IZRADA SOCIOGRAMA I PRIMENA
LIKERTOVOG UPITNIKA

Osim što je omogućio rušilačke ratove i ekološku krizu, tehnološki razvoj dvadesetog veka stvorio je i osnovu za saznanje da je svet celina.  Uočavajući tu celinu i želeći da unapredi njeno zdravstveno stanje, američki psihijatar Jakob L. Moreno razvio je jedan naročit vid terapije društvenih asocijacija, koja se zasniva na vaspitanju spontanosti. U Americi je ovaj terapeutski postupak prerastao u mnogo više. Utemeljen u disciplini koju je Moreno nazvao sociometrija, postao je izuzetno popularan i razvio se u vrlo zapažen sociološki pokret.
Sociometrija Jakoba L. Morena rezultat je čvrste vere u realno postojanje čovečanstva kao celine i njegove ogromne želje da unapredi zdravstveno stanje te celine.
Iako psihijatar po svom temeljnom obrazovanju, Moreno se nije zadovoljavao intervencijama usmerenim na lečenje individualnog organizma jer je uvideo da on nigde ne egzistira izvan društva. Otkrivši da “nijedan pojedinac nije sasvim izdvojen iz kolektiva, niti je potpuno srastao sa njim” nastojao je da izbegne terapeutske metode usmerene na modeliranje jedinke njenim unutrašnjim preobraženjem ili neposrednom spoljašnjom prinudom. Umesto njih razvijao je originalnu terapiju koja nikad ne tretira jedinku izvan grupa kroz koju se ostvaruje njena egzistencija. Razvijajući tu terapiju sve potpunije je napuštao polje čiste psihijatrije i - u potrazi za adekvatnom terapijom koju bi bilo moguće primeniti i u tretmanu društvenog organizma - udario je temelje sociometrije za koju se nadao da će u budućnosti dovesti do jednog novog vida uređenja sveta u kome sva ljudska bića slobodno učestvuju u formiranju grupa kojima pripadaju. Takve grupe trebalo bi da budu osnova jedne skladne društvene celine.
Na suštinu društvene celine čovečanstva u kakvu Moreno veruje, jasno ukazuje zahtev koga upućuje društvo za kakvo se zalaže: “trebalo bi stvoriti društveni sistem kome bi spontano pristupile sve jedinke i to ne samo pasivnim pristankom već unoseći u njega slobodni duh inicijative; društveni sistem koji obuhvata ne 99,9 % ljudskih bića, već bukvalno sve žive ljude, bez izuzetka.”
Sa metodološkog gledišta sociometrija se može smatrati pripremnom studijom za istraživanja u određenim oblastima kao što su sociologija, antropologija, socijalna psihologija i psihijatrija. Ona se bavi problemima u vezi sa socijusom i “merom”, koji su zajednički svim oblastima socijalnih istraživanja. Ona se razvila u tri osnovna vida:
a)  vid dinamične ili revolucionarne sociometrije, koja se bavi problemom društvenog preobražaja;
b) dijagnostičke sociometrije, koja se bavi drušvenom klasifikacijom;
c) matematička sociometrija.
Mada je nesporno da je njen tvorac radio na tome da bi počela svoje naučno postojanje sociometrija će morati još jasnije da se odredi u odnosu na sebi srodne discipline. Naročito se to odnosi na njeno predmetno - metodološko razgraničenje od sociologije i psihologije, te od različitih drugih disciplina na tradiciji njihovih saznanja.

1. Sociometrija

Predmet sociometrije je metodološko proučavanje psiholoških osnova populacije; u tom cilju ona upotrebljava eksperimentalnu tehniku zasnovanu na kvantitativnim metodima i izlaže rezultate postignute njihovom primenom.  Ona tako metodično vrši anketu o evoluciji i organizaciji grupa i položaju jedinki u grupama. Jedan od njenih glavnih zadataka je merenje jačine i prostiranja psiholoških pravaca koji prodiru u populacije.

Sociometrija pruža informacije o opsegu u kojem se određena osoba sviđa ili ne ispitivanim članovima. To se postiže upitnikom koji sadrži tako konstruisana pitanja, u kojima se od članova traži da se pismeno ili verbalno (ređe) izjasne, odnosno da imenuju najpoželjnijeg partnera u određenoj situaciji(zadatku).

2. Sociogram

Kada organizacija dopusti i omogući uspostavljanje neformalnih komunikacija, one se odvijaju po linijama sociograma. To lako može značiti ne samo dopunjavanje, već i namerno zaobilaženje i zanemarivanje formalnih komunikacija po linijama organigrama.Organizacije, tj. njihova rukovodstva, treba samo da prepoznaju vrednost kvalitetnog grupnog struktuiranja i da ga ne ometaju već da ga podstiču.
Ako je sistem preklapajućih grupa formalno definisan organizacijskim aktima i sračunat na to da omogućava intragrupne komunikacije, to još uvek ne mora da znači da su svi članovi posmatranih formalnih grupa zaista uključeni u žive interakcije. Zavisno od interpersonalnih privlačenja, ravnodušnosti,odbojnosti, u okvirima formalne grupne strukture može se javiti neformalno grupisanje po modelu sociograma. Ovakvo spontano nastalo grupisanje je gotovo uvek, više manje izražena, prateća pojava uz formalno struktuiranje.
Homogenost radnih grupa unutar radne organizacije smanjuje intragrupni varijabilitet radnog učinka, i u njima često možemo ustanoviti da “jedan radi za sve i svi za jednoga”. Takva grupa pokazuje još niz drugih karakteristika.
Čini se da su manje grupe uspešnije od velikih, i to verovatno zato što jo u manjim grupaima lakše postići homogenost.
Uz pomoć sociometrijske tehnike može se doprineti formiranju uspešnijih radnih grupa u organlzaciji. Pozitivni rezultati dobijeni su u toku drugog svetskog rata prilikom formiranja posada bombaških aviona.
Na slici 1, prikazan je jedan tipični sociogram, dobijen za 10 ljudi koji su imali zadatak da navedu trojicu svojih drugova koje bi najradije želeli imati kao drugove u radu.

Slika 1- Sociogram grupe od 10 ljudi koji su morali navesti trojicu iz svoje grupe sa kojima bi najradije radili. Brojevi u krugu označavaju broj dobijenih “glasova a strelice pokazuju smer izbora.

Na slici svaki krug predstavlja jednog radnika,, a brojevi u krugu označavaju broj glasova, koje je pojedinac dobio. Strelica pokazuje smer izbora: izvučene linije su obostrani izbori a isprekidane linije jednosmerni izbori. Kako se na slici vidi, najviše glasova dobio je radnik E (»zvezda«), a najmanje, tj. nijedan glas radnik J (usamljeni ).
U sociogramima možemo zapaziti pojedine zatvorene podgrupe, koje u nekim slučajevima mogu biti i tzv. »klike«. Na primer, radnici A, B i D zatvaraju jedan izolovani trougao, jer se biraju međusobno.

Sociogram predstavlja grafički prikaz rezultata sociometriskog postupka. Odnosi u grupi su zapravo kriterijum za izradu sociograma. Preko sociograma stičemo uvid u strukturu grupe, status svakog od pojedinaca i njihove međusobne odnose. Tu imamo pojedince koji su najviše puta izabrani od strane ostalih članova kao i one koji su najmanje puta birani ili uopšte nisu izabrani. Prvi su „zvezde“ grupe a drugi tzv, „samotnjaci“.
Na sociogramu se , unutar jedne veće grupe uočavaju manje grupe, od kojih su neke otvorene ka ostalima a druge su zatvorene , tj. odvojene od ostalih.

3. Zadatak

Matrica je koncipirana tako da u jednoj studiskoj grupi koja ima 33. studenta ukupno, svaki student bira po tri osobe sa kojima bi najradije radio seminarski rad i to po principu prvog, drugog i trećeg izbora.
Sociogram je izrađen tako da prvo biranje označimo crvenom, drugo biranje plavom, a treće biranje crnom linijom.

4. Izrada sociograma

LEGENDA : linije koje označavaju prvo biranje povučene su crvenom bojom, drugo biranje plavom a treće biranje crnom bojom

5. Tumačenje

Prve dve grupe:

Prve dve grupe predstavljaju najveće grupe. Obe su otvorene s tim što se u prvoj vide stalni članovi o čijem odnosu se može zaključivati,dok se druga grupa sastoji od manjih grupica.
Grupe su povezane preko 1, koji nije posebno istaknut član ni u jednoj grupi, mada je tri puta izabran. S obzirom da su se međusobno birali, 19,26 i 25 bi mogli da formiraju dobar radni tim.
Zvezde prve grupe su 26 sa pet izbora i 19 sa četri izbora dok je 5 napravio izbore unutar ove grupe, ali sam nije izabran. Iz toga se može zaključiti da 5 i 30 (30 je izabran ali sam nije birao) predstavljaju samotnjake.
32 nije napravio izbor, ali se ne može okarakterisati kao samotnjak jer je on tri puta biran.

U drugoj grupi koja je sastavljena od manjih grupa možemo izdvojiti odnose 21,22 i 33, kao i odnose 10, 27,24 i 31, gde 33,21 i 31 predstavljaju zvezde i spojeve ovih manjih grupa. 31 i 33 nisu birali nikoga što ukazuje da nisu zainteresovani za timski rad.
Na ovaj način formirana grupa ne bi bila efikasna pa je neophodno podeliti je na manje grupe.

Treća grupa :

Ova grupa je mala izdvojena grupa, ali se ne može smatrati klikom. Dva subjekta su se birala među sobom, dok druga dva nisu uopšte napravila izbor.Na osnovu toga se za njih može reći da su samotnjaci, odnosno da nisu skloni timskom radu. Pošto su 2 i 3, koji su se međusobno birali, birali i 29 i 28 može se zaključiti da njihov kontakt nije vezan samo za rad.

Četvrta grupa :

Ova grupa predstavlja izolovanu grupu. Članovi ove grupe su se međusobno birali što ukazuje na njihovu povezanost, osim u slučaju subjekta 20 koga niko nije birao, ali je on napravio izbor unutar grupe. To ukazuje da je možda povremeni član grupe ili da nije pogodan za rad.

Peta i šesta grupa :

Peta i šesta grupa se mogu izdvojiti kao klike. Na osnovu broja članova i njihovog međusobnog biranja stiče se utisak da zvezde ne postoje u obe grupe.
U petoj grupi se može primetiti da je subjekt 17 u sva tri slučaja bio prvi izbor što ga može označiti kao zvezdu ove grupe.

U šestoj grupi subjekt 8 je dva puta prvi izbor. Drugi član ove grupe koji se ističe je 11, izabran od strane 5 iz prve grupe što dovodi u pitanje da li se ova grupa može smatrati klikom ili ne.Ipak ovu grupu možemo izdojiti kao kliku jer 5 nije stalan član nijedne grupe, što ukazuje na mogućnost da je nasumice birao, a i članovi ove klike nisu birali druge, nego su se držali zatvorenog kruga.

6. Primena Likertovog upitnika i analiza rezultata

1.ZADATAK: Primenom Likertovog upitnika analizirana je radna organizacija ’’St.George’’sa stanovišta sistema moći i uticaja koji preovlađuju u njoj;

2.ORGANIZACIJA I ISPITANICI: Korišćenjem Likertovog upitnika sam intervjuisao 5 svojih poznanika zaposlenih u navedenoj organizaciji. Broj
ispitanika je mali i svakako ne predstavlja reprezentativni uzorak ali omogućava da se oproba postupak koji je istovetan sa postupkom na reprezentativnom uzorku (od recimo 50 ispitanika).

3. NAČIN KVANTIFIKOVANJA : predstavlja skaliranje odgovora prema priloženim numeričkim skalama za svaku od pet grupa varijabli iz Likertovog upitnika. Zabeležene odgovore za svako pitanje sam sabrao i podelio sa brojem ispitanika, tj. izračunao aritmetičku sredinu. (Treba uočiti da je na taj način postupak isti kad su u pitanju 3 ispitanika kao i kad je u pitanju 30 ispitanika).

4. INTERPRETIRANJE DOBIJENIH REZULTATA : treba napraviti tako da se za svaku grupu varijabli kaže da li su odgovori bliži sistemu 1 ili sistemu 4. Najzad, po principu preovlađujućeg trenda (prema većini od pet grupa varijabli) zaključiti da li je posmatrana organizacija bliža
prvom ili četvrtom sistemu moći i uticaja.

[1] Prof.dr.Branislav Čukić, "Organizaciono ponašanje", ICIM , Kruševac, 2005.
[2] Boris Petz , "Psihologija rada ", Školska knjiga, Zagreb, 1987.
[3] http://wik.ed.uiuc.edu/index.php/Sociogram
[4] http://www.adit.co.uk/html/sociometry.html

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi