HIPNOZA

1. ISTORIJA HIPNOZE

Istorija hipnoze prati istoriju ljudskog roda. Hipnoza je sastavni deo naših života, nešto poput disanja, s'nama je od našeg nastanka i svako od nas poseduje hipnotičku sposobnost.
Mnoge stare kuture su opisale svoje običaje i aktivnosti koje se u potpunosti povezane sa hipnozom. Stari Egipćani, Grci, Vikinzi, Indijci i mnogi drugi, koristili su obrede sa mrmljanjem, pevušenjem i bubnjajem da bi izazvali neku vrstu transa, odnosno dubljeg stanja svesti. Ovi i ovakvi običaji su najčešće povezivani sa religijskim lečenjem.
Često se kao primer jednog od prvih opisa hipnoze, navode hijeroglifi iz vremena Ramzesa XII, 3000 god. pne. koji opisuju proceduru koja se odvijala u "hramu sna''. Ti zapisi opisuju proces davanja sugestija za ozdravljenje osobama koje deluju kao da su uspavane.

Slika br. 1 – Da Vinčijeva skica nivoa uma

Posete "Hramovima sna'' se spominju i u starim Indijskim zapisima gde su duhovni ljudi radili procedure mrmljanja i davanja sugestija osobi koja kao da spava. Kod starih Grka su takođe naširoko bili rasprostranjeni "Hramovi sna''. Na osnovu ovakvih istorijskih zapisa, nameće se zaključak da su ljudi upražnjavali ulazak u stanje transa od najranijih vremena.
Prateći istoriju čovečanstva vidi se da je "Religijski trans'' (trans = hipnoza) mnogo puta spomenut i detaljno opisan kao metoda lečenja, kako pojedinaca tako i čitavih grupa ljudi. To nedvosmisleno govori da je lečenje umom, postojalo i praktično primenjivano od najranijih vremena ljudske istorije. Svi ti opisi "religijskog lečenja transom'' skoro u potpunosti se poklapaju sa savremenim opisima hipnotičke seanse.
No, bez obzira na sve te istorijske činjenice, Hipnoza u ovoj formi kakva je nama danas poznata počinje zvanično da se spominje u 17 veku. Hajde zato da spomenemo neke bitne ljude koji su nam približili ovu savremenu hipnozu.
Za savremenu hipnozu možemo reći da se rađa sa teorijom i radom austrijskog lekara, Franz Anton Mesmera (1734 - 1815). Mesmer je stvorio teoriju "Animalnog Magnetizma'' i razvio specifičan način lečenja koji mu je pomogao da izleči veliki broj ljudi. Njegova teorija i pristup, od tad su poznati pod imenom "Mesmerizam''.
Mesmer je verovao da među svim poljima koja su bila poznata nauci u tom vremenu, postoji još jedno polje koje je on nazvao polje života ili životna sila. On je definisao dobro zdravlje kao slobodan protok životne sile kroz hiljade kanala u našim telima. Analogno tome, svaka bolest je nastajala kao rezultat obstrukcije slobodnog protoka te životne sile. Prevazilaženjem ovih prepreka i ponovnim uspostavljanjem slobodnog protoka vraćalo se i stanje zdravlja. Kada bolestan čovek nije mogao to da uradi samostalno, onda je bio neophodan kontakt sa sprovodnikom "animalnog magnetizma'' što je bilo dovoljno kao lek.
Drugim rečima, Mesmer je verovao da je on prirodni sprovodnik animalnog magnetizma i da samim tim može uticati na protok životne sile. On je svoje pacijente lečio tako što bi seo ispred svojih pacijenata, svojim kolenima dodirivao njihova kolena, držeći palčeve pacijenata u svojim rukama pri tome ih gledajući netremice u oči sve dok ih oni ne zatvore. Potom je pravio "magnetne prelaze'', prelazeći svojim rukama od ramena niz ruke pacijenata. Pre njega je uobičajena lekarska praksa bila da se takvi prelazi rade magnetima.
Mesmerova teorija da postoji nevidljiva sila ili "animalni magnetizam'' kojim hipnotizer utiče na osobu sa kojom radi uskoro je napuštena, a na hipnozu se počelo gledati kao na proces za koji je svako sposoban uz obezbeđivanje odgovarajućih instrukcija. Drugim rečima, moguće je steći neophodno znanje i biti odličan hipnotizer bez ikakvog posedovanja nekih specijalnih moći.

2. Predstavnici hipnoze

Marquis de Puysegur (1751-1825). Još jedan doktor, bio je Mesmerov učenik, koji je razvio teoriju da svesna saglasnost pacijenta da prati i izvršava sugestije hipnotizera je od izuzetnog značaja. Drugim rečima on je pokazao da svesna odluka osobe da prihvati i izvršava sugestije predstavlja odlučujući faktor u procesu lečenja umom.

John Elliotson (1791-1868). Profesor hirurgije Londonskog univerziteta, poznat kao izumumitelj stetoskopa. Postoje zapisi da je ovaj Engleski doktor koristio isključivo "Mesmerizam'' kao anesteziju prilikom svojih operacija. Ostalo je zabeleženo da je on koristeći samo tu formu anestezije uradio preko 1800 potpuno bezbolnih operacija. Ovo je bitno, zato što je u tom vremenu anestezija bila samo misaona imenica.

James Esdaile (1808-1859). Još jedan Engleski hirurg koji je koristio "Mesmerizam'' kao anesteziju u svim svojim operacijama. Njegove medicinske beleške pokazuju da pored toga što su takve operacije bile potpuno bezbolne, drastično se smanjio fatalni postoperatvni šok i razne infekcije. Kod operacija koje je on uradio koristeći ovu vrstu anestezije, javio se kod samo 5% pacijenata, što je fenomenalan rezultat u poređenju sa za to vreme uobičajenih 70%.

James Braid (1795-1860). Škotski hirurg koji je radio u Mančesteru. On je metodu do tad poznatu kao "Mesmerizam'' preimenovao imenom "Hipnoza''. Braid je nakon posmatranja demonstracije mesmerizma, zaključio je da je otkrio prave razloge zašto ljudi tako lako ulaze u stanje transa. Po njegovom mišljenu ti razlozi nemaju nikakve veze sa bilo kakvom nevidljivom magnetnim silom. On je predložio čisto medicinsku osnovu za hipnozu. Po njemu je razlog "Mesmerovog stanja'' (transa) bilo izazvano fiksacijom i umaranjem optičkog nerva, što je izazivalo spontano zatvaranje očiju. Odatle se provlači današnja asocijacija sa fokusiranjem na satove koji se njišu ili, u njegovom slučaju, na srebrnu tabakeru.
U svojim kasnijim radovima Braid je konstatovao da sama fiksacija očiju nije dovoljna za izazivanje transa, objašnjavajući da pored očiju ono što takođe postaje fiksirano je i oko uma. Drugim rečima, um osobe koja je u hipnozi prosto se fiksira i usredsređuje na samo jednu ideju koju mu sugeriše hipnotizer. On je verovao da trans izazvan ovim putem daje odlične rezultate u rešavanju zdravstvenih problema koji nisu organskog porekla.

Ambroise Auguste Liebeault (1823-1904). Francuski doktor, koristio je Hipnozu u lečenju preko 12000 svojih pacijenata. Poznat po svom istraživanju o uticaju sugestivnosti na izlečenje obolelih. Koristio je isključivo brzu hipnozu, zbog realizacije da duboki trans nije svaki put neophodan da bi se postigli odlični rezultati u lečenju.

Hippolyte Bernheim (1837 - 1919). Profesor medicinskog fakulteta u Nansiju. On je čovek koga nazivaju ocem hipnoze dvadesetog veka, zato što je rekao: "Sugestija vlada procesom hipnoze''. On je svojim radovima pokazao da je hipnoza proces neosporno baziran na sugestiji.

Emile Coué (1857-1926). Francuski psiholog iz Nansija, koji je razvio studiju "psihologija sugestije'', proučavajući efekte sugestija na pacijente, kao i efekte autosugestija. U istoriji ostaje upamćen po svojoj čuvenoj autosugestiji: "Svakoga dana u svakom pogledu ja sam sve bolji i bolji''.
Pored toga, on je prvi dokazao da je imaginacija uvek jača od snage volje: "Kad se imaginacija i snaga volje suoče, imaginacija uvek pobeđuje''. Na primer: Ako zatrazite od nekog da pređe preko daske dužine 2m, širine 0,5m koja leži na zemlji, ta osoba će to uraditi bez ikakvog problema. Međutim, ako kažete toj osobi da na polovini daske stane, zatvori oči i zamisli da je ta daska postavljena između dve osmospratnice na 50m visine, osoba odmah počinje da se ljulja kao da će pasti. Imaginacija čini čuda, zar ne?

Clark Leonard Hull (1884-1952). U svetu preovladava mišljenje da su studije moderne hipnoze počele radovima ovog profesora psihologije na čuvenom Američkom Yale Univerzitetu. Njegovo delo "Hipnoza i Sugestivnost'' je rigorozna studija ovog fenomena, korišćenjem statistike i eksperimentalne analize. Hulova studija nedvosmisleno dokazuje da Hipnoza nema apsolutno nikakve veze sa spavanjem. U svom radu on potpuno demistifikuje hipnozu i pokazuje da je hipnoza potpuno prirodna sposobnost svojstvena svakom živom čoveku.

Pedesetih godina prošlog veka Hipnoza postaje zvanično priznata i legalizovana metoda. Godine 1950-te Britanska Medicinska Asocijacija priznaje hipnozu kao terapijsku metodu, a 1958 Američka Medicinska Asocijacija je takođe odobrava i legalizuje uz obrazloženje da se tom metodom mogu baviti i ljudi koji nisu iz medicinske struke, zato što se ta metoda bazira isključivo na sugestiji i ne bavi se dijagnozom niti lečenjem.
Na kraju ove kratke istorije Hipnoze, spomenućemo i pogledati radove dvojice najuticajnijih hipnotizera u dosadašnjoj istoriji hipnoze: Dr. Milton Ericksona i Dave Elmana.

Dr. Milton Erickson (1901-1980). Američki psihijatar koji je napravio svojevrsni preokret u primeni hipnoze razvijajući blagi, indirektni pristup koji je i dalje veoma popularan među mnogima današnjim terapeutima. Do kraja svoje karijere on je ovladao indirektnom tehnikom hipnoze do nivoa da je jednostavno vodio razgovore sa svojim pacijentima uvodeći ih u trans bez ikakvog pominjanja reči hipnoza. Naravno, Dr. Erickson je savršeno dobro znao šta govori i kako govori, a upravo je to izazivalo hipnozu(trans). Njegov pristup i shvatanje hipnoze u procesu stvaranja pozitivnih promena, dovelo je do razvoja moderne terapije razgovorom tj. NLP-a.
On je radeći kao psihijatar, svakodnevno primenjivao hipnozu gotovo 60 godina, od 1920-te, pa sve do svoje smrti 1980-te. Dr. Erickson je svojim radom pojasnio mnoge primene hipnoze. Iz razloga što je njegov metod indirektne hipnoze postao veoma popularan, često se previdi da je Erickson bio izuzetni ekspert brze, direktne hipnoze i da je ju koristio isto toliko, koliko i indirektni pristup. Ostalo je zabeleženo da je Erickson toliko često koristio brzu indukciju "rukovanja'', da pri kraju njegove karijere više niko nije smeo da se rukuje sa njim. Mnoge od njegovih izjava su citirane kao definicije hipnoze - evo jedne od njih:

