SPAVANJE

San omogućava organizmu da se oporavi od posledica perioda budnosti i aktivacije. Umorni organizam se brani od potpune iscrpljenosti spavanjem. Za vreme spavanja fiziološke i psihičke funkcije organizma postaju slabije i sporije.
Spavanje se može definisati kao „normalno ciklično neurofiziološko i psihičko stanje smanjene ili karakteristično izmenjene aktivnosti neurona u centralnom nervnom sistemu, koje se regularno smenjuje u toku svakog 24 - časovnog perioda sa budnim stanjem ili stanjem povišene aktivnosti“ (prema Obrenović, J., 2003).
Smenjivanje stanja budnosti i spavanja izraz su biološkog ritma, tzv. cirkadijalnog ritma (cirka – oko, dies – dan) i bioloških potreba živih organizama. Čovekov ritam spavanja i budnosti određen je unutrašnjim i spoljašnjim činiocima. Spavanje i budnost će se organizovati u zavisnosti od bioloških, urođenih datosti, načina funkcionisanja centralnog nervnog sistema, naročito centara za spavanje i budnost, zatim od bioelektrične datosti mozga, razvoja i sazrevanja organizma u celini i pojedinih funkcija, od sklopa ličnosti i odnosa sa spoljašnjim svetom (Tadić, N., 2000).

Ritam i fiziologija spavanja

Laboratorijska ispitivanja su osvetlila pravu sliku o tome šta se događa za vreme prosečnog noćnog spavanja. Elektroencefalografska ispitivanja su pokazala da se svako normalno spavanje sastoji iz četiri stadijuma, koji se ponavljaju, počev od slike koja veoma liči na budno stanje (prvi stadijum), pa do one slične komi (četvrti stadijum) (Parker, J. & Parker, D., 1987).
Najpre je relaksirano budno stanje. EEG čini sinusoidna alfa aktivnost, sa 8 – 12 ciklusa u sekundi (cps). Ovo su talasi niske voltaže i mešane frekvencije, a prate ih pokreti očiju, treptanje očima i visoki mišićni tonus. Iz ovog opuštenog stanja, čovek polako tome u san.
Prvi stadijum je stadijum lakog sna, koji je na EEG zapisu nalik budnom stanju. Karakteriše ga postepeno iščezavanje alfa talasa i umesto njih se javljaju fluktuacije potencijalne razlike relativno male amplitude sa povremenim prisustvom teta talasa. U ovoj fazi mišići se opuštaju, a srčani ritam usporava. U toku noći se nekoliko puta vraćamo u prvi stadijum, a periodi izranjanja iz dubljih stadijuma spavanja su sve duži.
Drugi stadijum obeležava početak dubljeg spavanja i u njemu se beleži karakterističan obrazac aktivnosti – povremeno se registruju tzv. vretena, izrazito šiljati talasi, koji traju oko 2.5 sekundi i imaju frekvenciju oko 14 cps. Iščezava alfa ritam i javljaju se spori teta talasi. Mesečarstvo i govor u snu se često javljaju u ovom stadijumu (Parker, J. & Parker, D., 1987). U ovom stadijumu dolazi do daljeg snižavanja tonusa poprečno-prugastih mišića. On odgovara REM fazi spavanja.
Treći i četvrti stadijum su slični, karakteriše ih pojava delta talasa, pa se ovaj period naziva i delta snom ili sporotalasnim, tj. sinhronizovanim spavanjem (Pašić, M., 1994). Ove dve faze su karakteristične za dubok san i talasi u njoj su veoma niske učestalosti i niske voltaže.
Može se reći da se prelazak iz prvog stadijuma u četvrti završava nakon 30-45 minuta. Posle toga EEG zapis počinje da se menja, ali u obrnutom smeru od onoga kako se menjao u toku padanja u san. Nakon otprilike 1.5 časa spavanja može se konstatovati da se elektroencefalografska slika zaspalog promeni. Umesto sinhronizovanog delta ritma, koji karakteriše četvrti stadijum, javlja se bioelektrična aktivnost slična zapisu prvog stadijuma spavanja. To je period brzih pokreta očnih jabučica, tj. period REM (rapid eye movement) spavanja. Ti brzi kolutajući pokreti očnih jabučica se ponavljaju u salvama. Za buđenje iz ove faze potreban je jak stimulus. Zbog ovog neobičnog skupa simptoma, ova faza se još naziva i fazom paradoksalnog sna. U REM fazi se povremeno ubrzava frekvencija disanja, broj otkucaja srca u minuti i pojačavaju funkcije nekih drugih visceralnih organa. Za vreme spavanja, ceo ciklus koji se sastoji od NREM (non rapid eze movement) i REM faze smenjuju se na svakih 90-ak minuta. U toku spavanja od 6-8 časova, kompletan ciklus NREM i REM faze se ponovi nekoliko puta. Prosečno trajanje REM faze je 20-ak minuta. Sa godinama, skraćuje se trajanje REM faze, koja ima revitalizirajući smisao. Ako istraživač probudi osobu u REM fazi, ona izjavljuje da je baš tada sanjala. Ukoliko je osoba više noći uzastopno buđena na početku REM faze, ona postaje uplašena, razdražljiva, ima halucinacije i anksiozna je (Obrenović, J., 2003).
Međusobni odnosi stadijuma i faza spavanja, njihovo trajanje i dužina spavanja se menjaju tokom uzrasta. Bebe posle rođenja provedu u spavanju oko 14 časova dnevno. Sa uzrastom se totalno vreme spavanja preko noći smanjuje i za odraslu osobu je dovoljno od 7 do 8 sati spavanja. Važna je dubina sna. Kao jednostavna mera dubine spavanja koristi se jačina stimulusa potrebna da bi se osoba razbudila. Izvesno je da dubina sna nadoknađuje kraće vreme spavanja.
Za vreme sna funkcionalna aktivnost skoro svih sistema se snižava: snižava se tonus skeletnih mišića, usporava se disanje, puls, srčani ritam, krvni pritisak je snižen. Nasuprot tome, motorička i sekretorna aktivnost digestivnog trakta je pojačana zbog prevage parasimpatikusa.
Nivo većine fizioloških parametara varira u toku 24-časovnog ciklusa. Tako je brzina razmnožavanja ćelija veća u toku dana. Maksimalna produkcija adrenalina u srži nadbubrežne žlezde je zabeležena između 4 i 6 sati ujutru i za oko 2 sata prethodi buđenju, mobilišući organizam za predstojeću aktivnost narednog dana. Minimalna produkcija adrenalina nađena je oko 22 časa, što odgovara periodu odlaska na spavanje. I nivo produkata ostalih endokrinih žlezda varira u skladu sa cikličnim smenjivanjem perioda spavanja i budnosti.

Snovi

Opuštanje organizma za vreme spavanja pogoduje javljanju posebne psihičke aktivnosti – snovima. Ljude su snovi opčinjavali od najranijih vremena. Najstariji tragovi čovekovog zanimanja za snove pronađeni su kod starih Egipćana i datiraju još iz 1300. godine pre nove ere. Ljudsku pažnju posebno privlači njihova živost, neobičnost i besmislenost.
Živost snova, u kojima vizuelne slike doživljavamo kao realna zbivanja, može se objašnjavati time što su znatni delovi moždane kore manje aktivni, pa je veći intenzitet onih delova koji su pobuđeni.
Neobičnost snova se pokušava objasniti time što pri sanjanju nema stroge misaone usmerenosti, pa se simboli kojima operišemo slobodno javljaju i slobodnije povezuju u celinu nego pri budnom stanju.
Neka istraživanja pokazuju da je besmislenost snova samo prividna. U snovima postoji smisao, oni se ne mogu smatrati kao slučajno vezane predstave, pa je zato opravdano govoriti o snovima kao o nekoj vrsti imaginarnog mišljenja.
Postoji više shvatanja o izvorima snova, smislu i ulozi snova. Snovi imaju pre svega ulogu čuvara spavanja (Tadić, N., 2000). Umesto da na različite draži, koje na nas deluju tokom spavanja, odgovaramo uvek istim reakcijama kao u budnom stanju, mi reagujemo slikama, uz pomoć kojih produžavamo spavanje. Veliki broj snova je izazvan unutrašnjim dražima, osećajem pritiska ili bola u pojedinim delovima tela, bolom, osećajem gladi i žeđi i sl. Snove takođe izazivaju i psihički konflikti u nama, različite teškoće, aktuelni događaji, ali i doživljaji koje smo imali u toku prošlog i ranijih dana.
Najiscrpniji pokušaj objašnjenja snova dao je osnivač psihoanalize Sigmund Frojd. Preko snova se ispoljava naš unutrašnji psihički život. On je ukazao na to da snovi, pored svog očiglednog sadržaja imaju i svoj skriveni, latentni smisao – a to je najčešće ispunjenje za svest neprihvatljivih želja.
Karl Gustav Jung je koristio snove da bi razvio svoju teoriju o kolektivno nesvesnom i arhetipovima.
Danas brojni autori daju svoja objašnjenja snevanja. Prema nekima, mi u snovima obnavljamo doživljaje iz prethodnog dana, prema drugima, oni su izraz želje da se do kraja osmisli ono što je čoveku ostalo nejasno.
Vrše se opsežna laboratorijska i eksperimentalna ispitivanja snova. Može se registrovati aktivnost pojedinih regiona moždane kore prilikom snevanja, dužina i stepen aktivacije. Utvrđeno je da se pri dubokom snu retko sanja i da osobe koje čvršće i bolje spavaju, manje sanjaju od osoba koje slabo spavaju. Postoje ljudi koji tvrde da nikada ne sanjaju. Ispitivanja su pokazala da ipak i oni sanjaju, ali da se ne sećaju svojih snova po buđenju. Utvrđeno je takođe i da snovi ne traju dugo, nekoliko desetina sekundi, pa i manje.

Poremećaji spavanja

Čovek bez spavanja ne može. San je važan za odmor i revitalizaciju organizma. Međutim, ovaj mehanizam smenjivanja budnosti i spavanjanja može da bude narušen i da izazove veliki broj problema. Poremećaji spavanja se mogu podeliti na one izazvane nepoštovanjem cirkadijalne ritmike, a takođe postoje i neorganski poremećaji spavanja, kao i poremećaji spavanja koji se javljaju uz određene psihijatrijske i neurološke poremećaje.
Poremećaji spavanja izazvani nepoštovanjem cirkadijalnog ritma
Prirodan ritam budnosti i spavanja, koji se smenjuje u okviru 24-časovnog perioda može biti narušen iz više razloga. Savremeni način života, sve kasniji odlazak na spavanje modernog čoveka i skraćivanje perioda odmora, rad u trećoj smeni, rotacije smena, stres i mogućnost brzog preletanja više vremenskih zona deluju na izvesno pomeranje ritma fizioloških funkcija čoveka. Remeti se celokupno trajanje, kontinuitet i celovitost spavanja. Najvažnije promene u tom pogledu su neredovno, nedovoljno i isprekidano spavanje (Obrenović, J., 2003).

Latencija spavanja (uspavljivanje)

Brzina padanja u san ima optimalne granice uprkos individualnim razlikama. Najteže se pada u san za vreme spavanja danju, posle prvih noći rada u noćnoj smeni, zatim posle rotacije smena, tj. prelaska sa rada iz noćne u dnevnu smenu. Za ostale tipove smena, latencija je kraća, ili manje moćna i poklapa se sa brzinom adaptacije, tj. readaptacije u novoj smeni. Na teškoće zaspivanja utiče i stav radnika: oni koji ne vole svoj posao ili su nezadovoljni njime imaju dužu latenciju padanja u san, lošiji je kvalitet spavanja i češća su buđenja u toku noći. Takođe na brzinu uspavljivanja utiči i mnogi drugi faktori, npr.psihofiziološko stanje, fizički faktori iz okoline i sl.
Frekvencija buđenja
Frekvencija prekidanja spavanja je različita u raznim tipovima rotacije smena. Najveća frekvencija buđenja se javlja prvih dana, posle prelaska na rad u noćnu smenu. Zatim se postepeno broj buđenja u toku perioda spavanja proređuje i iščezava. Sa ređim epizodama buđenja spavanje se produbljuje, pa se tako nadomešta deficit usled možda vremenski kratkog spavanja.

Odnos REM i NREM faza

Prva noć rada prouzrokuje najveća pomeranja međusobnog odnosa stadijuma i faza spavanja. Preovlađuje plitak san, stadijumi dubljeg spavanja se teže dostižu i kraće traju. Izrazito je skraćena REM faza, prve noći preko 50%. Sve do petog dana REM faza je kraća, a onda se odnosi između REM i NREM faze normalizuju. Iz tog razloga, optimalno vreme rotacije smena je negde iza vremenske granice od pet dana.
Slični poremećaji odnosa REM i NREM faza su utvrđeni i posle prelaska na rad iz noćne u dnevnu smenu. Prilikom smenskog rada vremenska distribucija faza paradoksalnog sna i sporih talasa je drugačija u poređenju sa normalnim spavanjem bez rada po smenama.
Kod radnika koji stalno rade noću i koji su se adaptirali na takav režim rada, ne menja se mnogo međusobni odnos REM i NREM faza, kao kod radnika iz rotirajućih smena. Kod noćnih radnika su uspavljivanje i lak san kraći, REM faza se ranije javlja tokom spavanja i traje normalno. Naravno, treba uzeti u obzir i činjenicu da najčešće u noćnim smenama ostaju ljudi koji lakše tolerišu nesanicu, rad noću i koji imaju povoljniju ciklostazu (Obrenović, J., 2003).

Deficit spavanja

Ukupno vreme spavanja za 24 sata je najviše smanjeno posle prve noći provedene na radu. Ostalih dana se vreme spavanja postepeno produžava, ali deficit uvek ostaje. Izračunato je da i posle tri nedelje neprekidnog rada u noćnoj smeni prosečna dužina spavanja, proračunata za svaka 24 časa je uvek manja, nego da su ti isti radnici radili normalno po danu, a spavali noću. Kada rade u dnevnoj smeni, prosečna dužina spavanja radnika za 24-časovni period iznosi oko 8 časova. Ista populacija radnika kada radi u noćnoj smeni skrati prosečno vreme spavanja na oko 7 sati. Dakle, ukupna količina spavanja u sedmici sa noćnim radom je znatno manja nego posle rada u drugim smenama.
Totalni deficit spavanja je najveći prvih dana po prelasku na rad u novu smenu, a zatim se progresivno smanjuje. Kod mlađih osoba se tek šeste ili sedme noći postiže inicijalna adaptacija na inverziju faza. Starije osobe sporije dostižu inicijalnu fazu adaptacije, pa i fazu readaptacije, a uzrok tome je rigidnija struktura njihovog cirkadijalnog ritma i inertniji mehanizmi regulacije fizioloških varijabli.
Tek posle 10 do 12 uzastopnih noći rada privikavanje je potpunije, a nakon 20 – 30 dana je stabilizovano. Zbog toga oni koji permanentno rade noću ne pate od hronične neispavanosti, ili su na nju otporni. Osim toga, rotacija smena izaziva i brojne promene drugih psihofizioloških funkcija.

Neorganski poremećaji spavanja

Neorganski poremećaji spavanja se dele u dve kategorije: disomnije - obeležene nenormalnostima u količini, kvalitetu i vremenu spavanja i parasomnije – obeležene nenormalnim ponašanjem ili fiziološkim događajima koji se javljaju u vezi sa spavanjem, specifičnim fazama spavanja ili prelazom spavanje – budno stanje.

Disomnije

Insomnija
Reč je o poremećaju koji karakterišu teškoće početka ili održavanje spavanja ili neodmarajuće spavanje. Ovaj poremećaj je češći kod odraslih, iako nije isključen ni kod dece. Javlja se u raznim stresnim situacijama i čest je kod socioekonomsko ugroženih osoba. Period trajanja smetnji praćen je i strahom od nesanice i zaokupljenošću njenim posledicama. Ljudi sa insomnijom su češće depresivni, zabrinuti, razdražljivi, napeti. Poremećaj može biti primarnog i sekundarnog karaktera. i može se lečiti primenom relaksacionih vežbi.

Primarna hipersomnija
Obeležena je preteranom pospanošću i takođe se češće javlja u nekim porodicama. Ovaj poremećaj obično počinje u adolescenciji, a najintenzivniji je između 15. i 30. godine života. Češći je kod depresivnih osoba i tretira se antidepresivima.

Narkolepsija
Sindrom narkolepsije karakteriše spontano padanje u san. Reč je o ponavljajućim i nekontrolisanim napadima odmarajućeg spavanja. Pospanost se smanjuje nakon napada spavanja, da bi se vratila nekoliko sati kasnije. Narkolepsiji najčešće prethodi period dnevne pospanosti. Poremećaj najčešće klinički postaje izražen tokom adolescencije. Porodična istraživanja upućuju na ulogu genetičkih faktora u razvoju ovog poremećaja. Narkolepsija je povezana sa katalepsijom, paralizom u snu, javljanjem zastrašujućih snova koji se javljaju na početku i na kraju spavanja, a neretko se javljaju pritom i halucinacije.

Poremećaji spavanja vezani za disanje (apnea)

Apnea je prestanak disanja koji može trajati 10, 20, ili 30 sekundi, nakon čega se čovek grčevito bori za vazduh. Taj ciklus se može ponavljati cele noći, a da spavač i nije svestan, ali se ujutru budi suvih usta i sa glavoboljom. Moguća je pospanost tokom dana, značajan gubitak pamćenja, otežana koncentracija, poremećaj pažnje i sl. Postoje dve vrste apnee. Opstruktivna, koja se javlja kada za vreme spavanja dođe do suženja grla, što onemogućava prolazak vazduha kroz disajne puteve. Tada mozak organizmu šalje poruku da se probudi. Dugi tip apnee je tzv. središnja apnea, koja se javlja vrlo retko, uzrokovana je time što mozak ne šalje signal za disanje a povezana je i sa srčanim i neurološkim smetnjama. Ovaj poremećaj najčešće se javlja u srednjoj životnoj dobi, kod oko 2% žena i 4% muškaraca, a kod dece je povezan s povećanim krajnicima. Opisana je porodična sklonost ovom poremećaju.

Parasomnije

Noćne more
Bitna karakteristika ovog poremećaja je ponavljanje zastrašujućih snova koji dovode do buđenja. Sadržaj noćnih mora vezan je za preteće fizičke opasnosti (proganjanje, napad, povreda) ili opasnost može biti manje naglašena, ali je naglašena lična greška ili nelagodnost (npr. snovi u kojima smo osramoćeni, pad na ispitu, loša ocena u školi). U većini slučajeva noćne more ne ponavljaju stvarne događaje. Može se javiti više noćnih mora tokom jedne noći, obično s ponavljajućom temom. Završavaju buđenjem i dugotrajnim osećanjem straha, što dovodi do teškoća ponovnog spavanja. Najčešće počinju između treće i šeste godine života. Većina dece barem povremeno sanja takve snove, ali oni uglavnom nakon nekoliko godina povremenog javljanja spontano iščeznu. U uzrastu od 3 do 5 godina 10% – 50% dece ima toliko snažne noćne more da se roditelji ozbiljno uznemire. Ponekad se noćne more mogu javiti i u odrasloj dobi. Ako je učestalost visoka (nekoliko nedeljno), snovi mogu da postanu izvor zabrinutosti. Lečenje se sprovodi primenom antidepresiva i psihoterapijom.

Noćni strahovi
Ovaj poremećaj obeležen je ponavljanim, iznenadnim buđenjem iz sna. Obično se javljaju tokom prve trećine spavanja, počinju vrištanjem ili plakanjem i traju do deset minuta. Epizode straha praćene su uzbuđenjem i ponašanjem koje odgovara intenzivnom strahu. Tokom epizode noćnog straha osoba se teško budi, a ako se i probudi, ne seća se sna ili se seća samo u fragmentima. Drugog dana se najčešće ne seća ničega vezano za događaj iz prethodne noći.

Mesečarenje
Reč je o ponavljajućim epizodama složenog motoričkog ponašanja koje počinje tokom spavanja, a uključuje ustajanje iz kreveta i hodanje. Epizode se javljaju u prvoj trećini noći. Tokom mesečarenja smanjena je budnost i mogućnost odgovaranja na nadražaje. Sećanje na događaje drugi dan je ograničeno. Epizode mesečarenja uključuju različita ponašanja: od blagih kada osoba sedi u krevetu, gleda oko sebe, čupka ćebe ili pokrivač, do složenijih kada ustane, izlazi iz sobe, čak i kuće, jede, priča. Većinom se radi o jednostavnijim radnjama, ali opisane su i složenije tipa upravljanja mašinama. Ako se nakon epizode mesečarenja probudi, osoba je zbunjena. Između 10 i 30 odsto osoba doživi barem jednu epizodu mesečarenja u detinjstvu najčešće, ali ponavljane epizode su ipak ređe (do 5 odsto dece). Mesečarenje je često među članovima iste porodice.

Nesanica

Nesanica (lat. insomnia) je nedovoljno spavanje. Deli se prema vrsti poremećaja spavanja, trajanju i uzrocima.
Nesanica se deli na:
1) teškoće uspavljivanja (nesanica na početku spavanja),
2) učestalo i stalno buđenje (teškoće održavanja spavanja),
3) trajnu pospanost, uprkos odgovarajućoj dužini spavanja (neodmarajuće spavanje)

Vrste nesanice po trajanju
Prolazna nesanica traje u okviru jedne epizode, npr. od jedne do nekoliko noći. Ona je obično posledica emocionalne i psihičke napetosti, stresa, promene ustaljenih uslova života i sl.
Kratkotrajna nesanica traje od nekoliko dana do tri nedelje. Uzrokovana je najčešće produženim stresom, npr. nakon smrti bliske osobe, teške bolesti, operacija i sl.
Dugotrajna nesanica traje mesecima, pa čak i godinama i obično je odraz dugotrajnih zdravstvenih i psihijatrijskih problema. Može biti trajna, ili se mogu smenjivati epizode nesanice i urednog spavanja. Dugotrajna nesanica ima znatne štetne posledice, npr. nemogućnost obavljanja dnevnih obaveza, poremećaja raspoloženja, poremećaja odnosa u porodici, povećanje rizika od dnevnih povreda uzrokovanih smanjenom pažnjom i oprezom zbog pospanosti.
Vrste nesanice po uzroku
Psihofiziološka nesanica je posledica emocionalnog stresa, javlja se kod osoba koje su zaokupljene očekivanjem da ne mogu zaspati. Stoga je ova vrsta nesanice naučen odgovor.
Osobe sa ovim poremećajem lakše zaspe kada se i ne trude zaspati i izvan kuće. Kod ovih osoba je izražena teškoća usnivanja, a često i noćna buđenja. Obično se suzbija vežbama opuštanja.
Nesanica uzrokovana spoljašnjim činiocima je dosta česta, može se pojaviti nakon promene okoline u kojoj spavamo, pre ili posle nekih važnih događaja u životu, očekivanja važnih promena i sl. Poremećaj se može iskazati kao otežano uspavljivanje, često buđenje ili buđenje rano ujutru. Oporavak je brz i nastupa nakon 2-3 nedelje.
Nesanica usled neodgovarajuće higijene spavanja javlja se usled neodgovarajućeg načina ponašanja pre spavanja, ili zbog nepovoljne okoline za spavanje. To mogu biti buka ili svetlost, gledanje televizije iz kreveta, partner koji nemirno spava, obilni obroci i tuširanje u vrućoj vodi pre spavanja i mnogi drugi. Osobe kod kojih nesanica potiče iz ovih i sličnih razloga treba da razviju opuštajuće rituale pre spavanja, da pripreme adekvatnu okolinu za spavanje.
Visinska nesanica nastaje usled boravka na velikim visinama. Usled smanjene koncentracije kiseonika u vazduhu, javljaju se česta buđenja i loš kvalitet spavanja. Najteža je u prvih nekoliko dana, ali takvo stanje može potrajati.
Hronična nesanica dovodi do razdražljivosti, glavobolje, bolova u mišićima. Slabi koncentraciju i mentalno blagostanje, umanjuje sposobnost da se borimo sa problemima i da ih rešavamo.

Istraživanja ukazuju da je rizik od ispoljavanja depresije kod osoba koje su dve do tri nedelje patile od nesanice visok. Neke longitudinalne studije pokazuju da približno posle pet nedelja nesanice sledi depresija. Međutim, ono što pobuđuje interesovanja stručnjaka ove oblasti jeste da lečenje nesanice može sprečiti prvu epizodu depresije, ili makar to da depresija ne postane hronična.

Ostali poremećaji spavanja

Psihijatrijski poremećaji i smetnje spavanja – anksioznost, manično-depresivni poremećaji, opsesivno kompulsivni poremećaji i hronični alkoholizam su poremećaji povezani sa smetnjama spavanja. Depresivne osobe imaju poteškoća prilikom uspavljivanja, mogu se buditi rano ujutru. Neke osobe pokazuju i prekomernu sklonost ka spavanju. Hronični alkoholičari imaju poteškoća da održe dnevnu budnost.
Neurološke bolesti i smetnje spavanja – neurološki poremećaji mogu izazvati smetnje spavanja indirektno zbog bolova ili zbog oštećenja delova mozga koji upravljaju spavanjem. Poremećaji spavanja se javljaju kod dementnih, epileptičara, obolelih od Parkinsonove bolesti, Hantingtonove horeje, Turetovog sindroma i dr. Takođe osobe sa migrenama i ostalim tipovima glavobolja mogu imati smetnje spavanja.
Poremećaji spavanja povezani sa drugim medicinskim poremećajima – poremećaji spavanja se često mogu javiti kao propratni simptom uz mnoga druga oboljenja i stanja. Spomenućemo dugotrajno trpljenje bola, uticaj različitih lekova, steroida najčešće, astmu, smanjenu količinu kiseonika u srcu, otežano disanje, plućne bolesti itd.
Generalno, spavanje je jedan od osnovnih psihofizioloških procesa, i mora biti ispunjeno mnogo uslova, kako bi se ono odvijalo na optimalan način i kako bi čovek samim tim imao bolji i kvalitetniji život.

Literatura

(1) Jelačić, M.P. (2003): Poremećaji spavanja. Psihijatrijska bolnica Vrapče: Zagreb;

(2) Obrenović, J. (2003): Psihofiziologija rada. Filozofski fakultet: Niš;

(3) Parker, J. & Parker, D. (1987): Snovi. Izdavačka radna organizacija RAD: Beograd;

(4) Pašić. M. (1994): Fiziologija nervnog sistema. Naučna knjiga: Beograd;

(5) Štajnberger, I. & Čizmić, S. (1991): Psihologija i savremena tehnika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd;

(6) Tadić, N. (2000): Psihijatrija detinjstva i mladosti. Naučna knjiga: Beograd;

(7) www.dr - ristić.com

(8) www.plivazdravlje.com

(9) www.stetoskop.info

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD