KOMPONENTE EMOCIONALNE INTELIGENCIJE

U našem kao i u većini modernih društava, vrednost pojedinca često se „meri“ njegovim koeficijentom inteligencije. Ako razmotrimo odnos između koeficijenta inteligencije i stečene stručne spreme, radnog mesta i sl. pre ili kasnije ćemo shvatiti da postoje velike nesrazmere između takozvane „akademske“ ili „racionalne“ (pojam i vrste inteligencija će biti objašnjeni naknadno) inteligencije pojedinca i njenog ostvarenja kroz konkretne životne situacije.

Kako je i zašto moguće da pojedinci često vrlo visokog koeficijenta inteligencije ne uspevaju da ostvare svoje životne ciljeve? – ovo je pitanje koje se često nametalo samo od sebe prilikom raznoraznih istraživanja. Ali, upravo ćemo za te pojedince primetiti da imaju problema u komunikaciji sa drugim ljudima, da ne saosećaju sa drugima, često su netolerantni, sarkastični, itd. Stoga je za razumevanje pojedinca i njegovih (ne)uspeha potrebno uvesti još jedan kriterijum koji se naziva „emocionalna inteligencija“ i koji, iako prečesto zanemarivan, ima ogromnu ulogu u životu svakog pojedinca.

2. OSNOVNI POJMOVI: EMOCIJE, EMOCIONALNA INTELIGENCIJA

2.1. POJAM I POREKLO EMOCIJA

Emocija podrazumeva svaku uzbuđenost ili uznemirenost uma, osećaja, strasti; svako žestoko ili uzbuđeno mentalno stanje (prema Oxford English Dictionary). Daniel Goleman, autor knjige Emocionalna inteligencija, emociju definiše kao „osećaj i njegove misli, psihološka i biološka stanja te niz sklonosti delovanju“.

Kada se govori o poreklu emocija, nemoguće je izbeći medicinski aspekt, te će u ovom delu biti data osnovna objašnjenja, onoliko koliko je neophodno da bi se na pravi način objasnio pojam emocija i njihovo poreklo, kao i sama veza sa svešću i donošenjem odluka.

Džozef LeDu (Joseph LeDoux), neurolog u centru za neurologiju Univerziteta Nju Jorka (New York University), prvi je otkrio ključnu ulogu amigdale u emocionalnom mozgu. Sama reč amigdala potiče od grčke reči za badem, „amygdale“. Amigdala je žlezda bademastog oblika (otuda i ime), struktura u kojoj dolazi do integracije specifičnih čulnih informacija kojima se daje adekvatna emocionalna važnost i kontekst, a električna stimulacija za posledicu ima doživljaje pozitivnih ili negativnih emocija, u zavisnosti o toga koja jezgra su nadražena. Postoje dve amigdale, po jedna sa leve i desne strane mozda, zadužena za emocionalna delanja. Sam značaj amigdale na život čoveka se ogleda u tome da je moguće odstraniti amigdalu, bez ikakvih vidljivih posledica po fizičko zdravlje. Međutim, odstranjivanjem amigdale gubi se moć percepcije emocionalne važnosti događaja, javlja se nezainteresovanost za međuljudske odnose.

LeDuova istraživanja ukazuju na to kako amigdala, koja se ponaša kao svojevrsna ćelija za uzbunu ili „neuronski alarm“, može preuzeti kontrolu nad ponašanjem čak i dok je prefrontalni korteks još uvek u fazi odabiranja adekvatne reakcije. LeDuovo istraživanje pokazalo je da čulni signali iz oka ili uha u mozgu najpre putuju do talamusa, a potom jednom sinapsom do amigdale. Drugi signal (koji prolazi duži put jer prolazi kognitivnu obradu) iz talamusa usmerava se u neokorteks („misleći mozak“), a zatim iz njega u limbički mozak, iz kojeg se odgovarajuća reakcija širi celim telom.

Slika 1. Amigdala

Ovakvo razgranavanje omogućava amigdali da daje odgovor na nadražaje pre neokorteksa, dakle pre nego što neokorteks dobije informacije, uvidi ih i pokrene odgovarajuću usmerenu reakciju. Dakle, ovaj kraći put kojem je potrebno samo dvanaest milisekundi da aktivira amigdalu, može da objasni zašto se neke emocionalne reakcije i uspomene mogu stvoriti bez i najmanjeg svesnog, kognitivnog doprinosa.

2.2. RASPOLOŽENJE I AFEKT

Raspoloženje je unutrašnje duboko i trajno emocionalno stanje koje daje ton i boju percepciji, doživljaju sveta i sebe samog. Raspoloženje utiče na celokupna duševna zbivanja, voljni i nagonski život, opažanje, mišljenje, svest, pažnju, pamćenje i psihomotoriku. Za razliku od raspoloženja, afekt je kratkotrajno, aktuelno emocionalno stanje koje se ogleda u izrazu i mimici lica, tonu i modulaciji glasa, pokretima i ponašanju.

Raspoloženje je, dakle, unutrašnje emocionalo stanje pojedinca, a afekt je spoljni izražaj tog stanja. Raspoloženje oscilira u svakodnevnom, normalnom životu, pa tako može biti nešto tužnije ili veselije, ali se uglavnom održava unutar nekih društveno prihvatljivih granica i osoba ga može kontrolirati.

Međutim, promene raspoloženja koje klasifikujemo kao zdravstveni poremećaj razlikuju se od prethodnog po jačini ispoljavanja od normalnog, po dužini trajanja i nemogućnosti da osoba takvo raspoloženje kontroliše. Raspoloženje može biti trajno sniženo, pa tada govorimo o depresiji, ili trajno povišeno, pa tada govorimo o maniji ili hipomaniji. Ove promenese mogu javiti bez ikakvog očiglednog razloga ili su u očitom neskladu s uzrokom.

2.3. POJAM EMOCIONALNE INTELIGENCIJE

Obzirom na to da je sam pojam emocionalne inteligencije još uvek nov, definica nije čvrsto određena i konstantno se menja i dopunjava. Emocionalna inteligencija označava sposobnost, mogućnost ili veštinu opažanja, procene i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i emocijama drugih ljudi i skupina.
Iako se u psihologiji uticaj emocija na ljudsko ponašanje proučavao godinama, emocionalna inteligencija je postala hit 90-tih godina prošlog veka, kada je Danijel Goleman objavio već pomenuti bestseler „Emocionalna inteligencija“. Goleman je izneo i svoju definiciju, da je to “skup emocionalnih veština koje nam omogućuju da odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvaćanju i poboljšanju samoga sebe”. Ovo je jedina službena definicija, no, ni ona nije finalna i nepromenjiva, jer je sve više novih istraživanja koja se pokreću na ovu temu, a samim tim je i teško dati preciznu definiciju.

Slika 2. Osnovna podela inteligencije

Emocionalna inteligencija se temelji na svesti o vlastitim osećanjima u trenutku u kojem je do njih došlo. To je temeljna emocionalna sposobnost iz koje izrastaju druge, npr. emocionalna samokontrola.
Hauard Gardner (Howard Gardner) razlikuje gotovo sedam različitih oblika inteligencije. Međutim, zbog prirode ovog istraživanja, biće prikazane samo osnovne tri:

1. Racionalna (akademska) inteligencija (IQ) – predstavlja naše kognitivne kapacitete koji nam omogućuju da planiramo, rešavamo probleme, razmišljamo apstraktno, razumemo kompleksne ideje, učimo brže ili sporije kako iz knjiga (tzv. akademsko učenje) tako i iz sopstvenog, ali i tuđeg iskustva. Inteligencija je ono što nam dozvoljava dublje intelektualno razumevanje našeg okruženja i možemo je definisati rečenicom „Ja mislim“.
Tako definisana racionalna inteligencija meri se tzv. testovima inteligencije koji određuju naš koeficijent racionalne inteligencije (IQ). Psiholozi uvek napominju kako su takvi testovi u tehničkom smislu vrlo pouzdani, ali isto tako naglašavaju kako oni ne mere kreativnost, osobnost i ostale bitne razlike među pojedincima, niti im je to namera (barem ne bi trebala biti!).
Tvorac prvog testa za merenje koeficijenta racionalne inteligencije je francuski psiholog Alfred Binet koji je početkom 20. veka osmislio tzv. Binet-Simonov test inteligencije. Test se je provodio u školama, a svrha mu je bila identifikovanje učenika kojima je bila potrebna posebna pažnja pri savlađivanju školskog programa. Dalju razradu i sugestiju kako bi se nivo inteligencije trebao meriti kroz koeficijent inteligencije (IQ) dao je psiholog sa Stanforda, Luis Terman (Lewis M. Terman). Termanov test, koji je on nazvao Stanford-Binetova skala inteligencije jedna je od baza za moderne testove inteligencije.

2. Emocionalna inteligencija (EQ) – predstavlja sposobnost i veštinu uočavanja, prepoznavanja i “upravljanja” vlastitim i tuđim emocijama. Koeficijent emocionalne inteligencije (EQ) predstavlja nadogradnju racionalnog koeficijenta inteligencije, zbog toga što naglašava karakteristike naše emocionalne inteligencije, kao što su npr. sposobnost "čitanja" tuđih emocija i kontrolisanje sopstvenih u skladu sa tim. Emocionalna inteligencija definisala bi se rečenicom „Ja osećam“.

Model emocionalne inteligencije Danijela Golemana sastoji se od par bitnih komponenti:

1. Samosvest – sposobnost “čitanja” sopstvenih emocija i shvatanje kakav uticaj imaju na okolinu
2. Lično donošenje odluka – proučavanje sopstvenih postupaka i poznavanje posledica
3. Upravljanje osećanjima – spoznavanje šta je podloga osećanja
4. Prevazilaženje stresa – naučiti opuštati se i razumeti važnost opuštanja
5. Empatija – razumevanje tuđih osećanja i uvažavanje različitosti mišljenja
6. Komunikacija – razgovarati o osećanjima sa razumevanjem i biti dobar slušalac
7. Samootkrivanje – razumevanje potrebe za otvorenošću i poverenjem, naučiti kada i kako govoriti o svojim osećanjima
8. Pronicljivost – prepoznavanje obrazaca u ličnom i životu drugih ljudi
9. Samoprihvatanje – umeti prihvatiti svoje mane, umeti ceniti svoje vrline
10. Lična odgovornost – preuzeti odgovornost i umeti prepoznati posledice ličnih odluka i reagovanja
11. Samopouzdanje – umeti izložiti svoje brige i osećanja bez ljutnje i pasivnosti
12. Grupna dinamika – spoznati kada pratiti, a kada voditi
13. Rešenje konflikta – model „pobediti/osvojiti“ pri pregovaračkom kompromisu

Goleman je naglasio kako su ljudi rođeni sa određenim nivoom emocionalne inteligencije koji im omogućuje njen dalji razvoj.

3. Duhovna inteligencija (SQ) – treća je komponenta u cjelovitom promišljanju o čoveku. Ona predstavlja ljudsku kognitivnu sposobnost dosezanja viših sfera duhovne svesti, stvaranje smisla u životu, saosećanje, kontemplaciju i refleksiju nad stvarima koje smo učinili te pronalaženje onih koje još moramo učiniti. Dejna Zohar (Danah Zohar) kaže da je to sposobnost pronalaženja energije koja dolazi iz nečega što nadilazi ego, sebičnost i preokupiranost dnevnim brigama. Duhovna inteligencija definisala bi se rečenicom „Ja jesam".

Kako nas u ovom radu prvenstveno zanima emocionalna inteligencija, nema potrebe da dublje ulazimo u definisanje ostalih.

3. KOMPONENTE EMOCIONALNE INTELIGENCIJE

 

Emocionalna inteligencija podrazumeva sledeće sposobnosti:
• Mogućnost motivisanja samoga sebe
• Niski nivo frustracije na događaje
• Obuzdavanje/samokontrola impulsivnosti
• Odgađanje trenutka primanja nagrade
• Regulisanje sopstvenih raspoloženja
• Onemogućavanje uzrujanosti koja može ugušiti sposobnost razmišljanja
• Saosećanje/empatija
Osnovne komponente emocionalne inteligencije su (1):
• Prepoznavanje emocija
• Korišenje emocija
• Razumevanje emocija
• Upravljanje emocijama.

Prepoznavanje emocija je sposobnost pojedinca da prepozna svoje ili tuđe osećaje. Kao osnovni deo emocionalne inteligencije, to je jedan od faktora pomoću kojih se mogu meriti emocionalne sposobnosti jedinke (npr. od ispitanika se zahteva da iz izraza lica osobe prikazanog na ekranu zaključi nešto o raspoloženju i emocijama te osobe). Uopšteno govoreći, postoje dve vrste emocija: svesne i nesvesne. U trenutku kada emocija pređe na svesni nivo osoba može ponovo da proceni situaciju koja je tu emociju izazvala. Na osnovu dobijenog zaključka može se odlučiti na promenu držanja i raspoloženja. To je ujedno i osnovni preduslov za sposobnost odbacivanja negativnih emocionalnih stanja: potištenosti, straha, zabrinutosti i slično.

Ljudske emocije se retko izražavaju rečima. Za intuitivno spoznavanje tuđih emocija ključna je sposobnost interpretiranja izraza neverbalne komunikacije; npr. sagovornikova tona, gesti, izraza lica i čitavog niza nesvesnih kretnji koje napravi tokom razgovora. Neregistrovanje tuđih emocija velik je nedostatak u emocionalnom životu pojedinca, jer svaka vrsta ljudske povezanosti potiče od emocionalnog sklada, kao i empatije. Empatija je osobita vrsta saosećanja, sposobnost uživljavanja u emocionalno stanje druge osobe i razumevanja njenog položaja. Empatija se temelji na samosvesti i samospoznaji - osoba otvorenija prema vlastitim emocijama biće veštija u prepoznavanju i razumevanju tuđih osećaja.
Korišćenje emocija podrazumeva stvaranje emocija koje možemo razložno obrazložiti. Emocije nam mogu i trebale bi pomagati u odlukama i odabirima. Emocionalna osoba će lakše razumeti tuđe osećaje i ponašanje. Sposobna je da sagleda situaciju iz više perspektiva (pa će npr. u prepirki između više ljudi lakše odlučiti ko je u pravu) pa je stoga sklonija i empatiji.
Razumevanje emocija se odnosi na shvatanje i predviđanje šta će se dogoditi pri ojačavanju emocija te kako će druge osobe reagovati na različite emocije, pri čemu je važno da osoba bude sposobna da promatra situaciju s različitih stajališta.
Upravljanje emocijama je složen proces. Potrebno je odabrati pravu emociju, njen intenzitet i smer ka željenom ishodu. Umeće upravljanja svojim emocijama ključna je životna osobina. Upravljanje emocijama podrazumeva prihvatanje emocija umesto njihovog potiskivanja te njihovo korišćenje u svrhu donošenja bolje odluke.
Emocionalna inteligencija ne deluje samostalno nego je usko povezana s psihološkim osobinama karaktera pojedinca, npr. ekstrovertnost, emotivnost. Naime, osoba može biti emocionalno inteligentna bila ona ekstrovertna ili introvertna, emotivnija ili smirenija ali će se njena emocionalna inteligencija drukčije manifestovati u zavisnosti od njenih ostalih osobina. Emocionalnu inteligenciju je moguće uspešno razvijati i unaprediti motivisanim radom na sebi.
Za razliku od akademske inteligencije, koja se može razvijati u određenom dobu i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na uzrast. Svako od nas može da nauči koje su veštine potrebne za, primera radi, uspešan timski rad i, te da ih svakodnevno razvija na radnom mestu. Svako može vrlo uspešno da nauči da komunicira i kontroliše emocije; svako može da spozna sebe ako to želi i ako posveti tome određenu pažnju.
Emocionalna inteligencija samo se donekle može razviti automatizmom (suočavanjem s različitim situacijama tokom odrastanja). Da bi se razvila na pravi način, treba usvojiti znanje i stalno vežbati nove veštine dok ne pređu u naviku. Vežbate li aktivno slušanje, postaćete izvrstan slušalac i poznavalac ljudi oko sebe, što je nenadmašna poslovna i lična prednost.

4. PRIMENA EMOCIONALNE INTELIGENCIJE

Otkako je praksa porazila teoriju o IQ-u kao jedinom merilu pri odabiru kadra, poslodavci traže i dobro plaćaju emocionalno i socijalno kompetentne radnike.
Da akademska, odnosno racionalna inteligencija nije sama po sebi dovoljna za uspeh postalo je jasno kada su se neki mladi menadžeri sa koeficijentom inteligencije (IQ-om) daleko iznad 150 i odličnim diplomama prestižnih fakulteta pokazali potpuno neefikasni, čak do mere da su postali destruktivan element u kompaniji. Bilo je to ozbiljno upozorenje teoriji koja je donedavno jedina smatrana ispravnom, a prema kojoj se smatralo da je za uspešnost u poslu važno jedino izvrsno stručno znanje i nadprosečna inteligencija, što su podupirali i psiholozi tvrdeći da je pri odabiru kadra test inteligencije jedino što treba uzeti u obzir. Decenijama je ovaj stav praksa je stalno demantovala, upozoravajući na to da ljudi s velikim znanjem i intelektualnim sposobnostima nisu nužno i uspešni radnici. Ako je poslodavac zaposlio osobu s najboljim prosjekom ocena na fakultetu, to ne znači da će on ili ona uspešnim radom opravdati poverenje. S druge strane, zaposleni s nešto slabijim znanjem i intelektualnim kapacitetom neretko su iznenadili kvalitetom svog rada. Postajalo je sve jasnije da je za izvrsnost u poslu potrebno još nešto osim znanja i inteligencije, te da je to nešto veoma važno.

Slika 4. Razlike u razmišljanju

U protekle dve decenije psiholozi su proveli niz istraživanja kojima su nastojali saznati koje su to karakteristike potrebne za uspešan rad. Rezultati su izdvojili komunikacijske veštine, prilagodljivost, samokontrolu, motivaciju za rad, delotvornost u grupi, delotvornost u organizovanju, potencijal za vođstvo, kao i primereno intelektualno funkcionisanje, stručnost i iskustvo. Od sedam tih kategorija samo jedna govori o važnosti intelektualnog funkcionisanja, stručnosti i iskustva. Sve druge odnose se na različite aspekte emocionalne inteligencije. Postalo je jasno da je upravo emocionalna inteligencija ključ uspešnosti u poslovanju. Ta vrsta inteligencije se u načelu sastoji od veštine upravljanja sobom i veštine uspešne saradnje s drugima. I jedna i druga veština važne su ne samo za uspešnost poslovanja nego i uopšteno za ostvarivanje životnih ciljeva.

4.1. KORISTI OD PRIMENE EMOCIONALNE INTELIGENCIJE U POSLOVANJU

Prema izvršnom direktoru „Multi-Health Systems“ dr Štajnu (Stein) „IQ je ono što vas zapošljava. Emocionalna inteligancija je ono što vam pomaže da napredujete“.

„Da li će jedna kompanija biti dovoljno spretna da preživi iznenađenja koja nosi sutrašnjica u velikoj meri zavisi od toga da li su njeni lideri – posebno najviše rukovodstvo – sposobni da u uslovima drastičnih promena upravljaju sopstvenim emocijama”, navodi se u zajedničkom radu Danijela Golemana, Ričarda Bojacisa i En Maki.

Razvijanje i primena veština emocionalne inteligencije može biti povoljna po sve zaposlene. Biće navedeno nekoliko primera kako bismo ilustrovali pozitivne strane razvijanja emocionalne inteligencije u jednoj organizaciji (4):

• Izvršni direktori (Executives) moraju svakodnevno donositi odluke koje mogu unaprediti poslovanje njihove firme, ili pak je odvesti u bankrot. Oni se moraju osloniti na veliki broj ljudi, sada više nego ikad, kako bi dostigli rezultate koji će zadovoljiti upravni odbor. Na dinamičnom tržištu današnjice izvršni direktori moraju biti fleksibilni, reagovati brzo, predvoditi svoje zaposlene, inspirišući ih i nadahnjujući. Ovaj neugodan i, nažalost, konstantan pritisak u tim ljudima može stvoriti osećanja anksioznosti, straha, opreza, pa čak i osećaj krivice i depresiju. Pogrešna odluka, nepravovremena odluka ili izostanak odluke može prouzrokovati da javnost podceni kompaniju, onemogućavajući je da dostigne i ostvari svoje planove i očekivanja na berzi. Istraživanja su pokazala da visok nivo poznavanja veština emocionalne inteligencije predstavlja vidljivu razliku koja odvaja uspešne menadžere od onih prosečnih. Poboljšanje ovih veština menadžerima omogućava da predvode hrabro svoje zaposlene, donose promišljene odluke, saosećajući sa svojim zaposlenima, ujedno ih izazivajući da doprinesu postizanju zadatih ciljeva kompanije. Pozitivna, fleksibilna i jaka organizacijska kultura, stvorena od strane ovakvog lidera, privlači talentovane ljude, osigurava poslovne uspehe i stvara trajno uspešno nasleđe.

• Ljudi visokog potencijala (High Potential People) preuzimaju na sebe veliki broj projekata, a vrlo često i ulogu lidera. Često se dešavaju nepredvidive okolnosti koje odlažu ili na drugi način remete kritične poslovne inicijative koje spadaju pod odgovornost ovih ljudi. Oni su u svakodnevnom kontaktu sa kupcima, dobavljačima, ali i konkurencijom, koja je nemilosrdna, često i preteća. Stotine e-mailova zahtevaju urgentnu pažnju. Ovakve situacije mogu dovesti do toga da se ovi ljudi osete anksiozno, prestrašeno i pretrpano poslom. Osećaju frustraciju, jer se stvari ne odvijaju brže i, svakako, brinu da će im svi ti problemi imati uticaja na karijeru. Negativne emocije vode do loših odluka, te se tako dešava da kompanija sa multimilionskim profitom bankrotira. Nedostatak talenta za inovacije utiče na to da kompanija ne razvija nove proizvode, ne uvodi inovacije u ponudu, što na današnjem tržištu neminovno znači krah. Kao i kod lidera, i kod ljudi visokog potencijala važi pravilo da se najbolji u svom poslu od onih prosečnih odvajaju svojom emocionalnom inteligencijom. Što se ranije razviju veštine emocionalne inteligencije, to je verovatnije da će ljudi visokog potencijala, ali i kompanije u kojima su zaposleni, dostići uspeh. Podsticanje razvijanja ovih veština obezbeđuje kvalitetan kadar, sposoban da uvodi nove programe, započinje nove poslove, te obezbeđuje dobit.

• Menadžeri / Nadzorni organi (Managers / Supervisiors)– ponašanje menadžera i nadzornih organa i odnos prema zaposlenima određeno je dešavanjima na tržištu i uspehom kompanije. Oni su u svakodnevnom kontaktu sa zaposlenima koji imaju svoje potrebe, zahteve i očekivanja. Svakako da utiču na stavove, preformance i zadovoljstvo zaposlenih. Stres prouzrokovan trudom da se predvodi i ispoštuju želje tolikog broja različitih ljudi može mnogima biti pretežak. U pokušaju da budu istovremeno nepokolebljivi ali i pažljivi izaziva kod većine ljudi osećaj nekompetentnosti za taj posao. Dokazano je da loš odnos između zaposlenih i njihovih nadređenih ima visok uticaj na poslovanje. Tamo gde nedostaje poverenja, trpe performanse. Menadžeri i nadzorni organi koji imaju razvijenu emocionalnu inteligenciju umeju da vladaju sobom, da budu samomotivišući, kao i da imaju empatiju prema svojim zaposlenima. Emocionalna inteligencija im daje hrabrost da idu čak i protiv pravila u kompaniji, ukoliko je to neophodno, da bi napravili potrebne promene. Svaki zaposleni želi da njegovi nadređeni imaju osećaj za njegove potrebe, da mu pružaju podršku – samo na ovaj način će zaposleni ostati u kompaniji i biti zadovoljni, a samim tim će i poslovanje biti uspešnije.

• Vođe timova / Projektni menadžeri (Team Leaders / Project Managers) su odgovorni za stvaranje i održavanje pozivitnog okruženja tako da različiti ljudi, različitog geografskog porekla, mogu da rade zajedno i dostignu uspeh, odnosno završe projekat u sve kraćem vremenskom roku. Oni moraju da uklone sve prepreke, i unutrašnje i van organizacije, kako bi njihovi timovi postigli uspeh. Rad u politički raznolikom okruženju može izazvati frustraciju, anksioznost, sumnju i mržnju prouzrokovanu zbunjenošću organizacionaim promenama. Timovi i projekti „ispadaju iz koloseka“, probijaju rokove, članovi napuštaju tim, prouzokujući još novih odlaganja. Glavni projekti visokog značaja za organizaciju zavise od vremena i budžeta. Ukoliko vođe timova, odnosno projektni menadžeri vladaju potrebnim veštinama emocionalne inteligencije, to im omogućava da upravljaju timom na pravi način, stvarajući pozitivan stav, eliminišuću prepreke ka uspehu tima. Ukoliko im je lična motivacija razvijena, motivisaće i svoj tim da usvoji visok nivo performansi i dostignuća.

• Sales Professionals (profesionalci u prodaji, ali se i kod nas koristi naziv na engleskom, te neće biti preveden, u daljem tekstu SP) – svi ljudi koji se bave prodajom rade sa velikim brojem različitih, vrlo često „teških“ ljudi. Često se nalaze u nepovoljnim situacijama u odnosu na cene, rokove isporuke i slično. Ovakve situacije svakako da izazivaju anksioznost, strah, frustracije, pa čak i bes na obe strane, dakle i kod kupca i kod prodavca, što može voditi do negativnog kruga emocija, gde se otkazuje prodaja, SP su demotivisani, a kupci nezadovoljni i odlaze. Razvijanje i primena emocionalne inteligencije pruža mogućnost da SP imaju više kolntrole nad njima samima, ali i nad situacijama uopšte. SP nisu tako podložni negativnim uticajima kupaca, mogu ostati fokusirani na ključne stvari i odustaju od prodaje. Istraživanja pokazuju da što je prodavac više optimističan, bolji mu je učinak prodaje. Optimizam vodi ka doslednosti, koja vodi ka novim prodajama. Biti sposoban saosećati sa kupcima oogućava SP da ima bolju komunikaciju, a samim tim da rešava probleme brze, efikasnije i efektnije. Razvijanje snažnog pozitivnog odnosa sa kupcima obezbeđuje viši novi prodaje i bolju saradnju, čak i kada se pojave problemi.

• Timovi (Teams) nose sve veću i veću odgovornost glavnih inicijativa u organizaciji. Pod pritiskom su uspešnog rada sa ljudima koje možda nikada nisu sreli licem u lice, bilo unutar bilo van organizacije. Rokovi su kratki, izvori su deficitarni, tehnologija se rapidno menja, kao i sami članovi tima. U ovakvim uslovima je lako osećati se pretrpano, odbačeno i zbunjeno dešavanjima oko sebe. Normalno je osećati bes kada član tima ne uradi svoj deo posla na vreme, zgroženo kada su izvori prihoda potrošeni, i besno kada se još uvek očekuje da se rokovi ispoštuju. Kohezije timova nestaju, samim tim i njihova efektivnost, te napredak usporava do nazadovanja. Uvođenje programa kasni, pa se dešava da tržište bude preoteto od strane konkurencije. Timovi koji poseduju visoku emocionalnu inteligenciju mogu dramatično skratiti „olujnu“ fazu u formaciji timova. Članovi tima se ponašaju i delaju efektno i efektivno sa svojim ličnim nemirima, ali i sa nemirima svojih zaposlenih, koristeći ih kao snagu za razvoj povezanosti tima i nastanka i održavanja poverenja.Glavni projekti su završeni na vreme i prema planiranom budžetu, a organizacija gradi reputaciju kao dobro mesto za rad i razvoj.

• Službenici korisničkih servisa (Customer Service Representatives) susreću se sa ljutitim, frustriranim kupcima neprekidno u toku svog radnog dana. Oni vrlo često budu verbalno napadnuti, iako sami lično nisu odgovorni za propuste učinjene prema kupcima. Bes, ljutnja i frustracije kupaca mogu izazvati nervozu, bes, ljutnju i zgražavanje i samih službenika. Ukoliko službenici nemaju visok nivo emocionalne inteligencije, razgovor može eskalirati u svađu, te je potrebno mešanje i nadzornog organa. Ili, u težim slučajevima, može kompaniju koštati kupaca, sudeći po tome da istraživanja navode da nezadovoljan kupac prenosi svoje nezadovoljstvo na prosečno 10-15 svojih prijatelja i poznanika. Kada vladaju potrebnim veštinama emocionalne inteligencije, službenici korisničkih servisa vrlo lako upravljaju sopstvenim emocijama i reakcijama na emocije nezadovoljnih kupaca, ostaju smireni, ljubazni i sa iskrenim stavom prema kupcima. Mogućnost saosećanja sa nezadovoljnim kupcima omogućava im brže i efektivnije rešavanje problema i bolju komunikaciju. Stvaranje zadovoljstva kod kupaca povlači za sobom i lojalnost, a lojalni kupci takođe prenose svojim prijateljima iskustva. Veća lojalnost kupaca vodi ka većem profitu.

• Technical Professionals (tehnički profesionalci, stručni profesionalci) su pod konstantnim pritiskom da rade više sa manje izvora, a da to bude brže, bolje i jeftinije. Oni rade mnogo duže od ostalih da završe projekat. Njihov izazov je da kreiraju, inoviraju, budu u interakciji sa velikim brojem ljudi različitih funkcija, i rade poslove koje bi u najvećem broju slučajeva želeli da izbegnu. Ove situacije mogu da izazovu osećaj odbojnosti, ogorčenost, anksioznost, frustracije i stres tokom većeg dela dana, a dalje, ove negativne emocije vode ka stanju u psihologiji poznatom kao „emotional hijacking“ (kidnapovanje emocija), što je psihološki odgovor u mozgu koji bukvalno sprečava ljude da razmišljaju na pravi način. Komunikacija je onemogućena, pravi se sve više grešaka, a kreativnost je blokirana. Ono što TP uče uz pomoć emocionalne inteligencije je nešto što nikada nisu učili u školi: kako da upravljaju sopstvenim emocijama kao odgovorima na ljudsko ponašanje i situacije, kao i kako da izgrade interpersonalne veštine koje im omogućavaju da potraže i dobiju pomoć od drugog stručnog osoblja kada im je potrebna. Snažne veštine emocionalne inteligencije obezbeđuju završavanje projekata na vreme, ali i to da TP poseduju inovativno razmišljanje, najbolje koje je moguće imati.

• Personal (staff) – nejveći izazov sa kojim se sreće najveći broj administrativnog personala je prenatrpanost poslom.Oni su podrška za sve više ljudi koji putuju sve češće i za koje treba obaviti sve više poslova za sve kraće rokove. Novi kompjuterski sistemi, novi zahtevi, nove procedure i pravila – sve ovo izaziva frustraciju, kao i konstantno prekidanje iz minuta u minut, koje je normalna pojava. Razumljivo je zašto su najčešća osećanja personala preopterećenost, zabrinutost, zbunjenost, prestrašenost, pa čak i krivica zbog brojnih zahteva i očekivanja koje oni moraju da ispune. Ova osećanja mogu dovesti personal do toga da se oseća paralizovano zbog svega što treba da obavi. Odugovlačenje postaje vidljivo, broj grešaka raste, a osećaj nemanja kontrole često vodi ka depresivnom stanju, kada zalbe i izostajanja dobijaju na količini, a zdravlje, i psihičko i fizičko, trpi. Emocionalna inteligencija omogućava ljudima da sa lakoćom obavljaju više zahteva, ometanje i kratke rokove. Projekti se završavaju glatko, detalji se ne gube kroz „napukline“ nastale greškama, i profesionalan personal je sposoban da se fokusira na svoj posao.

ZAKLJUČAK

Značaj emocionalne inteligencije je neosporan, ali su ipak saznanja iz oblasti istraživanja emocionalne inteligencije nedovoljno primenjena. Razlog ovakvom stanju nalazi se u tome što još uvek ne postoje neki univerzalni testovi, kao što je slučaj sa akademskom inteligencijom, pomoću kojih se može pouzdano utvrditi koliko je neko „emotivno inteligentan“, kako će se ponašati i reagovati u određenim situacijama.

Postoje određeni psihološki testovi kojima se može približno odrediti karakter osobe i predvideti reakcije, ali se uvek mora imati u vidu da na rezultate ima uticaj i sam kandidat, odnosno on može davati društveno prihvatljive odgovore, želeći da ostavi bolji utisak, ili će zbog stresa prouzrokovanog testiranjem za posao dati uslovno rečeno lošije rezultate od onih koje bi postigao u „kućnim uslovima“.

Ipak, ne sme se zanemariti suština posedovanja veština emocionalne inteligencije, i treba je na sve dostupne načine razvijati na prvom mestu kod sebe, ali i kod svojih zaposlenih. Istraživanja pokazuju da je visoko razvijena emocionalna inteligencija dvostruko važnija od kognitivnih i stručnih sposobnosti zajedno.

Zaključak koji proizilazi iz ovog rada bi se mogao sistematizovati na sledeči način: razvijanje i usavršavanje emocionalne inteligencije omogućava:

• Poboljšavanje lične produktivnosti, unapređujući sposobnost razmišljanja i delanja pod pritiskom, svođenja nepotrebnih osećanja straha, anksioznosti, besa i frustracije na minimum

• Povećavanje satisfakcije poslom – ovladavanje veštinama emocionalne inteligencije omogućava postizanje boljih performansi i dostizanje zadovoljstva sosptvenim učinkom

• Lakši rad sa zahtevnim klijentima i članovima tima – emocionalna inteligencija povećava koherentnost sa drugim ljudima, što svodi vreme protraćeno na svađe i rasprave na minimum

• Postizanje optimalnog balansa posao/život – obavljanje posla na pravi način, dobri interpersonalni odnosi na poslu i bolji učinak zaposlenih daju potreban mir i zadovoljstvo, što znači da van radnog vremena ostaje slobodno vreme, što se pozitivno odražava na psihofizičko stanje.

Slika 5. Posledice usavršavanja emocionalne inteligencije

Danas postoje brojne takozvane consulting kompanije koje se bave prenošenjem veština emocionalne inteligencije, organizujući razne seminare i „team building“-e, na kojima se stiču osnovna saznanja o važnosti emocionalne inteligencije, kao i načini da je podstičemo i razvijamo. No, svakako da se za nekoliko dana ne može napraviti čudo. Mora se imati u vidu da svaki napredak traži vremena i truda, te se tako i postaviti, odnosno sistematski razvijati svaku od veština. Uloženi trud će se višestruko vratiti, već pri prvoj narednoj konfliktnoj, ili na bilo koji drugi način problematičnoj, situaciji.

LITERATURA:

1. Goleman Danijel, „Emocionalna inteligencija“, 2008.
2. Gardner Howard, „Frames Of Mind: The Theory Of Multiple Intelligences“, 1993.
3. Goleman Danijel, Bojacis Ričard, Maki En, „Emocionalna inteligencija u liderstvu“, 2008.
4. Sparrow Tim, Knight Amanda, „Applied Emotional Intelligence: The Importance of Attitudes in Developing Emotional Intelligence“, 2006.
5. Jovanović-Božinov Mića, Živković Momčilo, Cvetkovski Tanja, „Organizaciono ponašanje“, 2003.

WEB STRANICE:

www.savjetovaliste-karlovac.hr
www.wikipedia.org
www.poslovnaizvrsnost.hr
www.adizes.com
www.management-issues.com
www.liderpress.hr
www.svanconsulting.com

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD