TEORIJE LIBIDA | SEMINARSKI RAD IZ PSIHOLOGIJE

OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ PSIHOLOGIJE

Još...

FROJDOVA ANALIZA TEORIJE LIBIDA

Na temelju kliničkih zapažanja Frojdova pažnja bila je usmerena na značaj seksualnosti u stvaranju umnih poremećaja. Hipnotička terapija koju je on primenjivao na histerične bolesnike pokazala je da su zaboravljeni seksualni doživljaji često bili koren teškoća.
Frojd je zaključio da, dok seksualni nagoni lako mogu biti vezani za raznovrsne predmete, a seksualno uzbuđenje i zadovoljenje može se ostvariti na razne načine, dotle seksualni instinkt sam po sebi nije jednostran. Seksualnost nije instiktivni nagon usmeren prema suprotnom polu čiji je cilj genitalno zadovoljenje. Osim usnog i čmarnog nagona, Frojd ustanovljava i druge sastavne nagone seksualnosti – sadizam i mazohizam, egzibicionizam i voajerizam.
Ukratko, Frojd je umnogome doprineo našem poznavanju raznovrsnosti faktora koji mogu podsticati seksualni nadražaj ili mogu postati uslov za zadovoljavanje.
Faza razvića seksualnosti ili teorija libida počinje već od treće godine života, a manifestuje se kroz prve nadražaje polnih organa, redovno pojavljivanje perioda infantilne mastrubacije odnosno genitalnog zadovoljenja. Seksualni ciljevi ovog životnog doba u najprisnijoj su vezi sa istovremenim seksualnim izražavanjem. Za teoriju libida je, po Frojdu, najinteresantnija faza razvića seksualnosti. Naime, pomoću temeljnog psihoanalitičkog ispitivanja neuroza kod odraslih, bilo je moguće otkriti i one faze u razvoju libida koje su dalje unazad. Iz toga možemo reći kako se seksualni život formira, još u detinjstvu, pre nego što nastane primat genitalija, koji se priprema u prvoj infantilnoj epohi pre doba latentnosti (između 7 i 11 godine), a trajno organizuje počev od doba puberteta.
“U tom prvom vremenu postoji neka vrsta labave organizacije nazvana PREGENETALNA. Ali u pročelju te faze nisu genitalni parcijalni nagoni već sadistički i analni nagoni. Suprotnost muškog i ženskog ovde još ne igra nikakvu ulogu; namesto nje dolazi suprotnost između aktivnog i pasivnog, koja se može nazvati pretečom seksualne polarnosti a sa kojom se kasnije i spaja. Ono što nam se u radnjama te faze javlja kao muško, kad ih posmatramo sa gledišta genitalne faze, pokazuje se kao izražaj jednog nagona osvajanja koji lako prelazi u svirepo. Težnje sa pasivnim ciljem vezuju se u to doba za vrlo značajnu erogenu zonu oko izlaza creva. Nagon za gledanjem i znanjem počinje se snažno javljati, genitalni organ učestvuje u seksualnom životu u stvari samo u svojoj ulozi kao organ izlučivanja mokraće. Sadističko-analna organizacija je najbliži prethodni stupanja za fazu primata genitalnih organa. Iza sadističko-analne faze u razvoju libida dobijamo još jedan pogled na jedan raniji, još primitivniji stupanj organizacije, na kome erogena zona usta izigrava glavnu ulogu. Radi se, naravno, o sisanju”. (S. Frojd “Uvod u psihoanalizu” str. 306)
Tokom tih faza dolazi do interakcije sa okolinom i do javljanja određenih karakteristika koje su posledica te interakcije sa okolinom, a koje rađaju određene karakteristike ličnosti.

I FAZA – ORALNA FAZA sastoji se iz dva stadijuma:

1. oralno-pasivni stadijum koji je vezan za sisanje. Vreme ove faze je prva godina života. Libidalno zadovoljstvo dolazi od nadraživanja usne šupljine i usana od unošenja, gutanja i griženja majčine dojke. Ona se zajedno sa sopstvenim ustima, doživljava kao neraskidiva celina. Seksualno zadovoljstvo u ovoj fazi je povezano sa funkcijom ishrane. Detetu je sisanje potrebno ne samo zbog zadovoljenja nagona gladi, već i radi smirivanja napetosti i erotskog zadovoljstva. O erotskom zadovoljstvu u sisanju najbolje svedoči fenomen dečijeg sisanja prsta (ili nekog predmeta) izvan situacije dojenja. Karakteristike kod odraslih osoba koje su prouzrokovane zbog preteranog uživanja u sisanju su: optimizam, pasivnost i zavisnost od drugih, željom za stalnim dohotkom, darežljivost, socijalnost, vedrinu. Frustracije u ovoj fazi su: pesimizam, zavisnost, nestrpljivost, neprijateljski stav, “lepljenje” za druge osobe.
2. oralno-agresivni stadijum, vezan je za razvoj zuba. Javlja se na uzrastu od šest meseci. Dete uživa u griženju i razaranju objekta koji unosi. Karakteristike fiksiranosti za ovu podfazu su: sarkazam, peckanje rečima, ironičnost, preferencija za čvrstu i jaku hranu itd.

II FAZA – ANALNA FAZA

počinje u drugoj godini života i u ovoj fazi glavna erogena oblast je analna zona. Zadovoljstvo dolazi od pražnjenja creva, s jedne i kontrole sfinkstera, s druge strane. Navikavanje na čistoću predstavlja jednu od prvih socijalnih zabrana libidalnog zadovoljstva. Analna faza je značajna za socijalizaciju jer se tada dete prvi put dobrovoljno odriče nagonskog zadovoljstva, za roditeljsku ljubav. I ova faza se sastoji iz dva stadijuma:
1. analno-ekspulzivni stadijum
2. analno-retentivni stadijum.

Od ishoda prolaska kroz ovu fazu zavisi ne samo dalji razvoj libida već i formiranje analnog karaktera. Karakteristike su: tvrdoglavost, škrtost i urednost.

III FAZA – URETRALNA FAZA

se smatra početkom falusne faze. Nastanak ove faze je vezan za vreme navikavanja na izvršavanje mokrenja. To navikavanje nekad ne uspeva (simptom noćne enureze) koji kod neke dece duže traje. Enureza stvara osećaj stida. Dete stid prevazilazi na različite načinje: poricanjem, laganjem itd., a kompenzuje ga izrazitom ambicioznošću (radi se o nezdravoj ambicioznosti).

IV FAZA – FALUSNA FAZA

Od treće do pete godine dete svoj libido sve više usmerava na sopstvene genitalije, tačnije, na simbolički reprezent muških genitalija, na falus. Ovaj interes vodi dete do infantilne onanije. Dečak uživa da pokazuje i da se igra sa svojim penisom, dok devojčica nalazi zadovoljstvo u onome što je neka vrsta zamene, a to je klitoris. U ovom periodu devojčica, koja je fascinirana penisom, veruje da je kastrirana i istovremeno oseća snažnu zavist za penisom. Dete je u ovoj fazi pod snažnim utiskom opozicije imati penis – biti kastriran; ovom alternativom obeleženo je njegovo mišljenje o seksualnosti i na njoj se zasniva njegovo “razlikovanje polova” (devojčica je kastrirani dečak). Na vrhuncu razvoja dečje seksualnosti, u falusnoj fazi, javlja se prvi ozbiljniji konflikt u životu deteta – dete se zaljubljuje u roditelja suprotnog pola dok je roditelj istog pola rival. Kompleks koji se javlja kod dečaka naziva se edipov kompleks a kod devojčica elektra kompleks.

V FAZA LATENCIJE

Period ove faze je od 7 do 11 godine. U ovoj fazi seksualni nagon se smiruje.

VI FAZA – GENITALNA FAZA

je završni stadijum u razvoju libida. U ovoj fazi osoba je prevazišla ranoinfantilni izbor objekta i autoerotske načine zadovoljenja, pa je libido usmeren na strani, nesrodnički heteroseksualni objekt. Genitalna faza nastupa u pubertetu kada se obrazuje normalna, zrela ili genitalna seksualnost.

Frojd 1920. godine umesto libida uvodi dve motivacione sile eros i tanatos, instinkt života i instinkt smrti.
Dakle, seksualni život odnosno funkcija libida, ne pojavljuje se kao nešto gotovo niti ostaje u daljoj fazi života nepromenljiva, nego prolazi kroz čitav niz sukcesivnih faza koje nisu slične jedna drugoj, a obrt nastaje potčinjavanjem svih parcijalnih seksualnih nagona pod primat genitalija.

ANALIZA TEORIJE LIBIDA PO VIĐENJU KAREN HORNAJ

Po tumačenjima Karen Hornaj, Frojd je doprineo našem poznavanju raznovrsnosti faktora koji mogu podsticati seksualni nadražaj, međutim, on nije dokazao da su ovi faktori sami po sebi seksualne prirode, pa iz svega Hornaj zaključuje da pojam libida nije potvrđen. Hornaj dalje tvrdi da pravi značaj Frojdovog naučnog istraživanja leži u učenju o pretvaranju instikata koji omogućuju da se libidnom izvoru pripisuje većina karakternih crta, stremljenja i stavova prema sebi i drugima.
“Pretpostavka da su izvesna osećanja ili nagoni namerno inhibirani izrazi seksualnosti sadrži izvesne dragocene kliničke nalaze. Privrženost i nežnost mogu biti namerno inhibirana seksualnost, mogu biti preteča seksualnih želja, a seksualni odnos može postati čisto afektivan... Međutim, ne postoji nikakav dokaz za uopštenu tvrdnju da su stoga sve težnje ka osećanju ili sili namerno inhibirani instiktivni nagoni. Nije potvrđeno da osećanje ne može izrasti iz ranih nelibidnih izvora... Ono što je potpuno zanemareno jeste da potreba za privrženošću može biti sredstvo protiv anksioznosti, i tada je u pitanju potpuno drugačija pojava, koja u suštini nema nikakve veze sa seksualnošću, i ako može biti seksualno obojena... ” (K. Hornaj “Novi putevi psihoanalize” str. 39).
Po mišljenju Karen Hornaj glavna karakteristika i glavni nedostatak jeste da je teorija libida teorija o instiktu. Po mišljenju Hornaj ovakva teorija stvara iluziju da su libidne manifestacije krajnji izvor svih težnji. Po psihoanalizi “duboka” su samo takva tumačenja koja pokazuju pretežno biološke korene neke težnje, dok Hornaj smatra da ovakva shvatanja čine iluziju koju rabaju teorijska predubeđenja. Ova iluzija je štetna iz tri razloga:

1. Doprinosi izopačenoj predstavi o ljudskim odnosima
2. “Predstavlja iskušenje da shvatimo celu mašinu na osnovu jednog točka, umesto da pokušamo shvatiti kako međusobni odnosi svih delova dovode do izvesnih efekata i da u tom procesu takođe shvatimo zašto je baš tako” (K. Hornaj “Novi putevi psihoanalize” str. 48)
3. Vodi ograničenjima terapije jer ne može se menjati ono što je biološki određeno.

Karen Hornaj smatra da je teorija libida predstavljala konstruktivno uputstvo za ostvarivanje izvesnih opservacija. Omogućila je da sagledamo značaj seksualnih teškoća bez predrasuda. Teorija libida bila je prva teorija koja je prepoznala sličnosti između karakternih crta i seksualnih osobina. Problem po mišljenju ovog psihologa je u tome što je ova teorija značajna na teorijskom nivou i da je tek treba dokazati. Smatra da ono što se iznosi kao dokaz jesu generalizacije dobrih zapažanja.
Bitno kao razlika u pogledima je što Frojd pretpostavlja neodoljive potrebe neurotičara kao instikte ili njihove proizvode. Hornaj ovim potrebama ne pripisuje instiktivnu osnovu već potrebe nastaju iz potrebe deteta da se uhvati u koštac sa jednom sredinom koju je teško zadovoljiti, a njihova moć proizilazi iz činjenice što su one jedino sredstvo koje omogućuje individui osećaj bezbednosti.

TEORIJA LIBIDA PO TUMAČENJU KARLA GUSTAVA JUNGA

Osnovno neslaganje između Junga i Frojda upravo je pojam LIBIDA. Pojam libida Frojd je preuzeo od Mola, lekara i seksologa koji ovaj pojam definiše kao “polni nagon”, “seksualni afekat” ili “psihičko zadovoljstvo”. Teškoće koje se, međutim, već od početka postavljaju ovakvom stremljenju proizilaze iz specifičnog kvaliteta polnog nagona u odnosu na druge nagone. Tako je libido već kod Frojda postao pojam sa dvostrukim značenjem (kvantitativno i kvalitativno).
Smatrajući ovo gledište suviše uskim, Jung je libidu pridavao univerzalnu formu energije (psihičku i biološku). Kao što se u fizici govori o energiji i njenim načinima ispoljavanja (elektricitet, svetlost, toplota, itd.), isto se može tumačiti i u psihologiji.
“Libido je afekat i emocija, produktivan ili destruktivan, svestan kao i nesvestan, podleže svim nagonskim stremljenjima, pri čemu sam nije nagon. Libido može da regredira, da bude zaustavljen, kanalisan, potisnut, rascepljen ili preobražen, da sklizne u kolektivno nesvesno i da se otkriva preko simbola” (K. G. Jung “Lavirint u čoveku” str. 13).
Nagon je uopšte i za Frojda kao i za Junga tajanstvena manifestacija života psihičkog i fiziološkog karaktera. Dinamična zbivanja u libidu nastaju za Frojda iz suprotnosti principa zadovoljstva i nezadovoljstva, dok se za Junga one odigravaju u jednom zatvorenom “međusobno komunicirajućem sistemu” koji reguliše sam sebe (tzv. kompenzacija).
Pojam libida ili psihičke energije, kako ga Jung primenjuje pretpostavka je normalnog funkcionisanja celokupnog psihičkog života. On služi za opisivanje svih događaja u psihi i naročito u onome što je za psihu karakteristično, a to je univerzalna snaga suprotnog. Sve u životu, pa i u psihi čoveka podvrgnuto je apsolutno zakonu suprotnosti. Libidinozna energija pokušava iz parova suprotnosti samoregulacijom ili kompenzacijom da razreši ove suprotnosti i da postigne relativnu ravnotežu. Energetsko kretanje nastupa uvek kada je data neka potencijalna razlika. Energija ne može da se izgubi, jer “izgubljena” energija svesnog života oživljava nesvesne sadržaje. U ovom energetskom kretanju možemo da razlikujemo progresivno i regresivno kretanje. Ovom dvostrukom aspektu svih psihičkih zbivanja Jung ostaje nepokolebljivo veran.
Jung libido ne vezuje za seksualnu definiciju, za njega je libido skraćeni izraz za “energetski način posmatranja”. U svom delu “PRIKAZ PSIHOANALITIČKE TEORIJE” 1913. godine je kazao “Libido sa kojim operišemo, ne samo da nije nešto konkretno ili poznato, već je to upravo jedno X, čista hipoteza, jedna slika ili tantuz, isto tako malo konkretno shvatljiv kao i energija fizičkog sveta predstava.” (K. G. Jung “Lavirint u čoveku” str. 59-60).

ZAKLJUČAK

Teorija libida je jedna od najznačajnijih teorija svih psiholoških pravaca. Nekima je ona osnova čitave teorije, dok je drugi odbacuju kao nebitnu činjenicu za razumevanje čoveka. Ono što se nameće kao zaključak je da je ona nezaobilazna tema u teorijama psihologije.
Najveću pažnju zaslužuje Sigmund Frojd, koji je smelo izneo svoje shvatanje značaja libida, i kao što sam navela u radu, pripisuje mu osnovu za razvoj karakternih crta svakog čoveka. Tek nakon Frojda čovek se sagledava i kao seksualno biće gde razni poremećaji u ovom razdoblju dovode do neuroza, frustracije i sličnih poremećaja. Moje shvatanje je da je isuviše generalizovao funkciju libida i pridružujem se neofrojdisti Karen Hornaj, koja uvažava funkciju libida ali i modifikuje teoriju pridavajući veći uticaj porodici u prevazilaženju osećaja strepnje kod deteta. U slučaju nerazjašnjene strepnje dete ne razvija osećaj o sebi i strepnja se produžava a prilagođavanje se sagledava u vidu neurotičnih potreba. U ovom radu sam ukratko prikazala i stanovište začetnika analitičke psihologije K. G. Junga, (koji je takođe kao i K. Hornaj bio učenik Frojda), kojem je glavno neslaganje sa Frojdom bio baš ovaj pojam koji je kod Junga dobio veći značaj pridenuvši mu ime “PSIHIČKA ENERGIJA”.
Ova teorija se još uvek pokušava dokazati i u pomenutim pravcima samim tim ovo je dokaz koliko je ova tema pogodno tle za mnoge rasprave o poremećajima, pogotovo neurozama, i uopšte za bolje shvatanje čoveka.

LITERATURA

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

TEORIJE LIBIDA PO PSIHOANALIZI, NEOFROJDIZMU I ANALITIČKOJ PSIHOLOGIJI