OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ PSIHOLOGIJE |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
EMOCIJE - RAZVOJ I KARAKTERISTIKE
U životu odrasle osobe emocije imaju veliku ulogu, a njihov značaj u razvitku
deteta je još veći. One su propratni doživljaji drugih stanja i procesa,
ali su i motiv i pokretač ponašanja. Ako su česte i intenzivne, negativne
emocije mogu se pojaviti ozbiljne smetnje u psiho-fizičkom razvoju, a
mogu uzrokovati i ozbiljna psihosomatska oboljenja. Pravilan emocionalni
tretman dece i omogućavanje da doživljavaju pozitivne emocije u velikoj
meri doprinosi njihovom sveobuhvatnom razvoju ( Manojlović, Mladenović
2001).
EMOCIJE
Ljudi
nisu samo racionalna bića koja svoje postupke i želje sprovode samo na
osnovu umnog mišljenja i zaključivanja. Mnogi postupci su izazvani i drugim
činiocima, kao što su emocije ili osećanja. Emocije se mogu definisati
kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima,
ljudima, događajima, i prema sopstvenim postupcima.
Emocija je uvek reagovanje bića na neko zbivanje. Zbivanje se opaža i
izaziva osećanja. Osećanja se javljaju u situaciji kad biće proceni da
se dešava nešto značajno i važno. Ono što su refleksi za telo to su emocije
za psihu ( Milivojević 1993. ).
Zoran Milivojević daje definiciju emocija: „Emocija je reakcija subjekta
na stimulus koji je ocenio kao važan, a koja visceralno, motorno, motivaciono
i mentalno priprema subjekat za adaptivnu aktivnost.“
Postoji veliki broj izraza kojima se izražavaju osećanja i različiti doživljaji
u kojima osećanja imaju bitnu ulogu. Postoje emocionalna stanja kao što
su: radost, strah, žalost, ljubav, ljubomora, simpatija, ponos, stid,
briga, strepnja i druga. Emocije su u toku svog razvoja propraćene spoljnim
i unutrašnjim promenama. Spoljni znaci emocija su: izraz lica, telesna
napetost, glasovne reakcije i slično. Unutrašnji pratioci su karakteristične
promene u radu pojedinih organa. Kod snažnih emocija javljaju se promene
kod disajnih i probavnih organa i u radu žlezda. Kao posledica nekog emocionalnog
stanja može da se javi kod čoveka crvenilo ili bledilo lica, smeh, plač,
povlačenje u stranu ili približavanje, zagrljaj ili napad i tako dalje.
Emocije se kod dece javljaju veoma rano, u početku su još ne diferencirane.
Sa razvojem deteta njegove emocije se ispoljavaju na određen način. Kako
se dete razvija i njegove emocije sed sve više diferenciraju. Kod odraslog
čoveka na emocionalne reakcije dosta utiče iskustvo ( osobe, predmeti,
događaji iz života ).
RAZVOJ EMOCIJA
Čovek ima bogat emocionalni život. Postavlja se pitanje, da li čovek nasleđem
donosi na svet sve emocije koje se kod njega javljaju ili se one stiču
u toku života. Raznim ispitivanjima i razmatranjima dolazi se do zaključka,
da razvitak emocija zavisi od nasleđenih osnova i od iskustva i učenja.
Da bi se proverilo da li su određeni oblici ponašanja usled emocionalnih
reakcija urođeni, to treba da se javi i kod dece koja nisu u mogućnosti
da to ponašanje i nauče. Postoje deca koja žive u „prirodnoj“ izolaciji,
jer su gluva ili slepa od rođenja. Ta deca su lišena doživljaja do koji
se dolazi slušanjem ili gledanjem. Ipak i kod te dece mogu da se jave
emocionalne reakcije istovetne sa reakcijama normalno razvijene dece.
Možemo zaključiti da u razvoju emocija važnu ulogu ima sazrevanje. Primarne
oblike ispoljavanja emocija određuju faktori nasleđa, ali značajnu ulogu
ima i socijalna sredina u kojoj dete sazreva, uči i vaspitava se.
KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA U RANOM DETINJSTVU ( do tri godine)
Kod dece emocije se iz dana u dan proširuju i produbljuju. Deca emocije
izražavaju spontano i jednostavno.
Razvojni psiholozi ( Bridžes ) smatraju da kad se dete rodi primarna reakcija
je uzbuđenje. Kasnije se javljaju emocionalne reakcije kroz faze:
1. Difuzno uzbuđenje se javlja odmah posle rođenja.
2. Nelagodnost i zadovoljstvo se izdvajaju iz difuznog uzbuđenja do trećeg
meseca života. Nelagodnost je slična prvobitnom emocionalnom uzbuđenju,
a zadovljstvo je nova emocionalna reakcija.
3. Gnev, gađenje i strah se javljaju negde između trećeg i šestog meseca.
Gnev i gađenje se izdvajaju iz nelagodnosti do petog meseca a strah do
sedmog meseca. Iz emocije zadovoljstva se javlja razdraganost i ljubav
ili naklonost prema odraslima, između desetog i dvanaestog meseca. Oko
petnaestog meseca se javlja ljubomora i naklonost prema deci.
Ovaj razvoj emocija u toku prve godine života se po pravilu javljaju tim
redosledom. Što znači da su rezultati sazrevanja i pod uticajem su faktora
nasleđa ( Hrnjica 1994. ).
Diferencijacija emocija kroz sazrevanje može da kasni kod dece koja nisu
mogla da nauče emocije ( od rođenja slepa i gluva ) ali da na sličan način
emocionalno reaguju. Dete se ne rađa sa emocijama, ali na njihov razvoj
utiče pored sazrevanja i učenjem. Deca stiču emocije podražavajući odrasle
i putem uslovljavanja. Na primer deca se plaše istih stvari i pojava kao
i njihovi roditelji – procesom spontane imitacije ponašanja.
Uslovi za javljanje pojedinih emocija iz razlike u njihovom izražavanju
dati s u nasleđem, ali uz koje će se situacije i kakve emocije javiti
zavisi od učenja.
Može se reći da se osnovne emocije razvijaju na osnovu nasleđa, a specifične
emocije, to jest one koje se javljaju u određenoj situaciji, da se javljaju
učenjem ( Rot 1983. ).
Pijaže naglašava da intelektualni razvoj utiče na emocije. Razvoj inteligencije,
pamćenje i mašta takođe utiču na razvoj emocija. Što je detetova mašta
razvijenija i emocionalni život postaje raznovrsniji. Pamćenje pomaže
da se zapamte pojedina osećanja i da ih se duže sećamo.
Kada se govori o fiziološkim faktorima koji utiču na emocionalni razvoj,
to je onda razvoj kortikalnih centara i to čeonog režnja. Na emocije deteta
utiče i rad nadbubrežne žlezde to jest lučenje adrenalina i noradrenalina
kao i rad drugih endokrinih žlezda. Ovi hormoni imaju veoma važnu ulogu
u nastanku straha i besa i utiču na ukupnu aktivnost deteta ( Đorđević
1988. ).
Emocije kod dece u ranom detinjstvu su proste, spontane, nisu uzdržane
i odmah nalaze odgovarajući izraz. Sa vaspitanjem dece dolazi do nekih
promena. Vremenom emocije gube svoju ne diferenciranost i dete postepeno
počinje da uči i da se uzdržava od nekih emocija, a samim tim stiče vlastiti
način izražavanja.
Dečije emocije su:
- Kratkotrajne – traju svega nekoliko minuta, a onda
iznenada izčeznu. Deca se brzo razljute, brzo im prolazi veselo i tužno
raspoloženje.
- Prolazne – deca naglo prelaze od suza u smeh i obrnuto,
od ljubavi na ljubomoru i obrnuto, od smeha u ljutnju i obrnuto.
- Snažne – naročito ljutnja, strah i radost se kod dece
izražavaju velikim intenzitetom.
- Česte – veoma često deca emocionalno reaguju na razne
stvari na koje odrasli i ne reaguju.
- Različito reaguju na iste emocije – što zavisi od njihovog
doživljaja i iskustva. U istim emotivnim situacijama svako dete reaguje
na drugačiji način. Neka deca se skrivaju, druga plaču, a neka traže majku
kad osete strah.
- Dete ispoljava svoja osećanja – ne kriju emocije, to
jest nisu u stanju da se suzdržavaju.
- Sa uzrastom deca sve više kontrolišu svoje emocije
– što je dete starije razmišlja o posledicama svog postupka.
- Postoje promene u jačini izražavanja emocija kod dece
pa neke postaju jače ako su bile slabije i obrnuto.
Vremenom deca sve više sama kontrolišu svoje emocije i ponašanje.
KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA ( od tri do šest
godina )
U predškolskom periodu dete je izrazito emotivno. Osećanja deteta u ovom
periodu su spontana i labilna. Za emocionalni razvoj deteta od velikog
značaja je sredina u kojoj živi a naročito atmosfera u porodici. Ako je
sredina u kojoj dete živi povoljna i prijatna kod dece će se više javljati
ljubav i radost, a ako je nepovoljna dete postaje gnevnije, strahuje,
i nije radosno. U ovom periodu najčešće do izražaja dolazi gnev, strah,
ljubav, ljubomora, radost i ponekad žalost. Razvoj pojedinih osećanja
nije isti kod sve dece.
Gnev. Ovo je često osećanje kod dece. Psiholozi su dosta
proučavali gnev i njegove uzroke. Rezultati su pokazali da dete gnevno
reaguje kada ga odrasli sputavaju u nekoj aktivnosti, vređaju ili nepravedno
kažnjavaju. Isto su tako gnevni kada ih njihovi vršnjaci vređaju, otimaju
im igračke i sprečavaju u njihovim aktivnostima. Predškolsko dete dosta
ispoljava gnev u situacijama kada se navikavaju na toalet kod oblačenja,
odlaženja na spavanje, pranja kose i češljanja. U ovom periodu češće se
pojavljuje gnev kod dečaka nego kod devojčica. Uz gnev počinje i verbalna
agresija, govore ružne reči rugaju se i slično. Dokazano je da gnev ne
traje duže od nekoliko minuta i posle toga je opet sve u redu. Roditelji
ne bi trebali da reaguju na dečji gnev, jer će ono samo da prestane kad
dete uvidi da s njim ništa ne postiže.
Strah. Jedna od najčešćih emocija kod dece do sedme godine,
a posle toga učestalost straha se smanjuje. Dete sa godinama i sazrevanjem
razvija moć zaključivanja, razumevanja, predviđanja i mišljenja i sve
manje se plaši nepostojećih stvari i situacija. Neki naučnici tvrde da
strah od velikog psa, zmije, i mraka ostaju duže. Od realnih strahova
ostaje strah od bolesti, samoće, smrti, besnog psa i razbojništva. Strah
jače pogađa dete ako je doživelo neki emocionalni potres ili neprijatni
događaj. Pojave koje prate pojavu straha su: drhtanje, promena glasa i
kretanja ili izraza lica. Stalan strah može da prouzrokuje psihosomatska
oboljenja. Razlozi i uzroci straha mogu biti različiti. Može se javiti
kao posledica nekog neprijatnog doživljaja, na primer strah od medicinskog
osoblja ili osoba u belom, ili neke životinje. Strah se može steći imitacijom
odraslih iz dečje okoline koji se plaše određenih pojava, životinje i
slično.
Deci treba pomoći da prevaziđu strah, a za to je najbolji način da upozna
ono čega se plaši i da ovlada situacijom u kojoj se nalazi.
Radost i smeh. Deca kada su sretna i zadovoljna vole
da se raduju i smeju. Radost se više ispoljava kada su deca u društvu
nego kada su sama. Vesela deca više vole da se igraju sa decom koja su
slična njima nego sa mirnom i povučenom decom. Radost kod dece se javlja
kada je pohvaljeno, kada je uspelo u nekim aktivnostima, a naročito ih
veseli uspeh u igri, ispunjenje želja, pokloni i slično. U ovom periodu
deca vole humor, šale, smešne priče i događaje. Kada su prijatni, povoljni
sredinski uslovi onda je tužno i žalosno raspoloženje ređe od radosnog.
Međutim kada su nepovoljni uslovi u sredini gde dete boravi onda je dete
tužno. Dete je žalosno ako oseća da ga ne vole, ako ga kažnjavaju, ako
ne postiže uspeh u igri i nekim aktivnostima. Plahovita deca su najčešće
žalosna. Tužno dete oseća potrebu da se nekom poveri i traži osobu od
poverenja. Nekada dete se obraća i poverava igrački ili zamišljenom prijatelju.
Žalosno dete nema nikakvih interesa, nije mu stalo ni do čega, plače i
miruje. Bitno je da ta emocija kratko traje.
Ljubav. U predškolskom periodu ljubav se razvija u srećnim
porodicama. Prva ljubav se pokazuje prema majci i važna je jer dete na
osnovu te ljubavi gradi poverenje u sebe i osećaj sigurnosti. Dalje u
ovom periodu ljubav deteta se produbljuje i postaje trajna jer dete počinje
da shvata vrednost svojih roditelja. Dete postaje u svojim osećanjima
manje egocentrično. Počinju da se razvijaju prijateljstva, to jest privrženost
za druga i drugaricu.
U ovom periodu polako se prekida velika vezanost za porodicu što je važno
za dalji emocionalni razvoj deteta. Dete pokazuje ljubav prema osobama
koje ga čine sretnim i zadovoljnim i kad osete da ga vole. Ne može dete
da voli nekoga kad oseti da je hladan prema njemu. Ljubav roditelja je
veoma značajna za uspešan razvoj dečje ličnosti i neophodna za vaspitanje
zdravog, emocionalnog života deteta ( Đorđević 1988. ). Detetova ljubav
može biti usmerena i prema stvarima ili životinjama a ne samo prema odraslima
i deci. Bitni su i izrazi ljubavi u verbalnom iskazivanju i milovanja
i maženja, jer detetu je to potrebno. Ljubav prema nekome dete ispoljava
dodirivanjem, grljenjem, ljubljenjem, i težnjom da se igra i razgovara
sa osobom prema kojoj oseća ljubav ( Manojlović i Mladenović 2001. ).
Ljubomora. To je vrlo česta složena emocija. U sklopu
ljubomore postoje i druge emocije, kao što je strah, bol, ljutnja, bes,
sažaljenje prema samom sebi i potištenost. Ljubomora se javlja kao reakcija
na mogući ili pretpostavljeni gubitak ljubavi ili zbog nepravilnog vaspitanja
dece u porodici to jest da se jednom detetu više poklanja pažnja. Najviše
su ljubomorna deca od dve do pet godina i devojčice više od dečaka. Ljubomora
se ispoljava na više načina, a deca na nju reaguju otvoreno ili prikriveno.
Otvoreno reagovanje je kad fizički i verbalno dete napada, vređa, duri
se i plače. Kada dete reaguje na ljubomoru prikriveno ponaša se čudno,
odbija da jede, pretvara se da je bolesno ili je neraspoloženo. Javlja
se noćno mokrenje nesanica, mucanje ili slično. Svako dete na sebi svojstven
način ispoljava ljubomoru i sve te njegove reakcije su nesvesne. Mogući
razlozi za ljubomoru su: rođenje drugog deteta, prevelika roditeljska
očekivanja od deteta i upoređivanje jednog sa drugim detetom koje je uspešnije.
Ljubomora može da se javi i na oca, jer deca često prisvajaju majku, pa
joj ne dopuštaju da pokazuje naklonost prema ocu. Kod dece starijeg predškolskog
uzrasta ljubomorne reakcije su više indirektne. Starija deca zadirkuju
ili terorišu mlađu decu i tvrde da nisu ljubomorni. Ljubomora je u suštini
negativna emocija, ali može da ima pozitivnu stranu i da posluži kao podsticaj
za veći uspeh i trud.
Faktori koji utiču na razvoj emocija
Poznato je da se emocije javljaju kad ih nešto podstiče ili izaziva. Da
bi se dečje emocije kontrolisale potrebno je da znamo faktore koji ih
izazivaju ili sprečavaju.
Umor – kada je dete umorno onda je plačljivo i svadljivo.
Ako je dete mlađe umor onda ima veći uticaj.
Bolest – bolest na decu utiče negativno, bolesno dete
je razdražljivo.
Događanja – u neko doba dana dete pokazuje jače emocionalne
reakcije. To je obično pred spavanje ili obrok. Ako se redosled spavanja
ili hranjenja poremeti to dovodi do pojačanog ispoljavanja emocija.
Stav roditelja – kod razvoja emocija presudan faktor
je stav roditelja. Negativne emocije se javljaju ako je dete zanemareno
ili mu se poklanja previše pažnje ( „razmažena deca“ ).
Društvena sredina – sredina u kojoj dete živi utiče na
njega. Boravak sa osobom razdražljive prirode utiče da i dete bude razdražljivo,
a ako živi sa smirenom osobom dete će naučiti da ne bude sklono razdraživanju.
KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA SREDNJEG DETINJSTVA ( od 6 / 7 god. do
10 / 11 god. )
Kod dece u ovom periodu je bogatiji emocionalni život i nastaje dalja
diferencijacija emocija. Osećanja su stabilnija, mada sklona menjanju
u kratkim vremenskim razmacima.
Kod gneva se gubi egocentričnost. Deca su gnevna i kad se dogodi nepravda
njihovim roditeljima ili drugovima.
Ljutnja je ređa nego pre. Ljute se uglavnom za svoje neuspehe, nepravde,
poniženja i slično. Ljutnja kratko traje i deca zaborave na šta su se
ljutila. Deca ovog uzrasta su najčešće vesela, vedra i samouverena. Dečaci
mogu da budu i drski pored samouverenosti. Zbog svog optimizma i vedrosti
deca su sklona stalnoj aktivnosti. Škola razvija kod dece nova osećanja:
intelektualna, estetska i socijalna. Estetska osećanja se sve više razvijaju.
Ono već doživljava i zna šta je lepo i osuđuje ružno. Estetska osećanja
izazivaju muzička, likovna i literarna ostvarenja. Novi školski život
može da izazove neprijatne emocije: strah od škole ili od jednog predmeta.
Ukoliko dete doživljava neuspeh u školi ono postaje nesrećno i nije više
živahno. Kada dete doživljava uspeh u školi ono stiče samopouzdanje, veselo
je i voli školu. Decu u ovom periodu treba što više pohvaljivati, nagrađivati,
hrabriti i pomagati im da dožive uspehe ( Đorđević 1988.).
KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA PREDADOLESCENTNOG DOBA ( do 13 / 14 godina
)
Emocionalni život dece ovog doba je veoma bogat. Dete se sve više kontroliše
i može da savlada ljubomoru, strah, ljutnju. Često je radosno raspoloženje
i zadovoljstvo naročito kod dece koja imaju dobre odnose sa roditeljima
i uspeh u školi i drugim aktivnostima. Dete je fizički jako i zato je
puno radosti pa često pokazuje svoju snagu u sportu. Ako dete nema uspeha
u školi, ima neprijatnosti u porodici ili ga drugovi ne poštuju onda je
tužan i neraspoložen. Gnev je često osećanje koje se javlja zbog neispunjenih
želja i nadanja. Strah se javlja od škole, bolesti, budućnosti, nemaštine,
smrti. Dete oseća nesigurnost i sklono je strahovima ako je nesigurno
u svoje roditelje. U ovom periodu decu treba odvratiti od negativnih uticaja
okoline ( šund, loše društvo ) jer to može loše uticati na razvoj ličnosti.
KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA KOD ADOLESCENATA
Kod adolescenata je povišena emocionalnost. Na ponašanje adolescenata
emocije imaju veliki uticaj , čak često reaguju emocionalno nego razumom.
Emocionalna napetost adolescenata je snažnija, izraženija u početku perioda
adolescencije, a kasnije se stišava. Smatra se da povišena emocionalnost
nastaje zbog povećanog rada endokrinih žlezda i socijalnih faktora. Najčešći
faktori koji utiču na povišenu emocionalnost su: loši porodični odnosi,
novonastale situacije, socijalno prilagođavanje drugom polu, problem oko
izbora poziva, neuspeh u školi, prilagođavanje zrelijem ponašanju. Adolescencija
je period pun emocionalnih promena i raspoloženja se često menjaju. Lako
se iz radosnog prelazi u tužno raspoloženje i obrnuto. Bez obzira na probleme
koji mogu nastati mladost je ipak najsrećniji period u životu čoveka.
U ovom periodu još više se proširuju i obogaćuju osećanja.
Radost – to je najkarakterističnija osobina adolescenata.
Najviše se adolescenti raduju ljubavi prema suprotnom polu i intelektualnom
radu.
Strah – dosta je rasprostranjen a uzroci su raznovrsni.
Najviše adolescenti strahuju od neuspeha u školi, gubitka popularnosti
kod vršnjaka, fizičke agresije, bolesti, smrti, loših ljudi, nesreća i
drugog. Na kraju adolescentnog doba strahovi se smanjuju i po broju i
po intenzitetu ( Đorđević 1988. ).
Gnev – se najviše javlja kada se prema adolescentu loše
postupa od strane odraslih ili vršnjaka.
Ljubomora – adolescenti su najviše i naj jače ljubomorni
na pripadnika suprotnog pola koda vole, na braću i sestre zbog njihovog
boljeg položaja u porodici.
Zavist – je slična ljubomori. To je želja za nečim što
drugi poseduje, kao što su bolje odelo, automobil, mobilni telefon, nameštaj
u kući, a može i dobar uspeh u školi.iti prijatna i neprijatna koja prate
obavlja nje intelektualnih radnji, adolescenti
Tuga – adolescenti imaju veliki broj problema koji ih
čine tužnim. To su neuspeh u školi, neuspeh u ljubavi, bolest, svađe u
porodici i slično.
U adolescenciji se naročito brzo razvijaju viša osećanja kao što su moralna,
estetska, socijalna i intelektualna. Za moralna osećanja je važno vaspitanje
u porodici i školi. Razvijaju se osećanja časti i odgovornosti. Estetska
osećanja najviše izaziva muzika, pa poezija, slikarstvo pa film, ples
i drugi. Socijalna osećanja su dosta razvijena i jaka. Adolescenti pokazuju
težnju da imaju uticaj u kolektivu i da se njemu prilagode. Osetljivi
su na svoja prava i imaju smisao za poštovanja pravila i zakona u društvu.
Intelektualna osećanja mogu b iti prijatna i neprijatna koja prate obavlja
nje intelektualnih radnji. Adolescenti uživaju i osećaju zadovoljstvo
kad obavljaju neki intelektualni rad.
KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA ODRASLIH
U razvoju emocija veliku ulogu ima učenje i sazrevanje. Što su ljudi stariji
sve više doživljavaju emocije u vezi sa osobama, predmetima, događajima
koji su im postali važni u toku njihovog života i iskustva.
Osobe vrše razlikovanje u osećanjima između emocionalne privrženosti nekoj
dragoj osobi i nekoj drugoj manje privrženoj osobi. Najblaži oblik emocionalne
obojenosti izaziva se jednostavnim preferencijama ( dopadanje i ne dopadanje
). Stavovi ljudi utiču na emocionalni odgovor. Stav koji je čvrsto određen
i nije pristupačan slobodnoj diskusiji je predrasuda. Kompleks je stav
praćen preteranom emocijom. Kompleks inferiornosti je stav preteranog
samo potcenjivanja.
Zaključak
Kroz celokupni razvoj čoveka, razvoj emocija je vrlo bitan. Ovaj tip
ljudskog razvoja najizraženiji je kod dece, a na njihov razvoj najviše
utiču roditelji i njihova emocionalna stabilnost ili nestabilnost. Dečje
emocije se razlikuju od emocija odraslih. One su po pravilu jednostavne
i spontano se izražavaju pa neke emocionalne izlive odrasli teško razumeju.
Kad je dete gnevno, ljubomorno odrasli najčešće i sami emocionalno reaguju
i kažnjavaju ga, a tako se odnos između njih pogoršava. Za zdrav emocionalni
razvoj važna je zdrava osećajna atmosfera u porodici, lepi odnosi između
članova porodice, a posebno ljubav i poštovanje među roditeljima.
U psihologiji nema opšte prihvaćen broj emocija to jest nema spiska emocija
dečjih i odraslih. Emocionalni razvoj čoveka je najvažnija komponenta
za razvoj zdrave ličnosti, a zdrava ličnost je temelj za zdrav i srećan
život.
Često je posledica negativnog emocionalnog razvoja problematično ponašanje
koje utiče na dalji život kako pojedinca tako i osoba koje ga okružuju.
LITERATURA
- Đorđević, D. ( 1988 ). Razvojna psihologija. Gornji Milanovac: Dečje novine.
- Hrnjica, S. ( 1994 ) Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti Beograd :Naučna knjiga.
- Manojlović, A. , Mladenović, U. ( 2001 ). Psihologija predškolskog deteta. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju
- Milivojević, Z. ( 1993 ). Emocije. Novi Sad: Prometej
- Rot, N. ( 1983 ). Opšta psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi