979), Zavod za jezika, Institut za filologiju i folkloristiku, Zagreb, Školska knjiga.
Rosandić, D. i J. Silić (1979), Osnove morfologije i morfostilistike, Školska knjiga, Zagreb.
Sabljak, T. (1981), Rječnik šatrovačkog govora, Zagreb, Globus.
Salden, b. (1983), Studien zu deutschen Kompozita mit verbalen Element als erstem Kompositionsglied und ihren serbocroatischen Entsprechungen, Leipzig, Karl-Marx-Universitat, Sektion Theoretische und angewandte Sprachwissenschaft.
Savić, S. (1983), Principle of affectivity in lexical innovations by Slavic speaking children, rukopis, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike.
Silić, J. i D. Rosandić (1982), Osnove morfologije i morfostilistike, Školska knjiga, Zagreb.
Stankiewitcz, E. (1972), Problems of emotive language, T. Sebeok et al. (eds.), Approaches to semiotics, Mouton & Co, The Hague, 239 – 264.
Sorning, K. (1981), Lexical innovation: A study of slang, colloquialisms, and casual speech, Pragmatics Beyond 11/5, Amsterdam, Benjamin B.V.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi