OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ SOCIOLOGIJE: |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
GLOBALIZACIJA
Definicije globalizacije
Globalizacija se u najširem smislu reči odnosi na ekspanziju globalnih
veza i obuhvata više velikih procesa. Definicije globalizacije se stoga
razlikuje zavisno od toga šta im je u fokusu. Globalizacija je istorijski
složena pojava. I samo značenje ovog termina je tema opšte rasprave. Može
se odnositi na « stvarne » procese, ideje koje ih opravdavaju i na načine
njihovog promišljanja. Termin nije neutralan, jer definicije odražavaju
različite ocene globalnih promena.
Naredne defnicije izražavaju preovlađujuće uticaje u teoriji globalizacije
“Neumoljiva integracija tržišta, država-nacija i tehnologija u do
sada neviđenom stepenu koja omogućava pojedincima, korporacijama i državama-nacijama
da dr protežu širom sveta dalje, brže, dublje i jeftinije nego ikad pre…širenje
slobodnog tržišta kapitalizma do svake zemlje na svetu " (T.L.
Friedman, The Lexus and the Olive Tree, 1999, p. 7-8).
"Kompresija sveta i intenzifikacija svesti sveta kao celine …
konkretna globalna međuzavisnost i svest o globalnoj celini u dvadesetom
veku " (R. Robertson, Globalization, 1992, p. 8).
"Društveni procesi u kojem iščezavaju geografska ograničenja
na društvena i kulturna zbivanja i u kojem ljudi sve više postaju svesni
toga." (M. Waters, Globalization, 1995, p. 3).
“Istorijska transformacija koju čini zbir određenih formi i instanci
koje postaju globalne putem (i) aktivnog širenja praksi, vrednosti, tehnologija
i drugih proizvoda ljudi na čitav svet, (ii) kada globalne prakse vrše
rastući uticaj na živote ljudi, (iii) kada svet služi kao fokus za sve,
ili kao premisa u uobličavanju ljudskih aktivnosti.” (M. Albrow,
The Global Age, 1996, p. 88).
“Integracija na osnovu projekta koji se izvodi na osnovu “pravila
tržišta na globalnom nivou” (P. McMichael, Development and Social
Change, 2000, p. xxiii, 149).
“Dominantna forma globalizacije označava istorijsku transformaciju:
u ekonomiji na način sticanja prihoda i egzistencije; u politici gubitak
stepena lokalne kontrole, a u kulturi gubitak dostignuća kolektiviteta…Globalizacija
nastaje kao politički odgovor na ekspanziju moći tržišta…Ona je na području
znanja.” (J.H. Mittelman, The Globalization Syndrome, 2000, p. 6).
“…širenje, produbljavanje i ubrzavanje međuzavisnosti u svim aspektima
savremenog društvenog života od kulture do kriminala, od finansija do
duhovnosti. (Held and McGrew 1999.).
«... razvoj globalnih finansijskih tržišta, rast transnacionalnih korporacija
i njihova sve veća dominacija nad nacionalnim ekonomijama.» (G. Soros,
On Globalization, 2002, p.13)
“Intenzifikacija društvenih odnosa širom sveta koji povezuju udaljene
lokalitete na način da se lokalni događaji uobličuju na osnovu događaja
koji se dešavaju miljama daleko i obratno.» (Giddens 1990: 21)
“Integracija svetske ekonomije” (Gilpin R., 2001, Global Political
Economy, p. 364)
“Deteritorijalizacija – ili … rast suprateritorijalnih odnosa među
narodima” (A. J. Scholte, 2000, Globalization – a critical introduction,
p. 46)
“Skup razvoja koji čine svet jednim mestom, menjajući značenje i značaj
udaljenosti i nacionalnog identiteta u svetskim poslovima.” (J. A.
Scholte, “Globalization and Collective Identities”, in Identities in International
Relations, edited by J. Krause and Neil Renwick, p. 44)
“Kompresija vremena-prostora” (Harvey 1999)
“Istorijski process koji uključuje značajno pomeranje ili transformaciju
društvenih organizacija na prostornoj skali koja povezuje udaljene zajednice
i proširuje doseg uticaja moći preko regija i kontinenata.” (J. Baylis,
S. Smith, The Globalization of World Politics, 2005: 24)
“…nije ništa drugo do ‘rekolonizacija’ u novom ruhu.» (J. Neeraj,
(2001), Globalisation or Recolonisation, p. 6-7)
“… integracija nacionalnih ekonomija koja vodi do pojma globalne ili
planetarne ekonomije bez granica…ispreplitana mreža fabrika, oranica i
šuma, banaka, vlada, radne i seljačke populacije, gradova i transporta
širom planete zemlje.” (Avinash J., (2000), Background to Globalisation,
Center for Education and Documentation, Bombay, p. 3)
Pojam i znacaj globalizacije
Termin globalizacija prvi put je upotrebio profesor T. Levit sa Harvardske
škole za biznis 1983. godine kako bi opisao finansijska tržišta. Nakon
toga termin je proširen na delovanje multinacionalnih kompanija.
Globalizacija označava dinamično ekonomski, politički i kulturni proces
koji je omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija,
a koji je često vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta.
Globalizacija je kontroverzan proces.
• Ekonomska globalizacija označava u prvom redu stvaranje i utvrđivanje pravila jedinstvenog svetskog tržišta koje podstiče konkurenciju i razvoj. Protivnici sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste već zarađeni kapital da onemoguće stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti tržište.
• Politička globalizacija je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju. Postojanje jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država da direktno podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost vlastitim firmama. Mesto donošenja odluka se prenosi iz državnih u međunarodne institucije čime se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti utiču na vlastiti razvoj.
• Kulturna globalizacija je susret različitih setskih kultura i običaja. Protok robe, kapitala i ljudi preko državnih granica nosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura. Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju uticaj nove kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi vide pretnju utvrđenim vrednostima i pravilima.
Globalizacija upućuje na sliku sveta kao zajedničkog prostora u kome se niti međuzavisnosti tehnološke, političke, ekonomske i ekološke - pletu ogromnom brzinom, poništavajući geografske distance, univerzalizujući demokratski oblik vlasti i uvećavajući bogatstvo. Dakle, osnovno obeležje globalizacije jeste tehnološka revolucija, odnosno stvaranje globalne ekonomije sa svetom bez granica i univerzalnom kulturom: jednake forme, moderne tehnologije, tržišne ekonomije i demokratija.
Iako se globalizacija ponekad meša sa amerikanizacijom i smatra se za opasnost po kulturni identitet, suverenost država ili razvoj lokalne privrede, SAD nisu prouzrokovale taj fenomen. On je pre svega rezultat tehnološke revolucije koja je omogućila efikasniju organizaciju. Amerikanci samo preusmeravaju plodove globalizacije prema sebi zahvaljujući svom vodećem položaju u svetskim odnosima.
Pozitivne i negativne konotacije globalizacije
Brojne rasprave o globalizaciji podelile su političare, ekonomiste, naučnike
i filozofe. Na jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija
nužnost, objektivan i spontan proces koji stvara novu mapu sveta i koju
niko ne može zaustaviti. Pristalice globalizacije smatraju da je to proces
koji vuče ka društvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-političkom,
tehnološkom, kulturno-naučnom), doprinoseći da svi (i bogati i siromašni)
postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekat dominacije Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija označava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Suština problema odnosa prema globalizaciji nije u opredeljenju "za" ili "protiv" globalizacije (ili tranzicije), odnosno za jednu od suprotstavljenih (rivalskih) struja. S obzirom da je globalizacija realnost, bitno je da se od simplifikovanih uvida i analiza pređe na kompleksno poimanje globalizacije, kako bi se, zahvatanjem njenih krajnje različitih obeležja, savlađivale i potiskivale negativne, a maksimalno koristile i afirmisle njene pozitivne dimenzije, pogotovo što savremeni oblik globalizacije, za razliku od svih predhodnih, upravo zbog ogromne međuzavisnosti pojedinačnih društava, ima šansu da se relativno stabilizuje na (istorijski) relativno duži vremenski period, bez obzira na sve nepravde koje sa sobom nosi, pre svega, prema nerazvijenom delu sveta.
Globalizacija danas rađa raznovrsne izazove, rizike i nejednakosti. Kao takva, ona predstavlja veliku neizvesnost, ali i različite alternative (realne opcije) i to: demokratski (i humaniji) ili autoritarni svetski poredak; "održivi razvoj" ili ekološko i tehnološko samouništenje planete; stabilniji razvoj međunarodnih odnosa ili novi talasi globalizacije i regionalna sukobljavanja; racionalno usmeravanje globalizacijskih tokova ili ciklične smene svetskog haosa; jačanje političke demokratije ili umnožavanje autoritarnih režima, praćenih masovnom represijom i dr. Koja će alternativa u budućnosti biti dominantna, pokazaće vreme.
Atiglobalizam i antiglobalisti
Antiglobalizam je političko stanovište koje se decidno protivi
negativnim konsekvencama procesa globalizacije.
Antiglobalisti nisu protivnici globalizacije po sebi, oni su u opoziciji kapitalističkoj, globalizaciji odozgo pa se njihov pokret može nazvati i antikapitalistički ili antikorporativni.
Autonomni pokreti su deo, a dobrim delom iinspiracija, tzv. antiglobalističkog pokreta. Antiglobalistički pokret je termin koji se najčešće koristi da uopšti društvene grupe koje protestuju protiv globalnih trgovinskih sporazuma, negativnih efekata slobodne trgovine na siromašan svet, ugrožavanja životne sredine i međunarodnih vojnih intervencija. Antiglobalizam je medijska kovanica i sami učesnici ovog pokreta čestosebe nazivaju drugačijim imenima, a to su: pokret za globalnu pravdu, alterglobalistički pokret (jer su za drugačiju globalizaciju), altermondijalistlički (jer se bore za drugačijisvet), pokret pokreta i sl.
Pokret je u svojoj suštini internacionalistički, sa težnjom ka globalnom
organizivanju. Bitno svojstvo mu je solidarnost sa ugnjetavanim ljudima
širom sveta. Pokret je privukao znatnu medijsku pažnju tek nakon velikih
protesta protiv Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu, decembra 1999.
godine (poznatih kao "bitka za Sijetl"), što se smatra prvim
znatnijim rezultatima borbe koju su autonomni započeli još 1980-ih, kada
njihov diskurs i njihovi zahtevi ulaze u mejnstrim medije.
Glavni argumenti antiglobalista se sastoje u tome da će neograničena globalizacija
dovesti da siromašne države Trećeg sveta učine u potpunosti zavisnim o
bogatim industrijskim državama te zaustaviti njihov razvoj a ojačati multinacionalne
korporacije kojima je profit važniji od javnog interesa. U poslednje vreme
se kao antiglobalistički argument sve češće spominje intenziviranje etničkih,
verskih i rasnih sukoba kao posledica pojačanog protoka ljudi među državama.
Antiglobalistički pokret je prilično na zamahu dobio nakon izbora Georgea
W. Busha za predsjednika SAD, odnosno napada 11. septembra i započinjanja
rata protiv terorizma koji mnogi antiglobalisti vide kao pokušaj da se
ciljevi globalizacije provedu oružanim putem.
Ekonomski aspekt globalizacije
Globalizacija ekonomskih tokova možda je danas najviše izražena i to je
upravo ono prvo na šta se pomisli kada se o samoj globalizaciji govori.
Ograničenje nekad suverene uloge nacionalne države, širenje tržišta preko
cele planete bez vidljivog izgleda da im neko stane na put, gomilanje
bogatstava u sve manje zemalja, a i unutar tih zemalja, sve je veća disproporcija
između bogatih i siromašnih. Ono što je izgledalo izvesno tokom nekoliko
decenija nakon drugog svetskog rata – istaknuta uloga tzv. socijalne države,
briga o slabije pokretnom, manje zdravom i starijem stanovništvu, besplatno
školstvo i zdravstvo – kao da sve više odlazi u istorijski zaborav. Na
delu je sve izraženiji prastari princip jačeg, koji se i ne trudi previše
da svoju ulogu zamaskira, tobože, humanim ciljevima. Dalekovidi ekonomisti
su još pre dvadesetak godina predvideli stvaranje nove, globalne ekonomije,
koja će biti nešto različito od do tada poznate i naširoko prihvaćene,
internacionalne ekonomije.
Takozvane države blagostanja za većinu svojih tekućih problema mogu zahvaliti strukturnoj promeni sistema svetske privrede koja je za neke i sinonim za globalizaciju. Te promene, kao što je već rečeno, uveliko ograničavaju (pa čak idu i ka tendenciji potpunog ukidanja!) snagu delovanja nacionalnih država, tako da ove, sve da to i žele, (više) nisu u stanju pružiti svojim građanima ono na šta su ovi već decenijama navikli.
Nadnacionalni kapital nema mnogo milosti prema socijalnoj politici, ravnomernoj brizi za sve slojeve stanovništva, a posebno za one koji nisu u stanju da stvaraju profit. Sve veća nezadovoljstva masa koja se tim povodima javljaju, usmerena su na svoje vlade kojima su, pak, ruke vezane. Ukoliko se u dogledno vreme ne sačini takav međunarodni pravni poredak kojim će ovlašćenja i slobode država, korporacija i pojedinaca biti jasnije regulisane, sve su manji izgledi da će građani od svojih vlada moći da dobiju bilo kakvu zaštitu. Time se obesmišljava i institucija demokratskih izbora i svodi na ulogu pukog političkog folklora.
Prisutni su trendovi “selidbe” kapitala u nerazvijena područja, ali ne
kako se to deklarativno tvrdi – zbog brige za dobrobit tamošnjeg stanovništva
– već zbog njihovog surovog izrabljivanja. Istovremeno, takvim načinom
redistribucije proizvodnje u siromašne krajeve trećeg sveta, bez kakvog-takvog
posla ostaju i milioni domaćih građana, čime se krug bede zatvara i to
uprkos proklamacijama o “vidljivom napretku” svetske ekonomije. Zaustavljanje
ovog procesa značilo bi prepuštanje nerazvijenih područja njihovoj "sudbini",
a što bi značilo prestanak sadašnjeg trenda globlizacije. To je opasnost
i za samu globalizaciju, ukoliko se ona shvata kao izvoz zapadnog, potvrđenog
modela organizacije ljudskog društva. Ako bi se ona zadržala samo u nekim
područjima planete, onda više ne bi mogla sasvim opravdano da se naziva
globalizacijom. Ako bi to bio generator nastanka neke alternativne globalizacije,
tada bi rezultati po neoliberalnu ideologiju bili još utoliko gori.
Nema sumnje da je ovo jedan od najvećih problema za koji, gore navedeni,
zasad ne pružaju adekvatan odgovor.
Zaključak
Moramo da imamo u vidu da su tokom istorije uvek postojale interesne grupe
koje su tražile način da svoje megalomanske ambicije prošire do krajnjih
granica, a vladavina nad celim svetom je svakako ostvarenje svih snova.
Kroz istoriju se, međutim, pokazalo da vojna osvajanja ipak nisu davala
krajnje rešenje. Stoga, globalizacija je u ovom obliku nista drugo do
podele interesnih svera vodećih na tržištu, a to znači da drže ceo svet
pod kontrolom uz podelu moći.
U celini gledano globalizacija sa sobom nosi brojne pozitivne, a li i
veoma značajne negativne posledice, koje izazivaju znatan otpor pre svega
u nerazvijenim ali i u nekim razvijenim zemljama. Proces globalizacije
je neumoljiv i teško zaustavljiv i zbog toga na margini ostavlja sve one
zemlje koji mu se suprotstavljaju. Zbog toga se procesu globalizacije,
više silom ekonomskih nužnosti nego dobrovoljno, prepuštaju i zemlje koje
su njegovi javni kritičari.
Na osnovu iznetog može se konstatovati da je osnovna karakteristika globalizacije
sveobuhvatnost prostora, ekonomije, politike, kulture, stanovništva i
ostalih faktora društvenog života u svetskim razmerama. Nosilac ili protagonista
globalizacije je zemlja, odnosno država koja se u datim društveno-ekonomskim,
političkim, vojnim, tehnološkim, kulturnim, demografskim i ostalim okolnostima
javlja u ulozi globalne super-sile, a to su danas SAD.
U svakom slučaju izbor nije nimalo lak, a rezultat je u startu neizvestan, jer je odabrani put, put bez povratka.
Literatura
1. “Ten Principles to Challenge Neoliberal Globalization” (“Deset načela za otpor neoliberalnoj globalizaciji”, (“Činjenice i teme”, br. 6, decembar 2003.)
2. Fleksibilizacija tržišta rada kao zahtev globalizacije, dr Danica Drakulić i mr Drago Pupavac, (2011)
3. Drakulić, D.: Makroekonomija i tehnološke promene, Subotica, Ekonomski fakultet Subotica, (2003) .
4. Drakulić, D.: «Tržište rada i zaposlenost u globalnim reformskim procesima», Monografija: Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije, Ekonomski fakultet, Kragujevac, (2003)
5. Mr Irina Bjelica (2007): Evropska unija i globalizacija, Međunarodna politika, Institut za međunarodnu politiku i privredu, br.1125-1126, Beograd, januar-jun 2007.
6. Prof. dr Todor Petković (2007): Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, Čačak;
7. dr Zoran Avramović (2002): Globalizacija Srbije, Zbornik matice srpske za društvene nauke, br.112-113, Novi Sad;
8. Mlađen Kovačević (2006): Neki elementi i posledice procesa globalizacije, Teme, časopis za društvene nauke, Niš,br.1/2006.
9. Laslo Sekelj i Jovan Teokarević (2004): Tranizicija deceniju posle: pouka i perspektive, Institut za evropske studije. Beograd;
10. Dejan Petrović, Ekonomski aspekti globalizacije, Izvod iz neobjavljenog rada « Filozofske implikacije globalizma i antiglobalizma », Beograd, 2004.
11. http://www.sociology.emory.edu/globalization/issues01.html
12. http://www.globalizacija.com/doc_sr/s0069glo.html
13. http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=17915:ta-je-krajnji-cilj-globalizacije&catid=41:svet&Itemid=68
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
