Bipolarni, Opsesivno kompulzivni i Narcisoidni poremecaj

1. BIPOLARNI POREMECAJ LICNOSTI

Normalni ljudi imaju periode kada su tužni, kada se povlace u sebe, kada se osecaju umorno i bespomocno. Takodje imaju periode kada su uzbudjeni, puni života i životnog elana, tokom kojih imaju potrebu da se zabavljaju, da to dele sa prijateljima i ti periodi su praceni naletima kreativnosti. Kod osoba sa bipolarnim poremecajem, ove epizode su prenaglašane, i mogu imati fatalne ishode.
Niko zapravo ne zna kako dolazi do bipolarnog poremecaja, uzevši u obzir da ona nije posledica niti moralne slabosti, niti lošeg vaspitanja, niti poremecaja licnosti, niti lošeg karaktera. Ovaj poremecaj može, ali ne mora da ima genetsku osnovu. Kako je ovaj poremecaj poremecaj hemijskh supstanci organizmu, on može da se manifestuje kao genetska bolest, ( najcešce do 30-te godine ) ili može da bude stecena usled nekog okidaca ( pozitivan ili negativan, osoba je jednostavno osetljivija na emocionalni ili fizicki stres ), a kada dolazi do smetnje u prenošenju nervnih impulsa, koji normalno vracaju mir i spokoj. Bilo kakva promena u uobicajenom životu, narocito pracena manjkom sna mže dovesti do hemisokg disbalansa koji vodi u maniju.
Poremecaj se javlja najcešce u ranoj adolescenciji i do ranih 30-ih godina, pa se zanci kao što su pojacana energija, pojacana seksualna aktivnost il razdražljivost cesto brkaju sa pubertetskim buntom, zbog cega se i ne zapocinje sa lecenjem na vreme. Ukoliko se dijagnoza ne postavi na vreme može doci do fatalnih posledica, pošto ovaj poremecaj spada u grupu visokorizicnihu odnosu na samoubistva.
U koliko se javi kasnije, najverovatnije je da je stecen zloupotrebom alkohola, psihoaktivnih supstanci i sl, ili je u vezi sa drugim bolestimakao što su bolesti vezivnog tkiva i endokrinih žlezda.
Pošto spada u grupu depresija, bipolarni poremecaj ima razlicite stepene težine. Ukoliko je u svojoj blažoj formi on se naziva hipomanijom. Ukoliko je, pak, srednje težak ili intenzivan i pocinje da utice na normalno funkcionisanje osobe naziva se manicna depresija ili afektivni bipolarni poremecaj.
Dok je manicna faza prijatna za osobu, i ona i ne smatra da joj treba pomoc iako njena okolina to jasno vidi, depresivna faza je toliko bolna, da se pacijenti najcešce sami obracaju lekaru, što ako se bolest detaljno ne istraži može dovesti do postavljanja pogrešne dijagnoze kao što je unipolarna depresija.
Bipolarni poremecaj je opasna i onesposobljavajuca bolest, koja utice ne samo na subjektove misli, raspoloženja i osecanja, vec i na ponašanje. Ukoliko se ne tretira adkekvatno može da potraje, mesecima i godinama i da ima razorno dejstvo na privatni
i poslovni život pojedinca. Periodi izmedju epizoda mogu, pak da budu vrlo produktivni. Ukoliko se ne leci ova bolest može da dobije veoma ucestao i težak karakter, koji može da ima potpuno destruktivno dejstvo na osobu ali i na njenu okoinu.
Nema pravila u posmatranju epizoda medju pojedincima. Svako ma razliciti triger, ali i manifestaciju, tako da kode nekih to može da bude metereopatskog karaktera, u zavisnosti od godišnjeg doba, kod drugih su ucestalije epizode manije nego depresije, kod nekoga se ponavljaju svakih nekoliko godina. Ukolik se pravila po kojima se bolest ponavlja razumeju, osoba ce moci i da nauci kako da kontroliše epizode.
Lek za bipolarni poremecaj ne postoji, ali uz adekvatnu terapiju, kombinacijom razlicite grupe lekova, može se kontrolisati.
Bipolarni poremecaj ima dve faze:

Manicna faza

U ranoj fazi, hipomaniji, osoba sa bipolarnim poremecaem odjednom dobija napade zadovoljstva, produktivnosti, kreativnosti,energije i samopouzdanja. Osoba je zabavna, vrlo socijalno prihvacena, izuzetno kreativna na poslu...Kako je ova faza jako polodonosna, nkome i ne pada napamet da potraži lekarsku pomoc. Ali, ova faza je cesto kratkotrajna i može da preraste u nezauzdanu maniju. U toj fazi, pored hiper energicnosti i euforeije, gotovo svi subjekti imaju snažan ratoborni stav, prilikom koga negiraju daje nihovo ponašanje eskalirano. Agresivni su, razdražljivi, nesposobni za racionalno odlucivanje, impulsivni i besni. Njihovo ponašanje je zapravo potpuno suprotno od njihovog karaktera. Ceste su halucinacije i seksualna razularenost, usled libida koji je u znacajnom porastu. Simptomi po kojima se može prepoznati da je osoba ušla u manicnu fazu su sledeci:

- Nedostatak ili izostanak sna usled koga osoba ipak ima ogromnu energiju i snagu
- Ubrzan i logoreican govor koji slušalac ne može da isprati
- Smenjivanje misli takvom brzinom da je nemoguce skoncentrisati se ili zapamtiti ideje
- Koncentracija ometena skakanjem misli sa jedne na drugu
- Vrlo akivni i pokretni što je uocljivo posmatracima
- Demonstriranje prenaglašenog osecanja velike snage, velicine i važnosti
- Pojacano upražnjavanje sktivnosti koje donose zadovoljstvo. Freneticno tošenje novca na nešto što se ne može priuštiti, ispadi na poslu, neadekvatni ili indiskretni seksualni ispadi, koji prelaze u promiskuitet
- Najteža forma manije podrazumeva gubitak veze sa realnošcu, audio i vizuelne halucinacije, sumanute ideje bazirane na neosnovanim i nerealnim fiksacijama

Depresivna faza

Manicna faza se u najcešcem broju slucajeva završava potpunim psiho emotivnim krahom osobe obolele od bipolarnog premecaja. Kako su sve normalne fiziološke i mentalne aktivnosti poremecene, osoba, potpuno iscrpljena kolapsira u bolnu depresiju koja sledi. Depresija može da potraje od dve nedelje do više meseci, i znaci i simptomi koji su evidentni mogu da takodje poremete normalno funkcionisanje osobe, a koji ukljucuju:

- Osecanje betnadja, krivice, tuge i uznemirenosti koje ne jenjava
- Gubitak interesa za bilo šta što je nekada bilo izvor zadovoljstva
- Promene u spavanju, san je ili isprekidan ili preteran
- Promene u ishrani, smanjenje ili gubitak apetita, pracenje gojenjem ili slabljenjem
- Nezainteresovanost pracena osecanjem umora
- Problemi sa koncentracijom, organizovanjem misli i pamcenjem
- Neosnovane fizicke smetnje ili bolovi
- Frekventne misli o samoubistvu, besmislu i bezvrednosti

Kod nekih obolelih ova stana se kombinju u isto vreme, ili se smenjuju tokom dana. U jednom trenutku bolesnik je pun nade i optimizma a u drugom je u beznadju i ocaju.
Bolest se leci psihoterapijom, antidepresivima, antipsihoticima, anksioliticima i hospitalizacijom. U prošlosti, dok Litijum karbinat još nije bio uvršten u terapiju, kao glavni antipsihotik, mnogo i jezivo se manipulisalo manijakalno depresivnim pacijentima, koji su korišceni za rane eksperimente, izmedjuostalog i parcialne lobotomije, a na osnovu cega je napravljen film Fransis, u kome je briljirala Džesika Lang,i u kome se po prvi put javno govori o posledicama pogrešne terapije lecenja manicno depresivne psihoze.

2. OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMECAJ

Opsesivno kompulzivni premecaj spada u anksiozne, psihijatrijske poremecaje. Manifestuje se kroz opsesivne misli koje prate kompulzije kao što su odredjeni rituali ili zadaci, na primer, a razlog njihove primene je smanjivanje anksioznosti.

Opsesije su:

- Povratne i uporne misli, impulsi i slike, neprijatnog i neprikladnog karaktera koje stvaraju izraženu anksioznost
- Iste misli, slike i impulsi ne proizilaze iz realne brige o svakodnevnom životu
- Subjekt pokušava da te misli, slike i impulse prenebregne i potisne drugim mislima i aktivnostima
- Subjekt je svestan da su te misli, slike i impulsi produkt njegovog uma

Kompulzije su:

- Ponavljajuci obrazac ponašanja ili mentalnih aktivnosti kao posledica subjektovih opsesivnih misli, obrazac se ponavlja po strogim, rigidnim pravilima
- Prvenstveni cilj pojave takvog ponašanja je smanjivanje anksioznosti i stresa do kojih opsesivne misli i dovode, a ipak takvo ponašanje nije realno u vezi sa onim što se treba spreciti ili neutralizovati, ili je naprosto preterano.

Da bi se ova dijagnoza uopsšte potvrdila, obrazac po kome se subjekt ponaša mora da oduzima mnogo vremena, prouzrokuje stres i utice na socijalo - poslovni plan subjekta, zbog cega isti ne može da normalno funkcioniše u društvu. Iz godine u godinu primecuje se porast obolelih od opsesivno kompulzivnog poremecaja (OPK) i smatra se da mu svaki pedeseti adolescent podleže. Tipican subjekt oboleo od opsesivno kompulzivnog poremecaja je stalno pod autoprinudom izvršavanja razlicitih, najcešce ritualnih zadataka, a u cilju smanjivanja napetosti. Za obicnog posmatraca, ovakvo ponašanje je i cudno, i nepotrebno, najcešce ne od bitne važnosti po subjekta, ali obolelima je to od kriticne važnosti. Kao primeri ovakvog poremecaja mogu biti: pranje ruku u odredjenim vremenskim intervalima, neprestano proveravanje da li je ugašen šporet pre nego sto se izadje iz kuce itd.

Simptomi poremecaja:

- Strah od zaraze
- Ponavljano pranje ruku
- Preslaganje razlicitih objekata, na nacin na koji je subjekt zamislio da je ispravan
- Specifican sistem brojanja slican onome kji primenjuju autisticari
- Potreba za ravnotežom i simetrijom - ukoliko subjekt nakvasi jednu ruku, mora da isto ucini i sa drugom

Oboleli, iako osecaju da njihovo ponašanje i misli nisu racionalni jednostavno imaju potrebu da to rade ne bi li ublažili osecaj panike, straha ili užasavanja. Kažu da se u posljednjih 10 godina, prognoza osoba s opsesivno-kompulzivnim poremecajem znatno se poboljšala. Postoje dva glavna pristupa lecenja ovog poremecaja, cesto se koriste u kombinaciji. Prva metoda je kognitivna bihevioristicka terapija. Drugi je pristup uzimanje lekova, cesto u obliku jednog od antidepresiva koji deluje na hemijske reakcije u našem mozgu. Medikamentozna terapija primenjuje se uz psihoterapiju, a nikako umesto nje. Kognitivno-bihevioralna terapija i primena antidepresiva ili atipicnih antipsihotika, pokazali su izuzetnu uspešnost u lecenju ovog poremecaja. Za razliku od drugih poremecaja lišnosti, subjekti koji boluju od opsesivno kompulzivnog poremecaja su svesni da imaju problem koji ih koci da normalno žive i funkcionišu.
Obolelii su perfekcionisti, precizni, marljivi pri izvršenju svakog zadatka ( koji ne moraju uspešno da privedu kraju) , imaju potrebu za redom i urednošcu, sve im je unapred isplanirano. Nisu spontani ili sposobni da izraze svoja osecanja na ispravan nacin. Opsednuti su beznašajnim pravilima i detaljima, a hvata ih panika od svake promene plana ili odstupanja od rutine. Imaju potrebu da kontrolišu svet oko sebe i medjuljudske odnose, što rezultira neprilagodjenošcu sredini, manjkom otvorenosti i efikasnosti. Bolest se razvija još u detinjstvu, a javlja izmedju 20-te i 30-te godine života. . Najcešci prisilni podsticaju su povezani s proveravanjem i brojanjem. Subjekti stalno proveravaju ono što rade, ili broje i racunaju do iscrpljenja ili dok ne zadovolje "magicni broj puta". Zaobilaze šahtove, ne prolaze kroz spojene bandere i klone se gaženja po bilo kojoj vrsti linija na plocniku. Osim detektiva Monka, cijem je opsesivno kompulzivnom poremecaju posvecena cela serija, možda nije loše pomenuti lik Džeka Nikolsona u filmu Dobro, da bolje ne može biti.
Pojedini lekari tretiraju ovo kao posledicu kratkog spoja u mozgu, pri cemu se culne informacije ne registruju, pa se program nanovo ponavlja po obrazcu. Misli, podsticaji i radnje nisu u vezi sa ubicajenim problemima kao što su posao ili škola. Odrasli subjekti su svesni svog problema i prepoznaju znake koji ih koce u normalnoj komunikaciji sa svetom i normalnom življenju uopšte:

- preokupiranost detaljima, pravilima, redom, organizacijom ili rasporedima do te granice da je aktivnost i produktivnost te osobe znacajno umanjena što za ishod ima razvijanje manjka efikasnosti na svim životnim poljima.
- perfekcionizam koji ometa završetak zapocetog zadatka
- izrazita posvecenost poslu i radnim zadacima do stadijuma koji iskljucuje odmor, opuštanje ili bilo kakvo opuštanje i uživanje (tu se ne racuna veliki rad zbog ocitih ekonomskih i socijalnih razloga)
- preterano izražen osecaj savesti, skrupuloznosti i nefleksibilnost po pitanjima morala, etike ili životnih vrijednosti (tu ne spadaju spomenute pojave koje ima izvor u kulturološkom, socijalnom ili politickom nasledu)
- nesposobnost odbacivanja potrošenih ili istrošenih stvari cak i kada takvi predmeti nemaju nikakvih materijalnih ili sentimentalnih vrednosti
- odbijanje rada ili saradnje s drugim ljudima osim ako se ne radi po njegovom.
- škrtost i štednja u odnosu na sebe, ali i na druge jer se na novac gleda kao spas za buduce crne dane ili katastrofe.

Vrlo je korisno posmatrati opsesivne i kompulzivne poremecaje. Opsesije (obuzetosti) predstavljaju ideje, reci i slike, obicno nepovezane s onim što pojedinac radi; uporno, jako i neodoljivo mu se namecu i skrecu pažnju.
Cesto su obojene agresivno ili seksualno, što pojedinac doživljava potpuno stranim (npr. misao majke da ce kuhinjskim nožem povrediti svoju decu). Osoba prepoznaje da oblik ovakvih misli dolazi iz njenog uma, i želi da ih spreci - ali nije u mogucnosti. Kompulzije (prisile) i kompulzivne radnje isto su autonomne kao i opsesije, ali se radi o preplavljujucoj potrebi da se ucini neka radnja (npr. da mora da prebroji bandere iduci ulicom, da mora sedamnaest puta da obriše noge o otirac pre nego što udje u stan, itd.). Prisila može biti i vrlo agresivna, ružna ili opscena.
Kompulzije su cesto radnje koje su rezultat postojanja opsesije, i jedan od retkih nacina kojima osoba može reagovati na svoje misli. Neuspeh u formiranju kompulzija cesto dovodi do teške teskobe ili panike - dok život prema ritualima cesto dovodi do depresije. Mnoge osobe s ovim problemima žive dugo godina bez traženja pomoci. Opsesivno kompulsivna neuroza jeste cesto prisutna, medutim okolina neke rituale poštuje i prihvata tako da se osobe sa ovim problemima javljaju lekaru za pomoc tek kada one postanu vrlo prisutne i jake i pocnu da upadaju u oci i okolini koja im skrece pažnju na besmislenostn ovakvih radnji. Ljudi sa ovim poremecajem treirani su od strane okoline kao cudaci, a neretko su predmet podsmeha i izbegavanja, bez obzira na to što im bolest vrlo cesto uz sve neprijatnosti, daje i jednu, sasvim izvesnu, genijalnu crtu..

Kažu da se u posljednjih 10 godina, prognoza osoba s opsesivno-kompulzivnim poremecajem znatno se poboljšala. Postoje dva glavna pristupa lecenja ovog poremecaja, cesto se koriste u kombinaciji. Prva metoda je kognitivna bihevioristicka terapija. Drugi je pristup uzimanje lekova, cesto u obliku jednog od antidepresiva koji deluje na hemijske reakcije u našem mozgu. Medikamentozna terapija primenjuje se uz psihoterapiju, a nikako umesto nje.

3. NARCISOIDNI POREMECAJ LICNOSTI

Frojd je govorio da se narcisi ponašaju kao da su zaljubljeni u sebe same. Oni su zaljubljeni u jednu idealnu sliku sebe - ili žele da budu u ljubavi sa tim svojim lažnim ja; veoma je teško reci šta se tu stvarno dešava.

Skoro svi imamo neke narcisoidne crte. Arogantni, sebicni, uobraženi i nedodirljivi ljudi ne moraju nužno da budu i narcisi. Sa normalnim ljudima moguce je postici neki napredak, ma koliko teški bili. U slucaju narcisa, svaka molba pracena aluzijom na njihovo imanje ljudskosti, stvara upravo suprotan efekat od ocekivanog.

Najvažnija osobina narcisa je nemanje empatije. Oni jednostavno ne poklanjaju pažnju drugim ljudima. Narcisi su obicno ljudi visokog koeficijenta inteligencije i obicno pripadaju srednjem staležu. Njihovo razmišljanje osim što je nelogicno je i izvitopereno. Da biste razumeli narcise, potrebno je da ih dobro upoznate.

Svaku rupu u svom karatkeru narcisi popunjavaju necim što su pokupili ad hoc bilo da je to gest, stav, ideja, citat i sl., i to od osobe koja predstavlja neki autoritet za njih, a to su uglavnom ljudi koje oni zaista poznaju. Dakle, narcisi prisvajaju i falsifikuju karakteristike ljudi iz svoje okolne koje smatraju vrednim podražavanja, deklarišuci ih kao sopstvene i izvorne. Suženog i skucenog unutrašnjeg života, nemilosrdni su prema ocekivanjima u odnosu na druge ljude, dok njih same mrzi da troše svoju ingenioznost na trivijalne stvari. Narcisi retko pominju svoje snove, kao i bilo šta licno. Kao da im je ta karika, presudna za povezivanje sa drugim ljudima, a koja se zove bliskost, potpuno strana.

Slucajevi kod kojih se javlja narcisoidni poremecaj licnosti su potpuno oprecni. On se može javiti i kod slucajeva zapostavljanih i zlostavljanih u ranom detinjstvu, ali i kod slucajeva subjekata koji su bili razmaženi i ciji roditelji nisu znali granice u ispunjavanju želja svoje dece. Druga teorija je da se narcisoidni poremecaj licnosti javlja u odraslom dobu, doživljava vrhunac u zrelom i jenjava starenjem, ili naprotiv, pojacava godinama. Treca je da su narcisi uvek isti, samo da starenjem raste i njihova sklonost depresiji, što zbog toga što se fizicki menjaju, što zbog neispunjenja nihovih grandioznih fantazija. Depresivni narcis optužuje ceo svet za svoje neuspehe, ali nikada ne preuzima odgovornost na sebe. Izvesno je da se narcisam radja u slucajevima u kojma nema zdravih odnosa u porodici. Zapostavljani ili obožavani, gušeni ljubavlju, narcisi se okrecu sebi samima i odlucuju da nikoga ne vole. Oni su povezani samo sa sobom, svojom samoustanovljenom perfektnošcu i samodovoljni su. Imaju suštinski tužne i siromašne živote, cena njihovih fantazija o sopstvenoj velicini i nezamenljivosti je ta što su uglavnom usamljeni. Njima niko ne treba, osim ako nije u funkciji njihove najnovije zamisli ili ako im je potreban kao publika koja aplaudira njihovim nerealnim kvalitetima.

Narcisoidni poremecaj se javlja u mladem odraslom dobu i ima bar pet simptoma:

1. Preterani osecaj samovaznosti. Šta god da radi, on je okosnica radnje, namece utisak da nosi herojsku odovornost za svoju porodicu ili posao, da je nezamenljiv i da niko ne može da funkcioniše bez njega. Žalei se kako mu niko nikada ne pomaže, naglašavajuci svoje požrtvovanje u bilo kom aspektu normalnog socijalno-profesionalnog delovanja, a da drugi skupljaju lovorike za njegov sizifovski trud. Naravno, obicnim smrtnicima i ne pada na pamet da je ovo posledica narcisticke grandioznosti, dok se ne ukljuce u narcisov život i ne sagledaju da stvari nisu onakve kakvima su opisivane. Ponekada, cak i suprotne. Narcis takodje tvrdi da sve svoje spektakularne uspehe postiže bez ikakvog truda, naprosto zato što je bogom dan, cime minorizuje ucinak i vreme drugih ljudi u obavljanju istih radnji. Narcis je apsurdno uobražen što se ogleda u njegovom ociglednom insistiranju na fenomenalnim karakteristikama koje zapravo nema. Realnost je da narcisi mnogo pricaju, a malo rade, a na koncu konaca uvek se razotkriju kroz delo koje ostane iza njih. Ili, manjak istog.
2. Preokupacija fantasticnom glorifikacijom svoje genijalne razlicitosti od ostatka sveta, na bilo kom polju i u vezi sa bilo kojom svojom osobinom. On živi u svetu koji je sam kreirao i sebe vidi kroz ružicaste naocari, tako da mu smeta bilo kakava interupcija realnosti, koja bi eventualno imala za cilj da poljulja njegov odraz u licnom, savršenom ogledalu.
3. Verovanje u sopstvenu posebnost i to da ga mogu shvatiti samo ljudi istih, specificnih, a superiornih karakteristika. Bezmalo su to ljudi sa visokim društvenim položajem, sa kojima se narcis apriori identifikuje. U njegovom svetu, oni koji su neupadljivi ili uobicajeni, su istovremeno i oni koji su bezvredni, a time i beznacajni.
4. Insistriranje na tome da mu se spoljni svet divi. Njemu su potrebne nagrade, komplimenti, bezrezervna posvecenost i poslušnost drugih, misli da je predmet podražavanja i zavisti drugih. Potrebna mu je potvrda da je sve što radi bolje od ostatka sveta. Njemu ne treba iskrenost, njemu je potrebno da mu se ego hrani i glasno, i cesto.
5. Smatranje da se uvek ima pravo na nešto, da drugi treba da ga bezrezervno i automatski prate u ispunjavanju njegovih želja, pošto im je to životni zadatak. Ukoliko se to ne dogodi, to rezultira narcisovim izlivima besa i frustracije.
6. Gaženje preko leševa, gotovo nepogrešivo iskorišcavanjem ljudi za koje ga nije briga, a koji ce mu pomoci u ostvarivanju cilja.
7. Nedostatak empatije što znaci da niti želi, niti može da saoseca bilo sa kim. Ne prepoznaje želje i osecanja drugih ljudi, pošto se iskljucuje kada drugi pricaju o svojim problemima. Kako je on uvek glavna zvezda svog životnog filma, deluje prilicno anesteziran u smislu poredjenja sa drugim ljudima, što smatra odlikom svoje superiornosti.
8. Zavidan je, a to kamuflira pricom da drugi njima zavide.
9. Pokazuje arogantno, nadmeno, snishodljivo ponašanje i stavove kao i prezir prema drugima. Uglavnom tretira svet kao da je on gospodar, a ostatak sveta plebs.

Odrasli narcisi su jako zahtevni i od drugih ošekuju mnogo posvecenog vremena i energije, a to nema nikakve povratne funkcije. Kada ih isprazne emotivno, materijalno i kako god, odbacuju ljude kao neku potrošenu stvar.

Ljubav sa narcisom je potpuno nemoguca stvar, sa obzirom na to da ukoliko osete ili im se otkrije da su voljeni, osobu koja ih voli smatraju svojom imovinom. Dakle, nesposobni su da vole što ne znaci da misle da ujedno i nemaju prava na tu osobu. Smatrajuci da imaju pravo na tu osobu pocinju da je maltretiraju, i taj mentalni teror može biti predmet šoka i zbunjenosti osobe koja je sa njima u relaciji. Što jasnije budu prepoznavali vezanost drugih za sebe, to ce izvesnije poceti da ih ucenjuju i to u smislu da ako ih zaista vole, to znaci i da narcisi sa njima mogu da cine šta žele. Ukoliko druga strana pokaže zube, bice prognana iz narcisovog života. Narcisi, bezobrzira na visoki stupanj svoje inteligencije, imaju intelektualno vrlo oskudna razmišljanja. Smatrajuci da pravila za njih ne važe, skloni su preskakanju istih, hvatanja precica ili prevarama kada god ocene da mogu da prodju nekažnjeno. Pakosni su, arogantni i lažljivi. Nemaju realan osecaj za vremenske distance i ponasaju se, i oblace, drže, kao kada su bili u zenitu svoje moci, odnosno, onda kada smatraju da su bili na svom psihofizickom vrhuncu, što ume da bude i komicno, i jezivo, kao Beti Dejvis u Šta se dogodilo sa bejbi Džejn. Ukoliko im se protivureci, narcisi mogu da budu u najmanju ruku neprijatni, a ne retko iI agresivni.

Kako prepoznati narcise:

- cesto govore kontradiktorne stvari
- nemaju razvijenu svest i jedino što ih sputava i koci je strah od kazne ili gubitka reputacije
- imaju moralnu inteligencija petogodišnjaka
- generalo preziru druge ljude
- ekstremno su osetljivi na svaku kritiku, a veoma kriticki nastrojeni prema drugim ljudima
- nisu tolerantni ukoliko se ne slažete sa njima
- prirodno su svirepi, u sitnim, ali i u krupnijim stvarima
- obicno postoji osoba koja im je autoritet i koje se plaše, pa o njoj nece reci ni najmanju kritiku, iako su te osobe možda naproblematicniji I najnemoralniji primerci društva
- netrpeljivi su i grubi u svom ponašanju, ali su generalno pasivni i bez inicijative
- naivni su, ranjivi i pateticni, bez obzira na svu njihovu arogantnost i svirepost
grandiozni su i imaju selektivnu memoriju. Misle da imaju pravo na sve što mogu da uzmu.
Interesuje ih forma a ne suština, tako da se obicno bave samo spoljašnošcu

Terapija narcisoidnog poremecaja licnosti najcešce ne daje velike rezultate. Ukoliko i pristane na terapiju, narcis se na istoj ne zadržava dovojno dugo, a svako primoravanje na istu može da rezultira suicidalnim ishodom. Ukoliko i dodje do nekog poboljšanja, može se dogoditi da ako narcis odbaci svoju prvobitnu licnost, preuzme neku koju se sam zamislio ili koja mu se više dopada. Nažalost, prognoze nisu obecavajuce.

Literatura:

Tijana Mandic - Psihološka sveska
Tijana Mandic i Lebl Gordana - Transakciona analiza - radna sveska W. Reich Analiza karaktera
T.Vujovic - Narcizam Psihosocijalni i psihopatološki fenomen - Hrvatsko psihijatrijsko društvo Bipolarni afektivni poremecaj.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD