Istrorijski razvoj EU Ideja evropskog ujedinjenja je stara,svoje korene vuce jos iz vremena daleko pre II Svetskog rata.Ozbiljne,realne ideje o tesnjoj saradnji evropskih zemalja,oslobodjene hegemonistickih zelja, nastale su nakon bolnih i stravicnih Francusko-Pruskih ratova 1870 god. i I Svetskog rata(1914-1918).Vekovima razjedinjen “stari kontinent”, popriste velikih svetskih sukoba i ratova,bio je pogodno tle za istinske akcije i napore za Evropsko ujedinjenje. Nakon zavrsenog II Svetskog rata,na zgaristima i rusevinama Evrope javila se ideja politickog i ekonomskog povezivanja “evropskih demokratija”. U okviru brojnih zalaganja za stvaranje ujedinjene Evrope, znacajan je govor tadasnjeg britanskog premijera Vinstona Cercila odrzanog 19. Septembra 1946. U Cirihu gde poziva drzave kontinetalne Evrope na stvaranje ujedinjenih evropskih drzava. Po Cercilovom misljenju osnovna predpostavka ujedinjene Evrope je bila Francusko-Nemacka saradnja.

Stvaranje i postepeni razvoj Evropske unije mogu biti prikazani isticanjem najvaznijih datuma:

• 18.april 1951 god.
Sest evropskih drzava( Zap. Nemacka, Frncuska, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg) potpisuju Pariski sporazum kojim je osnovana evropska zajednica za ugalj i celik(CECA). Naime, francuski ministar spoljnih poslova Robert Suman i poznati francuski ekonomist Zan Mone, jos 1950 godine donose tzv. Sumanov plan o osnivanju evropske zajednice za ugalj i celik tj stavljanje celokupne francuske i nemacke proizvodnje uglja i celika pod zajednicku upravu, sa tim sto je organizacija bila otvorena i za druge evropske drzave. Sumanov plan je kodifikovan u Parizu, a stupa na snagu 10 avgusta 1952.
• 25.mart 1957 god.
Sest zemalja u Rimu potpisuju tzv. Rimske ugovore o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Istovremeno je zakljucen ugovor o osnivanju zajednice za atomsku energiju(EVROATOM). Rimski ugovori su predvidjali ukidanje carinskih i drugih barijera i stvaranje zajednickog trzista, slobodno kretanje ljudi roba i usluga i pridruzivanje zajednici kolonija i zavisnih podrucja kojima upravljaju drzave clanice.
• 30 jul 1961 god
Primena zajednicke agrarne politike.
• 1967 god.
EEZ,CECA i EVROATOM su integrisani, te je stvorena organizaciona i administrativna celina, sto je omogucilo stvaranje zajednickih institucija.
• 1 jul 1968 god.
Sest zemalja clanica ukidaju medjusobno trgovinske barijere i usvajaju zajednicku carinsku tarifu prema trecim zemljama.
• 1 januar 1973 god.
Britanija, Danska i Irska postaju punopravni clanovi EZ. Norveska je ostala van unije, jer je na referendumu 53.5 % glasaca glasalo protiv
• 13 mart 1979.
Na snagu stupa evropski monetarni sistem (EMS). ECU, sastavljen od korpe nacionalnih valuta, postao je evropska obracunska jedinica
• 1 januar 1981 god.
Grcka postaje 10-ti clan EZ
• 1 januar 1986 god.
Spanija i Portugalija postaju clanovi EZ.
• 1 januar 1987 god.
Na snagu stupa jedinstveni evropski akt, potpisan u Luksemburgu 1986 godine.koji promovise projekat Evropa 1992.
• 7 februar 1992 god.
Na samitu u Mastrihtu potpisan ugovor o EU sa zadatkom da olaksa razvitak ekonomske, monetarne kao i politicke unije
• januar 1993 god.
Sporazum iz Mastrihta stupa na snagu.
• januar 1994 god.
Osnivanje evropskog monetarnog instituta (EI) kao prethodnika evropske centralne bankeali sa daleko manje kompetencija nego sto ce imati Centralna banka
• 1 januar 1995 god.
Cetvrto prosirenje EU kada su joj se prikljucile jos 3 zemlje: Austrija, Svedska i Finska
• 25 mart 1995 god.
Na snagu stupa sengenski sporazum o otvorenim graniocama, ukidaju se granicne kontrole izmedju zemalja koje su potpisale sporazum i povecava se saradnja izmedju policije i sudova
• 13 decembar 1997 god.
EU pocinje proces za prosirenje clanstva u koje treba da bude ukljuceno 10 zemalja istocne evrope i Kipar.
• 25 mart 1998 god.
Evropska komisija formalno preporucuje 11 zemalja za ulazak u EMU i ucestvovanje u stavranju EURA. To su Nemacka, Francuska, Austrija, Belgija, Finska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandiaj, Portugalija i Spanija.
• 1 januar 1999 god.
Centralnu monetarnu vlast preuzima evropska centralna banka (ECB) sa sedistem u Frankfurtu.
• 4 januar 1999 god.
EURO vazi kao obracuska jedinica u 11 zemalja clanica EMU. Iz upotrebe nestaje ECU
• 1 januar 2002 god.
EURO postaje zakonsko sredstvo placanja

Evropska Unija je rezultat procesa saradnje i integracije koja je pocela 1951 izmedju sest drzava. Posle skoro 50 godina sa cetiri talasa pripajanja EU danas ima 15 zemalja clanica i pretenduje svome petom pripajanju, ovog puta prema Istocnoj i Juznoj Evropi. Misija evropske unije je da organizuje odnose izmedju zemalja clanica i njihovih naroda na osnovama solidarnosti.
Glavni ciljevi su:
- promocija ekonomskog i socijalnog progresa (jedinstveno trziste je osnovano 1993 god., jedinstvena moneta 1999 god.)
- predstavljanje identiteta EU na medjunarodnoj sceni( kroz EU pomoc ne-EU zemljama, zajednicke medjunarodne i sigurnosne rezolucije, akcije u medjunarodnim krizama, zajednicka pozicija medju medjunarodnim organizacijama)
- prtedstavljanje evropskog gardjanstva (koji ne menja nacionalno gradjanstvo)
- razvijanje polja sloboda,bezbednosti i pravde
- odrzavanje i gradjenje zakona EU

Primarne brige EU su postavljanje pojedinaca i njihovih interesa postavljanje u srce evropskih integracija. Evropske institucije smatraju postovanje fundamentalnih prava kao osnovnog principa evropskog zakona i razvile su zakonodavstvo o slobodi kratanja u okviru EU. Sa rezolucijom Mastrihta veza izmedju gradjana u zemljama clanica i EU je postala direktnija, krairanjem koncepta evropskog drzavljanstva koje je predstavljalo serije gardjanskih i politickih prava. Ova su prava dalje razvijana kroz Amsterdamsku rezoluciju koja takodje precizira vezu medju nacionalnih drzavljanstava i Evropskog drzavljanstva.
Zemlje clanice EU: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grcka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Nemacka, Portugalija, Spanija, Svedska i Britanija.
Nove clanice: Ceska, Estonija, Kipar, Letonija, Madjarska, Malta, Poljska, Slovacka i Slovenija.Kandidati su: Bugarska, Rumunija, Turska.

PROŠIRENJE Evropske unije

Za razliku od pojma produbljivanje integracije( deepening), koji postaje osnovno obelezje 3 EZ od usvajanja jedinstvenog evropskog akta i projekta jedinstvenog trzista, stvaranja EU, jacanja uloge evropskog parlamenta i uvecanja znacaja kvalifikovanog vecinskog odlucivanja, drugi kljucni pojam integracija je uvecavanje clanstva ( enlargement ). Rec je zapravo o sirenju unije na istok Evrope i ukljucivanje u clanstvo velikog broja razlicitih drzava, cime ovaj proces dobija prevagu na pocetku 21. Veka. Istovrameno, medjutim, nije moguce govoriti o uvecanju clanstva, a nemati na umu pitanje zadrzavanja uspesnosti postignutog nivoa integracije, kao i zanemariti buduci broj calnica unije kada se govori o projektima dalje integrisanosti. Nova prosirenja clanstva- sa zvanicno proglasenim zemljama- kandidatima za clanstva: 10 iz jugoistocne Evrope, kaoi i sa Turskom, Maltom i Kiprom je bez presedana obzirom na njihovu brojnost i raznorodnost, siroko geografsku oblast (uvecanje teritorije za 30%) i povecanje broja stanovnika ( za 100 miliona) kao i na razlicita istorijska iskustva i kulture. Pregovori sa prvih 6 kandidata (Poljska, Madjarska, Cecka, Slovenija, Estonija i Kipar) zapoceni su marta 1998, afebruara 2000 je zapoceo i drugi talas pregovora sa Bugarskom, Rumunijom, Letonijom, Litvanijom, Maltom i Turskom. Ovo medjutim ne znaci da ce ovim redom drzave postati clanice EU vec se prihvata “ regata pristup” koji znaci da drzave koje uspesno zadovolje kriterijume postaju clanice bez obzira kada su sa njima zapoceti pregovori.

UGOVORI O PRIDRUŽIVANJU

Zajednicka odlika svih sadasnjih zemalja kandidata jeste da je rec o drzavama sa kojima je EU zakljucila sporazume o pridruzivanju koji ce utvrditi medjusobna prava i obaveze, zajednicke akcije i posebne procedure. Osnovni cilj sporazuma je stvaranje zone slobodne trgovine izmedju unije i ovih zemalja na bazi reciprociteta ali asimetricno i postupno. Rac je naime o ekonomskom, socijalnom, politickom i kuturnom priblizavanju koji obuhvata oblasti kao sto su politicka saradnja,pogodne trgovinske odnose, ekonomske aktivnosti i kulturnu saradnju, uz neophodnu harmonizaciju nacionalnih prava pridruzenih drzava sa komunitarnim pravom (posebno oblasti vezane za unutrasnje trziste). Evropskim sporazumima se pridruzenim zemljama omogucavaju trgovinski ustupci i beneficije koje inace imaju samo clanice EU, predvidja se slobodna trgovina industrujskim proizvodima(osim za poljoprivradne proizvode, celik i tekstil), slobodno kretanje usluga kapitala i ljudi, ukidanje carina i svih kvantitativnih ogranicenja.
Unija je kreirala i novu generaciju sporazuma o pridruzivanju koji su dobili naziv Sporazumi o stabilizaciji i pridruzivanju.Ova forma sporazuma je otvorena za Hrvatsku,BiH, SCG, Makdoniju i Albaniju, dakle za drzave koje pripadaju regionu “zapadni balkan”. Sporazumi su do sada zakljuceni sa Makedonijom, i Hrvatskom. Njihova osnova i ciljevi su isti kao i kod evropskih sporazuma ali se razlikuju u osnovnom cilju- stabilizovanje regiona kroz ekonomske i politicke reforme. Stabilizacija se ostvaruje preko bezbedonosnog stabilizovanja(ukljucivanje u program NATO-a partnerstvo za mir) i subregionalne saradnje cije uspesno ostvarivanje predstavlja test za clanstvo u EU.

USLOVI ZA CLANSTVO

Osnivacki akti unije su izriciti da je osnovni uslov da bi drzava postala clanica je da se nalazi na evropskom kontinentu. Nove uslove utvrdice sefovi drzava ili vlada drzava EU na samitu koji je odrzan u Kopenhagenu 1993 odredjujuci da ce pridruzene drzave postati clanice EU cim budu u stanju da prihvate obaveze iz clanstva u odnosu na ekonomske, pravne i politicke uslove. Ovi uslovi su: stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavina prava, ljudska i manjinska prava, uspostavljanje trzisne ekonomije, prihvatanjekomunitarnog privrednog prava- Bela knjiga.

EVROPSKE INSTITUCIJE

EU je napravljena na institucionalnom sistemu koji je jedinstven u svetu. Zemlje clanice imaju nezavisnost za odredjena pitanja u nezavisnim institucijama koje predstavljaju interese unije kao celine, same zemlje clanice i njihove gradjane. Komisija tradicionalno podupire interese unije kao celine, dok je svaka nacionalna vlada predstavljena u savetu, a Evropski Parlament direktno biraju gradjani. Demoktratija i vladavina zakona su zbog toga temelj te strukture. Ovaj institucionalni “trougao” je ogradjen dvema institucijama: Sud Pravde i Sud Slusalaca. Ostalih pet tela cine sistem potpun.

Evropski Parlament
Biran svakih 5 godina direktnim glasanjem, evropski parlament je odraz demokratske volje unijinih 374 mil gradjana. Zajedno sa pan-evropskim politickim grupacijama, predstavljene su najvaznije politicke partije zemalja clanica. On ima 3 osnovne funkcije:
1. deli sa savetom moc ozakonjenja tj usvaja evropske zakone
2. zajedno sa savetom rukovodi budzetom-utice na troskove EU
3. ima demokratski nadzor nad komisijom,

Sediste- Strasbur

Evropski Savet
je glavno telo za donosenje odluka u EU. Savet se sastaje u razlicitom sastavu: inostrani poslovi, finansije, obarzovanje, telekomunikacije... on ima ivestan broj obaveza:
1. on je zakonodavno telo unije i praktikuje zakonodavnu moc zajedno sa evropskim parlamentom
2. koordinira ekonomskim smerovima zemalja clanica
3. zakljucuje medjunar. Dogovore u ime EU
4. rukovodi budzetom sa parlamentom
5. donosi odluke za zajednicku medjunarodnuu i bezbednosnu politiku
6. koordinira aktivnostima clanica

Evropska komisija
drzi i podupire opsti interes unije. Upravitelj i clanovi komisije se biraju od strane zemalja clanica posto su prethodno odobreni od strane evropskog parlamenta. Komisija je upraviteljska snaga unijinog institucionalnog sistema:
1. ima pravo da daje nacrte zakona, a potom ih predstavi parlamentu i savetu
2. kao izvrsno telo, odgovorno je za implementiranje veropskog zakonodavstva, budzet i programe usvojene od strane parlamenta i saveta
3. ponasa se kao cuvar postupaka i zajedno sa sudom pravde uverava se da se zakon zajednice pravilno primenjuje
4. predstavlja uniju na medjunarodnoj sceni i pregovara uglavnom na polju medjunarodne razmene i saradnje

Sud Slusalaca
proverava da li su porezi unije prikupljeni i svi njeni troskovi utroseni po zakonu i da li je finansijski menadzment EU u redu.

Evropska Centralna Banka
uokviruje i implementira evropsku monetarnu politiku, upravlja operacijama medjunarodne razmene i omogucuje gladak rad platnih sistema.

Ekonomski i socijalni komitet
zastupa stavove i interese civilnog drustva u Komisiji, Savetu i evropskom parlamentu. Komitet mora biti konsultovan po pitanjima ekonomske i socijalne politike i moze davati misljenja na samostalnu inicijativu o drugim pitanjima.

Komitet Regiona
vodi racuna da se postuje regionalni i lokalni identiteti, mora se konsultovati po pitanjima regionalne politike i obrazovanja. Sastavljen je od predstavnika regionalnih i loklanih vlasti.

Evropska investiciona banka
je finansijska institucija EU. Finansira investicione projekte koji doprinose balansiranom razvoju unije

Evropski Ombudsman
svi pojedinci ili entiteti koji zive u uniji mu se mogu zaliti ukoliko smatraju da su podredjeni aktom “maladministracije” od strane institucije EU ili nekog njenog tela

BUDUCNOST EVROPSKE UNIJE

Dve super sile

Samit u Kopenhagenu je bio poslednja stepenica pred povecanje EU. Sve je manje-vise jasno sa stanovista promena koje ce clanstvo u EU doneti kandidatima, sadasnjim clanicama i susedima na novim granicama EU. Kako se datum i formalnog prikljucenja priblizava, to je sve vise analiza u odnosu izmedju SAD i nove Evrope. U Americi se oseca sve veca nelagodnost pri pomisli da raste jedna snazna evropa koja ce uskoro postaviti svoja nova politicka pravila donosenjem ustava.
EU posle prosirenja postaje politicki entitet koji ce moci da ugrozi sadasnju politicku dominaciju SAD u svetu. Sve ukazuje na taj smer-evropska istorija, njena geografska velicina, ekonomska snaga i ljudski potencijali. Americka privreda, iako je usporila svoj rast uspesnija je od evropske. Na troskove odbrane trosi vise nego sve ostale velike privrede sveta zajedno. Teroristicki napadi u 2001 godini doneli su potrebu pojacanja bezbednosti.
Godisnji bruto drustveni proizvod EU dostigao je oko 8 000 milijardi dolara, dok je americki na nivou oko 10000 milijardi dolara. EURO, po misljenju mnogih amerikanaca, lako moze ugroziti globalnu dominaciju dolara. Evropa jaca svoju kolektivnu svest i samosvojnost, istice jasne interese i vrednosti koje su potpuno razliciti od americkih. EU korak po korak stvara zajednicki odbrambeni sistem iako su sve njene clanice u NATO paktu. Amerikanci smatraju da ce evropske odbrambene snage delovati nezavisno od njih tako da su prinudjeni da se na diplomatskom planu ogorceno bore za ocuvanje jedinstva. Jacanje upravnih institucija EU i prihvatanje novih clanica takodje postaje ozbiljna protivteza Americi na svetskoj sceni.
Misljenje mnogih je da je sukob SAD i EU neizbezan ali se za sada, u ovim mracnim vizijama, ne spominje mogucnost vojnih pretnji mada ce borba prevazilaziti okvire trgovinskih sporova i sukoba. Vasington i Brisel su vec ukrstili maceve nad blisko istocnom krizom i Irakom. Evropa ce radije pruziti otpor nego americko liderstvo, pa mozda i paralisati svetsku banku i UN, i druge institucije na kojima je pocivala tranatlantska saradnja posle II Svetskog rata. Evropa u usponu ce sigurno odmeriti snagu sa Amerikom, narocito ako SAD nastave sa unilateralistickom spoljnom politikom, ali da se EU i SAD mogu razici i na granici neverovatnog.

Buducnost same Evropske unije

Opste je misljenje da se Evropa nalazi pred mnostvom teskih reformi. Opterecena agenda nema nikakve sanse da se realizuje u klimi razocarenja, zatvaranju u sebe, uskih preokupacija kratkorocnog karaktera. Da bi se izvrsila neophodna mobilizacija javnosti i omogucila rukovodiocima da donesu teske odluke, potrebno je odrediti minimum perspektiva i dugorocne vizije. Trebalo bi omoguciti usaglasenje jednog internog cilja - stvaranje evropskog ekonomskog i drustvenog modela, kao i jedan spoljnji cilj- ucesce Evrope u svetskoj debati. Ovaj zadatak se pre svega odnosi na evropske politicare. Ali s takodje radi i o problemu drustva, koji ce odredjivati buducnost. On je isto tako vazan za privredne subjekte, za intelektualce svih vrsta i, posebno, za mlade generacije. Sve u svemu evropa ce biti ono sto evropljani zele da ona postane. Ako oni ne zele nista ona nece nista ni biti! Ako oni nesto zele, onda ne mogu ostaviti drugima zadatak da se to uradi !

LITERATURA:

1. Kovac O. i Popovic T. (1995) “Prilagodjavanje privrede uslovima poslovanja na trzistu EU”, Institut Ekonomskih nauka, Beograd
2. Lopandic D. i Janjevic M. (1995),(1994) “ Ugovor o EU”, Medjunarodna politika, Beograd
3. www.eu.com
4. i ostatla literatura kao sto su : publikacije, nedeljne novine. Clanci, internet adrese....

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD