KARAKTERNE NEUROZE I PSIHOPATIJE

Postoje terminološki nesporazumi oko karakternih neuroza i psihopatija, a neki autori čak poistovećuju ova dva pojma.
Za karakternu neurozu karakteristično je prisustvo mnogih neurotskih simptoma, koji se ne mogu svrstati ni u jednu posebnu vrstu neuroza, kao i izmene karaktera ličnosti, kod kojih Nad-Ja (super-ego) nije tako razvijeno kao kod neurotičara. Oni su nesigurni, preosetljivi, uvek nezadovoljni, nesposobni da trpe osujećenja, male su adaptacione širine, socijalno netolerantni, zbog čega su često u sukobu sa okolinom. Zbog emocionalnih poremećaja teško se vezuju za druge osobe.
Uzroke treba tražiti u neadekvatnoj emocionalnoj klimi u porodici, odsustvu vaspitnih faktora u detinjstvu, dejstvu traumatskih doživljaja u detinjstvu i si.

Psihopate su na granici izdmedju duševno bolesnih i praktično normalnih ljudi. Često ih nazivaju sociopatima, jer od njihovog ponašanja više trpi društvo nego što oni pate od svojih devijacija. Pod psihopatijom podrazumevamo poremećaje karakternih osobina ličnosti, efekta, nagonsko-voljnih aktivnosti, temperamenta i etičkih normi ponašanja, koje osujećuju socijalno adekvatno ponašanje i zrelu adaptaciju ličnosti na uslove socijalne sredine. Intelektualne sposobnosti su neoštećene, ponekad čak superiorne.
Jedna od značajnih osobina psihopata je relativna fiksiranost obrazaca ponašanja, zbog čega su mogućnosti terapijskog delovanja male.

Psihopate reaguju impulsivno, "na mah", bez cenzure, pa im superiorna inteligencija često služi za destruktivne ciljeve.
U seksualnoj sferi kod psihopata se opisuju mnogi poremećaji (poremećaj potencije i razne izvitoperenosti seksualnog nagona). Brutalnost seksualnog ispoljavanja, bez stida i barijera, ispoljava se i na javnim mestima.
Afektivni poremećaji mogu biti eksplozivno ispoljeni, pa na mali povod reaguju vrlo burno. Takav afekt, nepodložan intelektualnoj kontroli, navodi ih na divlje, agresivno ponašanje. Veliki broj kriminalaca regrutuje se iz redova psihopata.

Voljni dinamizmi su najčešće sniženi. Kolebljive su volje ili abulični (bezvoljni). Zbog loših porodičnih uslova nemaju mogućnosti za normalnu identifikaciju, pa zato imaju potrebu da se identifikuju s mnogim osobama. Oskudne su super ego strukture, često nemaju pozitivnih stremljenja, oslobodjeni su unutrašnje napetosti i straha (za razliku od neurotičara), oštećenog su smisla za realnost, skloni su lažima, asocijalnom i antisocijalnom ponašanju.

Psihopate su sklone prestupništvu, uživanju alkohola i droga, što još više pogoršava njihovo stanje i potencira socijalnu izolovanost. Istina, postoje i kategorije tzv. kreativnih psihopata. To je izvestan broj malo nastranih umetnika, koji to ponekad postaju iz poze, težnje za autoafirmacijom ili sopstvenim stilom života, rada i načina mišljenja.

PODELA PSIHOPATIJA

Postoji mnogo podela i preko 20 vrsta psihopata, ali mi ćemo obuhvatiti samo najkarakterističnije.

Shizoidna psihopatija:

po konstituciji i nekim psihičkim fenomenima, slična je shizofreniji. To su osobe astenične konstitucije autistične (izolovane, okrenute svom svetu), nepristupačne, sklone rezonerstvu i "drvenom filozofiranju", sa emocijama koje se kreću od potpune bezosećajnosti do hipersenzitivnosti, s postupcima koji idu od besmislenosti do impulsivnosti, kao i sklonošću ka paranoidnim interpretacijama.

Cikloidna psihopatija:

ima puno kliničkih i konstitucionalnih sličnosti s manijako-depresivnom psihozom. Ove osobe su pikničke konstitucije, cikličnog raspoloženja, izmedju vedrog i tužnog.

Epileptoidna psihopatija:

karakteriše se atletskom konstitucijom osoba, eksplozivnim ponašanjem, burnim afektivnim pražnjenjem, egoističnošću, preopširnošću i sugestibilnošću. Mnoge od ovih osobina poseduju epileptičari. Skloni su kriminalnom ponašanju, čak i krvnim deliktima, naročito ako su pod dejstvom alkohola na koji su dosta osetljivi.

Histeroidna psihopatija:

odlikuje se histeričnim karakterom osoba. Emocionalna nezrelost, detinjasto ponašanje, kapricioznost, burno gestikularno i emocionalno ispoljavanje, teatralnost, obilje fantazije i želja za isticanjem i važenjem, najčešći su vidovi ponašanja ove kategorije psihopata.

Nagonske psihopatije:

karakterišu duboki poremećaj nagona, naročito seksualnog. Opisuju se homoseksualizam, pedofilija, sodomija, sadizam i mazohizam.

Kurt Šnajder (Schneider), koji se najviše bavio problemima psihopatija, opisuje sledeće grupe psihopata: hipertimni (preosetljivi), depresivni, samonesigurni, eksplozivni, fanatici, tipovi željni važenja, labilnih raspoloženja, bezosećajni, bezvoljni i astenični.

Za ponašanja osoba devijantnog karaktera poslednja medjunarodna klasifikacija bolesti upotrebljava termin "poremećaji ličnosti".

Maladaptivni obrasci ponašanja ovih osoba na socijalnom i seksualnom planu karakterišu se fiksirnošću, a visok stepen patnje i drugih konsekvenci same asimiliraju, mada njihova okolina može često biti još više ugrožena. Poremećaji se manifestuju u adolescentnom i adultnom dobu.
U ovoj klasifikaciji opisuju sc paranoidne, ciklotimne, shizoidne, eksplozivne, anankastične (opsesivno-kompulsivne), histerične, astenične i antisocijalne ličnosti, kao i posebne kategorije drugih i nespecifičnih poremećaja ličnosti.

• Paranoidne ličnosti su nepoverljive, sumnjičave, netrpeljive, preosetljive, ljubomorne, pa i agresivne u socijalnim relacijama.
• Anankastične (opsesivno-kompulsivne) ličnosti sklone su krutom perfekcionizmu. Iza rigidnosti i netolerancije na bilo koji oblik nepreciznosti, stoji njihova lična nesigurnost. Presavesni su i kapriciozni. Najčešće neshvaćeni od okoline, navlače agresiju na sebe.
• Astenične ličnosti karakteriše laka zamorljivost, gašenje psihomotorne vitalnosti, kako na emocionalnom tako i na intelektualnom planu.
• Antisocijalne ličnosti su afektivno hladne, narcističke, agresivnog i često kriminalnog ponašanja. Sklone su ekshibicionizmu, iznenadnim i burnim promenama raspoloženja, bez osećanja krivice i grize savesli za grubo izmenjeno i antisocijalno ponašanje. Kazne, makar one bile i drastične, ne dovode ni do kakve ili male korekcije ponašanja.
  Posebno se izdvaja kategorija ličnosti sklona patološkoj lažljivosti (pseudologia phantastica). Bogate razuzdanom imaginacijom, nerealne, ekstravagantne, sa izvanrednim sposobnostima ostvarivanja socijalnih veza, spremne da šarmiraju okolinu, nepopravljivi optimisti, sklone lažnom predstavljanju i davanju neverovatnih obećanja, takve osobe mogu činili i inkriminisane radnje.
  

LITERATURA

Neuropsihijatrija - dr. Jovan Bukelić

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD