POJAM I ZNACAJ GLOBALIZACIJE

„Ovo je vreme krupnih kapitala i krupnih igraca sposobnih da emituju svoje interese, uticaje i moc celinom planetarnog prostora. Saglasno tom imperativu podsticu se i odvijaju procesi ujedinjavanja i integracija, ali i novih oblika osvajanja, potcinjavanja i dominacije„

Globalizacija potice od engleske reci „the globe“ što znaci Zemlja, zemaljska kugla, okruglo ili loptasto nebesko telo, pri cemu globalizacija obuhvata sve društvene procese i odnose koji imaju planetarni karakter, koji se manifestuju u svim aspektima svetskih zbivanja.
Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im je povecanje ekonomskog rasta i bogatstva.
„Globalizacija upucuje na sliku sveta kao zajednickog prostora u kome se niti medjuzavisnosti - tehnološke, politicke, ekonomske i ekološke - pletu ogromnom brzinom, poništavajuci geografske distance, univerzalizujuci demokratski oblik vlasti i uvecavajuci bogatstvo." Dakle, osnovno obeležje globalizacije jeste tehnološka revolucija, odnosno stvaranje globalne ekonomije sa svetom bez granica i univerzalnom kulturom: jednake forme, moderne tehnologije, tržišne ekonomije i demokratija.
Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuce ka društvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-politickom, tehnološkom, kulturno-naucnom), doprinoseci da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija iskljucivo "Projekat dominacije Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija oznacava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona oznacava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz izmedju bogatih i siromašnih, stvarajuci uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.

1. POJAM GLOBALIZACIJE

„Globalizaciju možemo definisati kao proces ekonomskog, politickog, socijalnog i kulturnog delovanja na nadnacionalnom nivou, koji na globalnom nivou menja ustaljene politicke, privredne, socijalne i kulturne odnose. Bitna determinanta ovog procesa je tehnološki razvoj koji omogucava prostorno i vremensko smanjivanje sveta.“
U drugoj polovini XX veka nastupio je novi ekonomski talas tzv. globalizacije. Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im je povecanje ekonomskog rasta i bogatstva.
Pet dimenzija globalizacije, društvo, politika, ekonomija, kultura i životna sredina ne mogu sasvim striktno odvojiti jedna od druge, vec se prožimaju. Ova povezanost ne samo izmedju aktera, vec i izmedju oblasti predstavlja jednu od posebnosti globalizacije.
Osnovni ekonomski aspekti globalizacije jesu liberalizacija, privlacenje investicija i privatizacija. Glavnu ulogu na tržištu imaju multinacionalne korporacije.
Jedna od propratnih pojava globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno regionalna integracija u svetu. Svet je podeljen na tri bloka: evropski, tj. Evropsku uniju, azijsko-pacificki, tj. ASEAN i severno-americki, tj. NAFTA.
Dublja analiza suštinskih dimenzija globalizacije podrazumeva napuštanje starog, nacina mišljenja i okoštalih ideoloških dogmi koje polaze od teritorijalnih ogranicenja etno-nacionalnih posebnosti i zatvorenosti. Ona ima u vidu cinjenicu da na svetskoj sceni ne deluju samo državno-nacionalni, vec i naddržavni, medjudržavni i nedržavni akteri, kao novi subjekti globalno-svetskih odnosa (transnacionalne kompanije; transnacionalne tehnološke i saobracajne celine; raznovrsni kulturni i verski pokreti; nevladine organizacije; svetske i regionalne institucije i organizacije; veliki informaticki sistemi; Internet; globalni mediji: i dr.).
Globalizacija vodi stvaranju "svetskog društva". Rec je o objektivnom planetarnom procesu sve gušce mreže povezanosti i medjuzavisnosti pojedinacnih društava i stvaranju jedinstvenog "svetskog sistema", koji izrasta
(1) na talasima nove tehnicko-tehnološke revolucije i brzom ritmu stvaranja globalne ekonomije;
(2) na talasima kulturno-informaticke revolucije (stvaranje kosmopolitske kulture, homogenizacija ukusa, obrazaca ishrane, odevanja i životnih stilova i dr.); i
(3) na mreži nadnacionalnih regionalnih i svetskih institucija (Savet bezbednosti OUN, Medjunarodni monetarni fond, Medjunarodna banka za obnovu i razvoj, Svetska trgovinska organizacija, G-8, Evropska unija i dr.), kao znacajnim oblicima globalnog upravljanja.

Istorijski posmatrano, najvecu cenu su uvek placali slobodoljubivi i pravdoljubivi narodi, kao što je, na primer, Srbija i srpski narod. Stoga je krajnje vreme da Srbija, u tranziciono-reformskim procesima i svojoj okrenutosti ka EU i evro-atlanskim integracijama, preispita svoju "istorijsku vertikalu" po pitanju svoje orijentacije i položaja u medjunarodnoj zajednici, iznalazeci adekvatna ekonomska i diplomatsko-politicka rešenja za prilagodavanje realnim sveskim procesima, a u cilju državno-nacionalnog opstanka i ukupnog društvenog prosperiteta.

2. POZITIVNE I NEGATIVNE KONOTACIJE GLOBALIZACIJE

Brojne rasprave o globalizaciji podelile su politicare, ekonomiste, naucnike i filozofe. Na jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija nužnost, objektivan i spontan proces, "zahuktala mašina" koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne može zaustaviti. Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuce ka društvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-politickom, tehnološkom, kulturno-naucnom), doprinoseci da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija iskljucivo "Projekat dominacije Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija oznacava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona oznacava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz izmedju bogatih i siromašnih, stvarajuci uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Suština problema odnosa prema globalizaciji nije u opredeljenju "za" ili "protiv" globalizacije (ili tranzicije), odnosno za jednu od suprotstavljenih (rivalskih) struja. S obzirom da je globalizacija realnost, bitno je da se od simplifikovanih uvida i analiza prede na kompleksno poimanje globalizacije, kako bi se, zahvatanjem njenih krajnje razlicitih obeležja, savladivale i potiskivale negativne, a maksimalno koristile i afirmisle njene pozitivne dimenzije, pogotovo što savremeni oblik globalizacije, za razliku od svih predhodnih, upravo zbog ogromne medjuzavisnosti pojedinacnih društava, ima šansu da se relativno stabilizuje na (istorijski) relativno duži vremenski period, bez obzira na sve nepravde koje sa sobom nosi, pre svega, prema nerazvijenom delu sveta.
Globalizacija danas rada raznovrsne izazove, rizike i nejednakosti. Kao takva, ona predstavlja veliku neizvesnost, ali i razlicite alternative (realne opcije). i to: demokratski (i humaniji) ili autoritarni svetski poredak; "održivi razvoj" ili ekološko i tehnološko samouništenje planete; stabilniji razvoj medjunarodnih odnosa ili novi talasi globalizacije i regionalna sukobljavanja; racionalno usmeravanje globalizacijskih tokova ili ciklicne smene svetskog haosa; jacanje politicke demokratije ili umnožavanje autoritarnih režima, pracenih masovnom represijom; i dr. Koja ce alternativa u buducnosti biti dominantna, pokazace vreme.

2.1. Pozitivni aspekti globalizacije

Proces globalizacije se, cesto, prikazuje kao široko polje mogucnosti za sve, uspostavljanjem ekonomskih principa na osnovu trgovinske deregulacije, maksimalne integracije svetskog tržišta i fleksibilnošcu radne snage u pogledu najamnina i uslova rada, privatizacijom i deregulacijom.
Osnovni pozitivni aspekti procesa globalizacije su:
• globalizovana i modernizovana privreda zahteva viši nivo obrazovanja i kvalifikovanosti radne snage - u savremenim uslovima globalizacije ljudski resursi i znanje predstavljaju najznacajniji privredni resurs i imaju presudan znacaj za ostvarivanje efikasnog pirvrednog i društvenog razvoja. Znanje ima znacajan uticaj na efikasno ostvarivanje informaciono zasnovane saradnje pojedinih zemalja i pojedinacnih kompanija u okviru širih regija, jer se bez dobrih strucnjaka ne mogu efikasno koristiti ni drugi faktori razvoja;
• ujednacavanje uslova i regulative domacih i stranih ulaganja - u procesu globalizacije dolazi do promene u strukturi ulaganja sa težištem na ulaganja u naucno-istraživacki i kreativni rad (u cilju prihvatanja novih ideja i konkretnih pronalazaka), kao i njihova raspodela prema sektorima, uz istovremeno usaglašavanje carinskih propisa, spoljnotrgovinskog poslovanja i uslova proizvodnje i preduzetništva i dr.
• povecanje izgleda za zapošljavanje - ubrzani razvoj zemalja i regiona i modernija infrastruktura omogucavaju brže zapošljavanje i otvaranje novih privrednih kapaciteta;
• veca sloboda kretanja roba i kapitala - proces globalizacije svetske privrede, preko liberalizacije, neizostavno snažno utice na kreiranje ekonomskih politika savremene države, a narocito onih manjih i onih koje su u razvoju ili tranziciji, cime su tehnološki proces i konkurencija (kombinovani sa procesom liberalizacije) snizili barijere za medjunarodne tokove roba i usluga i faktora proizvodnje te je povecan interes za medjunarodnu specijalizaciju doveo do nagle ekspanzije medjunarodnih ekonomskih transakcija;
• povecana su strana ulaganja u rentabilne privredne grane i delatnosti – uz pomoc i povoljno kreditiranje malih i srednjih preduzeca, jer imaju vecu propulzivnost i adaptibilnost u uslovima globalizacije tržišta;
•jacanje intenzlteta medjunarodne konkurencije - širenjem mogucnosti i rasta pojedinih tržišta na mnogo širem nivou od nacionalnog, otvorila se era globalnog poslovanja koja omogucava kompanijama kombinovanje domacih i inostranih marketing aktivnosti na nacin koji zajednicki i sinergetski doprinose ostvarivanju ciljeva pojedinih preduzeca, i dr.;
•ulaganje upratece službe i infrastrukturu koja treba daprati razvojne trendove - putna mreža, luke i aerodromi, skladišni prostori, slobodne carinske zone, kompjuterizacija, moderna oprema, i tehnologija u proizvodnim pogonima, i dr.; dosledna specijalizacija pojedinih privreda i zemalja za privredne grane u kojima imaju komparativne prednosti, itd.

Nasuprot karakteristikama autoritarne globalizacije, danas se odvijaju i pozitivni procesi demokratizacije globalnog poretka, iako su ti procesi veoma spori, praceni raznovrsnim otporima pojedinih država i nacija. Stvaralacki odgovor na rizike autoritarne globalizacije ne bi smeo da bude "antiglobalizacijski fundamentalizam", izolacija. Kao "mašina koja se ne može zaustaviti", globalizacija treba (i može) da manifestuje svoju stvaralacku dimenziju. Otvaranje prema stvaralackoj strani globalizacije i stvaranje predpostavki da ona dode do izražaja, podrazumeva (i zahteva) utvrdivanje jasnih tranziciono-reformskih projekata, koji bi obuhvatili sve sfere globalizacije. U tom smislu, narocito treba imati u vidu sledece:
1. Neophodnost izgradivanja novog odnosa na relaciji priroda – društvo, jer je danas na delu proces razaranja prirodne sredine i ogromno iscrpljivanje prirodnih resursa, što ubrzano vodi ka ekološkoj katastrofi. Novi odnos na relaciji priroda – društvo mora da dodje do izražaja, pre svega, pri utvrdivanju ciljeva proizvodnje, obrazaca potrošnje i tipova tehnologija u skladu sa ekološkim kriterijumima;
2. Preduzimanje konkretnih mera u ekonomskoj sferi (poništavanje dugova siromašnim zemljama, izdvajanje sredstava od strane bogatih za razvoj siromašnih zemalja, kontrola iracionalnog kretanja kapitala i dr.), koje bi imale za rezultat smanjivanje siromaštva i bede. U tom kontekstu. transnacionalne korporacije, uporedo sa sticanjem profita, mora da se okrecu obnovi morala i humanistickim vrednostima (socijalna briga, zdravstvena zaštita, školovanje i dr.);
3. Ulaganje velikih napora za demokratizaciju politickog života, pocev od lokalnih zajednica, sa aktivnom lokalnom samoupravom, preko nacionalne države "sa manje i više suvereniteta" (EU), do demokratije na globalnom nivou, koja podrazumeva ucešce država u nadnacionalnim institucijama i organizacijama;
4. Medjusobno obogacivanje i ukrštanje civilizacija (pluralizam kultura i nacionalnih identiteta), a ne sukobi civilizacija i poništavanje nacionalnih kultura; i dr.
Ovo su samo neki od opštih (strateških) pravaca tranziciono-reformske orijentacije u uslovima globalizacije, koji se stalno moraju imati u vidu, pre svega, na svetsko-globalnom nivou. Iz takve orijentacije proizilaze konkretni i veoma teški zadaci. Ukoliko se brže ne nalaze odgovarajuca rešenja, globalizacija može da dovede veliki broj zemalja u položaj gubitnika, sa teškim posledicama po buducnost covecanstva.
Po mišljenju nekih teoreticara, danas nedostaje svetska vlada, koja bi bila odgovorna za efikasnije (i pravednije) rešavanje globalnih problema koje izbacuje na površinu proces globalizacije, buduci da OUN, sa Savetom bezbednosti, nije pogodna za to. Umesto toga, sada postoji sistem koji bi se mogao nazvati "globalno upravljanje bez globalne vlade", odnosno sistem sa relativno malo globalnih institucija za globalno upravljanje, tako da najveci broj nerazvijenih zemalja nema nikakav uticaj na globalnu politiku odlucivanja koja ih se tice. Vreme je da se izvrše odredjene promene, pre svega, u sferi medjunarodnih ekonomskih odnosa, kako bi se zaustavio proces globalne nestabilnosti koji je danas na sceni.

2.2. Negativni aspekti globalizacije

• Globalizacija dovodi do ukidanja klasicnog pojma ekonomskog i politickog suvereniteta zemalja - u medjunarodnim odnosima sila ima prednost nad pravom koje samo daje legitimitet onome što ima prednost. A pošto su Sjedinjene Americke Države najmocnija država, onda medjunarodni ugovori namecu nepotrebna ogranicenja te moci. I zato što je toliko mocna Amerika nije obavezna da baš svakoga oslobadja, da se toliko iscrpljuje u "širenju slobode i demokratije po svetu", uveravajuci nas: da se americka moc nalazi u njenoj ljubavi prema slobodi, a ne u njenoj vojnickoj snazi. A kad se ta ljubav suoci sa tzv. realnošcu, sloboda mora da saceka. Kao globalna sila SAD ne priznaju ni medjunarodno pravo ni ekološke sporazume i kao takva postavlja se za pokretaca globalizacije i cuvara svetskog poretka. To, u stvari, nije ništa drugo do pax americana u modernoj verziji "rimskog mira" koji je uzrokovao tolike ratove i konacnu propast najvece imperije u istoriji;
• Globalizacija je prouzrokovala porast svakovrsne moci, osobito moci novca - SAD i njene transnacionalne kompanije lansirale su parolu "kapital nema otadžbinu", a tamo gde novac postaje božanstvo, sve eticke i kulturne vrednosti padaju u zaborav. Bez novca i bez oružja ni istina nema pravo na život. A otkako je ta najstrašnija moc uzela pod svoje neslucene potencijale nauke, covecanstvu preti opasnost od nedostatka kontrole ovog razularenog, "otkacenog" - turbo kapitalizma, koji namece obrasce i planove ekonomskog razvoja, ukida nerentabilna preduzeca i tako vrši nemilosrdno "oslobadjanje" viška radne snage, cime se stvaraju ogromni socijalni problemi, uz istovremeno svodjenje zemalja u razvoju na puko tržište jeftine radne snage, bez izgleda da iz te pozicije mogu samostalno da izadju;
• Disciplinovanje uclanjenih zemalja na sprovodenje odluka donetih u medjunarodnim centrima ekonomske i politicke moci - rešavanje konflikata unutar država ustaljeno je kao nenasilno i u skladu s pravnim normama, što treba da važi i u medjunarodnim odnosima. No, malo je nade u to da danas to mogu obezbediti moralno pokojne Ujedinjene nacije i neodlucni i manipulisani Savet bezbednosti koji neprestano, pod uticajem najmocnijih zemalja, donosi rezolucije koje se sprovode disciplinovanjem zemalja clanica, najcešce kroz pretnju ili primenu sankcija (multilateralnih i bilateralnih). Umesto da se globalizacijom širi pluralizam i uzajamno uvažavanje razlicitih civilizacija, šire se kulturni i verski sukobi. U suštini, od strane najrazvijenijih zemalja vrši se nametanje kulturnih obrazaca i nacina života uz poništavanje kulturnog identiteta i specificnosti manje razvijenih zemalja i naroda. Sadašnje ucvršcivanje osetljive mreže koje nas povezuje nudi i nade i probleme. Jedan od tih je i pokušaj da se raskrsti sa suverenitetom pojedinacnih država i da se on zameni medjunarodnim institucijama, što neki smatraju utopijom. Ipak, mora se pronaci nacin da se zajednicki interes pomiri sa principom suvereniteta. Države bi morale prevazici uski nacionalizam i anahrono poifnanje suvereniteta, i da nas Ujedinjene nacije preobražavaju u istinsku svetsku zajednicu s proširenom Poveljom na ljudska prava. To pre svega zato što živimo u svetu u kome je medjuzavisnost mnogo veca nego ranije;
• Nametanje modela društvenog razvoja, kulturnih obrazaca i nacina života od strane najrazvijenijih zemalja - na društvenoj nauci stoji zadatak da razotkrije u kom pravcu duva vetar istorije da bi se sagledala snaga i granice globalizacijskog trenda i zasnovala valjana strategija razvoja. Tumacenja ucinka globalizacije, polazeci od podela "zli Zapad" - "duševni Istok" u samom temelju je promašeno. Ta moralisticka dihotomija ide mimo suštine same stvari: ne postoji podela na homogeni, bez ostatka "zli", "iskvareni" (ranije "truli") Zapad i njegovu kontrasliku "dobrog", pravdoljubivog i solidaristickog slovensko-pravoslavnog, budistickog, hinduistickog, konfucijanskog, ili kakvog drugog Istoka. Uvek postoji samo svet konkretne hijerarhijske globalne moci. U toj hijerarhiji danas je Zapad, na celu sa SAD, dominantan. Ta slika može se izmeniti za nekoliko decenija. Ali i tada ce postojati jezgro država koje u svojim rukama drže glavne poluge svetske moci i vecina zavisnih država i država - parija. Zato nije preterano reci da je daleko od istine da svet sve više postaje harmonicna zajednica putem globalizacije. Globalizacija kao svetski proces ukazuje da buduci razvoj na racionalnim osnovama nije moguc nasuprot "zapadnom vetru" i mimo progresivne linije razvoja zapadnih društava. Ali on nije moguc ni kao puko podražavanje tih društava, kao nova satelizacija, ali sada u odnosu na Zapad, niti je moguc unutar modela neoliberalnog kapitalizma koji dovodi do "ekonomskih Cernobilja", ali i onih socijalnih. Ovde odmah iskrsava teško pitanje: može li se i kako, s obzirom na opšte stanje u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji, slediti zapadni model (mada je on unutar diversifikovan), a da se pri tome izbegne ne samo kolonijalni položaj nego i nešto gore - da se postane periferija periferije, sa spajanjem razvoja nerazvijenosti "balkanizacije", latinoamerikanizacije i doskorašnje libanizacije u procesu tranzicije. Sam pojam zapadnog modela društvenog razvoja se zato mora rašclaniti i sagledati koja od varijanti tog modela, pod kojim uslovima i u kakvim kombinacijama s drugim sistemskim i opštecivilizacijskim komponentama, najviše odgovara konkretnom društvu, a da ono ne upada u globalizaciju, kao nametnutu "vesternizaciju", niti iluziju da se može opstati odbacivanjem globalizacije kao takve. To znaci da se od pocetka moraju tražiti rešenja koja nisu imitacija tudih modela vec su rezultat istorijskih inovacija i znanja. Stvar je u tome da se najpre onemoguci "crni kapitalizam", da se stvaraju uslovi za postepeni privredni i opšti oporavak i da se konkretna zemlja u maksimalno mogucoj meri ukljuci u globalizaciju kao subjekat vlastitog razvoja. U suštini osnovno pitanje je kako slediti ono što se mora, kada je rec o zapadnom putu razvoja, a pri tom izbeci potcinjavanje i moderno porobljavanje vlastite zemlje i svog naroda od onih najjacih u procesu globalizacije, sacuvati "maticni subjektivitet", svoj nacionalni i kulturni identitet, ali i ne zapasti u istorijsku poraznu samoizolaciju?;
• Primena transfernih cena predstavlja posebno zanimljiv i interesantan aspekt delovanja transnacionalnih kompanija. Transferne cene su one cene po kojima se, u okviru sistema jedne transnacionalne kompanije, odvijaju poslovne operacije. One mogu biti znatno iznad ili ispod svetskih cena. Transnacionalna kompanija može medjusobnim internim obracunima vrlo lako prikazati gubitak u poslovanju, ako joj to odgovara. Zna se da na gubitak ne placa porez cime se nanosi velika šteta zemlji u kojoj ta kompanija posluje. Jedan od nacina izbegavanja poreskih obaveza u zemlji domacina može biti "overpricing".
Jedan od negativnih aspekata globalizacije vezan je upravo za pokušaj da se od reverzibilnog procesa kakav je globalizacija stvori ideološki koncept - globalizam, koji donosi univerzalne standarde za ceo svet. "Globalizam je shvatanje da svetsko tržište potiskuje i nadoknaduje politicko delovanje, tj. ideologiju neoliberalizma. Globalizam nastupa monokauzalno, ekonomski, redukuje višedimenzionalnost globalizacije na samo jednu dimenziju - ekonomsku, a sve ostale: ekološku, kulturnu, politicku, društvenu globalizaciju spominje samo kao podredjene dominaciji svetskog tržišnog sistema." Problem nastaje u tome što je veliki deo zemalja vezan za tvrdnju da "ono što je na Zapadu univezalizam, ostalima je imperijalizam", kao i u postojanju dvostrukih merila u primeni univerzalistickih principa (demokratija se promoviše, ali ne ako dovodi islamske ftindamentaliste na vlast; ljudska prava su izvor sporova sa Kinom, ali ne i sa Saudijskom Arabijom i sl.).
Sledeci negativan aspekt globalizacije je pandemicno širenje ekonomskih kriza i drugih negativnosti pojednih oblasti (organizovani kriminal, terorizam) na ceo svet. Najveci nedostatak se ipak sastoji u divergenciji bogatog i siromašnog sveta; umesto da globalizacija služi konvergenciji - smanjenju razlika, jaz se neprekidno produbljuje. Za zemlje u tranziciji globalizacija je dodatni izazov. Ne postoji dilema da li se treba ukljuciti u taj proces ili ne, pitanje je samo na koji nacin to uciniti. Pravilno prepoznavanje uzroka, efekata i procesa globalizacije omogucava zemljama u tranziciji uspešnije sprovodenje i samog procesa tranzicije. Globalizacija je posebno ubrzala svoj hod posle kolapsa socijalistickih planskih ekonomija, što je dovelo do dominacije liberalnog koncepta društva i zavisnosti postsocijalistickih zemalja od svetskih centara ekonomske i politicke moci. Globalizacija je proces pluralizacije sveta po normama i pravilima igre koje su zasnovane na interesima kapitala i politicke moci. Po prvi put u istoriji politicke vode i narodi nedovoljno razvijenih zemalja i "druge Evrope" susrele su se sa situacijom da im je buducnost zadana, a ime toj zadanoj buducnosti je tranzicija po pravilima što su im odredile zapadne sile.
U celini gledano globalizacija sa sobom nosi brojne pozitivne, a li i veoma znacajne negativne posledice, koje izazivaju znatan otpor pre svega u nerazvijenim ali i u nekim razvijenim zemljama. Proces globalizacije je neumoljiv i teško zaustavljiv i zbog toga na margini ostavlja sve one zemlje koji mu se suprotstavljaju. Zbog toga se procesu globalizacije, više silom ekonomskih nužnosti nego dobrovoljno, prepuštaju i zemlje koje su njegovi javni kriticari. Zato se u veoma delikatnoj situaciji nalaze nerazvijene zemlje i zemlje u tranziciji, koje se nalaze pred izborom da i dalje ostanu izvan tnedjunarodnog tržišta, a to znaci i bez razvojne perspektive, ili da prihvate globalizaciju i tako svoju sudbinu prepuste medjunarodnim centrima moci, što im može doneti ekonomske prednosti, ali ih može dovesti i do gubitka ekonomske i politicke samostalnosti. U svakom slucaju izbor nije nimalo lak, a rezultat je u startu neizvestan, jer je odabrani put bez povratka.
Na osnovu iznetog može se konstatovati da je osnovna karakteristika globalizacije sveobuhvatnost prostora, ekonomije, politike, kulture, stanovništva i ostalih faktora društvenog života u svetskim razmerama. Nosilac ili protagonista globalizacije je zemlja, odnosno država koja se u datim društveno-ekonomskim, politickim, vojnim, tehnološkim, kulturnim, demografskim i ostalim okolnostima javlja u ulozi globalne super-sile, a to su danas SAD.

3. GLOBALIZACIJA SRBIJE

Savremeni proces tranzicije, kao odgovor na globlizaciju, ima svetski trend. On se ne odnosi samo na zemlje u razvoju, odnosno na bivše socijalisticke zemlje, vec i na razvijene zemlje, s tim što se u razvijenim zemljama, za razliku od nerazvijenih, odvija mnogo lakše i bezbolnije, jer je rec o privredama koje vec tradicionalno funkcionišu kao tržišne privrede, sa svojinskom strukturom zasnovanom na privatnoj svojini. Proces tranzicije u bivšim socijalistickim zemljama pokazao se mnogo više bolnim nego što se predpostavljalo, jer se radilo prevashodno o planskim privredama, na osnovama državne (društvene) svojine. medjutim, upornost i istrajnost su dali rezultate, tako da su mnoge zemlje centracne i istocne Evrope postale clanice Evropske unije, neke su vec postale kandidati, a neke previše zaostaju u tranzicionom hodu. Obistinila su se predvidjanja nekih ekonomskih teoreticara pocetkom 90-ih godina XX veka, da su perspektive tranzicije mnogo bolje za severni deo Evrope, odnosno za tzv. "lidere privatizacije" (Madjarska, Ceška, Slovacka, Poljska i dr.), za razliku od "južnog bloka", odnosno za tzv. "autsajdere privatizacije" (Bugarska, Rumunija, Albanija, Makedonija, a narocito BiH, Crna Gora i Srbija)..
No, ohrabrujuca je cinjenica što je u Srbiji, pored ostalog, postignuta opšta saglasnost o nužnosti tranzicionih promena u duhu tržišne ekonomije i višepatizma, kao i okretanja ka Evropi i evroatlanskim integracijama. Ta cinjenica je danas obavezujuca za svaku politicku grupaciju koja na demokratskim izborima osvoji vlast, da bude dosledna u ostvarivanju postignutog konsenzusa, što ce jacati realni optimizam i nadu za brže prevazilaženje brojnih teškoca i problema na tranzicionom putu. Upravo u tom pravcu, neki rezultati su vec sada evidentni.

3.1. Primer Srbije posle 2000. godine

Za analizu americkog globalizma posebno je zanimljivo iskustvo Srbije i srpskog naroda u razdoblju od 1990. do 2002. Srbija, kao i ceo srpski narod, jednu deceniju su bili u izolaciji, dakle izvan procesa globalizacije. Srpsko društvo se imenovalo kao tradicionalno društvo, izvan tokova modernog razvoja i otuda je promena morala da dode spolja. U vreme „Miloševicevog režima", americka politicka i medijska elita (kao i evropska) je iskoristila sva raspoloživa sredstva za obaranje njegove vlasti — ekonomska, finansijska, diplomatska, vojna. Takvu akciju protiv srpskih nacionalnih interesa imenovala je na razlicite nacine, ali u osnovi je bio cilj ovladavanje Srbijom preko Zapadnoj alijansi lojalnih vlada i javnosti. Na izborima od 2000. taj cilj je ostvaren uz ogromnu kolicinu novca i spoljnjeg pritiska na stanovništvo Republike Srbije (Tim Maršal, 2002). Ali, to je samo pocetak. Americki globalizam ide i dalje, njemu nije dovoljna samo vazalna vlast u Srbiji nego se krece na put osvajanja duha i duše srpskog coveka. Mora se zadrobiti moc nad svešcu, znanjem, vrednostima, a za taj cilj najpodesnije su institucije, obrazovanja i medija.

3.2. Kako se globalizuje (amerikanizuje) Srbija?

Novac je mocno sredstvo za kupovinu lojalnosti pojedinaca i društvenih grupa, ali nije dovoljno. Potrebno je osvojiti institucije i to na dva nacina: instalisanjem moralno-politicki podobnih kadrova i ubaciti u nacionalne obrazovne i medijske ustanove svoje programe i svoje modele. Nekoliko narednih primera pokazace kako se medijski i obrazovno amerikanizuju srpsko društvo i gradani Srbije.

3.2.1. Mediji

U Republici Srbiji postoji, primera radi, radio i tv stanica B-92 koja finansijski potpuno zavisi od inostranog novca i samim tim njen program je maksimalno okrenut americkoj kulturi (filmovi, zabava, sport). Tehnicke mogucnosti ove stanice mogle bi odgovarati nekakvom CNN-u u Srbiji. Jedna pažljiva analiza sadržaja ove stanice pokazala bi njenu politicku obojenost, zapravo apsolutnu naklonjenost „prozapadnim strankama" i izrazitu selektivnost u politickom informisanju. U skladu sa nacelima slobodnog informisanja ona to može da cini, ali karakter finansijske potpore jasno svedoci o vrsti interesa koji zastupa. A to je rezultat globalizacije: novac nema granica, a sa novcem kao postmodernom ideologijom ide sve ostalo - država, tradicija, nacija, moral, vrednosti. Postoje drugi štampani i elektronski mediji u Srbiji koji primaju obilatu pomoc raznih americkih fondacija koje su manje više bliske vladi i kongresu. Najzad, u Srbiji se emituju specijalni programi americkih medija. Cuvena stanica „Glas Amerike" emituje svoj progam na srpskom jeziku preko lokalnih radio stanica i televizija svaki dan i to cetiri puta dnevno. Dnevni list „Politika" objavio je 3. maja 2002. oglas u kojem navodi spisak 47 radio- i tv-stanica u Srbiji sa frekvencijama na kojima se može pratiti program „Glasa Amerike". Kada se ovome doda i cinjenica da se sa širenjem kablovske televizije proširuje i broj gledalaca CNN-a, onda je sasvim jasno u kojoj meri je osvojen medijski prostor u Srbiji od strane americkog globalizma. O medijima možemo misliti dobro ili loše, ali oni ostvaruju svoju funkciju: snabdevaju svojim informacijama gradane-korisnike. Moderno društvo je i informaticko društvo. Sve delatnosti i institucije zavise od „podataka", informacija u svakoj fazi rada. Funkcija medija je da gradane snabdevaju onim informacijama koje su im potrebne za orijentaciju i koordinaciju u društvenom prostoru. Ako se zna da od vrste i kvaliteta informacije zavise pravac i struktura odlucivanja o bilo kom predmetu, ovda je jasno da izuzetno važnu ulogu u tom poslu ima onaj koji „gradjane snabdeva informacijama". A u pozadini je odredjeni politicki i ekonomski interes. Tako, Srbi treba da koriste tudje a ne svoje informacije i javne stavove. Tim putem promenice i svoje mentalne obrasce.

3.2.2. Obrazovanje

Ovo je svakako najvažnija ustanova u planu mentalne ili psihološko-intelektualne transformaiije srpskog coveka. U tom cilju osnivaju se „nezavisne" obrazovne institucije (primer — BOŠ) ili se finansiraju „edukacije za otovoreno društvo" u zemlji i inostranstvu (Soroš fond), odnosno programi demokratske edukacije (Soroš, Fridrih Ebert fondacija itd). Sve ove ustanove, organizacije i programe povezuje edukacija za demokratiju, gradjansko društvo i ljudska prava na americki nacin. Evo kako izgleda program BOŠ (beofadske otvorene škole) u 2002. Obavezni moduli su: gradjansko društvo, EU i Balkan. A pojam gradjanskog društva obuhvata — tržišnu privredu, licnost i demokratiju, igru kao temelj kulture, finansije i berzu, re-toriku, poslovnu kulturu, a to je tipicni americki koncept. Studentima se omogucavaju kontakti sa svetskim predavacima, ucestvovanje na raznim seminarima, korišcenje kompjutera itd. Primljeni studenti ne placaju školarinu, što znaci da neko drugi pokriva troškove.
Najnoviji korak u osvajanju obrazovnih ustanova je ulazak americkih fondacija (sa licnostima) u vladu Srbije (ministarstvo prosvete). Fond za otvoreno društvo (Soroš) finansira strucne skupove ministarstva a ima i svog clana u Komisiji Ministarstva za akreditaciju programa za usavršavanje nastavnika. Americki projekat „Ja, gradjanin" (pilot-primena) se u toku 2002—2003. realizovao u 100 škola u Srbiji. U radu na ovom projektu radila je Gradjanska inicijativa, BOŠ, Centar za razvoj Srbiji, a prevešce se i americki udžbenik za predmet: „Ja, gradjanin". Dakle, stvar amerikanizacije srpskog obrazovanja je na delu. Za taj posao novac uvek nadje kompetentne i nekompetentne Srbe. Pitanje je šta se dešava u njihovoj nacionalnoj i moralnoj svesti — gotovo je retoricko pitanje.
Strana sredstva obaveštavanja pišu o „tihoj okupaciji" Srbije. Tako, radio „Glas Rusije" izveštava da americki eksperti intenzivno uce srpski jezik i spremaju se da dodju u Srbiju. Rec je o ekspertima za školstvo. „Kome iz vrha vlasti u ovom trenutku odgovara prilagodjavanje školskog sistema u Srbiji americkim normama nije teško pogoditi, ali pravo je pitanje koliko ce to koristiti ucenicima, s obzirom na to da je u svetu opštepoznat nizak nivo americkog osnovnog i srednjeg obrazovanja"
S druge strane, ubrzano se otvaraju strane obrazovne institucije u Srbiji. Otvara se nemacka škola u Beogradu (od prvog do desetog razreda). Vec radi International High school Belgrade, a otvara se Britanica International School Belgrade, dok neke srpske visokoobrazovne ustanove nose imena na engleskom Jeziku IFAM, EUM (EU of Internationalmanagment and Bussines ). Pravni fakulget u Novom Sadu oglašava upis u školu nemackog prava sa predavanjima na nemackom jeziku (Gradjansko i privredno pravo Nemacke).
Pored medija i obrazovanja, prodor globalizacije (amerikanizacije) ogleda se i u drugim oblastima društvenog života — u ekonomiji, kulturi, zabavi, sportu. Intenzivirane su americko-srpske konferencije o poslovnim mogucnostima u Srbiji. Cesti su dolasci americkih biznismena u Srbiju, a americki novac stiže i preko medjunarodnih finansijskih organizacija.
Na kakav nacin globalni americki duh ulazi u kulturu Srbije najupecatljivije pokazuju filmovi na srpskim televizijama. Stitisticka analiza bi pokazala da skoro devedeset odsto filmova dolazi iz Amerike. Ovome se mogu dodati i neki drugi šou programi ili serije iz biznisa i nauke. Nedavno je Jovan Radulovic, upravnik Biblioteke grada Beograda, najavio otvaranje Americkog kutka u nekadašnjem Citalištu u Zmaj-Jovinoj. “Kutak ce biti kompletno opremljen od strane Amerikanaca, biblioteka ce dati svoje osoblje, a citaoci ce imati prilike da pozajmljuju ne samo knjige, nego i kompakt diskove i raznovrsnu literaturu" (Politika, 7. novembra 2002).
Podrucje zabave obogaceno je ucenjem plesa uz americke instruktore. Gosti iz Amerike uce mlade Beogradane plesu i koreografiji uz bluz, džez, ritam improvizaciju (Radionica savremene igre, Politika, 7. novembra 2002).

3.2.3. Sport

Sport je oblast u kojoj su razmene najucestalije. Sve je više prenosa evropske lige, a i kada je rec o americkom sportu, koji je najgledaniji u Srbiji, naravno rec je o košarci a i o americkom fudbalu. Objavljuju se rasporedi americke lige, sportske vesti a pomenuta stanica B-92 redovno prati americke košarkaške utakmice, i americki sport uopšte.

3.2.4. Nevladine organizacije

Konacno, velik broj nevladinih organizacija (Helskinški odbor, Odbor za humanitarna prava, antiratna akcija itd.) — sve su to organizacije sa svojim centralama u Americi. U najnovije vreme pojavljuju se nove organizacije tipa „Templarski forum" ili templarski vitezovi. Vitezovi templara Srbije ravnopravni su clanovi reda vitezova jerusalimskog hrama, a predsednik je bivši narodni poslanik (Popovic) republike Srbije (Politika, 8. novembra 2002).
Za potpunije saznanje pitanja o kojem se ovde raspravlja znacajan je politicki kontekst amerikanizacije srpskog duha i svesti. Amerika je bombardovala Srbiju samo pre 9 godina, a danas ulazi u sve institucije kao da se ništa nije desilo. Americka vlada i dalje uslovljava, ucenjuje Srbiju i njenu vazalnu vladu, vladu koja je dopustila ulazak amerikanizacije.
Politicki kontekst americke edukacije srpske omladine je neskriven. Radi se o amerikanizaciji srpske nacije. Istovremeno sa prodorom americkog „civilnog društva" u institucije obrazovanja, medije, vladinih i nevladinih organizacija, odvija se borba za americki politicki interes na Balkanu, Srbiji i posebno Kosovu i Metohiji.
Za Srbiju je stvar posebno znacajna buduci da se americki globalizam širi sa ciljem duhovnog osvajanja i teritorijalnog prekrajanja Republike Srbije. Jednostrano priznavanje Kosova i Metohije kao nezavisne države samo je konacan ishod dugogodišnje politike prema Srbiji. Ono što daje jedna ruka uzima druga. Razume se, ovde je rec o tendencijama koje imaju svoje mnogobrojne ili malobrojne pristalice.

3.2.5. Kako se odbraniti i zaštiti od globalizacije (amerikanizacije) ?

Širenje americkog globalizma je opšti problem savremenog društva a ne samo srpska briga. Odnosi izmedju velike sile (lidera sveta) i ostalih, malih država mogu se zasnivati na hegemonizmu ili nekom obliku sukoba, a to zavisi od nacionalnog karaktera i konkretne politike malih naroda. Ali, ukoliko „medjunarodna zajednica" ili najveci broj država prihvati americki model društva, a samim tim i americki koncept obrazovanja i snažno mešanje u medijsku oblast, onda ni Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da prihvati globalizam o kojem je rec. U takvim okolnostima nema zaštite niti odbrane od „medjunarodne zajednice".
Podržavaoci americkog globalizma u osvajanju duha nacije, unutrašnji i spoljašnji, tvrde da je takav model informisanja i obrazovanja poslednje dostignuce nauke i demokratije i da ga treba univerzalizovati. Oni nastupaju sa pozicije konacne istine. U tome treba tražiti odgovor na pitanje zašto bi Srbi prihvatili americki model gradjanskog obrazovanja i zašto bi puštali americke medije u svoj prostor. Odgovor je, dakle, da je to zbog toga što je taj model najbolji i da ga samim tim treba prihvatiti. Ali, to je upravo problem: diskusija o dobrom i lošem obrazovanju traje otkada je obrazovanje institucionalizovano i nema racionalnog opravdanja da se diskusija završi sa americkim izumom. Druga skepsa izvire iz nužnog odbacivanja istorije iz takvog kondepta.
Odbrana od amerikanizacije svesti nalazi se na više mesta. Na prvom mestu — ljudska priroda. Ona je nestalna i nepredvidiva. Covek na iznenadne i nastajuce okolnosti ne reaguje prema šablonu. U susret modela i nepredvidive situacije covek uvek izlazi kao pobednik. Tako i srpski covek u sebi nosi izvesnu dozu nepristajanja na nametanje obrazovne konstrukiije.
Osecanje nezavisnosti i autonomije coveka takodje je mogucna brana amerikanizaciji svesti. Covek je osetljiv na pritiske koji dolaze iz inostranstva. Podela na strance i domace je istorijska i strukturna je odrednica ljudskog društva.
Svest o duhovnom porobljavanju može da bude potencijalno prepreka amerikanizaciji Srbije. U tom slucaju, akcije ce biti promišljene i tražice se argumenti protiv duhovnog preobražaja srpskog coveka po meri americkih programa.
Identitet je onaj pojam koji u najpotpunijoj meri objašnjava smisao otpora amerikanizaciji obrazovanja i informisanja. Snaga identiteta je u tome što se on i nesvesno opire napadu na njegove osnove. U stvarima duha, svesti i mišljenja identitet igra veoma znacajnu ulogu i ta uloga je potvrdjena tokom istorije.
U odbrani od amerikanizacije svesti treba racunati i na autokritiku Amerike. Mogucno je da ce se naci neka duhovna snaga u Americi koja de se suprotstaviti politici Amerike koja ima cilj da amerikanizuje ostali deo sveta. Zasada su te snage slabe i ne vide se na horizontu politike. Ukoliko bi ojacale, sigurno bi doprinele mirnijem životu na globusu.
Dakle, globalizacija srpskog duha je u znaku amerikanizacije i taj proces u Srbiji ima svoje pristalice i protivnike, medju politicarima, intelektualcima i profesorima nalaze se oni koji u amerikanizaciji svesti ne vide ništa rdjavo i pomažu širenje takvog modela. Ali, postoje i oni koji se tome suprotstavljaju i navode teorijske, identitetske i prakticne razloge. U takvoj konstelaciji snaga ne preostaje ništa drugo nego da se otvoreno bore protiv amerikanizacije. Ukoliko ne ubede Srbe da to nije dobro za njihov opstanak i razvoj, onda ce nastupiti neka nova istorija za koju oni nece biti odgovorni.
U suštini amerikanizacija svesti u Srbiji nije ništa novo. Tokom istorije Srbi su bili izloženi turskom, germanskom, katolickom, komunistickom „pranju mozgova" pa su izdržali. U odnosu na sovjetski komunizam americki globalizam je neuporedivo sofisticiraniji. Ovo vreme je specificno utoliko što su sredstva suptilnija i razmere u pravom smislu reci svetske.
Duboko sam ubedjen da je našim samozvanim "vizionarima" privrednih i društvenih reformi nametnut koncept koji je u skladu sa Vašingtonskim konsenzusom. Vec pet godina taj koncept ima vrlo ozbiljnu "konstrukcionu" grešku. I dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Jozef Štiglic je apelovao na zvanicnike tadašnje SR Jugoslavije da diplomatskim sredstvima "eskiviraju" nametanje koncepta MMF. I pored toga, taj koncept, koji forsira naglu, preteranu liberalizaciju uvoza, politiku precenjene vrednosti nacionalne valute, metodu brze privatizacije, politiku radnih odnosa i sl. - u celini je i trajno prihvacen. I posledice toga su enorman rast uvoza, spoljnotrgovinskog deficita, deficita tekucih transakcija, gušenje industrije, dinamican rast spoljnog duga i nezaposlenosti koja je dostigla miliona lica. I pored toga, iz tih instituta stižu pohvale na racun reformi i rezultata tih reformi. Pa, naravno, da ce one hvaliti svoja dela, a svakom objektivnom ekonomisti je jasno da su rezultati tih reformi vrlo skromni i da su perspektive rasta i razvoja privrede, narocito zbog potrebe servisiranja spoljnog duga koji je prešao 15 milijardi dolara - vrlo problematicne.
I pošto su te institucije i najmocnije zemlje uspele da "proguraju" za njih podobne ljude na najzvanicnijim mestima gde se kreira ekonomska politika, male su šanse da se može nešto promeniti u primeni tog koncepta. Kada su postale svesne da ce relativno brzo postati clanice EU, Bugarska i Rumunija su našle snage da odbiju "sugestije" MMF koje su se svodile pre svega na obezbedjenje servisiranja njihovog spoljnog duga. Neki srpski politicari glume svoju dilemu da li sa MMF zakljuciti neki novi sporazum. Smatram da bi možda neki od njih i "pustili" Fond, ali problem je što on nece pustiti njih, odnosno Srbiju, jer je ona veliki dužnik, a Fond, direktno i indirekgno štiti interese kapitala, odnosno poverilaca.
Sve u svemu, Srbija, nešto iz objektivnih, a više iz subjektivnih razloga, u neumitnom procesu globalizacije, nije našla pravi put neophodne transformacije društva i privrede. I što je najtragicnije, s obzirom na politicku situaciju, u doglednoj buducnosti ništa se bitnije nece promeniti. Zbog svega toga, nastavice se trend veceg umiranja od radjanja i dalji odliv mladih ljudi u inostranstvo, pa ce se Srbija sve brže pretvoriti u ukletu zemlju ocajnickog starackog stanovništva.

ZAKLJUCAK

Brojne rasprave o globalizaciji podelile su politicare, ekonomiste, naucnike i filozofe. Na jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija nužnost, objektivan i spontan proces, "zahuktala mašina" koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne može zaustaviti. Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuce ka društvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-politickom, tehnološkom, kulturno-naucnom), doprinoseci da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija iskljucivo "Projekat dominacije Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globlizacija oznacava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona oznacava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz izmedju bogatih i siromašnih, stvarajuci uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
U celini gledano globalizacija sa sobom nosi brojne pozitivne, a li i veoma znacajne negativne posledice, koje izazivaju znatan otpor pre svega u nerazvijenim ali i u nekim razvijenim zemljama. Proces globalizacije je neumoljiv i teško zaustavljiv i zbog toga na margini ostavlja sve one zemlje koji mu se suprotstavljaju. Zbog toga se procesu globalizacije, više silom ekonomskih nužnosti nego dobrovoljno, prepuštaju i zemlje koje su njegovi javni kriticari.
Na osnovu iznetog može se konstatovati da je osnovna karakteristika globalizacije sveobuhvatnost prostora, ekonomije, politike, kulture, stanovništva i ostalih faktora društvenog života u svetskim razmerama. Nosilac ili protagonista globalizacije je zemlja, odnosno država koja se u datim društveno-ekonomskim, politickim, vojnim, tehnološkim, kulturnim, demografskim i ostalim okolnostima javlja u ulozi globalne super-sile, a to su danas SAD.
U svakom slucaju izbor nije nimalo lak, a rezultat je u startu neizvestan, jer je odabrani put, put bez povratka.

LITERATURA

1. Mr Irina Bjelica (2007): Evropska unija i globalizacija, Medjunarodna politika, Institut za medjunarodnu politiku i privredu, br.1125-1126, Beograd, januar-jun 2007.
2. Prof. dr Todor Petkovic (2007): Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, Cacak;
3. dr Zoran Avramovic (2002): Globalizacija Srbije, Zbornik matice srpske za društvene nauke, br.112-113, Novi Sad;
4. Mladen Kovacevic (2006): Neki elementi i posledice procesa globalizacije, Teme, casopis za društvene nauke, Niš,br.1/2006.
5. Prof. dr Tihomir Gligoric (2007): Osobine naroda, BINA, Banja Luka;
6. Laslo Sekelj i Jovan Teokarevic (2004): Tranizicija deceniju posle: pouka i perspektive, Institut za evropske studije. Beograd;
7. - www.dadalos.org/globalisierung_bih/grundkurs (datum pristupa 27.04.2008.god.)
8. - www.sac.org.yu/5791820031202politika.doc ( datum pristupa 27.04.2008.god. )

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi