Говор и писмо

„Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може успоредити с писмом.Пријатељу или зналцу своме, који је на далеко преко бијелог свијета, послати мисли своје на комаду артије, читати, што су људи писали прије двије иљаде година, и написати, да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука која ум људски готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог, него човек.Писмо је отворило пут уму љуцкоме, да се приближи к Богу по могућству своме.“

Данас су говор и писмо два равноправна језичка изражавања.

Еволуција језика

Порекло језика

Настанак језика нераздвојно је повезан са постанком човека.Тачних сазнања о настанку човека и развоју језика и говора нема.Та сазнања, обавијена велом тајне, остала су у праисторији.О њима може само да се предпоставља јер недостају чврсти, опипљиви докази.Лингвиста, Ранко Бугарски, је то објаснио овако: „Човек говори од кад постоји, што ће се рећи бар 100 000 година,а можда и знатно дуже, док пише тек неких пет миленијума.Упрошћено и шематски представљено, ако постојање говора заузима дужину од једног метра, епоха у којој постоји и писмо пада тек у последњих пет цм, што је однос величине од 20:1.“
На основу ове шеме видимо колико је сићушан део од настанка писма, тај део сматрамо историјом јер за њега постоје писани документи, све пре тога је праисторија.Зато није могуће прецизно рећи када су и где први пут задовољени биолошки и друштвени услови за појаву говора.О томе може само да се предпоставља на основу Дарвинове теорије еволуције човека.
Из истих разлога се не зна ни еволуција језика у оквиру врсте, да ли је потекла од једног јединственог извора или је имала више паралелних изворишта.Да ли језици којима се говори у свету имају различито порекло или су настали од једног исконског прајезика људске врсте.

Настанак и развој писма

Писмо је настало пре око пет хиљада година.Претварајући говор у графичке знаке, човек је започео нови период своје културе.У различитим деловима света , и у различито време, људи су у одвојеним заједницама градили своје цивилизације и своју културу, стварајући своја писма.Без писма не би било културе, не би било историје, пољопривреде, књижевности, филозофије, права, религије.Ова сазнања се не би могла заувек памтити, нити преносити.
Са већим степеном цивилизацје и културе људи су тежили за комуникацијом са другим културама.Културна историја света указује на више одвојених култура старог века: месопотамијску, египатску, критско-микенску, хетитску, Мохенџо Доро, кинеску, културу Маја и Астека и културу Пацифичких (Ускршњих) острва.

Хронологија писама по редоследу настајања

Настајање и трајање најстаријих писама по америчком научнику Игнацију Гелб из 1952. године:
1) Сумерски систем клинастог писма у Месопотамији који је настао 3100 година п.н.е.
2) Египатски систем писама (хијероглифско, хијератско и демотско) настало 3000 година п.н.е.
3) Протоеламитски систем писма у Еламу (у доњем току реке Тигар) настао између 3000 и 2200 година п.н.е.
4) Протоиндијски систем писма, настао у долини Инда око 2000 година п.н.е
5) Критски систем писма, настао између 2000 и 1200 г.п.н.е.
6) Хетитско писмо (хетитски хијероглифи) настало 1600 г.п.н.е
7) Кинески систем писма, настао 1300 г.п.н.е.

У последњих тридесетак година воде се полемике о открићима палеописма у Подунављу, на Балкану:

1) Прото писмо Лепенског вира између 8000 и 6000 г.п.н.е.
2) Винчанско писмо, настало између 5300 и 3200 г.п.н.е.

Иако још нису опште прихваћена, скренула су пажњу научника на интензивније проучавање најстаријих налаза писама у Подунављу.Та најстарија писма би по новој хронологији, ако буду прихваћена, била на првом месту по редоследу најстаријих.

Писма су у овим културама настајала упоредо са процесом развоја њихових цивилизација.Сва писма, са ретким изузецима, прошла су кроз дуг процес формирања, од облика сликовног писма до свршених облика фонетског алфабета.Нека од њих су нестала, а нека писма никада нису доживела фазу фонетског алфабета, какав је случај са кинеским писмом.

Писма се према свом изгледу, хронолошки могу поделити у четири групе, односно периода:

1) Пиктограмско писмо – као најстарији облик бележења (пећински цртежи) – 40 000 г.п.н.е.
2) Идеограмско писмо – преношење цртежа на различите материјале – појмовни начин „писања“ – 20 000 г.п.н.е.
3) Слоговно писмо, које је послужило као прелаз између појмова и фонограма.
4) Фонетско писмо или гласовно писмо – које се сматра најсавршенијим од четвртог до првог миленијума п.н.е.

Данас у свету савремене електронике, писмо представља основу примене различитих рачунара чији се рад не може замислити без, њима прилагођених, алфабета, односно азбуке и абецеде. Такође данас су у употреби урбани пиктограми, савремени облици идеограмских и слоговних писама.
Системи писама су се развијали упоредо са писмима.Међу многобројним системима превовладао је линеарни систем распореда знакова приликом писања.Правац писања се такође мењао.Линеарни систем састајао се у ређању знакова по хоризонталној или вертикалнох линији у одређеном правцу.Семитска писма (хебрејско и арапско) пишу се с десна налево.Традиционално кинеско,корејско и јапанско писмо пишу се одозго на доле.Алфабетска писма која су потекла од грчког алфабета пишу се с лева надесно.У почетној фази нека писма су писана неизменичним следом знакова у редовима, и то тако што је један ред писан с десна налево, други с лева надесно и тако редом.Таквим начином писања сваки други ред је писан обрнуто (као у огледалу).
Алфабетски принцип усавршен је у грчком писму, додавањем знакова за вокале.Из грчког језика, најчешће се посредством латинског раширио по свету у разним варијантама.
Прве словенске азбуке (алфабета) изградили су према грчком узору браћа Ћирило и Методије и њихови ученици у IX и X веку.На деловима наше територије коришћена су и друга два писма – глагољица (вероватно прво словенско писмо, босанчица) и абецеда (варијанта арапског писма прилагођена српскохрватском). Данас су код нас у употреби два писма : ћирилица и латиница.Латиница је у разним верзијама и најраширеније светско писмо.
Језици се временом мењају јер се мењају и људи који њима говоре и услови у којима они живе.Друштвене промене доносе нове потребе и нове могућности за комуникацију и стваралаштво.Нове речи користимо док се друге губе у нашем речнику.Нове речи се већином црпе из европског културног круга и то највише из домена науке и технике, политике и привреде, школства, спорта, разоноде,...Речи које су данас мање актуелне него раније губе се из језика којим говоримо.Такође мењају се и значења већ постојећих речи.Уз све промене језици ипак чувају свој идентитет.

Кроз новију историју лингвисти су различито вредновали говор и писмо:

Разлике између говора и писма

а) У говору, услед физичке близине саговорника, велику улогу играју и модулације гласа и тона, мимика и гестови.Све ово се у писању не може пренети, можда донекле путем интерпункције (која грубо одговара интонацији у говору).Писање захтева пажљивију селекцију језичких средстава и прецизност.

б) Говор нам омогућује проверу успешности комуникације кроз захтеве да се речено ближе објасни, да се поставе додатна питања, да се речено образложи.Писмо нам налаже покушај да се неспоразум унапред отклони.

в) Говор је динамчан, типично личан, често сматран емотиван и мање обавезујући.Писмо је статичко,трајно, објектиније, интелектуалније и свечаније.Писмо намеће осећање обавезе, страха од могућих последица коришћења норми јер је трајни медиј.“Речи лете, написано остаје“ је пословица Латина која написаном даје вредност документа.

г) Писмо располаже неким могућностима којима у говору ништа не одговара.Нпр.: Писање великих и малих слова, графичких јединица и целина као што су строфе, пасуси, избор изгледа слова, употребу интерпункције ради постизања посебних ефеката, затим размештање слова у простору ради постизања одређене симболике представљеног појма.

д) У говору се ређе јављају неке речи (нпр. Дужи и мање познати технички термини) а у писању друге.

ђ) Говорни израз је шаблонизован, упрошћенији, сведенији док је писани израз богатији, брижљивије контролисан синтагмама.

е) Неким ситуацијама и жанровима боље одговара говорни медијум, а неким писани.Нпр.: Дијалог боље изгледа на улици него на папиру, распоред часова лакше је контролисати написан него исказан, неки правни документ боље је прочитати него саслушати.

ж) Подједнако добро се може описати усмено и писмено неки догађај, призор.

з) Има и прелазних облика изражавања као гласно читање написаног говора, пре је узорак писаног него говорног језика.

и) Говор је брза, непосредна реакција на доживљену стварност, док писмо гарантује преглед забележене стварности кроз дужи временски рок.Све писано може да се сачува.

Говор и писмо, два различита медија изражавања језика, имају много тога заједничког, али се понегде и доста разилазе – сваки има предности и неостатке ако их упоређујемо.

Закључак

Језик је друштвена појава.Његов постанак је везан за постанак и развој људског друштва.Преноси се културним путем, што значи да се мора изнова учити у свакој генерацији.Језик је систем знакова који функционишу по одређеним правилима.Језик је урођен.Ту урођену способност човек испољава говором.Говором се споразумева, комуницира.
Способност говора поседује свако дете рођењем, без обзира на боју коже, инетлигенцију, друштво у коме живи.Ову способност оно ће да испољи уз помоћ људи који га окружују.Сва деца света поседују исти говорни апарат и у стању су да производе исте звуке, касније гласове, без обзира на то да ли се они стварно користе у језицима и у којима.
Значи, за почетак и развој говора и језика детета, битна је средина - људи који га окружују, са којима дете расте.Дете ће научити онај језик, у чијој средини живи.Најзаслужнија за усвајање језика је мајка, јер највише комуницира са дететом.Зато се каже „матерњи језик“, језик који дете усваја од рођења.Већ неколико месеци по рођењу дете изговори прву реч, затим се нижу друге речи, обично именице – које за дете симболизују реченице.Са око годину дана дете већ користи и глаголе – изговара краће реченице.Са око годину и по дана дете већ користи и придеве – склапа проширене реченице.Затим следе прилози, заменице, предлози.
Усвајање језика је стваралачкки процес.Полазећи од онога што је чуло, оно учи како се на исти калуп могу направити нови искази које оно никад није чуло, а које непрекидно ствара.Дете уствари усваја систем правила која леже у основи свих могућих исказа у датом језику.Дете усваја програм датог језика – његову граматику.
Најзначајнији период за развој језика и говора у животу детета је од друге до седме године.Развој говора и језика се из породице и ближе околине наставља у вртићу.Полазећи од узорака говора које дете чује, а у процесу интелектуалног сазревања које омогућује креативна спрега јединке са околином, дете већ пре поласка у школу, у великој мери овладава граматиком свог језика и поседује прилично богат речник.У основној школи дете наставља да дограђује своју граматику, а нове речи учи до краја живота.У основној школи дете усваја и писмо.
Језик, усмени и писмени говор појединца је у складу са његовим интелектуалним, психолошким и друштвеним развојем.
Развијеност говора и писма – језика утиче на квалитет нашег свакодневног живота и постојања.

Литература:

1. Бугарски, Р. ( 1996 ) „Увод у лингвистику“.Београд : Чигоја
2. Бугарски, Р. ( 1997 ) „Писмо“.Београд : Чигоја
3. Недељковић С. и М. ( 2006 ) „Графичко обликовање и писмо“.Београд : Завод за уџбенике и наставна средства
4. Jeзик и комуникација. (n.d.) Retrieved December 22,2011, from http://www.cet.co.rs/cetknjige/pdf/Usmeno-pog01.pdf

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi