PSIHOZE

Psihoze možemo odrediti kao duševna oboljenja gde je izmenjen odnos sa realnoscu. Podela (gruba) izvrsena je iz didaktičkih i terapijskih razloga:

1. shizofrene
2. afektivne
3. paranoidne

Shizofrene psihoze

To je tesko progredijentno dusevno oboljenje gde dolazi do posebnih oblika otudjenja ličnosti od realnosti i do rascepa ličnosti (shizos - rascep, vrenos - dusa). Osnovna psihopatologija rascep duse, rascep u kome pacijent dozivljava emocionalno otudjenje od realnosti. Najveci broj psihoza pripada ovoj grupi. Ovde dolazi do transformacije licnosti (pri kraju zivota) koja iz sveta realnosti bezi u autisticni, imaginativni svet gde postoji haos, sumanute ideje ili halucinacije ili je bez ikakvih sadrzaja. Ovde dolazi i do osiromasenja inteligencije, ali to nije sustina. Sustina se moze videti u projektivnim tehnikama (Rorsah, TAT...), gde se uocava veliko osiromasenje, sto je posledica transformacije u emocionalnom delu (emocionalna tupost, povlacenje...). Jos u XVII veku ustanovljeno je da se ove bolesti razvijaju relativno rano, u adolescenciji izmedju 13-e i 18-e god. i da dominira poremecaj volje, misljenja (i po formi i po sadrzaju) i raspolozenja, a kasnije je dodato i nagona. To su dominantni simptomi, a dodatni (akcesorni) simptomi su poremecaj percepcije (halucinacije neodredjuju shizofreniju), mnesticke f-je (ucenje i pamcenje slabi), karakteristican rukopis (pisu po uglovima) i karakteristicno verbalno izrazavanje (skandirani govor - kazu jednu rec i prestanu i misle da su sve rekli). Za njih znacaj ima njihov autisticni svet. Ovde postoje kvalitativni poremecaji misljenja (sumanute ideje). Apato-abulija - poremecaj raspolozenja i poremecaj volje.
Takodje u nagonskoj sveri gasi se sexualni deo. Postoje i pacijenti koji jeko mnogo jedu ili su jako mrsavi. Drugi imaju jaku potrebu da puse (cak sakupljaju opuske po krugu bolnice).
Ovakvi pacijenti imaju i halucinacije najcesce auditivne, pa i cenestopatske, redje opticke (inace karakteristicne za intoksikaciju) i mirisne.

1. pozitivnim simptomima

2. negativnim simptomima

Ovde nema simptoma, pacijenti su prazni, bezvoljni, povuceni, u svom autisticnom svetu. Fenomen "staklene kugle" je dozivljaj koji se javlja kod ovih pacijenata da svi znaju sta oni misle i sta se desava u njihovoj glavi, cini im se kao da im stalno neko oduzima njihovu produkciju.
Etioloski faktori - pitanje je koliko je to bioloska datost, ali ipak je cesca u shizofrenim porodicama. Da li postoji predispozicija - bioloski faktori koji uticu, a da je stresna situacija ta koja je okidac - humoralne studije. Etioloski, nismo pronasli ni jedan jasan faktor - uzrocnik (metabolicki, bioloski, sredinski, iskustveni). Pitanje je da li je za shizofrene psihoze odgovoran nasledni faktor. Bioloske, socijalne i psiholoske teorije, ipak bolje to objasnjavaju.
Epidemioloske studije pokazuju da pojava novih slucajeva ne dovodi do sirenja shizofrenije. Procenat u populaciji je uvek isti. Postoji intenca od 0.19-0.35 na 1000 stanovnika (150-200 na milion stanovnika). To je tesko objasniti jer se oni uglavnom ne vencavaju.

1. hebefrenija
Cesce oboljevaju muskarci nego zene. Javlja se u ranom dobu oko 15-e god. Ono sto je karakteristicno jeste bogatstvo psihopatologijom - jaki poremecaji i volje i misljenja i raspolozenja i nagona. Jako su agresivni i uznemireni, a posto su mladi imaju ogromnu snagu, pa mogu

2. shizofrenija simplex
Ovde se uglavnom javlja negativna simptomatologija. Pocinje rano u adolescenciji (nema predispozicija muskarci / zene) i nastaje postepeno - ima "sunjajuci oblik". Sam adolescencija nosi velike promene i transformacije sto su nekako i simptomi ove bolesti. Postoji i tip licnosti karakteristican za ovu bolest - cutljiva, povucena, izolovana, uplasena deca, kod kojih u adolescenciji pocinju jos vise da slabe socijalni kontakti, javlja se slab uspeh u skoli... sto su cesti anamnesticki podaci (a inace su karakteristicni i za normalnu adolescenciju). Cesto ove osobe vise pred ogledalom, ali ne zato sto hoce da uoce neke svoje crte, nego da vide da li su to oni, sto predstavlja fenomen depersonalizacije ili derealizacije. Ovde nema tako bogatih poremecaja percepcije i svih ostalih. Oni jednostavno ne ulaze u neko socijalno polje, a u samim psihijatrijskim bolnicama

3. katatona shizofrenija
Ovde je veoma izrazen poremecaj volje tj. pojava katatonih simptoma. Ovi pacijenti mogu da u odredjenom polozaju budu satima (na jednoj nozi, iskrivljeni...). Ostali simptomi su uglavnom isti.

4. paranoidna shizofrenija

Afektivne psihoze

Maniako-depresivne psihoze (endem psihoze)

Ovde postoje razlicite forme kao sinusoide: manija-depresija-manija. Postoje pozitivna (+) i negativna (-) faza. Moze da postoji ciklicnost (ciklicne psihoze) - da se smenjuju manija i depresija ili ciklicnost u smislu samo pozitivna ili samo negativna. Ono sto je karakteristicno, za razliku od shizofrenih gde postoji siromastvo licnosti, ovde nema tog siromastva. Sama bolest ne osiromasuje licnost zakoci licnost, ali kada se izadje iz stanja psihoze ona ne osiromasi licnost.

Etiologija:

1. bioloska teorija
Na pojavu vise uticu genetski faktori. Smatra se da na hromozomu 21 postoji gen koji je odgovoran za ove psihoze. Takodje, taj isti gen odredjuje Daunov sindrom.
2. teorija defekta serotonina
3. kateholaminska teorija

Posto postoje bioloski faktori u nastanku afektivne psihoze, ona moze da se leci i to ne samo psihoticna epizoda vec mozemo da vrsimo i prevenciju i to stabilizacijom celijske membrane. Otkriveno je da kod ovih psihoza postoji povecano izlucivanje soli litijuma (posebno u maniji), pa se zato kao lek daje litijum karbonat i to kod mladjih pacijenata (mora da se pazi kod davanja soli litijuma starijima i zenama - zbog stitne zlezde). Kod manicnih postoje jedino zadesna samoubistva ako slucajno padnu od negde, ili ih udare kola i sl.

Klinicka slika manije:

Sve im je pozitivno. Ovi pacijenti strasno brzo misle (bujica ideja - misao misao ne stize), a produkcija misli prati i verbalno-motoricki deo - ubrzan govor (tahifemican, logoreja). Ove osobe su u stalnom pokretu, ne mogu da se koncentrisu na jednu stvar, stalno preduzimaju neku akciju, imaju nesanicu zbog hipermotoricnosti... Ali oni nemaju uvid u svoju bolest, jer njima je jako lepo. Javljaju se ideje omnipotencije - on sve zan, sve moze. Cesto odbijaju da uzimaju lekove, bar u prvoj seriji. Tesko ih je dovesti u bolnicu. S proleca i s jeseni simptomi ove psihoze cesceizbijaju , dok kasnije bolje saradjuju. Ponekad se desi da odjednom skoce u drugu fazu, fazu depresije, i obrnuto, medjutim, cesce se prelazi iz depresije u maniju sto je izazvano lekovima, dok se objasnjenje prelaska iz manije u depresiju obrazlaze bioloskim iscrpljenjem. U hipermotoricnosti moze doci do srcane insuficijencije (depresija cuva srce)

Klinicka slika depresije:

Od depresije cesce oboljevaju zene nego muskarci. Ono sto je karakteristicno za depresiju je to sto su svi oni simptomi iz manije sada usporeni - govor, misljenje, afekat, cela motorika... do bloka. Cesto ta usporenost ide do stupora (depresivni stupor) potpune zakocenosti. I u depresijama postoji nesanica ali drugog je tipa. Manicni ne dozvole sebi da spavaju - nesanica je u startu, dok depresivni imaju nesanice posle prvog budjenja -postoji fenomen "ranog budjenja" (u 2-3 sata pred zoru) i vise ne mogu da zaspe. Tada pocinju da prave bilanse, sumiraju zivotne situacije, sto je cesto praceno "strahom od narednog dana". Depresija je najgore stanje jer se ne vidi sansa za bolju buducnost. Kod depresivaca je tentamen u zoru (ili suicid) zbog tog straha. Najteze i najgore im je ujutru, a kako dan odmice oni se osecaju bolje. Kada manicni pacijent udje u depresiju moze da se javi osecaj krivice i da dodje do suicida. U depresijama postoje sumanute ideje siromastva, propasti (intelektualne, ekonomske...). Odjednom ne znaju nista da rade, "zamrznu" im se znanja jer se "zamrzla" mnesticka f-ja. Depresivci deluju mnogo starije nego sto ustvari jesu - animija lica (neverbalna poruka). Imaju namrsteno celo tzv. omegu na celu. Gube reflexne pokrete ili pokrete koji prate hod - sva motorika je usporena. Usporen je i rad organa (bradikardija srca, creva, zeludac, problemi sa zatvorom...).
Vecina psihoza pocinje poremecajem spavanja i poremecajem motorike. Kod manicnih i depresivnih pacijenata postoji nekriticnost u odnosu na svoje ponasanje. Za maniju i depresiju je verovatno odgovoran limbicki sistem (serotonin) koji regulise raspolozenje, stanje afekta. Afektivne psihoze najcesce naglo izbijaju.
Radjeni su i exp. sa blizancima gde je utvrdjeno da su ovde pored bioloskih faktora veoma vazni i socijalni cinioci.
U terapiji se koriste kormabezapin i litijum.

Definicije suicida

Opste znacenje samoubistva cini suicidijum - ubistvo samoga sebe. Ni jedna teorija nije dala kompletno objasnjenje. Suicidna ideja (moze) da se pojavi pre suicida. Drugi stepen - kad god je covek jednom pokusao da ubije sebe, uvek to treba imati na umu u anamnezi. Taj podatak treba dalje istrazivati i videti sta je motiv i koje su snage i odbrane. Vazno je prevenirati i boriti se za zivot.
U XVIII veku pojavila se prva definicija samoubistva, ali do danasnjeg dana ne postoji ona prava jer postoje velike individualne i kulturne razlike medju tipovima samoubilackih radnji (kamikaze, partizani koji skacu na bunkere - altruisticka samoubistva... )
Prva grupa teorija koje suicid vide samo kao znak mentalnog oboljenja: socijalna grupa teorija
Covek u interakciji sa sredinom uoblicava zivljenje. Sredina ima ulogu u razvoju. Dirkem je uradio socijalnu studiju o samoubistvima koja suicid razmatra kao drustveni fenomen. Postoje tako 4 kategorije samoubistva:

1. egoisticna samoubistva
Rezultat su preterane individualizacije ili nedovoljne integracije grupa u kojoj osoba pripada. Pojedine grupe samo jer ne mogu da se adaptiraju (samo medju raseljenim licima). Osnova za ovaj tip suicida je apatija, ali u odnosu na grupu. Grupa nije ta koja podstice, vec oni kukaju za onim sto su imali. To jeste depresivni fenomen, ali je grupa Preterana individualizacija jer nisu spremne da bilo sta promene u svom zivotu (npr. samo su se bavili zemljoradnjom).
2. altruisticka samoubistva
Posledica je nedovoljne individualizacije. Njega zahteva drustvo koje vrsi pritisak na pojedinca da bi tim cinio za drustvo. Jedinka treba da bude od koristi zajednici (kamikaze, samospaljivanja...). Pod uticajem drustvenih uticaja.Znak da drustvo stvara marginalne ljude. To su te ideologije kojima ljudi pripadaju.
3. anomicka samoubistva
Rezultat su privremene, ali nagle promene u drustvenim normama karakteristicne za drustva u tranziciji jer postoji dozivljaj otudjenja. Moze da se javlja i tamo gde se preuzima rizik zivljenja (pocinjanje biznisa, mafija, Dafiment banka, devizne stednje...). U Svedskoj postoji visoka tehnologija (ali otpustanje ljudi), visok pritisak, egzistencijalni uslovi, nema dovoljno svetlosti, niske su temperature, velike su hladnoce... ljudi su depresivni, cest je alkoholizam...
Gubitak ili smrt partnera povecava rizik od suicida jer je to prekid nekog odnosa, gubitak cilja ili zelje za zivljenjem. U PTSD-u postoje normalne emocionalne posledice na nenormalnu situaciju sto utice na povecan rizik od suicida. PTSD se javlja posle velikih katastrofa, saobracajnih nesreca, hendikepa...
4. fatalisticka samoubistva
Reakcija na hiperegulaciju jer su ogranicavajuca, iznenadna i prejaka (ropstvo, zatvor, nema nam spasa, kada nas muce...). Tesko se prave razlike. Postoje individualne karakteristike koje odredjuju reakciju - psiholoski faktori u interakciji sa sredinom - uzrok ovakvog cina.

Postoje 2 osnovna motiva:
1. odstupanje
2. manipulacija

Meninger tvrdi da suicid mora da ima 3 elementa:
1. zelja osobe da se ubije - mrznja
(npr. ma ne mogu vise zato sto me muce)
2. zelja osobe da bude ubijena - krivica (npr. neka se sve ovo zavrsi)
3. zelja osobe da umre - beznadje,

a u strukturi imamo:

1. agresivnost
2. anksioznost
3. depresivnost

Cinjenice o samoubistvu:

- polovina onih koji pocine samoubistvo, prethodno su imali pokusaj suicida, a oni koji ostanu zivi
- vecina ne namerava da umre
- muskarci 4-5 puta vise se ubijaju, ali zato zene 3 puta vise pokusaju samoubistvo
- gubitak partnera 4-5 puta povecava rizik od samoubistva
- vatreno oruzje i vesanje su karakteristicniji za muskarce, a tablete i presecanje vena za zene
- homosexualci su skloniji samoubistvu
- u vreme velikih ekonomskih depresija belezi se porast samoubistava, dok to opada kada se drustvo ustali
- stopa suicida je manja u ratnom periodu, dok se ona povecava kada se zavrsi rat
- Madjarska je zemlja koja ima najvecu stopu samoubistava u svetu (to se mozda moze povezati sa nedostatkom soli u nekim podnebljima, kao i uticaj alkoholizma, Slovenija, Ceska, Finska, Australija, Švedska, Svajcarska; dok Grcka, Holandija i Velika Britanija imaju nisku stopu samoubistava.

Mitovi tj. pogresne predstave o samoubistvu:
- oni koji pricaju, nece to uciniti
- oni to cine bez upozorenja
- to cine ljudi jedino odredjene klase
- pripadanje odredjenoj religijskoj grupi cini da se samoubistvo ne pocini
- motive je lako utvrditi
- svi oni uglavnom su to izvrsili u depresiji
- psihoticne osobe
- kosmicke prilike imaju uticaja
- poboljsanjem ekonomske situacije, opada rizik od suicida
- to je indikator dozivljaja usamljenosti
- samo zele da umru
- ljudi retko razmisljaju o suicidu
- cesto se mladi lekari plase da pitaju za suicid
- ako se koriste sredstva koja nisu tako smrtonosna - nemaju zelju da se ubiju Poseban vid samoubistva je eutanazija.

To je cin kojim neka druga osoba vrsi ubistvo ali zato sto neka osoba trazi da bude ubijena, a nema mogucnosti da to uradi sama sa sobom. Ovo je eticko pitanje. Pocetak ove price datira od Dzeka Kevorkejna iz Micigena, koji je pomogao pacijentkinji koja je bolovala od aldshajmerove bolesti da pritisne dugme i time ubrizga dovoljnu dozu kalijum-hlorida koji zaustavlja rad srca. Medjutim '99. god. on je nadjen i okrivljen za ubistva 20-ak osoba. Veliko je pitanje da li eutanaziju treba odobriti i pod kojim uslovima? Holandija je npr. izglasala zakon o eutanaziji.

Nacin izvrsenja suicida je indikator tezine psihopatologije. Vatreno oruzje i vesanje odredjuju tezinu bolesti tj. odlucnost nekoga da se ubije. Kod paranoidnih i shizofrenih psihoza javljaju se strasno bizarna ubistva (zapaljuju se, kasape bodljikavom zicom... ) Danas sve vise postoji opasnost od sekti. Neke od njih npr. Pentakostalci, Jehovini svedoci... imaju u svojim propovedima propagiranje prava ljudi na slobodu i odlucivanje.

Paranoidne psihoze (perzistentni poremecaji sa sumanutoscu)

Heterogena grupa psihoza.
Perzistentne poremecaje sa sumanutocu karakterise struktura licnosti i poremecaj misljenja (i po formi, ali posebno po sadrzaju).

Postoje 3 podgrupe:

1. samo poremecaji sa sumanutoscu- paranoja

Postavljalo se pitanje da li je to bolest, ali ipak jeste, i to bolest koja prolazi kroz nekoliko stadijuma. Kod paranoje, i pre bolesti osobe su tipicne po strukturi (rigidne, neodustaju od stava, egocentricne, hladne, distancirane, ohole, sujetne, izolovane, zive ili same za sebe ili u malim grupama, pa se takva porodica adaptira na zahteve te osobe - "porodice tvrdjave").

Paranoja se javlja u kasnijem zivotnom dobu (posle 30-e god.) i ima vise stadijuma:
1. stadijum samoposmatranja
Javljaju se prvi simptomi koji nisu indikativni. Egocentrizam okrenut ka sebi.
2. stadijum programiranja
Neko drugi utice na njih pa zato oni imaju smetnje.
3. stadijum transformisanja
Zakljucak da mu neko nesto cini jer je on veliki pronalazac, genije...
4. stadijum deteriorijacije
Identifikuje se sa sumanutom idejom.

U paranoji postoji obilje sumanutosti, ali je to u prici sasvim moguce. Karike u misljenju koje su sve logicne, osim jedne koja je bolest. Samo jedna je bolest dok ostale imaju logican smer. U drugoj i trecoj fazi tesko moze da se provali da je to bolest. Od mehanizama najcesci su intuitivni i imaginativni, a mehanizam je cista projekcija (po Frojdu potisnuta homosexualnost).
- paranoidna psihoza
- paranoidno stanje
- parafrenija

2. drugi perzistentni poremecaji

- sumanuta dizmorfofobija (samo veliki nos, usi, grudi...)
- involutivno paranoidno stanje (kod starih osoba)
- paranoja kverulans - querulance (lazu i tuze se)

3. perzistentni poremecaji sa sumanutoscu, ali nesistematizovani
- neko im je nesto uradio, uzeo, podmetnuo...

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD