Balade pripadaju krugu kracih pesama, cija je osnovna odlika da u sebi nose epske, lirske i dramske elemente. U velikom broju njih, radnja je ispricana u trecem licu, a uloga naratora je gotovo neprimetna, te su po ovoj odlici balade slicne epskim pesmama. S druge strane posmatrano, svaka od ovih pesama ima izrazit emotivan ton i radnja uveliko zavisi od emocija, pa su zbog toga balade bliske i lirskim pesmama. Dramski element je ostvaren putem dijaloga i monologa, koji pre svega sluze da sto vernije naslikaju sukob i opisu karakter junaka. Balada se usredsredjuje na jednu situaciju “u kojoj se covek sticajem okolnosti i udesne neizbeznosti iznenada zatekao” . Uglavnom ih odlikuje napregnuta i dinamicna radnja, koja je svedena samo na najbitnije delove. S obzirom na vrste dogadjaja opevanih u baladama, zapaza se da one ili opevaju neciju licnu nesrecu, ili licnu nesrecu kao deo opste.

NAJBITNIJI DRAMSKI ELEMENTI U BALADAMA

Po Aristotelovom ucenju “tragedija je podrazavanje neke zavrsene i cele radnje, koja ima izvesnu velicinu. A celo je ono sto ima pocetak, sredinu i svrsetak.” Sva tri dela su povezana, proizilaze jedno iz drugog i predstavljaju jednu neraskidivu celinu. Upravo takva je i koncepcija balade.Ona se obicno sastoji iz sredista i “dva simetrijska krila” uz njega. Medjutim, razlazuci je nesto dubljom analizom, dolazimo do petodelne kompozicije balade, sto u potpunosti odgovara kompoziciji tragedije od pet cinova. Naime, prvi deo je uvod, drugi je napredak ili uspon, treci deo je srediste, tj. vrhunac, cetvrti je preokret, tj. peripetija, a peti deo je svrsetak ( u tragedijama katastrofa ).
Sledeci dramski element u baladama je izbegavanje motivacije postupaka junaka, kao i objasnjavanje uzroka dogadjaja, sto podrazumeva da one prikazuju jednu zgusnutu radnju, koja se brzo odigrava i to - ovde, pred nama, u ovom trenutku. “Balada ne pripoveda o dogadjaju, vec se on neposredno dogadja, pri cemu se pokazuju duboke promene u sferi objektivnog i subjektivnog dogadjanja.”
Likovi balada su jedinstveni i neobicni. Svakim od njih vlada neukrotiva strast koja i nosi uzrok tragicnosti. Likovi unose svu svoju snagu i citavo svoje bice u resavanje problema, tako da iz svega na kraju izlaze potpuno skrhani.
Atmosfera kao posledica tematskog okvira, stanja likova i njihovih nemira je teska, ali u isto vreme iskrena i sugestivna.
Veoma vazan karakter balada je njihova nedorecenost i tajanstvenost, kao i prisustvo “svetlomracja kao postupka i estetickog ucinka” koji doprinosi “silovitosti dramaticnih obrta.”
Na kraju ovog odeljka treba spomenuti da je balada u samim svojim pocecima bila pesma koja se pevala uz igranje, u kolu. Tada je bio ostvarivan spoj melodije, pokreta i reci, a to je, ujedno, i prapocetak drame.
Najbolji primer za bilo kakvo proucavanje balade kao vrste pesama kod nas je narodna balada “Hasanaginica”.

NAJVAŽNIJI IZVORI BALADE “HASANAGINICA”

Jedan od nejreprezentativnijih izvora balade “Hasanaginica” je putopis Alberta Fortisa “Putovanje u Dalmaciju”. Ovaj putopis je izdat 1774. god. u Veneciji i broji se kao treci medju najstarijim izvorima ( ali prvi po znacaju ). Prvi prevodilac bio je Gete ( 1775 ), a danas se sigurno zna da je ova balada prevedena na gotovo sve svetske jezike. Vuk S. Karaxic je ovu baladu objavio 1814. god. u prvoj zbirci i to Fortisov zapis, zatim je uzaludno tragao za usmenom, originalnom varijantom, da bi je, nesto malo izmenjenu, objavio u trecoj zbirci narodnih pesama. Nesto stariji zapis, od prethodno navedenih, po istorijskom postanku je “Erlangenski rukopis starih srpskih narodnih pesama”. Pored ova tri bitna izvora, vazno je spomenuti i verziju Ivana Mestrovica, koja je, po mom misljenju, najinteresantnija od svih. Danas se kao tekst za proucavanja uzima Vukova verzija.

PREDSTAVLJANJE DRAMATIKE KROZ STRUKTURU “HASANAGINICE”

Da bismo sto bolje odredili dramsku potku balade “Hasanaginica” potrebno je tumaciti njene osnovne stukturalne jedinice: motive, kompoziciju, formule prostora i vremena, likove, itd.

MOTIVI

Sigurno odredjivanje dramskih elemenata balade moguce je samo uzimanjem u obzir spleta motiva, kao i njihovog medjusobnog odnosa. U ovoj baladi mogli bismo izdvojiti jedan glavni motiv kao srediste i kao pokretaca svih ostalih motiva, koji sa ovim dominantnim, cine splet i celinu. Svaki motiv se nadovezuje i proizilazi iz prethodnog: iz motiva stida, proizilaze motiv nesporazuma i motiv straha, motiv nepravedno oterane zene, istovremeno i motiv majke rastavljene od dece, zatim motiv uvrede, povredjene ljubavi, zeninog pasiviteta, motiv nasilne udaje, motiv straha od ponovnog susreta sa decom i na kraju, motiv smrti, koji je posledica svih prethodnih. Ovi motivi, kao sto se vidi, cine size balade.
Najvazniji motiv po pitanju dramatike u ovoj baladi jeste MOTIV STIDA. Ovaj motiv je izazivao i dan-danas izaziva mnogo rasprava i nesuglasica, ali jedno je sigurno: bez ovog motiva ne bi bilo ni sukoba, ni motivacije dogadjaja, ni zagonetnosti, a to je ono najvaznije sto ova pesma sadrzi. Stih kojim pocinje citav SPOR u pesmi je sledeci:
“A ljubovca od stida ne mogla.”
Ovaj stih zaplice “klupko sudbine” i predstavlja motivaciju narednih dogadjaja. Moglo bi se reci da je STID isto sto i TRAGICNA KRIVICA u tragediji. On predsatavlja i uzrok i povod. Ukratko, on navodi Hasanagu da posalje poruku, u kojoj kaze da ga aginica vise ne ceka u dvoru. Upravo ova njegova odluka dovodi citavu porodicu u DRAMATICNO STANJE, ali je i preduslov za dalji razvoj radnje. Pokusaji da se “stid” objasni su do sada ostali bezuspesni. Onaj ko je kazivao ovu pesmu i nije imao potrebu da ga objasnjava, posto su slusaoci taj stid razumeli i podrazumevali. Pevac namerno nije stid motivisao i time je uneo dramatiku. Bilo je, svakako, vrlo primamljivih resenja i tumacenja, ali su se svi uglavnom svodili na uzimanje ondasnje tradicije, obicaja i polozaja zene u patrijarhalnoj sredini, kao svedoka. Jedno od interesantnijih resenja je ono Kresimira Georgijevica, koje, u mnogome, podseca na kakvu filmsku ili pozorisnu sliku. On misli da je: “Hasanaga cesto dolazio u pitomo primorje, jer su trgovacki odnosi bili vrlo zivi, pa je tamo dolazio u dodir sa kulturnijim hriscanskim svetom i stekao slobodnije, vise evropske obicaje i pojmove, savladjujuci u sebi vekovne tradicije i obicaje.” Ovo objasnjenje postavlja TRAGICNU KRIVICU u ruke zeni:”muz njen ne moze da shvati to njeno podcinjavanje tradicionalnoj normi, tumaci to na svoj nacin, kao da ona nema srca za njega.” Citava tragedija je, dakle, u tome sto aga i aginica, ne gledaju istim ocima na problem. Upravo odavde proizilazi sledeci motiv, a to je motiv nesporazuma. Ovaj vrlo bitni dramski element je kako mnogi tvrde osnovni smisao ove pesme. TRAGICNI NESPORAZUM izmedju muza i zene donosi sve zlo u ovoj baladi. Aga i aginica imaju “iste zelje i strahuju od istih strahovanja, ali su po naravi, antipodi.” Problem nije ni u agi ni u aginici, vec je problem u njihovom medjusobnom odnosu, koji nikako ne uradja plodom, naprotiv, iz njega se radja samo zlo i tragedija.
Ova dva motiva, iako se cini da stoje jedan posle drugog, odnosno, motiv nesporazuma, posle motiva stida, stoje jedan pored drugog, radjaju se jedan iz drugog. Oni su sami po sebi staticni, ali nose i unose DINAMIKU u citavu pesmu, a samim tim i DRAMATIKU. Oni su vise pokretaci unutrasnjih sunovrata, a takva je i citava radnja, odnosno, tragedija se vise odvija na psiholoskom fonu nego na spoljasnjem.
Svi ostali motivi smenjuju se brzo, jedan za drugim i uticu na brzi tok radnje. Oni upotpunjavaju likove, a narocito Hasanaginicino bice. U njoj su sabrani i motiv stida i motiv sramote i motiv uvrede i nasilja i straha, koji bujaju, rastu, hrane se jedan drugim, da bi na kraju prsnuli i izrodili motiv smrti. Upravo ovakvo njihovo preplitanje iscrtava nam glavne momente DRAME.

KOMPOZICIJA, TEMATSKO-SIŽEJNA OSNOVA

Pripovedanje u ovoj baladi zasnovano je na unutrasnjem DINAMIZMU, za razliku od pravolinijskog i kontinuiranog pripovedanja u epskim pesmama. Svako unutrasnje, emotivno stanje je prevedeno u radnju i mi uocavamo “teznju da se osecanje neposredno dovede do vrhunca i to u odsudnim, prelomnim trenucima zbivanja, u NAJDRAMATICNIJIM tackama radnje.” Dve emocionalne PROTIVNOSTI u ovoj baladi su prvo paralelno prikazivane, a zatim su suocene jedna s drugom i ukrstene, sto je dovelo do dramatizovanja radnje i do oslobadjanja strasti junaka.
Citava radnja u “Hasanaginici” je, ustvari, uslovljena prirodom sukoba. Na osnovu malopredjasnjih zakljucaka taj sukob nije nimalo obican i jednostavan. Naprotiv, sukob je neobican, sto uslovljava i takav atribut uz ime radnje. Radnja je udvostrucena, jer je takav i sukob. Hasanaginica je u sukobu sa muzem, ali i sa samom sobom ( a isti je slucaj i sa Hasanagom ). Ova dva sukoba cine dva prstena, a oni se dalje spajaju u treci krug, tj. radnju.
Dramatika se, dakle, ogleda u samoj koncepciji balade. Svaki detalj, svaki sledeci korak u baladi je izlozen sa napetoscu i iznenadnim zaokretima.
Dr. Franjo Markovic ima sledeci prikaz koncepcije balade. Naime, ono sto ovoj temi, koja se bavi dramskim elementima balade, najvise odgovara, jeste cinjenica da je Dr. Markovic podelio baladu na pet delova, sto odgovara kompoziciji klasicne tragedije:
Uvod:
U uvod se ubrajaju prvih dvanaest deseteraca, koje Dr. Markovic rasclanjuje na dva dela: 6 + 6 stihova.

“Sta se b’jeli u gori zelenoj?
Al’ je snijeg, al’ su labudovi?
Da je snijeg, vec bi okopnio,
labudovi vec bi poletjeli.
Nit’ je snijeg nit’ su labudovi,
Nego sator age Hasan-age;”

Prvih sest stihova uvode u radnju, ali na jedan mistican nacin, putem boja i atmosfere, upoznaju nas i sa glavnim junakom.

“... on boluje od ljutijeh rana.
Oblazi ga mati i sestrica,
a ljubovca od stida ne mogla.

Kad li mu je ranam’ bolje bilo,
on poruci vjernoj ljubi svojoj:
“Ne cekaj me u dvoru b’jelomu, ...”

Drugih sest stihova pojasnjavaju malo blize sadrzaj, tj. glavni problem i upoznaju nas sa ostalim likovima. Ovde je prisutan i zacetak sukoba.

Trostruki uspon:
Prvi stupanj uspona traje 28 deseteraca i krece se od 13. do 41. deseterca. Rasclaljeni su: 12 + 12 + 6.

“... ni u dvoru ni u rodu momu.”
Kad kaduna r’jeci razumjela,
jos je jadna u toj misli stala,
jeka stade konja oko dvora;
tad pobjeze Hasanaginica
da vrat lomi kuli niz penxere;
za njom trce dv’je cere djevojke:
“Vrati nam se, mila majko nasa!
Nije ovo babo Hasan-aga,
vec daixa Pintorovic beze.”
I vrati se Hasanaginica,
ter se vjesa bratu oko vrata:

“... Da, moj brate, velike sramote,
gdje me salje od petoro djece!”
Beze muci, nista ne govori,
vec se masa u xepe svione
vadi joj knjigu oproscenja,
da gre s njime majci unatrage.
Kad kaduna knjigu proucila,
dva je sina u celo ljubila,
a dv’je cere u rumena lica,
a s malahnim u besici sinkom
od’jelit se nikako ne mogla,
...” vec je bratac pod ruke uzeo...”

“... I jedva je s sinkom rastavio,
ter je mece sebi na konjica,
s njom grede dvoru bjelomu.

U rodu je malo vr’jeme stala,
malo vr’jeme, ni nedjelju dana.
Dobra kada i od roda dobra,...”

Drugi stupanj uspona, od 41. do 53. stiha traje 12 deseteraca:

“... dobru kadu prose sa svih strana,
a najvise imotski kadija.
Kaduna se bratu svome moli:
“Aj tako te ne zelila, braco,
nemoj mene davat ni za koga.
da ne puca jadno srce moje
gledajuci sirotice svoje.”
Ali beze nista ne hajase,
vec nju daje imotskom kadiji.
Jos kaduna bratu se moljase
da napise listak b’jele knjige,
da je salje imotskom kadiji:...”

Treci stupanj ide od 54. do 68. deseterca, a rasclanjen je na 10 + 6 stihova.

“... Djevojka te l’jepo pozdravljase,
a u knjizi l’jepo te moljase:
kad pokupis gospodu svatove,               “... Dobro svati dosli do djevojke
i kad podjes njenom b’jelom dvoru,            i zdravo se povratili s njome:
dug pokrivac nosi na djevojku,                   a kad bili agi mimi dvora,
kada bude agi mimo dvora,                         dv’je je cerce s penxera gledahu,
da ne vidi sirotice svoje.”                            a dva sina pred nju ishodjahu,
Kad kadiji b’jela knjiga dodje,                    tere svojoj majci govorahu:...”
gospodu je svate pokupio,
svate kupi, grede po djevojku...”

Treci deo je KULMINACIJA ili VRHUNAC.

On traje od 68. do 74. stiha, dakle samo 6 deseteraca.

“... Svrati nam se, mila majko nasa,
da mi tebe uzinati damo.”
Kad to cula Hasanaginica,
starjesini svata govorila:
“Bogom brate, svata starjesina,
ustavi mi konje uza dvora...”

Ovih 6 stihova Dr. Markovic naziva “razvojnim vrhuncem”, jer “poziv dece izaziva u njoj materinsko osecanje do neizdrzljivosti, ona ne moze odoleti deci, i tu je klica njenoj peripetiji.” Nakon ovog poziva majke na uzinu, koji je ustvari poziv da ostane kod njih, dolazi:

Cetvrti deo - PREOKRET ili PERIPETIJA od 74. do 90. deseterca i rasclanjen je na dva dela: 11 + 5.

“... da darujem sirotice moje.”
Ustavise konje uza dvora.
Svoju djecu l’jepo darovala:
svakom sinu noze pozlacene,
svakoj ceri cohu od poljane,
a malomu u besici sinku,
njemu salje u bosci haljine.
A to gleda junak Hasan-aga,
pak dozivlje do dva sina svoja:
“Hod’te amo, sirotice moje,
kad se nece smilovati na vas...”

Prvi deo peripetije: majka je zaustavila svatove da bi darovla decu. Ona ne moze da udje u dvore jer ju je muz oterao a od njega nije sada pozvana da udje, pri tom je i tudja nevesta.

“... majka vasa srca kamenoga.”
Kad to cula Hasanaginica,
b’jelim licem u zemlju ud’rila,
usput se je s dusom rastavila
od zalosti gledajuc’ sirote.”

Drugi deo peripetije: Hasanagine reci koje ubijaju Hasanaginicu, tj. one su samo bile kap u ves prepunoj casi, tako da su cetiri poslednja deseterca:

Peti deo - KATASTROFA ili TRAGICAN RASPLET. Ovaj poslednji deo pesme predstavlja najjacu dramsku scenu. Svi su prisutni na pozornici, to je trenutak kada se u pesmi prvi put srecu aga i aginica, a kobnost ovog susreta pojacava i oprostaj sa decom. “Poslednji i jedini susret treba shvatiti doista kao susret dvaju bica koja su se, u prostoru osecanja nesrece sto ih je zajedno snasla i saznanja neumoljivosti dogadjaja najzad srela. Nije li to jedini pravi dodir dvaju bica beskrajno bliskih i beskrajno udaljenih. U raspletu, a to je koliko paradoksalno toliko i ljudski moguce, dva glavna ucesnika drame postaju subjektivno blizi jedno drugom, iako se objektivno, njihovi putevi zauvek razilaze.” Upravo u toj tacki dolazi do ispunjenja osnovnog zahteva dramaturgije i pozorista - do ostvarenja DIJALEKTIKE, tj. kretanja od suprotnosti do konacne sinteze. “U snaznoj i sugestivnoj sintezi svih cinilaca unutarnje i spoljasnje radnje, u sceni raspleta, smrt glavne junakinje znaci jedino mogucno psiholosko i umetnicko duboko zasnovano razresenje unutarnjeg sudara u junacima i izmedju njih.”

DIJALOZI I MONOLOZI

Osnovni nacin ostvarivanja dramskog u nekom knjizevnom delu jesu upotrebe dijaloga i monologa. Putem dijaloga i monologa otkrivaju se karakteri junaka, uzroci sukoba, tajne. Kroz razgovore junaka ili spoznajemo njihovu ostrascenost ili uzrujanost, i njihov medjusoban odnos. Samim tim mi otkrivamo razvoj licnosti i preobrazaje u njima, koji uticu na zaplet i ishod radnje.
U ovoj baladi dijaloga nema, to su monolozi. Iz njih uocavamo cime je ko zaokupljen. Licnosti se ispovedaju, a ne razgovaraju sa nekim, dakle, njihova pitanja, molbe, zelje, ostaju bez odgovora i bez ispunjenja. Upravo u tome je i najveca tragicnost i silina delovanja na slusaoca.
Hasanagine reci se pojavljuju na pocetku i na kraju, kao uzrok i svedok tragedije. To su stihovi:

Na pocetku:                                          Na kraju:

“Ne cekaj me u dvoru b’jelomu,            “Hod’te amo, sirotice moje,
ni u dvoru ni u rodu momu.”                    kad se nece smilovati na vas
majka vasa srca kamenoga.”

Ovo su reci koje ubijaju. “NJegovi iskazi su kratki i surovi, oni su uzrok i epilog, ali on nema neposrednog ucesca u radnji.” Ovaj poslednji monolog je, ustvari, samo izraz njegove nemoci i nemogucnosti da iskoci iz onoga sto je sam upropastio, kao i da izadje iz sopstvene koze, tj. tragicne situacije.

Hasanaginica ima tri monologa upucena bratu, begu Pintorovicu:

“Da, moj brate, velike sramote,
gdje me salje od petoro djece!”
“Aj tako te ne zelila, braco, “Bogom brate, svata starjesina,
nemoj mene davat ni za koga, ustavi mi konje uza dvora,
da ne puca jadno srce moje da darujem sirotice moje.”
gledajuci sirotice svoje.”

Najdramaticnije je to sto ona pokusava u sva tri navrata da uspostavi razgovor sa bratom, da cuje njegovu rec, a nailazi na muk, na tisinu. A tisina vise ubija od bilo kakve reci. Ova tri monologa iskazuju tri gradirana stanja Hasanaginice. “Na tri unutarnje i tri spoljasnje ravni odvija se ova drama ljubavi i materinstva. Osramocena zena, zdvojna majka i silom, tragicna nevesta, to su tri brze i korenite promene koje trpi plemenita kaduna.” Agine reci, u tisini poslednje scene ostro presecaju vec naprslu dusu Hasanaginice i to je jedini momenat koji se moze nazvati pravim dijalogom. S tim sto je Hasanaginica na njegove reci odgovorila svojim poslednjim izdahom.

DRAMATICNOST U ATMOSFERI

Inicijalnom formulom postavljeni su prostor i vreme odigravanja radnje. U baladi “Hasanaginice” to je ucinjeno slovenskom antitezom. Sama po sebi ona je zagonetna i misticna, te nam docarava i takvu atmosferu. Moze se porediti i sa filmskim krupnim kadrom koji prikazuje belinu prostora, nagovestavajuci katastrofu. Posle krupnog kadra, sledi prelazak na sitniji kadar, da bi se na kraju pesme opet doslo do slikanja grupne scene. Dakle, atmosfera je potpuno istovetna sa kompozicijom - unutrasnji prsten u spoljasnjem. Ovaj prelazak iz krupnog u sitniji kadar doprinosi brzom smenjivanju situacije, a samim tim i dramaticnoti. Ovu konstataciju dao je i Nodje, koji kaze da je prvi deo pesme napisan skoro po Aristotelovim pravilima: “u tom trenutku radnje prisutni su skoro svi ucesnici, Hasanaga porukom, beg Pintorovic, kao glasnik, Hasanaginica i deca.”
Moze se reci da je atmosfera pesmu podelila na tri dela:
Prvi deo se odvija u Hasanaginoj kuci. Na tu glavnu pozornicu stizu vesti iz aginog satora. Agini satori se nalaze u daljini, u pozadini ( drugom planu). Te vesti, koje one ocekuju sa izvesnom napetoscu, koja je dramaticna, mogu biti i lose i dobre. Naravno, njihova napetost je negde u dubini, prigusena, dok je nama vidljivo dostupna slika harmonije porodicnog zivota. Bas to zatisje pred buru daje dinamiku citavom daljem odvijanju radnje. Losa vest stize u casu kada se najmanje ocekuje i tada pocinje da se dogadja nesto sto je u potpunoj suprotnosti od ustaljenog.
Drugi deo se odvija u Hasanaginicinom domu, tj. domu njenih roditelja. U tom domu gde je sve okrenuto tradiciji, Hasanaginica mora da se uklopi. Ona niti moze nesto da promeni, niti da drukcije postupa, moze samo da saopstava svoje zelje.
Treci deo se odigrava tamo gde i prvi. To je onaj prostor gde je nekada vladala harmonija, a gde je sada sve preokrenuto. “Izbor trenutka raspleta DRAMSKI je obelezen. Udaja i svecana svadbena povorka nije prilika za neugodnost. Upravo u tom delikatnom trenutku Hasanaginica se suocava sa krivcem za svoju nesrecu, sa svima koje voli. Magnetsku snagu toj sceni daje prvi, jedini i poslednji susret muza i zene.” Vrlo bitan stih, koji najsilovitije nagovestava veliku nesrecu je:

“Jeka stade konja oko dvora.”

Hasanaginica u odjeku, cuje kakav joj je kraj. Ovaj stih je, umnogome, jos jedan dokaz genijalnog pesnickog poteza. Jeka se cuje dvostruko: prvo vidljivo otkrivanje Hasanaginice ( koja krece da se baci niz kule ) i ispoljavanje njenog unutrasnjeg napona; drugo - otkrivajuci sebe ona otkriva i Hasanagu u njegovoj impulsivnoj prirodi. Ovaj stih pored toga sto najbolje slika stanje u dusi glavne junakinje, a to je: potpuni haos, topot i jecanje; ima i funkciju u dramaturskoj postavci pesme, on je - pocetak kraja. Prisustvo dece u sceni pokusaja samoubistva daje narocit smisao ovom dramaticnom trenutku.

LIKOVI U HASANAGINICI

Likovi u ovoj baladi, i u baladama uopste, nisu uobicajeni. Oni su, kao u tragedijama, neobicni, nesvakidasnji i posebni. Svima njima vlada impulsivan karakter, velike strasti, a samim tim, oni nose klice svoje nesrece.
U baladi “Hasanaginica” se pojavljuju tri lika. Dva stoje jedan nasuprot drugom, a povezuje ih treci lik.
“Licnost BEGA PINTOROVI]A je ona licnost u psiholoskoj drami koja spolja, akcijom, tehnicki povezuje delove radnje.” Mnogima se cini da on postupa sa svojom sestrom kao sa stvari. Ali, ukoliko se vise unesemo u duh tog vremena, shvaticemo da on postupa onako kako mu tadasnja tradicija i moralni zakoni nalazu, tj. kako se od njega ocekivalo. Ipak, ne mozemo poreci da se on upravlja svojom vlastitom mislju.
HASANAGA kroz citavu pesmu traga za ostvarenim pokazivanjem ljubavi, medjutim njegova tragedija je u tome sto je on to trazio od osobe od koje je to bilo nemoguce ocekivati. NJegova ljubav je bila vise od culne, ali to nije bilo dovoljno da pobedi Hasanaginicinu sputanost. Hasanagina narav ga je sputavala i okivala. Pred toga sto Hasanaginica trpi njegovu narav, trpi je i on sam. “On se u baladi ocituje samo po onom sto kaze, ali ne i po onom sto preduzima. NJegove reci u oba slucaja kobme su.” Preava i istinska tragicnost ove licnosti je to sto se sve odvija po njegovim zahtevima, a sve je u suprotnosti od njegovih zelja.
HASANAGINICA je najjasnije okarakterisan lik. Iako je ona, mozda, pasivna, ta njena pasivnost je potcinjavanje konvencijama tradicije i Hasanaginicino utapanje u mentalitet. U ovoj cinjenici lezi oprecnost agine i njennj licnosti. Aga nije hteo da se potcini nepisanim zakonima patrijarhalne sredine i isto je ocekivao od nje. Tako da se iz ovoga radja obostrano nerazumevanje, koje vodi do katastrofe.
“Distanca izmedju muskarca i zene, nesumnjivo prisutna u islamskom moralu i muslimanskom nacinu zivota, ucinila je glavnu junakinju uzdrzanom, krotkom i zatvorenom. Tome treba dodati njenu neobicnu senzibilnost i gospodstvo u ophodjenju.”

Cinjenica je da aginica nijednom nije razgovarala sa agom, niti je imala snage da mu se obrati. Uvek su imali posrednika u razgovoru. Bas ta odvojenost dvoje ljudi, koji su izuzetno bliski, je ono najtragicnije.
Svi junaci u “Hasanaginici” nikada ne traze pomoc od neke vbise sile, oni su svesni svega sto cine i odgovaraju za svoje postupke. NJihov sukob ne resava nikakva slucajnost niti pesnicka dovitljivost, sukob se razresava onako kako to prirodni tok stvari nalaze: njihovim suocavanjem. Suocavanje, nazalost, za sobom mora da ostavi zrtve.

DRAMSKI ZNACAJ “HASANAGINICE”

Ono sto dramaticare navodi da neko knjizevno delo prilagode izvodjenju na pozornici jeste, pre svega, izuzetnost tog dela, njegova dinamicna radnja, neobicnost likova i jos jedan detalj koji se vrlo tesko objasnjava. Neko bi u prvom trenutku pomislio da je to zagonetan ton i nedorecenost, ali ja bih pre taj detalj nazvala mogucnoscu da se citavo konkretno delo naslika u masti dramaticara. Pojam “naslikati”, u ovom slucaju, ne treba shvatiti bukvalno, vec je potrebno da se pod ovim pojmom podrazumeva mogucnost da se oseti atmosfera, da se izmastaju boje i tonovi, a zatim da se to objedini sa psiholoskom niti i na kraju, stavi u okvir pozorista. Jednom recju, potrebna je alhemija: od svih komponenti odredjenog dela izvuci kvintesence, a zatim stvoriti od toga zlato.
“Hasanaginica” je pre svega poezija o tragicnom sukobu dvoje ljudi koji se vole i lepa je po onome sto kazuje i po onome sto skriva. Nikakav spoljasnji kriterij ne moze resiti njenu tajnu. I to je dobro.” A dobro je i to sto je ona sva sastavljena od kvintesenci. Iz nje nije potrebno nista izbaciti, niti joj nesto dodati da bi se pretvorila u zlato.
Dovoljno je reci i to, da je prvi filmski scenario ( drama udesena za film u cetiri cina ) na srpskohrvatskom jeziku, napisan aprila 1919. god. od strane Milana Ogrizovica u Zagrebu, bila “Hasanaginica”. ( rukopis se cuva u kinoteci u Beogradu ).
Novija, poznata dramatizacija je, vrlo uspesna, LJubomira Simovica, napisana 1973. god. u Beogradu.

L I T E R A T U R A :

1. Dr. Vido Latkovic, Narodna knjizevnost I, Univerzitet u Beogradu, 1975. god.

2. Vladan Nedic, O usmenom pesnistvu, SKZ, Beograd, 1976. god.

3. Hatixa Krnjevic, zivi palimpsesti ili o usmenoj poeziji, Nolit, Beograd, 1980.
god.

4. Hasanaginica, priredio Alija Isakovic, Svjetlost, Sarajevo, 1975. god.

5. Henrik Baric, Tragika u pesmi “Hasanaginica”, Prilozi proucavanja narodne
poezije, V, 2, Beograd, 1938. god.

6. Kresimir Georgijevic, Murkova “Hasanaginica”, Knjizevne studije i ogledi, Novi
Sad, 1952. god.

7. Nada Milosevic-\ordjevic, BALADA, Knjizevna istorija, VII, 27, Beograd, 1975. god.

8. Zoran Stojanovic, Teorija tragedije, Nolit, Beograd, 1984. god.

9. Aristotel, O pesnickoj umetnosti, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1990. god.

10. Recnik knjizevnih termina, Nolit, Beograd, 1992. god.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

Dramski elementi u narodnoj baladi “HASANAGINICA”

OSNOVNE ODLIKE BALADA