"Hipnoza je specijalno stanje svesnosti karakteristično po spremnosti prihvatanja novih ideja''. - Milton Erickson

Dve stvari su vredne pomena iz ove kratke definicije. On naglašava da um postaje prijemčiv na ideje koje hipnotizer prezentuje. Ovo se može interpretirati time da osoba postaje više podložna sugestiji ili više otvorena na ideje koje joj se predstavljaju kada je u hipnozi. Naglasak koji Erickson stavlja na "svesnost'' umesto na nesvesnost, nepažljivost i neupoznatost sa nečim, takođe je veoma važan.
To je potpuno u skladu sa njegovim stavom da vam hipnoza omogućava da se suočite sa tajnovitim delom svih nas, svojim podsvesnim umom ili onim što on naziva nesvesnim umom. Kada je osoba hipnotisana, podsvest preuzima veću odgovornosti odnosno dolazi ispred. Podsvest reguliše sve telesne procese, skladišti i upravlja sećanjima, učenjem iz svakog iskustva, samim tim mentalnim modelima i šablonima koji nastaju, a omogućavaju nam da funkcionišemo.
Erickson predstavlja podsvest kao intuitivni i imaginativni deo uma, koji može da pokrene sve vaše potencijale i trenutno promeni način na koji mislite, osećate i reagujete. Suprotno ovome svesni deo uma je vrlo ograničen. Svest je logična i linearna u svom pristupu rešavanja problema. Sa svesnim umom imamo samo ovde i sada. Erickson u svom radu nije bio zainteresovan da govori sa svesnim umom. Cilj mu je uvek bio direktna komunikacija sa podsvešću pacijenta.

I na kraju je ostao još jedan, po mnogima do sada najbitniji hipnotizer, koji je obeležio istoriju savremene Hipnoze.

Dave Elman (1900 - 1967). Kada je imao osam godina, Dave je video svog oca potpuno izbezumljenog od bolova nastalih krajnjim stadijumom kancera. Porodični prijatelj, inače scenski hipnotizer, kad je čuo za ovu situaciju došao im je u posetu. Ušao je u sobu njegovog oca i posle kratkog hipnotičkog tretmana, stenjanje i ječanje se utišalo, a neizdrživi bol je oslabio. Mali Dave je dobio dozvolu da poseti svog oca i poigra se sa njim. On nikada nije zaboravio tu ranu epizodu, kao ni činjenicu da je njegovom ocu olakšanje doneo hipnotizer nakon što su doktori rekli da nemaju pravi način da mu ublaže patnje.
Dave Elman je imao četrdeset devet godina kada je doneo odluku da promeni svoju profesiju i postane stručnjak za podučavanje hipnoze. Prikupio je svu tad dostupnu literaturu i proučavajući te materijale i praktično ih testirajući, razvio svoj "Dave Elman kurs Kliničke Hipnoze''. Iako Elman nije imao nikakvo formalno obrazovanje iz medicine, on je ograničio svoju obuku samo na lekare i zubare.

"Hipnoza je zaobilazak kritičke osobine svesti i uspostavljanje selektivnog razmišljanja''. - Dave Elman

Ova Elmanova definicija hipnoze primenjena je kao formalna definicija Hipnoze u američkom zakonu. Njegova reputacija edukatora se neverovatno brzo proširila i uskoro ga načinila najpoznatijim i najuspešnijim predavačem hipnotizma u SAD. U narednih sedamnaest godina on je u okviru svog kursa obučio na hiljade doktora u svim većim gradovima SAD.
Bez obzira da li neko veruje u hipnozu ili ne, da li je proučavao materijale na tu temu ili ne, sasvim je izvesno da u svakome od nas postoji nekakva lična predstava o tome šta je hipnoza i kako ona funkcioniše u praksi. Kod većine ljudi taj stav je obično baziran na nečemu što je osoba čula ili videla u filmovima ili TV programima.
Kada jednom počnete da proučavate hipnozu vaše ideje i stavovi o tome šta je hipnoza i kako se ona može koristiti, totalno će se promeniti i biće potpuno različiti od mišljenja većine ljudi iz vašeg okruženja. To je put kojim svako od nas mora da prođe, jer to je put otkrivanja novih znanja i lične evolucije.

3. Tehnike hipnoze

3.1. Tradicionalna hipnoza

Tradicionalna Hipnoza ili Hipnoza Direktne Sugestije je najčešće zastupljena tehnika Hipnoze. Ona je najviše poznata po odličnim rezultatima koje daje u ostavljanju pušenja, grickanju noktiju i sličnim problemima koji su samo navika. Hipnoza direktne sugestije se odvija tako što Hipnotizer vodi klijenta kroz proces mentalnog i fizičkog opuštanja do stanja maksimalne relaksacije sa ciljem zaobilaska “Kritičke osobine svesti”. Kad se to postigne, Hipnotizer tad izgovara precizno formulisane sugestije sa ciljem da ostvari neophodne promene koje osoba želi. Ovo je malo spor i zastareo način, ali i dalje daje odlične rezultate sa blažim problemima koji se mogu eliminisati.
Iako je Tradicionalna Hipnoza vrlo efikasna, ponekad su uzroci problema smešteni mnogo dublje i slojevito su naslagani duboko u ljudskoj podsvesti. U tim i takvim slučajevima uzroci moraju prvo biti otkriveni, definisani i emotivno ispražnjeni pa se tek onda može ostvariti pozitivna promena. Kod ovakvih problema Regresivna Hipnoza daje fascinantne rezultate.
Dok terapeut te reči izgovara, pacijent je iznutra podeljen na dva dela, a da to ne doživljava kao protivurečnost. Jedan deo je budan i nalazi se u realnosti, a drugi deo tone sve više u onaj svet kojeg terapeut predočava.
Izbor pravih reči je kod uvođenja u hipnozu isto tako drugostepenog značaja kao i hipnotizerov glas. U ranijim vremenima, dok su još bili osobe od neprikosnovenog autoriteta, lekari su mogli da izazovu stanje hipnoze čak i najobičnijom naredbom “Sada zaspite!”
Kad hipnotičko stanje bude dostignuto, sledi terapeutski deo seanse. Sada se uspavanoj osobi upućuju odlučujuće sugestije - a to su, načelno govoreći, uputstva da neku određenu stvar učini, odnosno dozvoli da joj se učini, ili da sebi veoma intenzivno nešto zamisli.
Bojažljiv pacijent, na primer, treba da samoga sebe u nekoj svakodnevnoj situaciji doživi kao hrabru i snažnu ličnost; pušaču se sugeriše da će već pri samom pogledu na cigaretu osetiti gađenje; a astmatičar zamišlja da bez ikakvih teškoća može da diše. Ali, šta se dešava ako terapeut iz bilo kog razloga bude sprečen da ponovo izvuče pacijenta iz njegovog hipnotičkog stanja? Ovu bojazan, koja se uvek iznova čuje, naučnici su proučili kroz veći broj eksperimenata. Rezultat je: kad bi hipnotizer napustio prostoriju, hipnotisane osobe same su dolazile svesti - u proseku posle 17 minuta. Vraćanje iz stanja hipnoze odigrava se znatno brže od uvođenja - što, u skraćenoj verziji, ovako izgleda: “Sada ću brojati unazad, od deset do jedan. Kod “jedan” vi ćete ponovo biti potpuno budni. Imaćete ugodna sećanja na ovaj doživljaj i osećaćete se savršeno dobro i sveže.”
Posle buđenja mnogi pacijenti imaju osećaj da uopšte nisu bili istinski hipnostisani. A vreme provedeno u stanju hipnoze često izgleda kratko. Na primer, trajanje jednočasovne hipnotizerske seanse procenjuje se na dvadeset minuta.

3.2. Regresivna hipnoza

Za svakoga ko želi da reši svoje probleme i unapredi kvalitet svog života, regresivna hipnoza će biti fascinantno otkriće. Regresivna hipnoza je dublja forma hipnoze koja čudesno menja ljudske sudbine.
Razlog izvanrednih rezultata leži u tome što regresivna hipnoza svakoj osobi pruža unikatnu priliku da mentalno premota film svog života i oslobodi svoja potisnuta, nagomilana osećanja (koja su uvek pravi uzrok problema), tamo gde su ona i nastala (situacije iz prošlosti) i na taj način vrati svoju unutrašnju harmoniju. Uz pomoć regresivne hipnoze može se otkriti šta se desilo pre dugo, dugo vremena i što je još važnije promeniti uticaj tih događaja na sadašnji život. Čini mi se da ono staro kazivanje: “istina oslobađa’’ nigde toliko ne važi, kao što važi u regresivnoj hipnozi.
Savremena medicina, psihologija i psihijatrija rešavanju svakog problema prilaze sa premise “Aktuelnog-Svesnog’’, sad vidljivog simptoma, te se samo tim simptomom i bave. Ovo je interventni pristup bez ikakvog dubokog upuštanja u otkrivanje i neutralisanje pravog uzroka tog sadašnjeg, vidljivog simptoma.
Hipnoza pak sa druge strane ima holistički pristup čoveku i njegovim problemima pa u skladu sa tim “Vidljiva manifestacija nekog problema” je samo početni korak u otkrivanju njegovog pravog uzroka.
Nauka je dokazala da u procesu razvoja svakog čoveka, njegov nervni sistem prvo razvija sposobnost osećanja telesnih senzacija, a potom se razvijaju svesne analitičke sposobnosti. Te različite senzacije koje čovek oseća u svom telu nazivamo osećanjima. Sva naša životna iskustva generišu osećanja. Generisana osećanja stvaraju naše stavove o situcijama kroz koje prolazimo.
U sadašnjem trenutku svog života, svako od nas predstavlja zbir svih svojih prošlih iskustava. Samim tim, način na koji emotivno doživljavamo našu prošlost, direktno utiče na definisanje naše sadašnjosti. Kad se uz pomoć regresivne hipnoze okrenemo svom unutrašnjem Ja, tek tad otkrivamo prave uzroke osećanja koje sad osećamo, a rezultat su prošlih iskustava. Dobijamo priliku da razumemo šta je to u nama što pokreće naše sadašnje programe ponašanja i razmišljanja.
Pored ove dve navedene tehnike hipnoze, postoje još mnogo tehnika koje su specifične i efikasne za odredjene probleme psihičke prirode kod pacijenata.

4. Terapeutski rezultati

Šta se zapravo tokom hipnoze desilo u organizmu pacijenta? Do kakvih je telesnih promena došlo u tom vremenskom rasponu?

Zvuči začuđujuće, ali je tačno - neko osobeno i jedinstveno stanje hipnoze ne postoji. U svakom slučaju, brojna naučna istraživanja pokazala su da ne dolazi ni do kakvog jasnog odstupanja od drugih duševno - telesnih stanja. Istina, uočene su izvesne promene u moždanim strujama tokom hipnotičkog transa, ali one nipošto nisu jedinstvene.
Da li neko meditira, da li je hipnotisan, ili se predaje nekoj drugoj vrsti opuštenosti - to se, objektivno, ne može ustanoviti. Štaviše, ne može se izmeriti ni koliko je duboko čovek utonuo u hipnotičko stanje, ili, možda, samo simulira. Zbog toga niko tačno i ne zna šta se zapravo dešava tokom hipnoze. Uprkos intenzivnim istraživanjima postoje samo ove ili one teorije. Ali nijedna od njih ne može fenomen sveobuhvatno da objasni. Ne zna se tačno kako funkcioniše - ali joj se određeni rezultati ne mogu poreći. Evo tri rečita primera:

• Psiholozi sa Tibengenškog univerziteta u Nemačkoj, dokazali su pre 12 godina da hipnoza može da otkloni strah pred polaganje ispita. Dvadeset i dva studenta, koji su se tokom jednog ispita osećali iznutra blokirani, otišli su posle tretmana hipnozom opušteno na sledeći ispit i uspešno ga položili.

• Američki lekar Bernauer Njutn pribegao je hipnozi da bi pomogao pacijentima obolelim od raka. Kao dopunu uobičajenom medicinskom tretmanu, oni su živopisno zamišljali da se njihovo telo bori protiv tumora. Postotak preživelih bio je upadljivo veći od proseka.

• Doktor Dabni Juin iz Tjulejna u SAD, u više mahova je pomoću hipnoze ublažio opekotine pacijentima. Jedan od njegovih pacijenata uspavao se na otvorenom prostoru i požalio se da je od jakog sunca zadobio teške opekline na nogama. U hipnotičkom transu trebalo je da zamisli kako naizmanično drži noge u veoma hladnom gorskom potoku. Rezultat je bio da je pacijentu samo jedna noga otekla, dok druga nije. Pacijentu je voda postala „suviše hladna“ - i prekinuo je terapiju.

I migrena, stomačna nervoza, alergijsko crvenilo i tvrdokorne bradavice eliminisani su pomoću hipnoze. Taj spisak mogao bi se ko zna dokle nastaviti. Samo priručnik o hipnozi Hansa Kristijana Kosaka, sadrži 95 strana sa valjano dokumentovanim rezultatima tretmana hipnozom u medicini, psihoterapiji i stomatologiji. Uprkos tome, većina lekara još uvek gleda na hipnozu kao na sumnjiv terapeutski instrument. Na klinikama se ona gotovo i ne primenjuje. Nije naučno „dokazljiva“, pa se smatra da je neozbiljna.

5. Činjenice o hipnozi

Mada se fenomen hipnotičkog transa ne može objasniti, ipak je moguće dokučiti zašto on uopšte postoji. Tajna hipnoze leži u onome ko dozvoljava da bude hipnotisan.
Ma koliko to paradoksalno zvučalo, hipnotisane osobe veruju da hipnotizer demonstrira neku svoju sopstvenu moć nad njima - a činjenica je da upravo verovanje i podavanje hipnozi omogućuje hipnotizeru da nad njima stekne moć. Kanadski psiholog Nikolas P. Spanos razgolitio je kroz veći broj eksperimenata tu ranjivu tačku hipnoze. Tako je, na primer, pred jednom grupom ispitanika izgovorio niz potcenjivačkih primedbi na račun hipnoze, posle čega je spremnost prisutnih da budu hipnotisani u znatnoj meri opala. Ali ako je hvalio metodu, postotak spremnih je u odgovarajućoj meri rastao.
Uspeh i neuspeh hipnoze, dakle, leži u rukama „žrtve“. Zato ni jedan čovek ne može da bude protiv svoje volje hipnotisan. Isto tako, nikoga ne možete hipnozom prisiliti da počini neki zločin. Istina, u prošlosti je zabeleženo nekoliko pojedinačnih slučajeva u kojima su okrivljeni tvrdili da su na zločin bili podstaknuti hipnozom - ali ni oni nisu delovali bez sopstvene namere. Tvrdnje „Pa bio sam hipnotisan“ predstavlja dobro opravdanje. Jer, prema rasprostranjenom verovanju, hipnoza oslobađa od sopstvene odgovornosti. To u naročito velikoj meri važi za neobične prizore koji se viđaju prilikom demonstriranja hipnotizerske veštine na javnim pozornicama.
Tipičan tok jedne takve predstave bi bio: Hipnotizer navodi dobrovoljce iz publike da na bini čine budalaste stvari. Muškarci trče na sve četiri tamo - amo, laju i reže, i izgledaju kao da ozbiljno veruju da su pas ili neka divlja zver. Jedna žena sa uživanjem grize glavicu crnog luka, zato što joj je hipnotizer sugerisao da je u pitanju sočna jabuka. Saradnici u takvim šuo programima nisu izvođačevi potajni saučesnici. Ali, zašto se, onda, izlažu poruci posmatrača, zašto pristaju da im se ublika podsmeva?
Sigurna je jedna stvar. Onaj ko ne želi da se pred mnoštvom ljudi ponaša na takav način, toga „nijedan hipnotizer ovog sveta ne može prisiliti da to čini“, kaže britanski psihijatar dr Kerolajn Šriv.
Povoljne okolnosti olakšavaju tu sklonost: hipnotizer biva predstavljen kao slavna ličnost; stav isčekivanja je kod svih prisutnih visoko naglašen; ostali, koji se takođe nalaze na bini, sudeluju u svemu tome - pa kako, onda, čovek da odbije zatraženu ulogu i ispadne jedini 'kvaritelj igre'? Pre nego što će izvesti dobrovoljne saradnike na binu, hipnotizer je jednim malim testom već izabrao najpogodnije kandidate: publika biva zamoljena da sklopi ruke, a zatim joj se izdaje hipnotička naredba da tako sklopljene ruke više ne rastavlja. Otprilike deset odsto prisutnih povinuje se tom nalogu i iz te sugestibilne grupe hipnotizer zatim bira svoje kandidate. Ti ljudi su ubeđeni da će svoje sklopljene ruke moći da rastave tek kad to hipnotizer bude od njih tražio.
Međutim, priliko izdavanja takve naredbe hipnoza uopšte nije u igri. Štaviše, eksperimentima je dokazano da se u svakoj većoj grupi određeni procenat prisutnih naprosto tako povinuje sugestijama izvođača, ukoliko su ove u dovoljnoj meri učinjene uverljivima. To zvuči neverovatno, ali je istinito. Na primer, jedan profesor pokazuje studentima malu bocu, čiji sadržaj zatim prosipa preko komada vate. U pitanju je, kaže im on, jedna veoma značajna, do sada nepoznata hemijska supstanca. „Ma koliko vam se njen miris učinio snažan i neobičan, ja se ipak nadam da nikome od vas neće biti suviše neprijatan“. Profesor zatim izjavljuje da želi ustanoviti kojom će se brzinom taj miris raširiti po učionici, i umoljava studente da mu to dadu na znanje odgovarajućim znacima rukom. Posle 15 sekundi nekoliko ruku u prvom redu podiže se uvis, posle 40 sekundi mirisni talas stigao je do kraja učionice. Neki studenti se žale da osećaju mučninu. Sadržaj bočice: najobičnija voda. Njen miris je bio fikcija, ali sugestija je bila realnost. Ovaj eksperiment je bio izveden na univerzitetima Majnc i Vajoming - sa istim rezultatom!

Na osnovu svih činjenica možemo zaključiti da, postoje mnogi mitovi o hipnozi, međutim hipnoza je potpuno bezbedna i hipnoterapeuti ne mogu ništa uraditi osobi što ona ne želi, suprotno, osoba koja želi da reši neki problem odlazi sa svesnim znanjem kod hipnoterapeuta (celokupna terapija izgleda kao razgovor, osoba je potpuno svesna svega u svakom trenutku, u svakom trenutku može, ukoliko želi prestati, čak mnogi misle da je hipnoterapija bila neuspešna zato što su bili svesni sve vreme) i na kraju rešava svoj problem. Najčešći slučajevi su prestanak pušenja, redukcija stresa, nemoć na seksualnom planu, depresija, fobije, redukcija telesne težine, alergije...

Literatura

[1] www.hipnoza.org
[2] www.wikipedia.org

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD