Огист Конт
(Теорија друштва и позитивизам)

Биографија

Огист Конт је рођен у Монпељеу 1798. године, у монархистичкој, католичкој породици. Стекао је више образовање у Ecole polytechnique, у Паризу, која је имала утицај на његова каснија схватања. Конт је био угледан математичар и филозоф, широког енциклопедијског знања. Али, он је најпре мислилац који се јавља на раскршћу преломних друштвених епоха које је отворила Велика француска револуција. У исто време он је контроверзна фигура свог времена. Док се на једној страни исказује као један од првих социјалних реформатора предмодерне, настојећи да као емпирист~позитивист научно објасни друштвену историју, човека и његов свет, дотле на другој страни пада у мистику настојањем да створи нову религију.
Своје погледе из области социјалне филозофије изнео је у предавањима које је држао у својој кући 1826. године. Од 1836. до 1846. године био је испитивач на Ecole polytechnique. Касније по отпуштању из те школе издржавају га његови ученици и поштоваоци. 1848. године Конт оснива Позитивистичко друштво. Живео је до 1857. године.

Теорија друштва

Огист Конт је социологију одредио као комплексну науку, која проучава људско друштво као целину, структуру тог друштва и његов развитак. Он је систематизовао идеје својих претходника, посебно Сенсимона, чији је био ученик, одушевљени присталица, па чак извесно време и лични секретар. Дао је име ново конституисаној науци социологији. Истовремено јој одређује и:

А) Место у систему наука;
Б) предмет
В) метод истраживања

Дакле, све ове елементе који углавном карактеришу једну науку.
У два своја дела „Курс позитивне филозофије“ и „Курс позитивне политике“, разрадом и систематизацијом претходника, посебно Аристотела, Кондорсеја, и Сенсимона, први је развио целовит социолошки систем, односно целовиту и систематичну теорију друштва.
За Конта, људско друштво представља завршни корак органске еволуције. Оно је „велико биће“, својеврстан „колективни организам“ који поседује „цонсенсус универсале“. У људском друштву, као и биолошком организму, „постоји склад структуре и функције које иду заједничком циљу кроз акцију и реакцију унутар делова и у односу на околину“ Тај општи консензус на коме почива друштвени поредак извире, по Конту, с једне стране - из инстикта симпатије, осећања друштвености које је укорењено у природи сваког појединца, а са друге стране - из заједничких мисли идеја, веровања и моралних надзора.По Контовом мишљењу друштво је слично организму, не само по сагласности као заједничком органском атрибуту, већ и по својој структури. Наиме, друштво је, као и биолошки организам, састављено из одговарајућих делова: ћелији организма одговара породица; Ткиву - друштвене класе; органима ~ градови, односно државе; и систему органа - народ.
Но, и поред свих сличности, између биолошког и друштвеног организма постоје и суштинске разлике. Насупрот биолошком организму који је непроменљив, људско друштво се може мењати и усавршавати ако се њиме управља у складу са принципима позитивне науке. Осим тога, друштвени организам је много сложенији од биолошког и стога дозвољавамного ширу расподелу функција комбиновану са вишим степеном координације органа.

Према Конту, предмет изражавања социологије би било људско друштво у целини поимано преко социјалне статике (теорија реда, или теорија поретка) и социјалне динамике (теорија прогреса). При томе ставља тежиште на теорију реда као изразу организације друштва. Најпре ћемо уводно назначити битне особености социјалне статике и социјалне динамике.

1. Социјална статика и социјална динамика су два основна елемента Контове социологије. Социјална статика се бави истраживањем основних елемената структуре друштва и проучава функционалну повезаност тих елемената. Основна друштвена институција је, по Конту, породица. Она је такође основни елеменат система јер у породици постоје односи који изражавају природу свих осталих друштвених односа.
Друштвене групације из којих је друштво саздано - јесу класе. Међу основним класама наводе се:
А) „спекулативна“ класа, у коју улазе носиоци научне делатности;
Б) практична индустријска класа у коју улазе банкари и трговци;
В) класа ~ пољопривредника и радника

Поред класе друштво не може постојати и без државе. Конт се залаже за постојање не државе која ће слабити своје фукције ~ већ државе које ће јачати као апарат.
У основи терије реда је и принцип расподеле фунција који се јавља у облику специјализације и поделе рада у друштву.
Теорија социјалне динамике се испољава у закону о три ступња интелектуалног напретка који су истовремено и три фазе развоја друштва (теолошка, метафизичка и позитивно научна). Кроз све ове фазе развоја друштва нужно пролазе не само појединци него и бројне области људксог знања. С тим, што промене у друштву Конт не види револуционарно, већ просвећивањем духа појединца како би они увидели потребу и начин мирног развоја друштва. Надаље, Конт у промене друштва уводи и религију, јер сматра да религија у појединцу изазива осећање припадности народу, којима је онда могуће покренути групе и појединце на непосредне акције у реформисању друштва.

2. Контов приступ социологији је у основи механицистички, са посебним примесама органицистичког схватања друштвене структуре, а његово тумачење социјалне динамике је искључиво идеалистичко. Филозофска основа његове социологије као система је позитивизам и агностицизам, што чине не само једну од карактеристичности већ и противуречности Контовог учења.

Позитивизам

Позитивизам је најстарија и најутицајнија методолошка струја у социологији, јер је његов утемељивач, као и социологије, Огист Конт.
Прво и основно начело позитивизма јесте начело о епистемолошком јединству природних и друштвених наука, тј. да друштвене науке и природне науке треба на истоветан начин да истражују појаве које проучавају. Изучавајући развитак људског сазнања, Конт је дошао до закључка да се сазнање, као и људско друштво, поступно развија и да пролази кроз (горе наведено) три ступња: теолошки, метафизички и позитивни. На последњем ступњу, који одговара зрелом добу човечанства, људски ум се, сматра Конт, ослобађа илузија да може да открије апсолутне узроке, порекло и сврху универзума, и оријентише се на то да објасни како појаве настају и како се мењају, тј. на откривање закона.
Да би открио природу закона који владају појавама, људски ум напушта теолошке догме и метафизичке спекулације и окреће се позитивним искуственим чињеницама, које се могу чулима опазити. Те позитивне чињенице, чулни утисци, опажаји и осети, који су доступни посматрању и експериметисању, за Конта су извор научног сазнања, како у природним тако и у друштвеним наукама. Једино на таквим позитивним чињеницама, може се градити научно објашњење стварности, јер једино оне обезбећују објективност и искуствену проверу сазнања.
Контов позитивизам, настао је под утицајем де Моистреовог и де Боналдовог антииндивидуализма. Ови аутори представљају хришћанске традиционалисте који се огорчено боре против идеја прогреса и француске револуције. Де Местре (1753 - 1821) сматра друштво правним организмом, а појединци су делови тог организма. Стога, захтев за индивидуалним слободама представља анахронизам, јер је део против целине. Основна друштвена потреба је стабилност, који религија може да гарантује.
Интересантно је да је идеју прогреса Конт преузео од либерала и социјалиста(Сен-Симона), док је идеју реда преузео од хришћанских традиционалиста, де Моистера и де Боналда.
У свом обимном делу „Курс позитивне филозофије“ , Конт је дао класификацију наука разврставши их у шест основних дисплина и то овим редом: математика, астрономија, физика, хемија, биологија, и социологија. За овакав хијерархијски редослед Конт је применио такозвани критеријум „опадајућа општост и растућа комплексност“ њиховог предмета истраживања.
Познато је да је у почетку Конт социологију називао „социјална физика“. Физику као науку о природи, Конт је делио на анорганску и органску, а ову последњу на физиологију (чији су предмет истраживања поједина жива бића) и на социјалну физику, која проучава друштво.
Покушао је да објасни друштво и његове појаве применом методологије и резултата природних наука (посебно физике, која је у то време словила једном од најразвијенијих наука). У тежњи за тим, израдио је позитивистички метод којим је друштво објашњавао на основу прикупљених, стварних позитивних чињеница, и то ~ посматрањем, експериментом, методом упоређивања и историјским методом. Ово све значи да Конт у социологију уводи појмовну апаратуру позајмљену из Физике.
Карактеристичан моменат његове систематизације наука је у томе што је социологију (или социјалну физику) ставио уз биологију. По њему социологија се надовезује на биологију, а то се огледа у схватању да су живот и анатомија друштва, као колективног организма, слични поједнином биолошком организму. Међутим, треба нагласити да су билошки елементи заступљени још у његовој статици, док у социјалној динамици прелази из биологизма у идеалистичко третирање друштвеног развоја.
Фактори које Огист Конт узима обзир при анализи друштвене структуре (а то су биолошки и географски фактори) у основи су непроменљиве статичке појаве, тако да се само помоћу њих не може објаснити развој друштва. Конт, даље анализирајући друштво, долази до закључка да је човеков разум, дух, идеја основни покретач друштвеног развоја. Тј. развој духа проузрокује промене у друштву.
Када говоримо о социјалној динамици она је „Општа теорија природног напретка човечанства“. У бити тог напретка је развој ума.
И да закључимо са позитивизмом – Конт види решавање кризе граћанског друштва у виду реформи друштва, у духу „позитивне филозофије“ путем „закона трију знања“, а то значи да се телошко доба карактерише религијским објашњењем збивања у природи и друштву, метафизичко доба се одликује чињеницама да се развој друштва и објашњење природе траже у искључиво правно-филозофским апстракцијама, и најзад позитивно доба има особеност научне обраде проблема друштва и схватања природе применом позитивизма као метода. Једноставно речено – на првом ступњу развоја, човек сматра да су главни чиниоци друштвеног света богови, на метафизичком ступњу или фази развоја друштва, напушта се теолошко схватање, док се свет објашњава филозофским начелима, и на трећем ступњу развоја – примарне су емпиријско-позитивне научне премисе.

Закључак

И у чему је значај Контовог учења са гледишта развоја социологије као самосталне научне дисциплине и која су то његова социјална и политичка учења дала подстрека каснијем развоју?
А)Прво, дао је назив новоформираној науци, потом, дајући јој програм покушао је да одреди њено место у систему наука, као и предмет истраживања.
Друго, одвојио је социологију од филозофије и тиме подстакао њен даљи развој као самосталне науке, са властитим предметом и методологијом.
Б)Од Контових социјалних и политичких учења која су дала подстрека каснијем развоју, наводимо прво – органску теорију друштва коју су касније развили Спенсер,Фује и др., друго – схватање да држава није вештачки производ већ природни производ друштвене нужности, треће – наглашавање прелаза друштва са војне на иднустријску базу, и четврто – Конт је творац позитивистичког метода, који ће бити прихваћен у грађанској социолошкој мисли и као метод и као правац, до данашњих времена.

Литература

- „Општа социологија“ , др. Предраг Раденовић, издавач- „TOPY“ ул. Дечанска 4, Београд, издање - 1999. година

- „Социологија“, проф. Др. Михаило Пешић, Доц. Др. Јован Базић, „Универзитет Сингидунум“, Данијелова 32, Београд, издање-2005. година

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi