Jung o kompleksima
(nastanjena unutrašnjost)

1. Karl Gustav Jung – biografski podaci

Karl Gustav Jung rođen je 26. jula 1875. godine u Kesvilu, u švajcarskom kantonu Turgau kao četvrto, ali jedino preživelo dete. Iste godine kada je rodila svog sina, Emili Jung provela je par meseci u Bazelu na lečenju od nepoznatog psihičkog oboljenja. Vrativši se iz bolnice, nastavila je da se žali na napade depresije i bila je veoma melanholična. Ovakvo ponašanje jedine ženske figure u životu mladog Karla prouzrokovalo je njegov stav prema ženama za koji se ne može reći da je pozitivan. Otac Paul bio je sveštenik i veoma siromašan čovek, za razliku od majke koja je u brak ušla iz veoma bogate porodice. Kao osoba sa ogromnom dužnošću prema svojoj porodici i prema svojim vernicima, Paul Jung se celog života sukobljavao sa veoma izraženom racionalnošću koja je dovodila do njegovog slabljenja vere. Ovaj konflikt se ispoljavao i na njegovoj porodici, ma koliko se on sam trudio da svoju nevericu zadrži za sebe i veruje se da je to jedan od razloga psihičke rastrojenosti Emili Jung.
Jung je od ranog detinjstva bio ubeđen da njegov mentalni sklop čine dve strane ličnosti. Jedan je bio moderni švajcarski građanin, a drugi je bio autoritativni, staromodni, uglađeni gospodin iz XVIII veka. Ova vrsta podeljenosti koju je Jung intuitivno osećao, u stvari je njegova projekcija očevih nedoumica, iako je bio veoma blizak sa oba roditelja.
Tokom prve godine gimnazije u Bazelu, Jung je doživeo iskustvo koje će mu ostaviti ogroman pečat na život. U dvorištu gimnazije, stariji dečak ga je gurnuo i Karl je pao na zemlju i u trenutku izgubio svest. Svaki naredni put kada je trebalo na bilo koji način da se susretne sa školom, mali Karl se onesvešćivao. Otac se zabrinuo za njega i tokom razgovora sa prijateljem, poverio mu je da ne zna kako će Karl da zarađuje za život kada ne može da uči. Jung je prečuo ovaj razgovor i sledeća stvar koju je uradio jeste da je seo za sto i počeo da uči, pritom se onesvešćujući na svakom pročitanom pasusu, ali posle nekog vremena je to prevazišao i škola mu je krenula od ruke.
Kada je došao trenutak da izabere dalje školovanje, Jungovo srce bilo je u arheologiji, ali je bio svestan da očeva skromna primanja ne mogu da ga odvedu dalje od Bazela i upisao je medicinu. Njegov prvi veliki projekat bila je studija o asocijacijama na reči. Na studijama (1894 – 1900) njegova otvorenost prema ljudima se znatno povećala i 1903. oženio je Emu Raušenbah. Još jedan od susreta koji mu je promenio način percepiranja realnosti, ali i nesvesnog jeste susret sa Zigmungom Frojdom 1907. Ova dvojica, možda najvećih mislilaca XX veka, složila su se odmah i ustanovili su stalnu prepisku sa razmenom ideja, te su jedan na drugog imali ogroman uticaj. 1913. Jung objavljuje ,,Psihologiju nesvesnog“ i tu se stvara jaz između njega i Frojda jer se nisu slagali oko nekih teorija i prijateljstvo im se završilo neprijatnim nepriznavanjem moguće greške i kod jednog i kod drugog.
Pre I svetskog rata 1913, Jung je snevao čudne snove u kojima je ogromna bijuca vode preplavljivala Švajcarsku. Beskrajno mnogo ljudi je umiralo i prizori u snovima su bili nepodnošljivi, ali kulminacija se desila kada su se okeani vode pretvorili u krv. Jung je bio veoma uznemiren, ali kada je I svetski rat počeo, on je uvideo da postoji veza između njegovih snova i kolektivne budućnosti, tj. stanja celokupnog čovečanstva.
Posle I svetskog rata, Jung se odvažio da krene na putešestvija celim svetom, kako bi bolje proučavao filozofiju, svetske religije, mitologiju, umetnost i snove. Na ovaj način, Jung se razlikuje od ostalih psihologa koji svoje teorije i učenja nisu bazirali na saznanjima o celom svetu, a ne samo na medicinskim i psihološkim. Putovanja po svetu, pogotovu u Indiju, dovela su ga do zaključka da smisao života doseže mnogo dalje od samo materijalnih dobara jer se ona veoma lako izgube, a znanja, vera i privrženost su ono za šta vredi živeti. Jung nije baš postupao po svojoj ideologiji, jer je poznato da je tokom braka imao više afera sa svojim pacijentkinjama ili studentkinjama, što je Emi, njegovoj ženi predstavljalo emotivnu traumu sa kojim je morala da se bori sama sve do 1955. kada je preminula.
Sve religije koje je Jung proučavao (hrišćanstvo, hinduizam, budizam, gnosticizam i taoizam) dale su mu jasan uvid u svrhu života – na isti način na koji svaka religija teži jednom nematerijalnom putu do samospoznaje i harmonije sa samim sobom, čovek kao biće bi trebalo svakoga dana da se suočava sa samim sobom i sa svojim duhovnim putem jer je spiritualnost (još jedno razilaženje sa Frojdom) put do Savršenstva samog.

2. Kratak pregled Jungovog učenja

Kada je za specijalizaciju odabrao psihijatriju, Jung nije znao šta ga očekuje. Ušao je u novu naučnu disciplinu i postao jedan od njenih pionira. Studija ,,O psihologiji i patologiji takozvanog okultnog fenomena“ bila je o njegovoj rođaci Heleni Prajzverk koja je u ranoj adolescenciji imala sposobnost da razgovara sa dušama mrtvih, tj. da kroz nju, mrtvi govore. Jung je želeo da objasni i razume ovaj fenomen i proučavao ga je koristeći test asocijacije na reči . Gđica Prajzverk je služila kao polazna tačka celokupne Jungove psihološke teorije o otkrivanju nesvesnog.
Da bi se došlo do ,,mape“ nesvesnog, prvo su se morali konstruisati meridijani svesnog. Početni faktor koji oblikuje svest jeste ,,Ego“.
Ego na latinskom jeziku znači Ja i odražava ,,budno“ stanje osobe kog je ona sama svesna i prihvata ga. Ego – svest je deo čoveka koji je okrenut ka realnosti i konkretnim događajima, ljudima i emocijama. Nijedna emocija ili doživljaj neće biti svesna ako je Ego ne procesuje.

Svest, tj. svesnost je tzv. budno stanje u kom se primaju uticaji spoljašnjeg sveta, ali uticaji okoline, osećanja, sećanja i misli nisu neodvojivi od svesti. Oni mogu postojati odvojeno, ali ljudima se čini besmislenom ona svest koja egzistira bez sadržaja.

Arhetipovi su predispozicije reagovanja na određene sadržaje. Arhetipovi su nasleđeni i diktira ih sredina odrastanja koja se ne bira već nam je data, a samim tim i arhetipovi.

Persona je skup svih osobina koju individua želi da predstavi svetu. To je osoba koja je suprotna unutrašnjem sklopu. Persona je predstava koja je u skladu sa svim kriterijumima koje društvo postavilo za običnog čoveka.

Senka je sušta suprotnost Personi jer ona predstavlja deo ličnosti kome ne ,,dozvoljavamo“ da se pokaže jer nije u skladu sa socijalnim normama. To je lični identitet kome Ego nije dopustio da bude svesni deo ličnosti, a manifestuje se ,,slučajnim“ lapsusima, snovima, fantazijama itd.

Kompleks je sadržaj u nesvesnom koji će kasnije biti podrobno razjašnjen.

Kolektivno nesvesno jeste svojevrsni spoj arhetipa i instinkta koji deluje u interakciji sa uvreženim obrascima ponašanja. Ovom segmentu nesvesnog je najteže pristupiti, samim tim ga i shvatiti.

Sebstvo/Jastvo izražava određenu vrstu ravnoteže između suprotnih osobina ličnosti i u sebi sadrži svesno i nesvesno. Kod Junga, Sebstvo je ultimativni ideal kome se teži. Dodir sa Sebstvom je ravnoteža, ne savršenstvo.

Animus je unutrašnje doživljavanje muškog arhetipa u ženi.

Anima je unutrašnje doživljavanje ženskog arhetipa u muškarcu.

Animus i Anima predstavljaju skup muških, odnosno ženskih osobina koje su socijalno neprihvatljive za dati pol.

3. Stanovnici nesvesnog

3.1. Klasifikacija kompleksa

Kompleks je takva ,,pojava“ u čovekovoj nesvesti da može biti veoma raznovrsna. Veruje se da je kompleks stvar lične prirode, jer svaki čovek neku situaciju doživljava tokom života, a to je nevezano za kolektiv. Ovakvi kompleksi zovu se ,,lični“ i pripadaju samo onoj individui koja ga je doživela.

,,Društveni“ kompleksi najbolje se odražavaju na primeru. Za Italijane se oduvek govorilo da su dobri ljubavnici. Po ovakvoj predrasudi ili arhetipu, logično je da većina Italijana ima strah od prvog seksualnog odnosa sa ženom, pogotovu ako je ona strankinja. Isto tako, uvreženo je mišljenje da Italijani pate od kompleksa veličine zbog malopre pomenute predrasude.

,,Generacijski“ kompleks odnosi se na traumu koju je preživela cela jedna generacija. Primer za to je Vijetnam. Godinama se u žižu američke javnosti stavljaju ljudi koji su preživeli rat u Vijetnamu i dobili traume i fobije kada su bili u zarobljeništvu. Kod nas postoji kompleks ,,Oluje“ koji još uvek ima posledice koje se odražavaju na postavljanje arhetipske mržnje prema Hrvatima. Mladići koji su odrastali u vreme rata u Hrvatskoj nisu prešli preko rata, već se i dalje udružuju u organizacije koje pažljivo gaje mržnju koja je, u stvari, samo strah od prihvatanja.

,,Porodični“ kompleks predstavlja ponavljanje kompleksa u okviru uže porodice. Najizraženije ponavljanje je između majke i ćerke, ali ne zna se tačno po kom principu se to događa. Moje mišljenje je da je tome uzrok vaspitanje, a ako majka i ćerka imaju blizak odnos, prirodno je da će razgovarati o stvarima, a ako se ćerka ugleda na majku, poprimiće i njene strahove.

Društveni kompleks može se smatrati i kulturološkim jer se tiče jedne kulture koja ima obrasce ponašanja koji se nikad, ili skoro nikad ne menjaju. Ovaj kompleks je najlakše prevazići jer se čovek u određenom stadijumu života izdvaja iz zajednice i obrazuje svoje mišljenje koje, suočeno sa kompleksom, može da se promeni. Na isti način se i porodični kompleks može razrešiti jer se dete, isto tako, odvaja od roditelja i dospeva u vršnjačku grupu u koju treba da se uklopi, a ako kompleks smeta integraciji, može da se desi da ga dete prevaziđe.

3.2. Odnos instinkta i snova na kompleks

Važno je napomenuti da je instikt urođeno reagovanje na nadražaj bilo kakve vrste. Pačići smatraju za majku prvo biće koje ugledaju i počinju da je prate jer im je instinktivno reagovanje na majku praćenje. Kompleks nije urođena predstava, već se formira tokom života. Ono što je veoma slično kompleksu i instinktu jeste sponatana reakcija na nadražaj. Zbog toga se može reći da je kompleks kod ljudi analogan instinktu kod životinja iako je kompleks kod čoveka prouzrokovan nekom stvarnom situacijom koja je rezultovala velikim emocionalnim nabojem i ostavila svoj trag. U biti, kompleks je ono što ostane u psihi kada se neki događaj preživi, a ako je bio traumatičan za subjekta, psiha će se s njim boriti tako što će Ego da ga potisne pokušavajući da se pravi da se ništa nije dogodilo.
Snovi su predstavljanje nesvesnog. Jung je to najbolje okusio na sopstvenom primeru. Kada se u nekom trenutku desi da je neki događaj, reč ili ponašanje čoveka podsetilo na traumu koja mu se dogodila, on će da pokuša da je zaboravi, ali ona se manifestuje kroz njegove snove. Ako je Persona manifestacija željene predstave o sebi, onda je san taj koji ruši tu predstavu. Čovek koji u svojoj biti nije okrenut isključivo novcu i materijalnom, a situacija ga je nagnala da se ponaša kao da mu je samo do toga stalo, imaće problema sa ,,savešću“ i sanjaće čin koji mu je ,,uprljao obraz“.
Kompleks ima svoju strukturu i zbog toga je postojan i ne može se nikada iskoreniti. Strukturu kompleksa čine
a) njegova unutrašnja koherentnost (misli se na jačinu kojom je vezana prvobitna trauma i njena sadašnja reakcija)
b) autonomija koju je kompleks sam izgradio, što znači da može da postoji sam za sebe i da mu je veoma teško prići i otkloniti ga
c) sveobuhvatnost svih njegovih aspekata
d) emocije koje služe kao vezivno tkivo između sećenja i reakcije

Zamrznuto sećanje je iskustvo na kome se izgrađuje trauma koja je potisnuta. Trauma nastaje iz arhetipske predstave nečega koja biva srušena lošim iskustvom. Okidač kompleksa ne mora da bude iskustvo, to može da bude i rušenje neke arhetipske moralne predstave konfliktom i rezultat je nemogućnost osobe da se realizuje.
Kao i sve ostale pojave u prirodi i kompleks mora prvo da se rastavi na najmanje delove da bi se shvatilo kako funkcioniše, zatim se on opet sklapa i svaki deo za sebe se ,,popravlja“.
Analizom se kompleks shvata, Ego treba da ga prihvati i stavi u svesne delove psihe kako bi njegova spoznaja eliminisala reakcije na njega koje su bolne i neprijatne. Iako kompleks može dugo da bude u nesvesnom delu ličnosti, on mora da se ispolji u nekom trenutku. Najgori scenario razvoja jeste da čovek u pijanom stanju (koristim ovo za primer jer je za ovo stanje svesti karakteristično oslobađanje od uvreženog ponašanja osobe) počne da govori stvari koje ,,ne misli“ i time povredi sebe i druge u svojoj okolini.
Najbukvalniji primer oslobađanja kompleksa je Turetov sindrom gde ljudi sa ozbiljnijim oblikom ovog sindroma, kao jednu od manifestacija, mogu da imaju i izgovaranje naglas nekih podsvesnih sadržaja. Oslobađanje kompleksa ne mora da bude negativno po čoveka, ono može biti i pozitivno. Kompleks gubljenja novca rezultuje škrtošću što je dobro ako imate porodicu i treba na nuju da trošite novce. Kompleks spasioca je takav da će se čovek koji ga ima, u svakoj situaciji truditi da spase osobu kojoj je spas potreban jer su njega u detinjstvu napustili najmiliji.

Zaključak

Kompleksi su stanovnici unutrašnjeg sveta. Oni nam se svakodnevno prikazuju, mada mi to ne primećujemo. Svaki čovek ima neki kompleks, samo je pitanje koliko će uspeti da ga kanališe i da li će se pomiriti sa njim i prihvatiti ga kao deo svoje ličnosti. Iako nam je teško da se suočavamo sa našim najskrivenijim delovima ličnosti, takve stvari su neophodne da bi se Sebstvo pojavilo, tj. da bi naša ličnost bila u ravnoteži sa samom sobom. Zimbardov Luciferov efekat može da bude najbolji pokazatelj kako treba da se Dobro i Zlo pomiri da bi čovek bio u stanju da prihvati druge kao nesavršena bića. Jung se koristi Heraklitovskim principom dvojnog sveta koji je ,,savršen“. Ako nam se ne sviđa naša ,,loša“ strana, nikada nećemo spoznati do kraja onu ,,dobru“, a samo suživot obeju strana vodi ka idealu svakog čoveka – harmoniji.

Bibliografija (literatura i vebografija):

1. Jung, Karl Gustav: O psihologiji nesvesnog, Matica srpska, Beograd, 1977.
2. Jung, Karl Gustav: Čovek i njegovi simboli, Mladost, Zagreb, 1987.
3. Stajn, Marej: Jungova mapa duše, Laguna, Beograd, 2007.
4. http://en.wikipedia.org
5. http://webspace.ship.edu
6. http://www.cgjungpage.org/
7. http://www.intropsych.com
8. http://www.jungianstudies.org
9. http://www.sfjungjournal.org/
10. http://www.voidspace.org.uk

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD