Politika Detanta i novi svetski poredak

Šta je Novi svetski poredak?

Vecina ljudi je cula nešto o Novom svetskom poretku. Neki su cak procitali citave knjige o tome. Ali malo ljudi koje ja srecem, mogu sažeto da objasne šta je to. Cesto nailazim na ljude koji koriste termin "Novi svetski poredak" ali ne mogu da objasne šta je to. Ako ih upitate da objasne obicno pocnu da zamuckuju, "to je...hm...znate...ah...zar nije to nešto što je dobro zapocelo a ispalo loše?"
Pa, na neki nacin jeste. Kao na primer Hitlerov Treci Rajh. On je takode obecavao da ce doneti Novi svetski poredak. Bukvalno tako. Ako sumnjate, samo proverite neke od postera po Beogradu (1941). A Hitlerov Novi svetski poredak je takodje dobro zapoceo - za podjarmljeni nemacki narod, koji je gladovao i bio ponižen od strane pobednickih i arogantnih saveznika iz Prvog svetskog rata. Ali se loše završio, i za nemacki narod i za milione drugih ljudi širom sveta.
Boljševici su takode pokušali da izgrade svoju verziju "Novog svetskog poretka," koji je globalno reklamiran kao Komunisticka internacionala, i koristili su slogane kao što su "proleteri celog sveta - ujedinite se".
Ali traganje za "novim svetskim poretkom" datira mnogo pre Hitlera, Lenjina ili Staljina. U stvari, ide cak toliko unazad u prošlost koliko i covekova ambicija da vlada životom drugog coveka. Nikolo Makijaveli, na primer, napisao je u svojoj knjizi "Princ" : "Nista nije teže isplanirati, ništa nije problematicno što se tice uspeha, niti opasnije da se kontroliše, od kreiranja novog poretka stvari."
Ali svetski vladari u usponu, gladni moci - pocev od Džingis Kana, preko Atile Hunskog, Napoleona - retko obracaju pažnju na reci mudrosti, i ne trude se da nauce nešto iz istorije. Oni je umesto toga ponavljaju. Obicno na svoju štetu. Zbog cega svaka varijanta "novog svetskog poretka" ima tendenciju da se na kraju raspadne i neminovno završava u korpi za smece istorije.
Zato Novi svetski poredak (NWO) 1990-ih nije ništa više nego najnovija marketinška maska koja
koristi pozitivne reci da zamaskira zle planove zapadnih arhitekata novog svetskog poretka. Reci "Novi svetski poredak" prvi put je izgovorio u savremenom kontekstu americki predsednik Džordž Buš 1990.godine, kada je likovao zbog navodne pobede Zapada u Hladnom ratu sa Sovjetskim Savezom. Njegove reci su nudile nadu ("novu") u bolji život ("svet") koji je pred nama; život koji bi se zasnivao na (zakonu i) "redu/poretku," a ne na sirovoj primeni sile, koju je "Banda sa Istocne strane", iz Kremlja, koristila u svojim sferama uticaja i kontrole.
Umesto toga, poslednje izdanje Novog svetskog poretka dalo je istu staru "diplomatiju oružja" koju su koristili i Sovjeti, s tim što se sada koriste veca oružja i više diplomatije da se maskira grabljenje vlasti Bande sa Zapadne strane.

Novi svetski poredak ili novi totalitarizam

Na samom kraju dvadesetog veka i na pragu novog milenijuma svet je zbunjen i zabrinut zbog onoga što se dogada na svim meridijanima naše planete. lako je ceo vek koji ostaje za nama bio ispunjen sukobima naroda, mržnjom, masovnim stradanjima, egzodusima, gladu, ali i tehnološkim napretkom, kulturnim i društvenim preobržajima naroda i zemalja - poslednjih decenija, u vreme kada su ljudi i narodi ocekivali više blagostanja, pravde i slobodnog života za sve, doslo je do novih snažnih tektonskih poremecaja cija erupcija izaziva mnoge nedoumice i pitanja: kuda svet ide, da li se nalazimo na pragu nove civilizacije i kakve, kakva je buducnost naroda i novih generacija koje, dolaze, kakvo breme nosi vreme koje dolazi, da li je svet krenuo novim putevima progresa, blagostanja i jednakosti ili se ponovo suocava sa starim opasnostima zavijenim u novo ruho: sa nasiljem, vladavinom sile, uništavanjem tradicije, kulture i svih vrednosti jednih, i dominacije, narnetanja vrednosti drugih naroda, unisonošcu, i konacno, da li se stvara jedna nova, bezbojna i silovana civilizacija, da li se rada novi totalitarizam pod firmom novog svetskog poretka u ime koga je i srušen jedan sistem ciji su dometi bili manji od dometa ovoga koji nastupa.
Ova tema nema ni mogucnosti ni ambicije da nudi odgovore na ova pitanja; to ce biti u mogucnosti da ucini vreme koje dolazi. Ovde ce moci da se nade neki element za razmišljanje o prošlom i sadašnjem vremenu i da sa zebnjom ocekuje novo doba koje nastupa. U tom kontekstu važno mesto u knjizi imaju naše bivše i naša sadašnja državna zajednica naroda koji žive na ovom prostoru i njihova neizvesna sudbina pred kojom su se našli kao "slamka medju vihorove".

Poreklo ideje i istorijat svetskog poretka

Ideja o svetskom poretku ima duboke korene u istoriji osvajanja zemalja i potcinjavanja naroda od strane mocnih i velikih sila. Tom idejom zanosili su se u dalekoj i bližoj prošlosti kao i u današnje vreme rnnogi carevi, diktatori, državnici i vojskovode cije su ambicije bile da što veci deo sveta i po mogucnosti sve zemaljske prostore osvoje, da narode na tim prostorima ucine robovima, jeftinom radnom snagom ili poslušnim gradanima njihovih imperija. San da vladaju svetom pokretao je vojne pljackaške horde, kolonijalne vojske i emisare, i druge oružane sile i armade koje su vekovima harale svetom i narodima donosile zlo i patnju, nadajuci se da ce ih pokoriti, uništiti, asimilirati, prevesti ih u tudu veru da bi poslušno služili jednom narodu i jednom gospodaru. Oni su u tome uspevali na duže ili krace vreme ali su, kako istorija pokazuje, ipak propadali i nestajali, mada su njihove ideje preživele vekove. Takvu su sudbinu doživeli rimski i persijski carevi, Aleksandar Makedonski, Džingis Kan i Napoleon, i kolonijalni osvajaci Afrike i Azije, i Hitler, tako je završila ideja Petra Velikog i Staljinova nada da ce pobediti njegov "model sveta".
Zamisao o uredenju sveta po pravilima utvrdenim od strane neke društvene elite okupljene u tajnim i misticnim organizacijama, prisutna je vec više od dva veka. To je, u stvari, preteca ideja mondijalista o svetskorn poretku kojim bi upravljala jedna "svetska vlada" izabrana ne od naroda, vec od grupa privatnih licnosti koje raspolažu ekonomskom, intelektualnom, politickom ili nekom drugom vrstom moci.
U istraživanju korena mondijalizma i ideja o svetskom poretku u kome ce vladati zakoni elite, svi putevi vode ka svetskoj masoneriji i organizaciji iluminata kao njenoj produženoj ruci. Iluminati su tajni satanski red koji je osnovao istaknuti mason Adam Vajshoupt 1. maja 1776. godine u Ingolštatu u Bavarskoj. Ova organizacija, kako navodi Geri Ka, bila je produžena ruka visoke prosvetljene (ilumanizovane) masonerije i postojala je kao specijalni red unutar reda. Njena delatnost bila je tesno povezana sa mocnom francuskom masonskom lozom Grand Orijent. Cilj iluminata bio je da "izvršavaju planove visoke masonerije u uspostavljanju novog svetskog poretka" putem stvaranja uporišta u kljucnim krugovima evropskih vlada u kojima je krojena politika i kroz nastojanje da se utice na odluke evropskih lidera iznutra, sa tih savetodavnih položaja".
Metu iluminata predstavljali su predstavnici vlada na koje je trebalo uticati. Govoreci o njima, osnivac iluminata Vajshaupt je, kako je pisao Won Robinson jos davne 1798. godine, rekao: "Stoga je naša dužnost da ih okružimo njihovim (iluminatskim) clanovima. Moramo dati sve od sebe, govorio je on, da omogucimo postavljanje iluminata na sve važne državne položaje. Pomocu toga plana, mi cemo upravljati celim covecanstvom..."
Iluministicka masonerija "uvela je u igru" ideju i termin novi svetski poredak još od Vajshauptovog vremena da bi oznacila dolazecu svetsku vladu "preko koje ce kada bude uspostavljena, zavladati "Antihrist". Kako piše Geri Ka, ova poruka predstavlja tajni simbol masona koji je postao zvanicno nalicje Velikog pecata SAD još 1782. godine. Javnost to nije znala niti je taj simbol dešifrovala citavih 150 godina kada se on pojavio na poledini od jednog dolara za vreme vladavine Franklina Ruzvelta pocetkom 30-ih godina ovoga veka. Predsednik Ruzvelt je inace bio mason 33 stepena. Taj masonski simbol sastoji se od piramide sa svevidecim okom Ozirisa ili Beala iznad nje. Ispod piramide je napisano: "Novus ordo Seclorum", što na latinskom znaci "Novi poredak veka", odnosno "Novi svetski poredak".
Visoka masonerija je preko granskih loža Grand Orijent u 18. i 19, veku nastojala da ostvaruje svoje planove za uspostavljanje novog svetskog poretka. Iluministicka masonerija je delovala u 18. i 19. veku preko raznih organizacija i licnosti. Prvo njeno znacajnije delovanje bilo je podsticanje Francuske revolucije preko jakobinskog društva i Napoleona Bonaparte koji je "bio njihov ccovek". Kako tvrdi Geri Ka, iluministicka masonerija je dobijala pomoc od Voltera, Robespjera, Dantona koji su bili istaknuti masoni. Deo novca iz Amerike išao je evropskim iluministima, a kasnije za finansiranje Saveta za inostrane odnose (SIO).
Jedan od Ijudi koji je uocio opasnosti od iluministicke masonerije i njenih aktivnosti bio je Džordž Vašington. On je još 1798. godine upozorio americki narod na opasnost od uticaja "subverzivnih sila i stranih uticaja". Ovakvim i slicnim izjavama i prakticnom politikom nosilaca vlasti u Sjedinjenim Državama, ova zemlja se skoro citava dva veka nalazila u zoni samoizolacije i bez znacajnijeg uticaja na svetske poslove. Ali, uprkos tome u Americi je sve više vršen prodor mondijalistickih tendencija koje su u Evropi imale glavno uporiste u organizacijama izraslim na strategiji iluministicke masonerije. Pod tim uticajima nikle su i ideje posle Prvog svetskog rata o osnivanju Društva naroda. Na stvaranju ove mondijalisticke organizacije aktivno je radio americki pukovnik Edvard Mandel Hans, poznati agent kartela Rotšild-Varburg-Rokfeler, i kasnije savetnik americkog predsednika Vilsona. Društvo naroda je finansirano Rokfelerovim novcem i trebalo je da "posluži kao prvi korak u stvaranju svetske vlade".
Sjedinjene Države, medjutim, nisu nikada ušle a Društvo naroda jer su se osnovne snage politicke i društvene moci opirale globalizaciji sveta.

Slicnosti Hitlerovog projekta i novog poretka u EU

Iako su bili veliki protivnici i progonitelji Jevreja i svetske masonerije, Hitler i njegovi nacisticki vizionari uredenja Evrope i sveta. "veoma aktivno su radili na izradi i prakticnom sprovodenju projekta" o ujedinjenju Evrope pod nemackom cizmom. Evropi i svetu je isuviše dobro poznato kako su Hitler i njegovi saveznici zamišljali nacisticku,
prosvecenu i procišcenu" Evropu i još neke delove naše planete. medjutim, vredna su pažnje zapažanja pojedinih analiticara kao što je, na primer, britanski autor Rodni Etkinson koji se u svojoj studiji "Zacarani Evropski krug"` bavio problemima prošlih i sadašnjih evropskih integracija. Opiruci se snažno postojecim planovima ujedinjavanja evropskih država pod dominaciju Nemacke i njenog francuskog saveznika, Etkinson upozorava na opasnost od nestanka nacionalnog suvereniteta, identiteta, samosvojnosti i takvih zemalja sa takvom tradicijom kakvu ima i njegova zemlja.
Posebno su interesantna zapažanja Etkinsona o planovima integracije savremene Evrope na nekim principima na kojima se zasnivao Hitlerov plan "za federalno uredenje Evrope" o kome se govori u jednom zvanicnom nemackom dokumentu. Taj plan je, prema Etkinsonu, zasnovan na uredenju Nemacke iz 1914. godine i njime se predvidaju razliciti stepeni povezivanja evropskih država i Rajha. Prema tom planu:

- Ceska, Slovacka i Poljska postale bi protektorati, tj. delovi nemackog ekonomskog sistema,
- zatim, tzv. konfederativne ili "zavisne" zemlje: Litvanija, Letonija, Estonija, Slovenija, Hrvatska i Srbija, sa kojima bi Rajh sklopio sporazume o kretanju stanovništva,
- grupa saveznickih zemalja: Finska, Grcka, Belorusija i Ukrajina koje bi sa Rajhom bile povezane sporazurnima o vojnoj i trgovinskoj saradnji,
- sve pomenute zemlje, ukljucujuci jos i Švedsku, Dansku, Švajcarsku i Italiju - sacinjavale bi Evropsku uniju.

To je bila nemacka vizija Evrope kao "skupa koncentricnih krugova" od pre skoro 60 godina. Po nacistickom shvatanju nacionalnog suvereniteta, kaže Etkinson, državama bi vladale marionete ill diktatori kao u Španiji i Italiji. Iznoseci delove ovog Hitlerovog projekta Etkinson nalazi slicnosti sa planovima ujedinjenja današnje Evrope. On tvrdi da projekat savremene "evropske super države" sadrži 11 nacela prenetih iz "Hitlerovog plana iz 1943. godine.

Kao oštar kriticar zapadno-evropskih integracija u kojima vidi zapostavljenu, staviše poniženu i u istorijskom smislu prikracenu velicinu i tradiciju Velike Britanije, Etkinson kaze:
"Mondijalisticko seme koje je Hitleru toliko olakšalo posao, danas se sprovodi a delo, cesto pod plaštom starih klišea kao što su "evropska integracija", "novi svetski poredak", "medjunarodna solidarnost". Tcško da se može naci aspekt Evropske unije, istice Etkinson, koji 1942. godine nije bio zacrtan od strane nacista, i teško da je moguce naci nacisticku optužbu na racun slobodne trgovine i anglosaksonskog" sistema, koji se danas, doduše, sotto voce, ne ponavlja u Briselu, Bonu i Parizu.
U svojoj studiji "Zacarani evropski krug" Etkinson veoma oštro i precizno izražava kriticke stavove onog dela savremenog britanskog društva koje se odlucno protivi potcinjavanju Velike Britanije i minorizaciji njene uloge u Evropi i svetu, kritikujuci nemilosrdno britanske "evropejce" i "nemacko-francusku spregu" u Evropskoj Uniji. "Dok god nemacki i francuski politicari, kaze Etkinson, a rukama drže uzde Evropske unije:, oni se zalažu za jacanje nadnacionalnih i globalnih struktura moci. Onog momenta kada im se one istrgnu iz ruke zahvaljujuci nacionalnim aspiracijama, demokratskim odgovornostima i slobodnoj trgovini, oni se vracaju agresivnom n nacionalizmu koji
Karakteriše njihovu istoriju,i koji ce karakterisati novu superdržavu zvanu Evropa.

Suština doktrine i praksa novog svetskog poretka

Završetkom Drugog svetskog rata pokopane su nade svetskih mocnika da se svet može osvojiti silom oružja, kako su to neki u prošlosti pokušavali. Ta saznanja i novo vreme doneli su nova razmišljanja o tome kako realizovati staru ideju o osvajanju sveta, o dominaciji i hegemoniji na svetskim prostorima, kako od sveta stvoriti jednosmernu ulicu kojom ce se kretati svi narodi sveta. Fizickim nestankom poslednjeg diktatora koji je bio na putu da osvoji Stari kontinent i da krene u prekomorske zemlje - Hitlera, nestala je i velika ratna vojna alijansa Istoka i Zapada stvorena radi odbrane covecanstva od zajednicke opasnosti od diktature i "novog poretka" koji je pripremala "nadljudska rasa".
U jednom od svojih govora Hitler je izjavio: "ne radi se samo o vojnom konfliktu izmedju država (nisli na II svetski rat ), vec o džinovskoj bici izmedju naroda i rasa u kojoj ce pobediti jedan pogled na svet, a bez milosti biti uništen drugi". medjutim, propašcu ove teorije istovremeno je oživela stara ideja o novom ruhu, sa novom spoljnom fasadom. Strategija sa kojom se nastupalo predvidala je osvajanje sveta više idejama nego silom mada se ni sila nekoliko decenija nije iskljucivala, makar kao "pomocno sredstvo". Zanešeni ratnim pobedama nad hitlerizmom i ohrabreni ucinkom novog oružja nad japanskim gradovima, neki državnici iz zemlje Novog sveta objavili su neoružani - "hladni rat" dojucerašnjem savezniku Sovjetskom Savezu. Oživele su stare, predratne suprotnosti razlicitih ideoloških sistema - tzv. gradanske demokratije "slobodnog sveta" i komunisticke ideologije - marksizma. Potegnuti su i drugi "argumenti": ukazivano je na "rusku agresivnost" u vreme carizma, na sovjetski "ekspanzionizam" uoci Drugog svetskog rata, dok je engleski vojni pisac V. Rutersord objašnjavao uzroke Drugog svetskog rata "agresivnošcu" Sovjeta. U zborniku radova zapadnonemackih strucnjaka "Svetski rat, uzroci i povod", piše da je "današnja opasnost, koja slobodnom svetu dolazi sa Istoka, pretila i Hitleru. On je bio prinuden da reaguje na nju. Rat protiv Rusije bio je od njega iznuden". Sve je to pocelo da stvara u svetu antikomunisticku klimu i osecanje opasnosti od Treceg svetskog rata koji "priželjkuje ruski ekspanzionizam". Istovremeno u Nemackoj se obnavlja težnja za revanšom zbog poraza koji je ta zemlja doživela.
"Hladni rat" i ujegova "mekša" takticka varijanta specijalni rat bili su žestoki i dugotrajni. To je bio "Cetrdesetogodišnji rat" izmedju dve svetske supersile i njihovih satelita. Taj rat je upravo završen trijumfom i pobedom koja nije ocekivana tako brzo i tako spektakularno, takoreci bezbolno, skoro bez krvi i opšte konfrontacije. Hladni, odnosno specijalni rat, makar dugotrajni, bili su efikasniji od bilo kakvih drugih oblika borbc. Oni su "rašcistili" teren i stvorili uslove za nove strateške poteze, za novi nacin ostvarivanja ideja o "novom svetskom poretku". Najvažniji rezultat specijalnog rata bez ; sumnje predstavlja rušenje tzv. istocnog bloka i nestanka Sovjetskog Saveza kao države i svetske supersile, kao i nestanak realsocijalistickog sistema nazvanog na Zapadu "komunistickim režimom". Sve drugo što se desilo pre svega na teritoriji bivše Jugoslavije koja nikada nije bila u istocnom bloke, ali je smatrana "komunistickom" zemljom, bilo je propratna pojava sa stanovišta globalne politike SAD i nove zajednice država - Evropske unije.
Sve je to stvorilo novu situaciju u kojoj je bilo moguce afirmisati i prakticno poceti realizovati novo-staru ideju o jednom svetskom poretku na cijem tronu bi bila jedina svetska supersila - Sjedinjene Americke Države. Ta situacija i ukupne svetske prilike ojacale su idcju i težnju SAD da postanu vodeca svetska sila. Amerika vec odavno sanja da dobije tu vodecu ulogu. Ona vec pedeset godina ima kompleks od primata Evrope i evropskih sila. I taj kompleks nastoji da izleci jacanjem kompleksa svoje velicine i snage. Prilika za to se ukazala upravo padom i raspadom Sovjetskog Saveza. Još davne 1947. godine, prilikom donošenja Trumanove doktrine, njen idejni tvorac i prvi posleratni americki predsednik je rekao: "Nema jace zemlje od Sjedinjenih Država. Posedujuci takvu moc, mi smo dužni da preuzmemo rukovodenje citavim svetom". Na talasu tih misli bili su i autori knjige "Americka spoljna politika" - C. Kegli i .J. Vitkopf: "Ma sta se dešavalo u prošlosti i sada - pisali su oni - americka politika polazi od glavne pretpostavke - dominirati a svetu, izboriti se za neosporno svetsko liderstvo, oslanjajuci se, pre svega, na svoju vojnu moc". Opsesija da SAD imaju primat i vodecu ulogu u svetu, predstavljala je konstantu a ukupnoj americkoj strategiji posle Drugog svetskog rata do danas. Truman je svuju politiku nazivao "pravednim kursom", Kenedi je oznacavao kao "nove granice", Džonson je to izražavao kao težnju za 'put u veliko društvo", Nikson je za cilj njegove globalne politike proglasio "zakon i red", dok je Regan proklamovao "kurs obnavljanja snažne Amerike". Na toj liniji je ostao i novi, mladi, ne tako iskusni u svetskim poslovima kao njegovi prethodnici - Klinton koji je u jednoj izjavi rekao: "Amerika mora da nastavi da vodi svet za cije je stvaranje ucinila tako mnogo". I upravo to ideja o državi-vodilji sa svim postulatima sistema koji u njoj postoji, nalazi se u središtu borbe za "novi svetski poredak". U stvaranje mita o "vodecoj zemlji" aktivno ucestvuju mnogi naucni radnici i apologeti teorija o "americkom snu" i "americkoj izuzetnosti". Tako poznati americki profesor Dž. Robertson u knjizi "Americki mit" piše da se unutrašnji politicki život Sjedinjenih Americkih Država "odavno oslanja na mit koji uporno a svesti nacije održavaju svi predsednici, citava rukovodeca elita države". Prema Robertsonu, "to je mit koji kaže da Amerika ujedinjuje naciju koja ima iskljucivo mesto u ljudskoj civilizaciji, i koje joj daje neosporno pravo na ekspanziju, na ulogu prve države, na svetsko liderstvo".
Koncept o novom svetskom poretku na celu sa Sjedinjenih Americkim Državama celovito je formulisao još pre skoro cetrdeset godina jedan od osnivaca americke nauke o medjunarodnim odnosima i šef Instituta za istraživanja spoljne politike Robert Štraus Hupe. Ovaj naucnik i dugogodišnji americki diplomata izložio je u svojoj knjizi "Ravnoteže sutrašnjice" viziju buduceg sveta i odnosa snaga u njemu, afirmišuci ideju o vodecoj ulozi Amerike kao jedine supersile. Tako R. S. Hupe istice da je za Sjedinjene Americke Države najvažnije pitanje "unifikacije globusa pod vodstvom te zemlje u toku ove generacije". Ukoliko SAD budu "delotvorno i brzo radile na izvršenju ovog zadatka, od toga ce, po misljenju Hupea, "zavisiti preživljavanje SAD kao vodece sile", a "verovatno i preživljavanje zapadne kulture u celini, a moguce i preživljavanje covecanstva". Na hitnost ostvarivanja tog cilja Hupe upozorava zbog "politickog jacanja azijskih naroda, koje, ako se ima u vidu njihov veoma veliki demografski rast, može izmeniti globalnu i regionalnu ravnotežu snaga i dovesti do vecih ili manjih konflikata i ratova, kao i zbog cinjenice da ce se znacajnije povecati broj tzv. srednjih zemalja koje ce biti u stanju da pribave nuklearno oružje i druga sredstva za masovno uništavanje. Zbog toga Hupe smatra da treba ici na "uspostavljanje jedinstvene svetske vladavine". Zato je po Hupeu "jedno i jedino pitanje: koji ce narod uspostaviti univerzalni poredak po svojim idejama i pod svojom dominacijom".

Duh je konacno izašao iz boce i poceo da kruži svetom kao bauk novog svetskog poretka.

Pobednik u "trecem svetskom rahti" - u specijalnom ratu, dobio je prakticno neogranicene mogucnosti za ostvarivanje davno zacetih ideja o "novom svetskom poretku". U svetskoj javnosti u poslednje vreme vode se rasprave o tome: šta je to novi poredak, štaje njegova suština i da li on uopšte postoji.
Strategija tzv. novog svetskog poretka, istaknuta pre nekoliko decenija više kao zamisao i ideja o svemoci i premoci jednog sistema i hegemoniji jedne ili grupe zemalja, nije formulisana kao celovit koncept i doktrina. Ona je godinama dopunjavana i dogradivana da bi se uo¬blicavala kao pogled na svet. Ideja o "novom svetskom poretku" nastala je kao rezultat težnji na svetsku hegemoniju bilo u sferi politickih i ekonomskih odnosa ili u domenu vojne sile. Ova stara ideja je postala posebno aktuelna pocetkom 80-ih godina kada je nakon višegodišnje psihološko¬propagandnc pripreme, ekonomskih iscrpljivanja i usled sticaja drugih okolnosti bio na vidiku pocetak kraja "komunistickog sistema".
Novi medjunarodni poredak je tema o kojoj se dosta raspravlja i razmišlja na svim zemljinim meridijanima, bez obzira na manja ili veca (loše) iskustva koje je dala istorija. Interesantna su posebno razmišljanja o tome kineskih analiticara svetskih prilika i medjunarodnih odnosa. Oni podsecaju na istorijska iskustva koja pokazuju kako je nekoliko mocnika svojim odlukama podelilo svet prema sferama svojih interesa i opredelilo sudbine mnogih naroda posle Drugog svetskog rata. Nakon raspada poretka stvorenog na Jalti, intenzivirana su nastojanja da novi akteri i hegemoni sveta po svojoj meri stvaraju novi poredak. "Što se tice sadržaja i cilja - piše potpredsednik Kineskog narodnog institute za medjunarodne odnose Ma Xusheng - medjunarodni poredak je do sada bivao zasnovan na hegemoniji i politici sile uz dominaciju nekoliko velikih sila koje su nametale svoja videnja narodima sveta. Istorija je pokazala da jedan takav poredak ne može da donese svetski mir ". Ovaj kineski naucnik upozorava da narodi sveta "moraju ozbiljno da prouce ovu istorijska lekciju" i da "novi medjunarodni poredak mora imati za cilj konsolidovanje svetskog mira i unapredivanje zajednickog razvoja, a greške nametanja razarajucih ratova covecanstvo ne sme nikada ponoviti". Kineski analiticar iznosi mišljenje da se nekoliko velikih sila, u ime zaštite ljudskih prava i "demokratije i prosperiteta, mešaju u unutrašnje stvari drugih zemalja", pa novi svetski poredak naziva planom "dominacije velikih sila". "Sama srž stvari je, dodaje on, dozvoliti ili ne dozvoliti mešanje u unutrašnje stvari suverenih država". Taj plan po njemu sadrži ogranicavanje suvereniteta nezavisnih država i postavljanje pitanja ljudskih prava iznad državnog suvereniteta,nametanje svoje ideologije i mešanje u unutrašnja pitanja država koje odbacuju vrednosti zapadnih demokratija."

Mnogi površni posmatraci onoga što se dogada nisu bili u stanju da razumeju i shvate suštinu takve strategije tihog potcinjavanja naroda i država. Štaviše, nekima je to izgledalo kao pocetak nastanka jednog novog sveta i bolje buducnosti za celo Covecanstvo. Razumljivo je što su placene institucije i ideolozi "veliki" i "mali" sejaci, objašnjavali i hvalili ideje i politicku praksu nastanka jednog novog poretka. On su svakako znatno doprineli da te ideje postanu privlacne, pažljivo skrivajuci njihovu pravu suštinu, i da stvore rnnoge zablude i iluzije u svoj javnosti u pogledu karaktera "novog svetskog poretka" i nacina njegovog stvaranja. Ono što iznenadjuje jeste podrška koja ideja i praksa novog poretka dobija od onih Ijudi za ciji se obrazovni i intelektualni nivo ne bi moglo reci da nije a stanju da dokuci suštinu stvari, da dublje pronikne a društvene i politicke procese, da a tim procesima vidi interese svog naroda kome pripadaju i da predvide njegovu sudbinu i buducnost. Mnogi medju njima su dobrovoljno pristali da budu pozitivni tumaci i apologeti jedne politicke strategije ciji dosadašnji rezultati i opšta usmerenost s razlogom izazivaju neverice i zebnje širom nase planete. Da li ce se i kada probuditi savesti umnih ljudi našega doba i da li ce oni biti u stanju da narodima sveta na vreme kažu pravu istinu o "novom svetskom poretku" - to ce pokazati vreme koje ubrzano protice.

Institucionalni oslonci “novog poretka” su:

- Ujedinjene nacije
- Evropska unija
- NATO
- Svetska banka i MMF

Svetska banka i MMF - ekonomski stubovi novog svetskog poretka

U strategiji stvaranja novog svetskog poretka bitno mesto imaju Svetska banka i Medjunarodni monetarni fond. Ove dve najmocnije svetske institucije u sferi kapitala dobile su takvu snagu da bitno uticu na globalna ekonomska, pa i politicka kretanja u savremenom svetu. Bez njihovog prisustva i ucešca ne može se više ni zamisliti skoro ni jedna nacionalna ekonomija. One svojom ekonomskom, odnosno snagom ogromnog udruženog finansijskog kapitala, predstavljaju glavni generator ekonomskih i finansijskih integracija, usmeravaju globalne i regionalne ekonomske i tehnološke procese. Njihova ekonomska funkcija izražena je pre svega u uslovima usmeravanja i korišcenja finansijskog kapitala ogromnih razmera, i svakako, u uslovima i nacinu dodeljivanja kredita i drugih oblika finansiranja nacionalnih i medjunarodnih projekata, uticuci na strukturu i ukupnu usmerenost privrednih tokova pojedinih ili grupa zemalja. medjunarodni kapital koji se transponuje preko Svetske banke i MMF-a nalazi se u funkciji multinacionalnih kompanija, finansijskih magnata i mnogih anonimnih vlasnika kapitala, koji posredstvom ovih institucije plasiraju u velike svetske projekte. Neke od njih, kao, na primer, Svetska banka, osnovane su sa zadatkom da pomažu ekonomski razvoj mnogih zemalja koje zaostaju za svetskim procesima ili se nalaze na najnižem stepenu ekonomske razvijenosti. Ona tu funkciju vrši dodeljivanjem kredita i tzv. pomoci. Ali finansijski kapital koji plasira ova kao i sve druge banke, daje se pod odredenim teškim uslovima koje su primaoci primorani da prihvataju, dok stvarni vlasnici kapitala ubiraju visoke profite i njegove korisnike drže u manjoj ili vecoj ekonomskoj, pa i politickoj zavisnosti.
Tako je medjunarodni finansijski kapital uvukao u svoju mrežu stotine zemalja u svetu, cineci ih zavisnim, politicki poslušnim, nesamostalnim i cesto bez svog stvarnog suvereniteta. I upravo na taj nacin, Svetska banks i MMF, i ne samo oni, cine ekonomske stubove u projektima uredivanja sveta po modelima arhitekata novog svetskog poretka. Ta sprega koncentrisanog finansijskog kapitala sa planovima novog poretka daje onim finansijskim institucijama dodatnu moc i toliku snagu da se mnogi danas a svetu pitaju gde se nalaze stvarne poluge mondijalisticke vlasti. Postavlja se, naime, pitanje: ko stvarno upravlja svetskim procesima: vlade ili ove mocne institucije finansijskog kapitala u sprezi sa medjunarodnom politickom elitom i oligarhijom.
Ono što karakteriše metode rada Svetske banke, posebno MMF-a jeste cinjenica da su uslovi saradnje nacionalnih država i finansijskih institucija vecine zemalja, izrazito politicki obojeni. Retki su primeri da su ove medjunarodne finansijske institucije poslednjih godina davale kredite ili tzv. pomoci nerazvijenim ili zemljama u razvoju, a da nisu kao prethodne uslove zahtevane "demokratske reforme". Postavljani su direktno zahtevi u pogledu ne samo monetarnog sistema i ekonomskih reformi, uz obavezno slobodno tržište, vec su cesto traženi i odredivani modeli društvenog sistema i državne organizacije. Sve je to, naravno, u funkciji prinudnog organizovanja pojedinih društava i država po zamiš¬ljenom modelu mondijalista i, konacno, sve je to usmereno na potcinjavanje naroda i država, prisilno, a ne dobrovoljno povezivanje u šire zajednice, da bi se ponašale po jednoj šemi i po diktatu najmocnijih.

Ko ustvari vlada svetom?

Savremeni svet našao se u kleštima sopstvenih suprotnosti i sapleo se toliko u mrežu institucija stvorenih na osnovama opipljivih ali cesto i nevidljivih društvenih grupa, finansijskog kapitala, politicke oligarhije i raznih drugih od coveka, naroda i nacionalnih država, otudenih interesa da se sve glasnije postavlja pitanje: ko u stvari, danas vlada svetom, ili još preciznije: ko vuce konce iza kulisa svetske politicke pozornice, ko vlada formalno, a u cijim su rukama poluge vlasti koja upravlja pojedinim državama, regionalnim i drugim medjunarodnim organizacijama i institucijama.
U traženju odgovora na ovo pitanje, vecina mogucih i strucnih analiticara globalnih društvenih procesa u savremenom svetu, saglasna je u jednom: da je sve veci broj država i medjunarodnih politickih, ekonomskih, vojnih struktura i asocijacija na cijem se celu nalaze licnosti, vlade i organi koji vrše vlast i upravljaju, ali cesto samo prividno u ime onih koji su ih formalno birali, dok se stvarni nosioci politicke i društvene moci nalaze u dubokoj pozadini iz koje suptilnim metodama i razvijenim mehanizmima uticaja vrše destrukciju stvarne vlasti i ostvaruju svoje konkretne interese i strateške ciljeve. Analiticari koji se bave ovim problemima jos nisu uspeli da potpuno otkriju sve polove toga sve zamršenijeg klupka i da odgovore na pitanja: ko stvarno vlada, na primer, Amerikom ili Rusijom, koje snage diktiraju ponašanje takvih organizacija kao što su Ujedinjene nacije, Evropska unija, NATO pakt, OEBS ili razne internacionalne organizacije u Aziji, ili na drugim kontinentima. Ali dugogodišnji analiticari, ipak su uspeli da "pohvataju neke konce", da slože deo mozaika sila, odnosno institucija iz kojih "zraci" stvarna moc vladanja i upravljanja politickim procesima, i vojnim snagama, i koji pomocu kapitala i novih tehnologija usmeravaju svet ka ostvarivanju davnih i aktuelnih ideja mondijalizma.
Prema saznanjima mnogih istraživaca danas u svetu postoji nekoliko organizacija i institucija u kojima se nalaze "ad personam" pripadnici svetskog establišmenta koji vrši suštinski uticaj na nacionalne i svetske poslove i na donošenje svih bitnih odluka od znacaja za život ljudi, naroda i država. Poznato je da se ta koncentricna moc nalazi u nekoliko takvih organizacija kao sto su: Savet za medjunarodne odnose u Sjedinjenim Državama, Trilateralna komisija, zatim Rimski klub i grupa Bilderberg. U njihovom clanstvu nalaze se najistaknutiji predstavnici svetske elite cija je strateška orijentacija stvaranje novog svetskog poretka na celu sa tzv. svetskom vladom, bez nacionalnih država i njihovog suvereniteta, bez granica i ogranicenja za kretanje finansijskog kapitala i proizvoda multinacionalnih kompanija, za slobodni pristup , informacija, kulturnih i duhovnih vrednosti. U pitanju je borba otudenih društvenih grupa za vlast i bogatstvo i to je težnja za privatizacijom moci - politicke, ekonomske, kulturne.
Osnovnu potku i kadrovsko jezgro ovih mondijalistickih društava predstavlja tajnovita i nadasve mocna masonerija, odnosno clanovi ujenih tajnih loža. lz masonerije, na njenim osnovama i po njenim idejama stvorene su ove organizacije ciji je legitimitet pokriven
imenima raznih tzv. "nevladinih", neformalnih udruženja i klubova u kojima se okupljaju tzv. "pojedinci od ugleda i prestiža" i cija je aktivnost uglavnom od javnosti dobro skrivena, ali cija "mišljenja" ne retko bivaju ugradena u odluke i zvanicnih vlada i organa koje neretko potresaju svet i uticu na život Ijudi, naroda i država.
Princip delovanja ovih organizacija je identican onome na kome radi i masonerija. Naime, njihovi clanovi se ugraduju u legalne nacionalne državne i medjunarodne organe i tako iznutra uticu na njihovu politiku. Iz prakse je poznato, da je clanstvo u masonskim ložama i u njihovim izdancima - savetima, komisijama i klubovima, najcešce uslov "izbora" na kljucne funkcije u državnim administracija¬ma. 0 tome ilistrativno govori podatak da su svi americki predsednici posle II svetskog rata bili masoni ili clanovi Saveza za medjunarodne odnose ili Trilateralne komisije. Tako su clanovi masonske lože bili Franklin, Ruzvclt, Hari Truman, Lindon Džonson, Džerald Ford - Mladi, Ronald Regan. Džordž Buš je bio clan lože "Mrtvacka glava" - tajnog društva na univerzitetu Jel, dok su masoni bili kandidati za potpredsednike SAD - Godvoter i Mekgavarm.
Predsednik Kenedi, Nikson, Ford, Karter i Buš nalazili su se u clanstvo Saveta za medjunarodne odnose i trilateralne komisije, dok je Buš dve godine vršio dužnost predsednika SIO. Pripadnost ovim organizacijama, kako kaže Geri Ka, postala je preduslov za predsed¬nicku kandidaturu i za najvece položaje u administraciji: "Nije netacno, kaze Geri Ka, da SIO i Trilateralna komisija vladaju našom vladom".

Kuda se svet krece?

Nakon završetka klasicnog hladnog rata i intenziviranja njegove "mekše" i više rafinirane varijante - specijalnog rata, odnosno nakon nestanka realsocijalistickog sistema i razbijanja Sovjetskog Saveza, Jugoslavije i Cehoslovacke u više državica, na svetskoj politickoj pozornici kao jedina super sila i trenutni "svetski lider" ostale su Sjedinjene Americke Države pracene, takoreci satelitski, od njegovih zapadnih saveznica i nekih udaljenijih, ekonomski mocnih dalekoistocnih zemalja. Posle nestanka jednog bloka i svetske ravnoteže snaga, svet se našao u vrtlogu društvenih (izabranih ili nametnutih modela) i ekonomskih promena, traženja novih saveza i politickih i vojnih oslonaca. Pobednici u prvoj velikoj istorijskoj rundi traže nove puteve ujedinjavanja sveta po svom modelu i pod svojim tutorstvom i apsolutnim uticajem. Stratezima novog svetskog poretka postojeci politicki, ekonomski, vojno i kulturno osvojeni prostori postali su isuviše tesni za ostvarivanje njihovih ideja i ciljeva. Oni su napravili i hoce da ožive evropsku varijantu povezivanja država a jednu nadnacionalnu asocijaciju i da je kao model primene na širim svetskim prostorima.

Zvalo se to novi svetski poredak ili nekako drugacije, na delu je jedna nova volja cijoj milosti su izruceni podanici nekadasnjeg poretka srecne buducnosti.
Tehnicari novog sveta objavili su kraj istorije. Video sam svet u kojem je rodjena ideja završetka ljudske povesti. Taj svet uglavnom se iskazuje svakodnevnim strahom od smrti. Njime dominiraju ideje zdravlja, sportskog, ispravnog i higijenskog života. Ljudi tamo trce propisanim ritmom (jogging); trce da bi živeli i žive da bi trcali. U tom svetu ne postoji prošlost, a o buducnosti se misli kao o licnoj svojini, pa ona otud mora biti unapred sredena i umivena. Mogucno je da je unutrašnji motiv projektanata novog poretka jednak ili slican motivu projektanata srecne buducnosti: i jedni i drugi krili su ili kriju želju da poraze ljudsku biologiju poražavajuci neumitnost istorije.
Procedura prema kojoj se buducnost a priori ureduje predstavlja jednu vrstu fantasticnog perpetuiranja poznate i kontrolisane svakodnevice. Danas onih što dolaze ne sme mnogo da se razlikuje od Danas onih što sada ureduju svet. Covecanstvo verovatno ulazi u period kada se buducnost vec danas predvidja, dozira i kontroliše.
Možda se time ispunjava neka viša pravda za potomstvo naraštaja koji su bili žrtve ili svedoci revolucionarnog terora. Njima sasvim sigurno niko nece odlagati ni srecnu ni nesrecnu buducnost: oni ce živeti svakodnevno, sa manjim ili vecim napetostima, ali uglavnom u poravnatoj, predvidljivoj i stereotipnoj svakodnevici.
Prema dosadasnjem iskustvu prakse otvorenog drustva, vrli novi svet ne bi trebalo da donese više tragedije nego što su je vec okusili stanovnici komunistickog dela planete. Ostaje pitanje da li ce oni još za izvesno vreme steci pravo i slobodu da ucine svoj život jednako vrednim i ravnopravnim životima gradana otvorenog društva. Konacno, posle pakla cistilista koji još uvek traje, mora da dode i zasad nepoznat, ali po svim indicijama mucan period prilagodavanja.
Za one što ne poloze ispit prilagodenosti - za nove disidente i jeretike - uvek ostaju usamljene stanice u pustinji novog poretka. Njih, verovatno, nece cuvati naoružani stražari. Ali ce te usamljene i razbacane semenke, sigurno, biti nadzirane iz nebeskih crkava novog poretka - iz letecih tanjira.

Literatura

Specijalni rat za novi svetski poredak ( Dr Vojislav Micovic,Beograd 1998 )
medjunarodno poslovno finansiranje (Dr Predrag Jovanovic Gavrilovic, Bg 2004.)
Medjunarodna ekonomija i finansije (Dr Bogdan Ilic, Dr Predrag Jovanovic Gavrilovic,Dr Aleksandar Gracanac,Bg2006.)
medjunarodne finansije (Dr Žarko Mrkušic,Zagreb )

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi