OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ PSIHOLOGIJE |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
MENTALNI POREMEĆAJI I PONAŠANJA
IZAZVANI PSIHOAKTIVNIM SUPSTANCAMA
U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje okoline najčešće u magijskim i religioznim obredima. Korišćenje droga izvan tog konteksta bilo je retka pojava. U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije zloupotrebe droga, kao i do dramatičnog porasta broja osoba koje su zavisnici od različitih droga, bilo da su one prirodnog ili sintetskog porekla. Ova pojava je raširena naročito medju mladima. Karakteristično je i to da su u svim krajevima sveta dostupne sve droge, bez obzira gde se one proizvode. Sve više se koriste sintetizovane droge čije je dejstvo jače, a time i opasnije od dejstva prirodnih droga.
U nauci se izraz droga koristi za produkte biljaka, životinja i minerala koji imaju lekovita svojstva. U običnom govoru ovaj izraz se koristi za opojne droge koje su psihoaktivne supstance (one supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženja i ponašanje). Njihovo ponavljano uzimanje može dovesti do zavisnosti. Zbog brojnih neželjenih i štetnih dejstava proizvodnja i promet ovih supstanci su ili vanzakonite aktivnosti (na pr. proizvodnja opijuma, kokaina i sl.) ili su strogo kontrolisane od strane države (za lekove kao što su amfetamini, morfin i dr.)
Savremene klasifikacije bolesti definišu sve poremećaje zdravlja do kojih može doći zbog uzimanja psihoaktivnih supstanci. Medju njima najvažniji su pojmovi akutno trovanje (intoksikacija), zloupotreba i zavisnost od supstance i apstinencijalni sindrom ili kriza.
Klasifikacije psihoaktivnih supstanci
Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na:
• medikamente: analgetici, sedativi i sl,
• alkohol, kafa i duvan - čija je upotreba raširena i društveno dozvoljena,
• droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.
Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na mozak i nervni sistem.
1. Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opuštenosti, osećaja smirenosti, a takodje i snižavaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja.
2. Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu aktivnost, daju osećaj povećane snage, sreće, samopouzdanja, osećaj gubitka zamora, odsustva straha, ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak.
3. Halucinogeni - LSD, meskalin, pejotl i različiti sintetski proizvodi, dovode do stanja izmenjenog opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog osećaja za vreme, prostor, kao i promenjenog doživljaja sebe i okoline.
Ovde je i spisak psihoaktivnih supstanci koje po važećim medjunarodnim klasifikacijama mogu dovesti mentalnih i drugih poremećaja:
alkohol, opijati, kanabinoidi, sedativi i hipnotici, kokain, kofein, halucinogeni, nikotin, isparljivi rastvarači.
Faktori rizika
Adolescencija kao faktor rizika
Adolescencija je, po nekim autorima, najvažniji i svakako prelomni period u životu čoveka, kada od deteta postaje odrastao čovek. Bitne promene se tada dešavaju svim adolescentima, jer dolazi do:
- sticanja polne zrelosti i bira se emotivni partner,
- bira se profesija i završava proces edukacije,
- odvajanja od porodice i osamostaljivanja,
- formiranja sistema moralnih vrednosti i principa bitnih za jednu ličnost koji najčešće predstavljaju zbir svih osobina i moralnih principa različitih modela za identifikaciju (roditelji, učitelji, rodjaci, vršnjaci, medijske ličnosti i idoli i sl.) i odredjuje se sopstveni sistem vrednosti svake osobe po kome se ona vlada i koji je obično uskladjen sa opštevažećim i priznatim vrednostima i normama.
Za neke adolescente ovo je mučan period konfuzije identiteta koji teško podnose. Neretko se kod zavisnika od droga dešava da, zbog malog kapaciteta za podnošenje tenzije, izaberu da se opredele i identifikuju upravo sa onim što stariji ne preporučuju i izričito su protiv, jer je to lakše nego da sami pronalaze i odredjuju šta će prihvatiti, a šta ne. Kod osoba sa poteškoćama u sazrevanju adolescencija je često prelomni momenat kada se uočavaju prve ozbiljnije teškoće u prilagodjavanju zahtevima sredine. Ispit zrelosti ne polažu oni mladi koji imaju problema sa prihvatanjem autoriteta roditelja, profesora i institucija, oni često biraju tzv. "negativni identitet". Delinkvencija, promiskuitet, eksperimentisanje sa drogama su samo deo ponašanja kome su skloni oni mladi koji vole rizike, izazove, koji ne uvažavaju iskustva prethodnih generacija i žele sve sami da iskuse, da steknu svoj sud, da dožive jake emocije i snažne stimuluse.Drugi faktori rizika
Smatra se da su mladi koji imaju problema u sazrevanju i pokazuju odredjene poremećaje u ponašanju (loši odnosi sa porodicom, vršnjacima, profesorima, neuspeh u školi, bežanje od kuće i sl.) u povećanom riziku da probaju droge. Takodje je rizično i ako u njihovoj okolini ima onih koji već uzimaju droge, tj. ako se druže sa narkomanima ili ako u porodici postoji problem zavisnosti. Ako je roditelj alkoholičar ili i sam uzima droge, kocka se i sl. njegovo dete će lakše i samo postati zavisnik ukoliko ima i drugih elemenata koji ga čine prijemčivim za razvoj zavisnosti od droge.
Prvi kontakti sa drogama
Prva droga koja se proba je u većini slučajeva marihuana, a broj onih koji je učestalije konzumiraju sve je veći. Obzirom da su posledice uzimanja marihuane diskretnije i u početku se uglavnom ne zapažaju promene načina života onoga ko je uzima sve češće, mnogi misle da je ovo bezazlena i neškodljiva droga. Statistike ukazuju na to da je većina lečenih zavisnika prvo počela sa marihuanom. Od svih onih koji su u životu bar jednom probali marihuanu mali je broj onih koji nastave da je uzimaju ili prelaze na druge droge, ali se taj broj sve više povećava u savremenom društvu. U našoj sredini od ovih drugih droga koje se često koriste najzastupljeniji je heroin, ali i ekstazi. U svetu, naročito u razvijenijim zemljama pored heroina, često se zloupotrebljavaju i kokain, amfetamini, a takodje ekstazi i najrazličitiji oblici sintetičkih droga čije je dejstvo uglavnom stimulativno.
Prve promene kod narkomana se javljaju na socijalnom planu. Oni polako menjaju svoje društvo i sve više se druže sa osobama sličnim sebi, sa kojima mogu da budu otvoreni, razmenjuju drogu ili je nesmetano uzimaju. Prestaju da se druže sa onima koji se ne drogiraju i u njihovom društvu se sve lošije snalaze. Zapostavljaju svoje obaveze prema učenju ili poslu, često pozajmljuju novac ili lažu, čak i kradu novac iz kuće. Kasnije kada im treba sve više i više novca neretko preprodaju drogu, bave se kradjama i sl, ulaze u kriminal.
Oštećenja zdravlja javljaju se i lokalno, tj. na mestu ulaska droge, na primer infekcije kože zbog uzimanja droge nesterilnim iglama, ali mogu biti štetna i za ceo organizam. Može doći do infekcije bakterijama ili virusima koji se prenose zaraženim iglama ili seksualnim odnosima sa inficiranom osobom. Najpoznatije infekcije koje se dobijaju ovim putem su virusima HIV, hepatitisa B i C. Toksičko dejstvo droga naročito oštećuje jetru i bubrege, preko kojih se one metabolišu i eliminišu iz organizma, ali i mozak, srce, pluća, krvne sudove.
Mentalni poremećaji izazvani psihoaktivnim supstancama
Brojni su psihički poremećaji nastali ne samo nakon hronične zloupotrebe drogs. Već i u slućajevima kratkotrajnih autoadministracija. Svesnog ili suicidijalnog prekoračenja doze, zamene jedne droge drugom, ili pak nakon određenog perioda apstinencije, kao u slučajevima takozvanih povratnih reakcija («flash back»).
Mi smo mentalne poremećaje, radi sistematičnog praćenja podelili u sledeće grupe:
—PSIHOPATOLOŠKI FENOMENI - apatija,abulija.iracionalna euforija, ekstatična raspoloženj, logoričnost, verbalna inkoherencija, «good trip», «bad trip», beatifične vizije, iluzije i halucinacije,zatim gubitak auto i alopsihičke, kao i spaciotemporerne orijentacije, strah, anksioznoist i panika, kao i depersonalizacioni i derealizacioni fenomeni.
—PSIHOTIČNE REAKCIJE I PSIHOZE - deklanširane i toksične, takozvane «model psihoze».
—POKUŠAJI UBISTVA I SAMOUBISTVA
—KARAKTERNE PROMENE I DISOCIJALNO PONAŠANJE - karakterne promene, prema očekivanju najčešći su pratilac upotrebe droga u preadolescentnoj i adolescentnoj populaciji.
Kokain i njegovo delovanje
Kokainomani su obično bledi, gube pamćenje i volju kao i telesnu težinu, imaju proširene zenice i kod onih koji ga ušmrkavaju nos je crven. Kada delovanje kokaina prestane, često se javlja depresija, koju neki pokušaju izbeći tako da nastave dalje uzimati kokain. Trajnije ušmrkavanje kokaina može dovesti do čira na sluznici nosa i do oštećenja nosne pregrade u tolikoj meri da može doći do njezina kolapsa. Smrti povezane sa konzumacijom kokaina najčešće su posledica zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.
Različiti načini uzimanja kokaina mogu izazvati različite nuspojave. Ako se, na primer, kokain ušmrkava može doći do gubitka oseta mirisa, krvarenja iz nosa, otežanog gutanja, promuklosti, nadraženosti nosne pregrade što može dovesti do hronične upale. Oralno unošenje kokaina može uzrokovati tešku crevnu gangrenu praćenu smanjenim protokom krvi. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u uličnom kokainu, što u težim slučajevima može dovesti do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronični korisnici izgube apetit, što dovodi do velikog gubitka na težini.
Jedna od posledica dugotrajnog i redovnog uzimanja većih količina kokaina je i karakteristična paranoidna psihoza kod gotovo svih korisnika. Neobičnost ove psihoze je tzv. formifikacija - halucinacija da mravi ili insekti ili zmije gmižu pod kožom.Takođe, ponašanje postaje agresivnije kod ovisnika o kokainu,pa se javlja nasilje u braku, zlostavljanje dece,slabo radno postignuće,kockanje pa i samoubistvo.
Heroin i njegovo delovanje
Od heroina najviše stradaju jetra, bubrezi i srce. Pored toga, utiče i na ostale vitalne organe, kao i na ostatak organizma. Rad srca i disanje su pod dejstvom heroina opasno usporeni. Pošto deluje kao depresor, heroin ozbiljno ugrozi respiratorni sistem tako što uspori disanje. Pore toga, utiče i na SVE nervne ćelije u mozgu. Kod uzimanja prekomerne doze, mozak prestane da šalje impulse, tj. signale sistemu za disanje. Prestanes da dišeš. Osim toga, heroin može da dovede do hepatitisa B i C, virusa AIDS-a, ciroze jetre, oštećenja bubrega (pa SVE to jetra i bubrezi moraju da pročiste, tj. sve prolazi neminovno kroz njih), oštećenja sluzokože nosa (zbog šmrkanja), epilepsije (mada retko); dalje, da li neko poznaje nekoga za koga zna da je dugogodišnji narkoman, a da ima zdrave zube? Heroin uništava zube i uopšte deluje na kosti. Otuda i bolovi u zglobovima i mišićima kod apstinencijalnog sindroma. Utiče na sistem za varenje, na želudac i creva; otuda vrlo karakterističan problem apstinencijalnih kriza, a to je bol u stomaku, prolivi i povraćanje. Prisutan je i pad temperature, pa dolazi do drhtavice, ne možeš da se ugreješ, itd. Kada se uradiš, potpuno je suprotno - vrućina ti je i možeš da se šetaš u majici dok svi ostali hodaju ulicama u džemperima. Ne moraš da jedeš, ne moraš da piješ, ne moraš da ideš u wc, otupeo si na bol, na stres, nerviranje – sve ti je potaman. Problem je samo što tvoj organizam oseća, iako ti ne osećaš: hladnoću, glad, poremećaje.
Opšte posledice dugotrajne zavisnosti su emotivno, fizičko, psihičko i socijalno propadanje i gubitak interesa za bilo kakvu komunikaciju ili aktivnost osim nabavljanja droge.
Među psihičkim posledicama najznačajnija je snažno izražena psihička zavisnost. U početku dominira želja da se prijatni efekti ponove, a kasnije strah od apstinencijalne krize. Stanja depresivnih raspoloženja sa suicidnim idejama su veoma česta među zavisnicima od heroina. Često im se čini da je samoubistvo jedino rešenje problema u kom se nalaze.
Zavisnik od heroina je bez inicijative i energije, gubi interesovanje za svoju profesiju ili školovanje, nezainteresovan je za međuljudske odnose, prija mu asocijalan način života ili isključivo okruženje drugih zavisnika. Prinuđen je da svakodnevno nabavlja neophodne količine droge, čija je prodaja mimo zakona, što ga po pravilu dovodi u niz nelegalnih situacija i uključuje antisocijalne aktivnosti (krađa, nasilje, ubistvo, prostitucija).
Alkohol i njegovo delovanje
Posledice:
1. Somatska oštećenja
2. psihičke smetnje i poremećaji
3. Poremećaji porodičnih odnosa
4. problemi u profesionalnom okruženju
5. Socijalne teškoće1. Somatska oštećenja
Alkohol deluje detruktivno na sve ćelije i tkiva direktno, a indirektno izaziva poremećaje metabolizma šećera, proteina, lipida posebno vitamina iz grupe B.
-Izaziva promene na jetri (ciroza). Svako četvrto lice koje zloupotrebljava alkohol boluje od ulkusne bolesti (čir). Takođe postoji opasnost od masne infiltracije srca, fibroze miokarda, polineuropatije, oštećenja bubrega, kože, retine oka kao i stvaranje epileptoidnog žarišta.
Efekti etanola na CNS su prvenstveno depresija funkcija cerebruma (velikog mozga). Razdraženje koje nastaje u početku intoksikacije alkoholom posledica je uklanjanja inhibitornih uticaja korteksa na subkortikalne strukture. Kod velikog broja alkoholičara izraženo je proširenje moždanih komora kao i difuzne kortikalne atrofije.
Alkoholni efekat na reproduktivne funkcije ispoljava se kroz impotenciju, atrofiju testisa, ginekomastiju i gubitak seksualnog interesa. Etanol vrši inhibiciju biosinteze testosterona. Kod žena rezultira izostankom ovulacije, poremećajem faze luteinizacije i amenorejom.
Poseban efekt etanola u vezi sa reproduktivnim funkcijama jeste alkoholni sindrom kod fetusa, a karakterišu ga sledeći simptomi: prenatalna i postantalna retardacija rasta, mikrocefalija, motorna disfunkcija i mentalna retardacija. Uzimanje velikih količina alkohola, posebno u prva tri meseca trudnoće dovodi do najtežih malformacija i razvijanja kompletnog sindroma.
2. Psihičke smetnje i poremećaji
Psihičke smetnje se javljaju u smislu otežane koncentracije, slabljenja memorije, pada inteligencije, emocionalne izmenjenosti ( npr. Raspoloženje upadljivo varira, anksioznost, emocionalna razdražljivost i ravnodušnost ). Najčešće korišćeni odbrambeni mehanizmi su racionalizacija, negacija i projekcija. Pojedinac vremenom gubi svoju individualnost koju zamenjuje alkoholičarskom psihologijom. Na svesnom nivou učestala osobina im je negacija stvarnosti i izbegavanje.
Kod mladih alkoholičara postoji povećana agresivnost prema sebi i drugima pod dejstvom alkohola, naročito kod brzog ispijanja velikih količina. To je znatno češća osobina kod mladih alkoholičara u odnosu na starije. Psihološke manifestacije posledica alkoholizma mladih kao i uopšte posledice ove bolesti
su često dramatične što se može objasniti specifičnostima pijenja mladih. Mladi alkoholičari obično nemaju sve posledice koje su karakteristične za starije alkoholičare. Međutim one mogu biti mnogo burnije. One su pretežno psihološke (interpersonalne) prirode. Može doći i do ispoljavanja delinkventnog ponašanja u formi krađe, tuče, silovanja, fizičkih i verbalnih sukoba unutar porodice. Alkohol može ozbiljno oštetiti formiranje ličnosti, a za posledicu imati emocionalnu i socijalnu nezrelost. Najteže psihičke komplikacije alkoholizma su alkoholne psihoze. Alkohol je najznačajniji faktor u njihovom nastajanju. Kliničke slike tih psihoza mogu biti u obliku:
- akutnog patološkog napitog stanja
- delirijum tremensa
- alkoholne halucinoze
- korsakovljeve psihoze
- patološke ljubomore alkoholičara - Otelo psihoze
- vernikeovog sindroma
Akutno patološko napito stanje i alkoholna halucinoza mogu se susresti kod adolescentnih alkoholičara, dok se delirijum tremens veoma retko pojavljuje ispod 30-te godine, a ostali klinički oblici su karakteristični za stariju populaciju.
3. Poremećaji porodičnih odnosa
Porodica alkoholičara je manje ili više disfunkcionalna. Upotreba alkohola remeti odnose na svim relacijama u porodici kao na primer zasnivanje braka, podizanje i školovanje dece, osamostaljivanje mladih, poremećaji seksualnih odnosa i sl. Gubi se pozitivna porodična komunikacija, dolazi do osiromašenja društvenog života porodice. Atmosfera unutar porodice je stalno napeta, izostaje ljubav i osećaj sigurnosti, dolazi do razvoda brakova. Mala deca u takvim porodicama najčešće reaguju psihosomatski (sisanje prsta, grickanje noktiju...), mogući su i različiti poremećaji ponašanja i ličnosti.
4. Smetnje na profesionalnom planu
Na profesionalnom planu alkoholičari zapostavljaju obaveze, dolazi do smanjenja produktivnosti, izostajanja sa posla, loših međiljudskih odnosa, konflikta u kolektivu... Kod adolescenata alkoholizam može imati za posledicu loš uspeh u školi, zanemarivanje obaveza, izostajanje sa časova.
Osnovne karakteristike alkoholičara u vezi sa profesionalnim radom su:
- apsentizam - izostajanje sa posla
- smanjena produktivnost
- povrede na radnom mestu
- poremećaji interpersonalnih odnosa unutar kolektiva.
5. Socijalne teškoće
Poznato je da alkoholičari zbog prekomernog uzimanja alkohola troše velika materijalna sredstva, čime ugrožavaju sopstvenu egzistenciju kao i standard čitave porodice. Često puta se dešava da nemaju stabilne izvore zarade. Alkoholizam nije samo problem pojedinca već celokupne društvene zajednice i stoga treba angažovati sve društvene instance u prevenciji ove pojave.
Društvo kojem alkoholičar pripada počinje da ga odbacuje, jer preokupacija alkoholom kod pojedinca postaje dominantna, a istovremeno slabe njegovi kontakti i interesovanja za kolegama, rođacima, porodicom i prijateljima.
Alkoholičar postaje socijalno izolovan i usmeren samo jednoj užoj grupi, a to je najčešće grupa alkoholičara. U zavisnosti od karakteristika ličnosti alkoholičara neki mogu da ispoljavaju različite forme asocijalnog i antisocijalnog ponašanja. Stoga su moguće pojave remećenja javnog reda i mira, tuče, saobraćajni udesi, kriminal, ubistva i silovanja. Alkoholizam, kao i sve druge bolesti zavisnosti, obično se javlja u adolescentnom dobu. Uzrok je najčešće uticaj društva na pojedinca, pri čemu on, i ako ne želi, konzumira alkohol kako bi dokazao da je vredan pažnje i da zaslužuje mesto u tom društvu. Vremenom, konzumiranje alkohola postaje navika, a kasnije i potreba.
Poremećaji i ponašanja prouzrokovani psihoaktivnim supstancama
Znakovi koji upućuju na sumnju da osoba možda konzumira heroin:
* promena ponašanja u smislu smanjene zainteresovanosti za bilo šta, pa i porodicu i do juče najbliže prijatelje;
* preterano česta pospanost, povremeno kratkotrajno padanje u san čak i za stolom, često „kljucanje“ (padanje glave, polu-san) u društvu;
* promene afiniteta u ishrani i naglo postupno favorizovanje slatkiša, kolača, naročito onih sa kremom, pudinga i sokova;
* pojava tragova uboda igle na pregibu leve ruke kod dešnjaka, odnosno desne ruke kod levaka, mali tragovi krvi na rukavima košulja i potkošulja;
* promena izraza očiju, i to tako što izgledaju svetlije budući da je zenica vrlo smanjena, skoro nevidljiva;
* u trenucima povećane uznemirenosti i pokazane želje da što pre ode iz kuće ili se izdvoji u svoju sobu, oči osobe izgledaju tamnije usled proširenja zenica pred nadolazeću krizu;
* promena ponašanja u smislu predugog zadržavanja u WC-u posle pažljivog zaključavanja vrata;
* vrlo česte promene raspoloženja. Na primer, osoba je nervozna, agresivna i razdražljiva pre izlaska iz kuće, a po povratku je blaga, opuštena i puna emocija prema ukućanima.
* telesno slabljenje, mršavljenje, gubitak apetita i opšta neuobičajena zapuštenost izgleda;
* prebrzo trošenje džeparca ili plate, povremeno nestajanje manjih svota novca iz zajedničkog kućnog sefa, nestajanje manjih vrednih predmeta, posebno zlata i nakita;
* nagorele kašike (sa donje strane), pronalaženje limuntusa ili vatica u sobi.
* dugo ostajanje do kasno u noć i spavanje do popodnevnih sati, praćeno jutarnjom nervozom
* česti izlasci iz kuće sa (često) kraćim ili dužim zadržavanjem
* pronalaženje delova slamčica ili papira i novčanica uvijenih kao slamčica, koje se koriste za ušmrkivanje heroina
* pronalaženje izgorelih komada aluminijumske folije ili folije od mančmelou-a, jer se iste koriste za pušenje heroina tako što se isti prospe na foliju pa se zatim sa donje strane zagreva upaljačem.
* usporen govor i neprekidno češanje (svrab po telu)
* druženje sa osobama za koje je već poznato da su zavisnici o heroinu ili su ulični preprodavci droge.
* odbijanje da se uradi test za određivanje prisustva droge u urinu ili krvi, što je gotovo siguran znak za sve vrste droga
Kako prepoznati osobu koja koristi kokain?
Indicije da je neko zavisnik, treba uvek uzimati sa maksimalnim oprezom i nikada ih ne smatrati dokazom već samo onim što one i jesu – indicije za sumnju.
Znakovi koji nas upućuju na sumnju da neko možda uzima kokain.
promena ponašanja u pravcu neobične aktivnosti, čini se da osoba sva pršti od snage, što joj inače nije svojstveno, od nje se u društvu odjednom ne može doći do reči, iz nje zrači nekakva neobična i snažna energija;
promena uobičajenog izraza lica, oči plamte, zbog proširenja zenica oči se čine tamnijim nego inače;
promena uobičajenih gestova, i to tako što osoba stalno česka nos, trlja ga, šmrkće, a sluzokoža nosa je vrlo crvena, ponekad i krvava;
promena navika u jelu i spavanju, i to u smislu da se čini kako se osobi nikad ne spava, kako nikad nije umorna, te da joj hrana gotovo i ne treba, čime se često hvali i odaje sebi priznanje.
Kako prepoznati osobu pod dejstvom ekstazija?
Znakovi koji nas upućuju na sumnju da neko možda uzima psihostimulator – ekstazi:
promena ponašanja u pravcu neobične aktivnosti, čini se da osoba sva pršti od snage, što joj inače nije svojstveno, od nje se u društvu odjednom ne može doći do reči, iz nje zrači nekakva neobična i snažna energija, teško joj je da se zadrži na jednom mestu, neprestano pleše i kao da se ne umara;
promena uobičajenog izraza lica, oči plamte, zbog proširenja zenica oči se čine tamnijim nego inače;
Ako je osoba nedavno uzela ekstazi ili spid, vrlo karakteristična je i upečatljiva ukočenost lica, a naročito donje vilice, često praćeno škrgutanjem zuba i iskrivljenim “grimasama”.
promena navika u jelu i spavanju, i to u smislu da se čini kako se osobi nikad ne spava, kako nikad nije umorna, te da joj hrana gotovo i ne treba, čime se često hvali i odaje sebi priznanje;
Kako prepoznati da li neko puši marihuanu?
Znakovi koji nas upućuju na sumnju da neko možda puši preparate kanabisa – marihuanu ili hašiš:
• promena u dosadašnjem ponašanju u pravcu neobične veselosti i razgovorljivosti pojačanim tonom, zasmejavanje i „zacenjivanje“ od smeha bez jasne veze sa uzrokom tog smeha;
• promena ponašanja u smislu zanemarivanja rokova i vremena uopšte, kašnjenja u školu ili na posao kod osoba kojima to inače nije osobina;
• odeća i dah pomalo mirišu na spaljenu suvu travu ili spaljeni konopac;
• promena osetljivosti na na svetlost, oči suze i bole te su malko crvene, posebno pri jačem suncu; (napomena: postoje kapi za oči čijim se korišćenjem prikriva crvenilo očiju)
• neobično dugo odsustvo iz kuće ili neobično često dovođenje društva na žurke ili sedeljke posle kojih soba čudno miriše;
• promena navike prepuštanja drugima čišćenja pepeljara u svojoj sobi, osoba sada to „iz čista mira“ želi da radi sama;
• ako osoba u svojim ličnim stvarima poseduju rizlu (papir za uvijanje duvana), a inače ne puši duvan na taj način
• iznutra iscepane paklice cigara (od kartončića iscepanih sa unutrašnje strane poklopca paklice cigara se prave filteri za joint)
• Posteri, bedževi, časopisi, kačketi i sl. Ukoliko je izdvojen slučaj, nema još uvek razloga za paniku, ali ako neko čeesto koristi i nosi simbol lista marihuane, to nam govori da je stav te osobe prema marihuani pozitivan, jer društvo (koje puši marihuanu) ima tendenciju obožavanja tog “kulta” marihuane. Ovo je često kod mlađe generacije, kod adolescenata, dok oni stariji imaju više iskustva pa se neće eksponirati na taj način.
LečenjePorodica je mesto gde se normalno problemi prvo uočavaju, medjutim porodice zavisnika obično nisu u stanju da registruju problem i da ga reše. Škola je sledeća instanca gde se poremećaj ponašanja adolescenta uočava, a ako ni na ovom nivou problem nije moguće rešiti, kao što je to često slučaj kod zavisnika od droga, onda se pomoć mora potražiti u specijalizovanoj zdravstvenoj instituciji.
Lečenje narkomanije je dugotrajan i kompleksan proces koji traje i nekoliko godina, za neke i više decenija. Ovaj proces ima više etapa i podrazumeva integraciju različitih oblika lečenja. Najčešće se kombinuju farmakoterapija (medikamenti) sa psihosocioterapijom. Prva faza u lečenju je obično detoksikacija, tj. čišćenje organizma od toksičnih metabolita droga. Tada se javlja i apstinencijalna kriza koja se leči različitim lekovima, zavisno od toga od koje droge je osoba zavisna. Posle ove faze nastvalja se sa psihoterapijom u koju je uključen ne samo pacijent, nego i njegova porodica, pošto je i njima potrebna pomoć u prevazilaženju narkomanije koja je bolest koja pogadja i pojedinca, ali i njegovu porodicu. Promena životnog stila ka životu bez droga, prihvatanje pozitivnih vrednosnih opredeljenja i promena ličnosti narkomana su osnovni ciljevi u lečenju. Do ovih promena se dolazi upornim i strpljivim trudom pacijenta, njegove porodice i terapeuta. Narkomanija je bolest koja se teško i sporo leči, a često se vraća, ali uspesi su mogući ukoliko su i pacijent i njegova porodica u tome uporni.
ZaključakPrimetili smo da su mentalno socijalni poremećaji i ponašanja uglavnom isti kod svih zavisnika psihoaktivnih supstanci. Psihičke smetnje se javljaju u smislu otežane koncentracije, slabljenja memorije, pada inteligencije, emocionalne izmenjenosti, paranoidne psihoze i raznih vrsti neuroza. Javljaju se različita ponašanja i njihove posledice, od remećenja javnog reda i mira,tuča, i krađa pa sve do prostitucije, silovanja i ubistva.
Literatura
- Bošković M. ; Socijalna patologija ; Pravni fakultet u Novom Sadu ; Novi Sad ; 2002 .
- Bukelić J. ; Droga - mit ili bolest ; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva ; Beograd ;1988.
- http://www.drajzerova.org.rs
- www.nikad-heroin.com
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi