SLENG KAO IZRAZ PODKULTURE

U dvadesetom veku, u doba tehnologije i uspona, društvo teži da očuva svoj identitet i individualnost. Pretežno mladi, ali i stariji žele slobodno da pokažu svoj stav suprotstavljajući se mainstreamu, stvarajući na taj način varijacije na postojeću, dominantnu kuluru, koje se nazivaju potkulturama. Ono što karakteriše svaku zasebnu potkulturu jesu stil (odevanje), muzika, sleng i ritual. Kao jedna od bitnih karakteristika nameće se sleng, jer se neprestano obogaćuje, a samim tim i standardni jezik. Mnoge reči vremenom gube status slenga i postaju razumljive za sve. Iz tog razloga pripadnici potkultura stvaraju nove reči kako bi istakli svoju jedinstvenost. Upotreba ovakvog, neformalnog govora karakteristična je za mlade današnjeg doba, koji ga koriste kako bi sakrili neke informacije (npr. narkomani), ali i kako bi istakli i povećali jaz izmedju njihove i starijih generacija.

Potkultura

Pojam kulture

Kultura je jedna od najbitnijih, ako ne i najbitnija karakteristika čoveka i ljuskog društva uopšte, jer nijedna druga vrsta ne poseduje kulturu. Isto tako, kulture izvan društva nema, odnosno ona može da dodje do izražaja tek onda kada se posmatra u odnosu na društvenu sredinu, tj. kroz njihovu uzajamnu interakciju.
Kultura je veoma složena kategorija. Kroz vekovnu upotrebu ona je stekla mnogo različitih, često kontradiktornih značenja. U "Leksikonu stranih reči i izraza" Milana Vujaklije kultura se definiše kao obradjivanje, gajenje, razvijanje, obrazovaje itd. Ipak, tokom vremena, uspele su se nametnuti dve definicije kulture kao osnovne. Prva, klasična i konzervativna, predstavlja kulturu kao standard estetskog savršenstva i proistekla je iz uvažavanje klasične estetske forme (opera, balet, drama, književnost...). Druga je imala korene u antropologiji i održala se još od 18. veka. Tu se termin "kultura" odnosi na ".odredjeni način života koji izražava izvesna značenja i vrednosti, ne samo u umetnosti i znanju, već i u institucijama i običnom ponašanju" (Vilijems, 1965).
Svaka posebna-nacionalna kultura predsavlja organizovanu celinu sastavljenu od slećih elemenata:
• pogleda na svet-koji podrazumeva odgovore na pitanja o svetu i životu, koje postavlja čovek
• vrednosnih sistema i orijentacija-intelektualnih, moralnih, estetskih i religijskih
• institucije-unutar kojih se odvijaju kulturni procesi (škole, pozorišta, muzeji... )
• jezika-kao oblika medjuljudske komunikacije
• materijalne oblasti-tehnologija, orudje, proizvodnja dobara.

Pojam potkulture

Unutar jedne nacionalne kulture, mogu se uočiti i druge izdvojene društvene grupe (slojevi, profesije), čije se ponašanje odlikuje nekim posebnostima. Njihova posebnost sadrži sve opšte odlike nacionalne kulture koja ih ujedinjuje. Prvi koji su proučavali ovakve pojave u sociologiji bili su pripadnici Čikaške škole, a sociolog Albert Koen je prvi za te izdvojene grupe uveo termin potkultura, odnosno supkultura, kako bi objasnio njihova zasebna ponašanja. Specifičnost ovih grupa odlikuje se neznatnim promenama osnovnog modela kulture (npr. način oblačenja). Tako delujući, supkulturni pokreti imaju pozitivan karakter, jer doprinose daljem razvoju kulture, obogaćuju je (npr. revolucijom ukusa, napretkom u jeziku...). Medjutim, u drugoj polovini 60-ih godina, sa pojavom ovakvih i mnogih drugih društvenih pokreta pojavili su se i oni pokreti, koji su imali radikalno negativan karakter, pa su nazvani kontrakultura, odnosno protivkultura. Dakle, postoje dva aspekta potkulturnih pojava:
- one koje su izraz revolucionarnih nastojanja da se postojeći društveni i kulturni sistem radikalno promeni u pravcu humanijeg života (npr.
hipici)
- destruktivni pokreti čiji je cilj razaranje važnih duhovnih vrednosti (narkomanija, delikvencija...).

Prema ovome, potkultura se može definisati kao skup normi, vrednosti i obrazaca ponašanja, koji razlikuje jednu grupu ljudi od kulture šire zajednice kojoj pripada. Potkultura ili supkultura se izražava kroz simboličke oblike otpora, neprihvatanja konvencija u razmišljanju, ponašanju, pa i u načinu oblačenja. Prema nekim istraživanjima «nova generacija» (mladi) je tolerantnija, politički osvešćenija i samostalnija, a to je ujedno i razlog što je potkultura najrazvijenija upravo medju mladjim generacijama. Na ovaj način mladi mogu da razviju svoj odabrani identitet i da na taj način nekom vrstom neverbalne komunikacije saopšte okruženju svoje stavove.
Iako svaka supkulturna grupacija ima svoje simbole i pravila u oblačenju, u savremenom društvu oni se brzo obesmisle, tačnije postanu frekventni i globalni. Samim tim oni gube svoje izvorno značenje i postaju običan proizvod udaljen od bilo kakve ideološke orijentacije.
Potkulturnih stilova ima gotovo u svim društvenim oblastima. Od sporta, preko muzike, pa do ideološko-političkih orijentacija.

Potkultura hipika

Hipici (engl. Hippie-opsednut) su omladinski pokret koji se pojavio šezdesetih godina u SAD. Hipici su se zalagali za mir i ljubav i borili se protiv američkog potrošačkog društva.
Šezdesetih godina javljaju se mnogi faktori koji utiču na stvaranje i razvoj novog pokreta.
• 1956. pojavljuje se pilula dr Pinkusa
• 1958. prekidaju se nuklearne probe od strane SSSR-a, a kasnije i SAD
• 1960. nastaje francuska atomska bomba; odobrena je slobodna prodaja kontraceptivnih pilula u SAD; započet embargo na izvoz u Kubu (SAD)
• 1961. prekidaju se diplomatski odnosi izmedju SAD i Kube; Kenedi šalje specijalne jedinice u Vijetnam; SAD obećava pomoć Južnom Vijetnamu
• 1962. SSSR demontira baze koje je postavio na Kubi; prvi crni student upisuje se na univerzitet u Misisipiju
• 1963. uhapšen je Martin Luter King, zbog čega su gradjani (200.000 ljudi) organizovali protestni marš; izvršen je atentat na Kenedija; Harvard otpušta dr Lirija i Ričarda Alperta zbog podsticanja studenata na korišćenje halucinogenih supstanci; organizuju se kampanje za legalizaciju marihuane (početak Psihodelične levice)
• 1964. M. L. King dobija Nobelovu nagradu za mir; donosi se zakon o jednakim mogućnostima (crnaca i belaca)
• 1965. SAD bombarduju Severni Vijetnam i šalju još 100.000 vojnika tamo; početak masovne proizvodnje LSD-a u Los Andjelesu; prvi nacionalni protest protiv rata
• 1966. otvaranje «psihodelične prodavnice» (Pszchedelic Shop) u San Francisku; brojni protesti za mir u San Francisku, Čikagu; Bostonu, Filadelfiji, Vašingtonu; veliki hipi skup u Golden gejt parku u San Francisku
• 1967. izabran prvi crni sudija Vrhovnog suda; «Leto ljubavi» (Summer of Love) označava vrhunac hipi pokreta-okupljanje u Golden gejt parku; Rubin i Hofman osnivaju Yippie pokret; protest ispred Pentagona
• 1968. žestoki sukobi policije i yippie pokreta
• 1969. ozbiljni incidenti u toku protesta u Narodnom parku u Berkliju; «Vudstok» (Woodstock) festival sa 500.000 učesnika; značajan protest u Vašingtonu protiv rata u Vijetnamu (250.000 gradjana)
• 1970. ekološki pokret organizuje «Dan planete Zemlje» (Earth Day); talas bombaških atentata na policiju i institucije koje podržavaju američko vojno angažovanje u Vijetnamu; stotinak univerziteta štrajkuje
• 1971. žestoka bombardovanja Severnog Vijetnama
• 1972. ukidanje smrtne kazne u nekim državama; poslednji američki vojnici napuštaju Vijetnam; kongres usvaja amandman o jednakosti žena.

Kolevka hipi pokreta bio je San Frnacisko, tačnije njegov deo Hejt Ešburi u kome su se prvenstveno sakupljali bitnici (književno-pesničke družine), kojima su se priključili studenti i na taj način raširili ovaj pokret, kasnije nazvan hipi pokret.
Hipici su bili pristalice hedonističkog načina života i drugačijih stanja svesti. Obični ljudi najčešće su ih smatrali lenjim, nemoralnim, prljavim i sl. Mejdutim, ni ovo nije bilo neosnovano. Hipici su najčešće živeli na ulicama. Po jednom istraživanju 75% ispitanika su bili pristalice droge, a 95% i njeni stalni uživaoci. Često su menjali imena u druga, egzotičnija. Hranu su ponekad krali (mleko koje se ostavlja ispred vrata), a nekad kupovali uz pomoć bonova koje vlasti dele ugroženima.Veliku pažnju poklanjali su izgledu (oblačenje i duga kosa), a sa druge strane, čak 52% ispitanika jednog istraživanja tvrdi da je u to vreme prestalo da koristi sapun.
Hipici su imali poseban način oblačenja. U modi je bila šarena odeća, tunike, dugačke bele haljine, kožne sandale i ukrasi u vidu dugačkih ogrlica i narukvica od perli i kože. Nose se lake tkanine i široka odeća kao simbol slobode.
Isto tako hipici su imali i svoje posebne dogadjaje i parade. Većina njih bila je religijskog karaktera usresredjena na paganske obrede, izražavajući na taj način potrebu za povratak precima.
Hipi pokret sa sobom donosi još jednu revoluciju-seksualnu. Šezdesetih godina polovina američkog stanovništva mladja je od 25 godina, za SIDA-u i mnoge druge polno prenosive bolesti još uvek se ne zna, pa seksualni odnosi ne predstavljaju značajniji rizik. Ovakva situacija dovodi do toga da seksualni život dobija javni, pa čak i kolektivni karakter. Ova revolucija posledica je odbacivanja braka i dovodjenja u pitanje do tada priznavanih moralnih načela. Posle Vudstok festivala 1969., koji je predstavljao vrhunac ovog pokreta dolazi do zamora i njegovog gašenja. Ljudi, umorni od ovakvog načina života, vraćaju se porodicama. Neki se priključuju verskim sektama, a neki ulaze u kriminal i trgovinu drogom. I danas još uvek postoje pojedine hipi komune u SAD i Evropi.

Potkultura panka

Pank (eng. punk) je potkultura zasnovana na medjudejstvu kulturoloških elemenata različitih od elemenata popularne kulture i ostalih potkultura. Pank poseduje sopstvenu prepoznatljivu muziku, ideologiju, stil oblačenja, vizuelni identitet, igru, književnost i film.
Pank je bio aktivistički pokret kasnih sedamdesetih godina u Velikoj Britanije i proširio se širom Evrope. Pank je bio odgovor muzikom i akcijom na fašističke i imperijalističke spoljne politike, zbog kojih je većina kvalifikovanih mladih bila nezaposlena. Prva ideja i sam razlog nastanka panka bila je da se ustane protiv ugnjetavanja, ali se to vremenom potpuno izgubilo. Mladi su zbog toga bili privrženi anti-modi i iz bunta su nosili pocepanu odeću i uživali u vandalizmu. Umesto da ovakav imidž istakne da su pankeri pretnja po društvo, on je implicirao da je društvo pretnja po pankere. Morali su da se brane, nisu mogli sebi da priušte novu odeću i nisu imali šta da rade (nezaposleni) po ceo dan. Svi ti elementi zajedno dali su im podstrek za ono što se danas naziva pankom.
Mediji su pank počeli da prodaju mladima širom sveta i na taj način oslabili njegovu validnost.
Pank i budjenje mladih bili su posvećeni raspadu kapitalizma koji je paralisao društvo. Počinjeni vandalizam u toku koncerta uvek je izbijao u prvi plan i tako je svaki muzički nastup postajao javni protest. To je pankerima često davalo status huligana, ali za razliku od njih oni su hteli da reformišu, a ne da unište društvo. Jedna od osnovnih parola panka jeste "Anarhija!". Medjutim i ona je negativno prikazana, odnosno smatra se da ona znači bezakonje. Za pankere ona zapravo znači razvoj društva bez ikakve osnovne moći (vlade) u kojiem svi dele jednaku odgovornost za svoje postupke, fokusirajući se na individualnu odgovornost, a ne toliko na državu.
I potkultura panka je postala globalna, u tom smislu da se veliki broj pank elemenata putem televizije, filma i interneta raširio medju mladima, pa sada većina njih imitira frizure, stil, pa čak i ideologiju panka (u smislu "dole sistem") bez da se zapitaju zašto ili se i sami uključe u akcije.
Moda pankera prodrazumeva način oblačenja, šišanja, šminku, nakit...Kako pank čini spoj odabranih potkultura (hardkor, granž, emo, gotik, skejt pank, pop pank... ) postoji velika varijabilnost u načinu oblačenja. Moda drugih pokreta kao što su glam rok, skinhed i mnogi drugi uticala je na modu panka. Originalni stil panka sedamdesetih godina bio je šokantan i za cilj je imao da što više pokaže bunt. Ovaj stil znatno se razlikuje od onoga što će se kasnije nazivati izgledom pankera. Novi elementi konstantno su dodavani u imidž pankera. Majice sa uvredljivim natpisima bile su vrlo popularne (npr. destory-uništiti) i obično su uključivale aplikacije u vidu obrnutog raspeća, kao i nacističke svastike. Ove majice su kao i većina odeće najčešće bile pocepane. Većina majica je sadržala anarhističke simbole, slogane (npr. "Samo anarhisti su lepi"), a neke čak i kontroverzne slike Marksa, Staljina i Musolinija. Košulje i kožne jakne su bile i još uvek su prepoznatljiva odlika panka. Obuća je najčešće uključivala vojne i "motoraške" čizme, a kasnije i vrlo popularne širom sveta Dr. Martens (doktor Martins) čizme. Najčešći izbor pantalona podrazmevao je farmerice ili uske kožne pantalone, a odmah za njima sledile su pantalone sa dezenom leoparda. Kosa je bila sečena tako da izgleda neuredno, za razliku od obične ravne kose, koja je bila popularna šezdesetih godina. Kosa je kasnijih godina najčešće šišana na krestu i farbana u jake i neprirodne boje. Devojke su najčešće nosile pocepane mrežaste čarape, a nakit su nosili i muškarci i žene podjednako. On je podrazmevao lance, narukvice i ogrlice sa bodljama, mindjuše (najčešće veći broj u nosu, ušima, ustima...) kao i "zaštitni znak" ovog pokreta - zihernadlu. Žene su se bunile protiv tipičnog izgleda i često su nosile mušku odeću kao što su kombat-jakne i alfa-jakne (vijetnamke). Šminka je najčešće podrazumevala ukrašavanje očiju raznoraznim crtežima (najčešće samo jednog oka) ili prosto iscrtavanje crnih ivica. Devojke su se često šminkale vrlo upadljivo crnim karminom. Stil panka je bio veoma komercijalizovan. Mnogi dizajneri su koristili elemente panka u svojim kreacijama. Odeća koja je na početku ručno pravljena počela je da se fabrički pravi i prodaje. Mnogi modni magazini počeli su devedesetih godina da popularizju klasične pank frizure. To je uzrokovalo kontroverziju, pa se mnogi pankeri koji kupuju takvu odeću više ne smatraju pankerima, a prihvataju ih samo uži krugovi kao što su pop pankeri i skejt pankeri.

Potkultura skinheda

Engleski rečnik skinhede definiše kao mladiće kratke kose sa džombastim cokulama, siledžijskog ponašanja. Skinhed (skinhead) na engleskom zapravo znači ćelava glava, što i jeste karakteristika većine skinheda.
Skinhed pokret nastao je krajem šezdesetih godina 20. veka u radničkim četvrtima istočnog Londona. Skinhedsi su u početku poticali iz nižih slojeva i siromašnih porodica iz predgrađa. Njihov svakodnevni izgled se zasnivao na radničkoj odeći, teškim kožnim čizmama debelog đona i kratko ošišanoj ili obrijanoj glavi. Takav izgled isticao je muževan i agresivan izgled koji je bio stilski potpuno suprotan hipi imidžu dugokose „dece cveća". Početkom sedamdesetih godina dolazi do izliva negativnih reakcija na sve veći priliv doseljenika iz Indije i Pakistana. Desničarske organizacije su podsticale skinhede na proterivanje uglavnom Azijata i Pakistanaca pod izgovorom da im oni otimaju posao, na šta su radnici naročito osetljivi. Tada mnogi skinhedi svoju mržnju usmeravaju i prema pripadnicima druge i treće generacije "obojenih" a pogotovo prema pakistanskim doseljenicima. U isto vreme dolazi i do razdvajanja unutar skinheds pokreta, na one koji su protiv rasne diskriminacije ("šarpovci" i prokomunistički "crveni skinsi") i na ultradesničarske skinhedse na koje utiče nacistička ideologija od koje preuzimaju pozdrave i simbole.
U početku skinhedi su slušali crnačku muziku s Jamajke i Kariba (ska, rege i rokstedi). Medjutim, pojavom buntovničkog pank pokreta skinhedi masovno prihvataju pank struju «Oi!» (istovetno ime za mnoge pank grupe koje su nastale krajem sedamdesetih). Tako skinhedi prihvataju pankere kao veoma slicne sebi i udruzuju se.
Osamdesetih godina i kasnije, skinheds revolucija počinje da se širi i po kontinentu. U Nemačkoj, naci skinsi usmeravaju svoj rasizam protiv turskih doseljenika, u Rusiji prema Čečenima i Avganistancima, u zemljama istočne Evrope uglavnom prema Romima itd.
Kroz dugi niz godina postojanja skinhed pokreta razdvojilo se više kategorija, koje imaju različite ideologije. Neke od njih su:
• Tradicionalni skinsi-imaju istu ideologiju kao i oni 1969. godine; slušaju muziku sa Jamajke i Kariba (ska i rege); ne bave se politikom i nisu rasistički nastrojeni
• Naci skinsi-mrze crnce, Jevreje, Rome itd. kao i policiju; većina njih su takodje strastveni fudbalski navijači, koji na utakmicama najčešće izazivaju nerede
• Šarp skinsi-ime je nastalo od engleske skraćenice SHARP ("SkinHeads Against Racial Prejudice" - "Skinsi protiv rasnih predrasuda"); protive se naci skinhed pokretu, ali za razliku od tradicionalnih skinheda nisu politički neutralni; zastupaju ideologiju da skinhedi ne mogu mrzeti crnce, jer su koreni skinhed muzike u crnačkoj muzici
• Raš skinsi-ime je takodje nastalo od jedne engleske skraćenice: RASH ("Red & Anarchist SkinHeads" - "Crveni i skinsi anarhisti"); po političkom ubedjenju najčešće su komunisti, anarhisti, marksisti i dr.; zalažu se za komunizam i anarhiju; veliki broj njih su takodje strastveni navijači; najveći broj ovih skinheda u Grčkoj zastupa anarhiju, dok u Italiji zastupaju komunizam
• Gej skinsi-(engl. gay-homoseksualac) pojavljuju se na zapadu devedesetih godina i pobijaju sliku o feminiziranim homoseksualcima
• Herberti-nastaju početkom sedamdesetih godina kada su razlike izmedju pankera i skinheda minimalne, pa se iz tog razloga udružuju
• Klokvork skinsi-nastaju 1974. godine sa pojavom filma «Clockwork Orange» («Paklena pomorandza»); ovaj film izazvao je veliku buru u javnosti i bio inspiracija nekim skinhedima da pokažu bunt na taj način što će maltretirati sve ljude bez ikakve razlike; ovi skinhedi najčešće su se oblačili po ugledu na glumce iz filma-crni cilindri, bela uska odeća, cokule, šminka (na jednom oku) i sl.

Sleng

Istorija slenga

U četrnaestom veku latinski i francuski bili su jedina dva jezika u kojima je održana upotreba standardnog jezika. U petnaestom veku naučnici počinju da insistiraju na standardnom engleskom jeziku. Tokom srednjeg veka neki pisci kao što su Džefri Čoser, Vilijam Kakston i drugi predstavili su regionalne razlike u izgovoru i dijalektu. Te razlike su prve predstavljale značenje reči sleng. Medjutim, današnje značenje slenga nije se počelo formirati sve do šesnaestog. U šesnaestom veku, većinom u kockarnicama, razvija se «Jezik engleskih kriminalaca» (The English Criminal Cant-u daljem tekstu kant), kojim se koriste kriminalci i prevaranti. Kant se sporo razvijao-od 4 miliona ljudi koji su znali engleski, samo je 10 hiljada znalo ovaj jezik. Do kraja šesnaestog veka kant se smatrao jezikom bez reda i pravila i djaci su podučavani da veruju da kant (koji se do tada razvio u sleng) nije pravilna upotreba engleskog jezika i on je bio tabu. Medjutim sleng je počeo da se pojavljuje u poznatim predstavama. Najpre u predstavi Ričarda Bruma, a kasnije je počeo da se pojavljuje i u pesmama i poeziji Koplanda. Do 1700. godine kulturne razlike u Americi počele su da utiču na ljude koji su govorili engleski i sleng je počeo da se širi. Zbog dogadjaja koji su se odigrali u osamnaestom veku (kao što su širenje zapada, gradjanski rat, pojava abolicionističkih pokreta... ) sleng je počeo da se širi i nije više bio strogo vezan za kriminal, strance...

Pojam slenga i karakteristike

Kao što je već napomenuto jedan od bitnih elemenata kulture jeste jezik. Jezik jedne odredjene društvene zajednice (potkulture) naziva se slengom. Svaka kultura ima svoj standardni odnosno književni jezik, koji se koristi u javnom opštenju, ali postoje i brojne varijante tog jezika. Sleng je karakterističan za usmenu komunikaciju, a ne za pisane tekstove. Davno je prevazidjeno da se sleng ogranicava samo na zatvoreni oblik društva (npr. narkomane, zatvorenike, kriminalce...). U današnje vreme svi koriste nešto slenga i to je važna osobina razgovornog jezika, jer se na taj način on obogaćuje.
Nekada se sleng koristio kako se tajne informacije ne bi saznale. Npr. narkomani su ga koristili kako okolina ne bi shvatila da pričaju o drogi. Sada je većina reči iz «narkomanskog» slenga ušla u običan govor sa istim značenjem.
Postoji više principa na kojima se gradi sleng:
• bogati se fond reči u leksici, odnosno stvaraju se potpuno nove reči (npr. «pajkan»-policajac, «smor»-dosada)
• menja se smisao već postojećih reči-semantička promena (npr. «duvati»-pušiti marihuanu, «odlepiti»-poludeti)
• menja se oblik reči-morfologija (npr. «detos»-Detelinara, «pelin»-Pelinkovac)

Upotreba slenga ponekad ide do te tačke da se stvaraju potpuno nove i nejasne reči, kako bi se okolina isključila iz komunikacije i kako bi se ona mogla uspostaviti samo unutar članova grupe. Sleng se koristi kao sredstvo prepoznavanja izmedju članova grupe i diferenciranja te grupe od celokupnog društva. Prema tome, sleng je karakterističan za odredjene potkulture, kao i manjine. Ipak, može doći do širenja slenga i van ovih grupa. Takve reči najčešće gube svoj status slenga.
Neki izraz smatra se slengom ako ispunjava barem dva od sledeća četiri uslova:
• smanjuje formalnost govora ili pisanja
• njegova upotreba implicira da je govornik upoznat sa onim na šta se izraz odnosi ili da je prisan sa grupom koja ga sluša
• to je neprihvaćen termin u običnom govoru ljudi višeg socijalnog statusa ili veće odgovornosti
• zamenjuje običan, dobro poznat sinonim

Jedna od upotreba slenga je da se zaobidju socijalni tabui. Mejnstrim jezik pokušava da izbegne eksplicitnu relanost, a sleng omogućava pojedincu da govori o njoj. Iz tog razloga vokabular slenga je najbogatiji u oblasti droge, kriminala, seksualnosti i nasilja. Sleng može biti prilično regionalan, odnosno korišćen na veoma malom prostoru (postoje velike razlike izmedju npr. novosadskog i beogradskog slenga). Isto tako neki izrazi mogu biti veoma kratkog trajanja (npr. bot, botina, zabotovati...). Sleng ima mnogo varijeteta. Drugačije društvene grupe u drugačije vreme razvijaju sopstveni, različit sleng. Važnost postojanja tajnog koda ili jezika podstiče društvene grupe da konstantno obnavljaju jezik, kako ga drugi ne bi razumeli. Mnoge reči iz slenga se zamenjuju novim kada govornicima dosade ili kada postanu previše korišćene van grupe.
Sleng treba razlikovati od žargona. Sleng je generalno neformalan, dok je žargon formalni tehnički jezik neke odredjene profesije (npr. medicine).

LITERATURA

• Dik Hebridž 1980. Potkultura: značenje stila. Beograd: Rad
• Dragoslav Andrić 1976. Rečnik žargona. Beograd: BIGZ
• Dr. Dragoljub, B. Djordjević 1996. Sociologija forever. Niš: Učenička zadruga gimnazije "Svetozar Marković"
• Joksimović Snežana, Marić Ratka, Milić Anđelka, Popadić Dragan, Vasović Mirjana 1988. Mladi i neformalne grupe: u traganju za alternativom. Beograd: Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, Centar za idejni rad SSO Beograd
• Kristijana Sen Žan Polen 1999. Kontrakultura. Beograd: Clio
• http://infoz.ffzg.hr/afric/MetodeII/Arhiva04 05/ReiningerBranka.html
• http://www.uncp.edu/home/canada/work/aHam/1914-/language/slang.html
• http://www.wikipedia.org

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi