OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ PSIHOLOGIJE |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
PROCES INDIVIDUACIJE U SERIJAMA SNOVA
SNOVI U JUNGOVSKOJ (ANALITIČKOJ) PSIHOLOGIJI
Karl Gustav Jung je snove opisivao kao: „spontano samo-predstavljanje, u simboličkoj formi, aktuelne situacije u nesvesnom“. Jungovski pristup snovima naglašava komunikacijsku svrhu snova. Roderik Piters (Roderick Peters) nam poručuje da su snovi: „ poseban oblik veze između svesnog i nesvesnog pomoću kojeg svesno biva promenjeno kreativnim sistemom koji postoji izvan Ja, a ipak unutar osobe“. Jungovci smatraju da snovi često imaju veze sa sadašnjom životnom situacijom osobe. Oni obično: „opisuju aktuelni pogled nesvesne psihe u odnosu na plan, ponašanje ili stav snevača“.
Poređenje Frojdovog i Jungovog pristupa snovima
Kada je reč o pređenju Frojdovog i Jungovog odnosa prema snovima i rada sa njima vredi pomenuti neke značajne elemente:
a.) Frojd je posmatrao snove iz dobro poznate uzročne ili reduktivne perspektive. Dok je tumačio snove bio je okrenut ka unazad, ka prošlosti, tragajući za razlozima zbog kojih je san ispao takav kakav je. S druge strane, odajući dužno poštovanje reduktivnom pristupu, Jung je uveo prospektivnu (svrhovitu) ili konstruktivnu tačku gledišta. Posmatrajući san, pokušavao je da otkrije šta on znači sada i koja je njegova svrha, odnosno koju poruku san pokušava da nam da u vezi sa našom sadašnjošću i sa našim stavovima prema budućnosti.
b.) Frojd je smatrao da san otkriva seksualni konflikt i da je funkcija sna ispunjenje želje. Jung je, sa druge strane, zagovarao stav da ne možemo znati unapred, nezavisno od pacijentovih asocijacija, naših amplifikacija i tumačenja, smisao sna, kao i da san obično ima kompenzatornu funkciju. To znači da san često pokušava da nam kaže nešto o našoj jednostranosti u tom trenutku ili u izvesnom periodu, ali u isto vreme može da nam ukaže na mogući pravac koji bi nas usmerio ka većoj celovitosti ili ka celovitijem pristupu životnoj situaciji sa kojom se suočavamo ili ćemo tek biti u poziciji da se suočimo. Poznati švajcarski analitičar Meri Luiz fon Franc (Mary Louise von Franz) često je ukazivala na to da nesvesno ne gubi vreme ukazujući nam na one stvari koje su nam već poznate! Kroz san nesvesna psiha nam daje informacije o onome što je potrebno našem svesnom delu – od povećanja svesnosti o stavu koji je potrebno da menjamo pa sve do usmeravanja pažnje na kompleks koji je konstelisan!
c.) Sledeća važna razlika sastoji se u tome što je, za razliku od Frojda, Jung kontinuirano naglašavao da je predstava iz sna simbol, a ne znak. Do smisla određene predstave iz sna možemo doći samo uz poštovanje asocijacija i konteksta snevača. Posmatrana na ovaj način, gotovo identična predstava iz sna može da izazove sasvim različite asocijacije, amplifikacije i emocionalne odgovore kod različitih osoba ili čak unutar iste osobe u različitim fazama analize ili života. Naravno ne treba izgubiti iz vida činjenicu da postoje izvesne predstave iz snova koje sadrže uglavnom arhetipske elemente koji mogu imati slično značenje za veliki broj ljudi širom sveta. Tada možemo govoriti o pojavljivanju arhetipskih predstava u snu koi interpretiramo. Postoje izvesni tipični motivi kao što su: letenje, padanje proganjanje neprijateljski nastrojenim ljudima ili životinjama ili nalaženje na javnom mestu u neprikladnoj odeći itd. Međutim, čak i u tim slučajevima, potrebno je videti kako određenu arhetipsku predstavu vidi osoba čiji se san analizira.
d.) Poznato je da je Frojd pravio razliku između manifestnog i latentnog sadržaja sna. Na jednoj strani nalazi se tekst sna, a na drugoj strani je sakriveno značenje. Za razliku od njega, Jung je stalno govorio da nam san pokazuje šta znači, tj. da san znači ono što govori.
e.) Frojd je radio na snovima koristeći metod slobodnih asocijacija. Jung nije smatrao da je to najbolji način, budući da on vodi snevača i njegovu pažnju od sna i predstave sna. S druge strane, Jung je predložio metod, mogli bismo reći, „koncentričnih“ asocijacija koji zadržava snevača ili ga uvek nanovo vraća predstavi iz sna. Jung je govorio: „da bih razumeo značenje sna neophodno je da se držim predstave iz sna koliko je god to moguće“. Od snevača se traži da kaže sve što mu pada na pamet u vezi sa različitim aspektima, predstavama, osobama, situacijama iz sna. To su lične asocijacije koje su obično povezane sa snevačevom aktuelnom životnom situacijom, sa ljudima iz njegovog dnevnog života ili sa temama koje ga preokupiraju u tom trenutku. I mi analitičari, često imamo svoje asocijacije na pacijentom san i dobro je da obraćamo pažnju na njih. Važno je imati u vidu da su to naše sopstvene asocijacije, ali i to da nam one mogu biti značajan izvor informacija o pacijentu.
AmplifikacijaU svoj način rada sa snovima Jung je uveo amplifikaciju. Ona predstavlja vrstu proširenja predstave iz sna i unosi materijal koji se nalazi izvan snevačeve lične istorije. Amplifikacija podrazumeva povezivanje predstava iz sna sa materijalom iz kulture - umetnosti, književnosti, slikarstva, folklora, mitologije, religije i sl. Hol [6] nas upozorava da „postoji jasan redosled amplifikovanja - lični materijal prethodi kulturološkom materijalu a kulturološke amplifikacije prethode arhetipskim.
Subjektivni i objektivni nivoi interpretacije
Prilikom rada na snovima, potrebno je da znamo da se oni mogu tumačiti na objektivnom i subjektivnom nivou. Prvi, objektivni nivo interpretacije je fokusiran na snevačev spoljašnji, objektivni svet. U tom slučaju očekujemo da san kaže nešto važno o spoljašnjem kontekstu u kojem snevač živi. Ovo se naročito odnosi na situaciju kada predstave iz sna uključuju ljude i/ili situacije koje su deo dnevnog života osobe. Drugi, subjektivni nivo interpretacije češće je u centru pažnje kada su osobe i/ili situacije koje se pojavljuju u snu nepoznate snevaču i on ne može da ih poveže sa svojim dnevnim životom. Likovi koji se pojavljuju u snu mogu se videti kao personifikacije unutrašnjih figura snevača. Naravno, najčešće ne možemo u potpunosti isključiti onaj drugi nivo tumačenja. Mnogo je verovatnije da je fokus u određenoj situaciji više na jednom nivou, ali da to ne isključuje mogućnost otkrivanja značajnih informacija tokom rada sa drugim nivoom interpretacije.
Snovi i transfer/kontratransfer
Radeći sa snovima u analizi ne možemo da znemarimo značaj veze između snova i transferno/kontratransfernih pitanja. Snovi često mogu na veoma slikovit, kondenzovan način da reflektuju transferno/kontratransfernu situaciju između analitičara i pacijenta ili analizanta. Snovi mogu da otkriju tek pomaljajuće aspekte ovog analitičkog odnosa kojih osoba još uvek nije (ili bar ne u dovoljnoj meri) svesna. Neki značajni elementi analitičkog odnosa mogu biti istaknuti u snu ili nas san može usmeriti na onaj aspekt koji je više u senci ili je zanemaren. Transferno/kontratransferna dinamika reflektovana u snovima može se predstaviti preko Jungovog, dobro poznatog modela „unakrsnog rođačkog braka“ (marriage quaternio). Prema ovom modelu, mogli bismo da zamislimo da se snovi kreću linijom od analitičarevog nesvesnog do njegovog JA i od pacijentovog nesvesnog do njegovog Ja. U ovom konteksttu Transferno/kontratransferna dinamika reflektovana u snovima može se predstaviti preko Jungovog, dobro poznatog modela „unakrsnog rođačkog braka“ (marriage quaternio).
Aktivna imaginacija i snovi
Jung je posvećivao dosta pažnje, a jungovci to i dalje čine, metodu aktivne imaginacije, često nazivanom i sanjanje sa otvorenim očima. Snovi često predstavljaju dobru osnovu za ulaženje u aktivnu imaginaciju. Važno je naglasiti da, za razliku od snova u kojima je Ja pasivno, proces aktivne imaginacije zahteva aktivno i kreativno učestvovanje Ja. U tom smislu, kad god je to moguće, aktivna imaginacija se može posmatrati kao prirodan nastavak psihološkog procesa pokrenutog u snovima. Predstava iz sna često može da inspiriše osobu da crta, slika, modeluje u glini, piše, igra ili pokuša da nastavi ili dovrši san. Prednost ulaženja u aktivnu imaginaciju zasnovanu na predstavi iz sna je lakoća sa kojom je u stanju da prevaziđe poziciju snenog Ja. Slikanje, modelovanje i drugi načini kreativnog izražavanja mogu usmeriti analizu na izvesne značajne aspekte sna koji bi inače bili trivijalizovani ili zanemareni. Nejasna predstava iz sna može se takođe izoštriti korišćenjem aktivne imaginacije. Šejla Pauel (Sheila Powell) ističe da kada se usredsredimo na određeno osećanje ili predstavu i posvetimo im pažnju one počinju da vode svoj sopstveni život. „One se razvijaju u skladu sa sopstvenom logikom ... to stvara novu situaciju za osobu, osećanje je pokrenuto, a svesno Ja je stimulisano da reaguje brže“.Struktura sna
Jung je govorio da u mnogim snovima možemo da pratimo sličnu strukturu. San obično prolazi kroz sledeće faze: ekspozicija – kada se uspostavlja scena i pojavljuju protagonisti; razvoj – kada priča počne da se odvija; kulminacija (περιπετεια) – kada se nešto odlučujuće dešava ili dolazi do potpune promene, do neočekivanog događaja; (raz)rešenje (rezultat ili lysis) – kada se kritična situacija razrešava na neki način.Inicijalni snovi
Tokom analize i interpretacije snova često se ispostavi da je veliki broj njih prilično značajan za snevača. Iz čitavog tog bogatstva izvući ćemo inicijalne snove o kojima su Jung i jungijanci dosta govorili. Obično je reč o snu koji osoba donese na početku ili ubrzo nakon početka analize. U širem smislu, uključili bismo u ovu grupu, i prvi san koji osoba donese u bilo kojoj fazi analize, prvi san koji neko zapamti ili odluči da unese u analitičku situaciju. Ovakvi snovi često mogu imati prospektivne elemente i mogu anticipirati razvoj u analizi ili najvažnije probleme ili teme sa kojima ćemo se suočiti i koje ćemo prorađivati tokom analitičkog procesa.Serije snova
Važnost serije snova ovde nikako ne možemo zaobići. Jung i njegovi sledbenici često naglašavaju da praćenje serije snova može biti od velike pomoći u našem radu sa nesvesnim materijalom. Pod pojmom serija snova moguće je podrazumevati različite stvari. Meri En Matun smatra da serija sova može da se shvati kao: a) svi snovi u analizi i b) oni naročito upečatljivi snovi. Međutim, tako duge serije veoma je teško obuhvatiti u celini tako da obično imamo mnogo više koristi od, dodali bismo, kraćih serija koje mogu uključiti: a) snove koji se pojavljuju u teškim životnim situacijama; b) snove u kojima je izvesna predstava lajtmotiv koji ih boji; c) snove koji se javljaju od neke značajne situacije u analizi; d) čak i snovi koji se zapamte između dve seanse; e) snove koji se ponavljaju koji, takođe, mogu predstavljati vrstu serije snova.
Pomeranja u individuacionom procesu mogu se opaziti kroz praćenje predstava koje se menjaju, preoblikuju i razvijaju kroz serije snova sa kojima se srećemo u psihoterapijskom procesu. Endrju Semjuels naglašava da „sekvenca snova često oslikava stazu individuacionog procesa osobe i otkriva ličnu psihologiju“.Individuacija
U rečniku analitičke psihologije Jung određuje individuaciju kao: „proces pomoću kojeg se ljudska bića oblikuju i diferenciraju ... u pitanju je razvoj psihološke individue kao bića različitog od opšte, kolektivne psihologije ... Reč je o procesu ... koji za cilj ima razvoj individualne ličnosti“. Semjuels pojašnjava da prolazeći kroz proces individuacije osoba postaje više onakva kakva jeste i u većoj meri celovita. Kao što je to Jung često naglašavao, proces individuacije se može shvatiti kao opus contra naturam. Zbog čega je to tako? Mari Stajn ističe u svom Principu individuacije da: „individuacija gura svest i potrebu za samoostvarenjem izvan granica na kojima se normalni razvojni procesi vođeni genima, psihom i društvom zaustavljaju“. On nastavlja da je reč o „psihološkoj disciplini koja zahteva puno učešće svesne osobe kako bi je podstakla da nastavi dalje“.
S druge strane, individuaciju možemo videti i kao prirodan proces, budući da nas podstiče da idemo dalje i da nas može osloboditi od ponavljanja maladaptivnih obrazaca doživljavanja i ponašanja koji su nas sputavali i onemogućavali nas da živimo slobodniji i autentičniji život. Pored toga, ako ostanemo slepi i gluvi za njene pozive možemo patiti od različitih fizičkih, somatskih, psihosomatskih ili psihičkih simptoma ili bolesti. Ove posledice izbegavanja suočavanja sa izazovima procesa individuacije u sebi takođe sadrže drugi poziv za našu dušu (ili psihu), ukoliko ih shvatimo na simbolički način, da otvorimo oči i pokušamo da pratimo proces koji se odvija pred nama.Kretanja u procesu individuacije
Kada govorimo o procesu individuacije, važno je imati u vidu da se on može pratiti kroz dve faze. Prvi se može povezati sa pojmovima separacije, diferencijacije i analize. Ukoliko napravimo analogiju sa alhemijom ovu fazu možemo nazvati separatio. U analizi, dok radimo sa pacijentom ili analizantom, potrebno je da radimo na razdvajanju pomešanih elemenata koji se pomaljaju iz nesvesnog. Suština ove separacije je u kristalisanju identiteta vezanih kako sa osobama iz spoljašnjeg okruženja tako i sa figurama iz unutrašnjeg sveta osobe. Sledeća faza (koja je ovde navedena kao druga iz didaktičkih razloga, tj. obe se mogu odvijati paralelno) naziva se coniunctio. Reč je o sintetičkoj fazi koja podrazumeva otvorenost ka nesvesnom materijalu izraženom kroz arhetipske predstave koje se mogu pojaviti u snovima, kroz aktivnu imaginaciju, sinhronicističke događaje i procese njihovog integrisanja u svest i svakodnevni život osobe. Nakon što se “fiksirana i stabilna slika postepeno transformiše u reflektivno, prazno i apersonalno ogledalo“ kako Mari Stajn veoma upečatljivo opisuje prvi stadijum procesa individuacije, osoba može da uđe u stanje liminalnosti.Liminalnost
Ovo je takođe pojam koji je veoma važan i sa kojim se često srećemo u analitičkom procesu pa samim tim i u analizi snova. Reč je o stanju koje je povezano sa doživljajem nesigurnosti, postojanja bez ikakvih fiksiranih identiteta i sa sveprisutnim osećanjem plutanja bez jasnog pravca i usmerenja. „Više niste fiksirani za određene mentalne predstave i sadržaje o sebi i o drugima. Ja je uhvaćeno u polje koje ne može da kontroliše... Tako nepovezano, Ja pluta i luta preko mnogih ranijih granica i zabranjenih prostora“ , što se u snovima često može videti na veoma slikovit način i pratiti razvoj situacije u serijama snova.Transcendentna funkcija
Na ovom mestu se naravno ne može izbeći još jedan važan pojam – transcendentna funkcija. Ona „se pomalja iz zajednice svesnih i nesvesnih sadržaja“ i reprezentuje kompletniju predstavu čitave psihe. Uz pomoć aktivne imaginacije, otpočinje dijalog unutar osobe između svesti i nesvesnog što stvara preduslove za stvaranje. Iako se analiza unutar nas samih nikada ne završava i nastavlja se kroz čitav život, složivi bismo se sa Jungom koji smatra da je kraj analize dosegnut kada osoba usvoji dovoljno psihološkog razumevanja da bude u stanju da odredi „pravac svoje životne linije u tom trenutku“. Navedeni pojam se pre svega odnosi na dinamičku tvorevinu koja se formira u datom trenutku i koja može da ukazuje na mogući smer kretanja psihičke energije u bližoj budućnosti.Primer iz kliničke prakse:
Možemo li pratiti proces individuacije kroz serije snova?
Sada cemo prikazati seriju snova i njihovu interpretaciju kod pacijenta umetnika sa poremećajem ličnosti, bivšeg politoksikomana koji je tokom šest godina, (sa učestalošću od dve seanse nedeljno) bio uključen u analitički proces koji je vodio prvi autor. Prikaz ćemo početi inicijalnim, tj. prvim snom koji je M. doneo u analizu, gotovo godinu dana nakon njenog početka. Ispostavilo se da je reč o veoma važnom snu koji na veoma slikovit način reprezentuje jedan od njegovih glavnih problema. San se pomalja u periodu kada transfer počinje da se javlja kao i teme vezane za M.-ov emotivni život. To je trenutak kada je M. hteo da napusti analizu.
San sa vrtoglavicom i strahom
„Nalazim se u sobi koja je smeštena u veoma visokoj i nedovršenoj zgradi. Tu se nalazi mlada žena koja sedi u položaju nalik Budinom, na suprotnoj strani prostorije. Ona deluje veoma mirno, stabilno i uliva poverenje. Želim da joj se približim, ali kako se približavam, tako počinjem da osećam vrtoglavicu. Što sam bliže devojci, vrtoglavica i strah postaju jači, zato što je zgrada veoma visoka i nedovršena. Plašim se da bih mogao da padnem. Na kraju odustajem i vraćam se u svoj sigurni ćošak.“
Asocirajući na san M. je devojku iz sna povezao sa devojkom sa kojom ima seksualne odnose nekoliko meseci. Seks sa njom je dobar, ali mu ona nije zanimljiva na bilo koji drugi način. U snu, međutim, ona mu deluje nekako drugačije, kao Buda, smireno i sigurno, duhovnije. Imala sam utisak da san može imati kompenzatornu funkciju u odnosu na njegov svesni stav. Interpretiram M-u da devojka sa kojom je možda i nije tako dosadna i možda je on potcenjuje i redukuje njihov odnos na seksualni čin, zbog toga što mu je to lakše iz nekog razloga. M. prihvata interpretaciju i govori da je uvek lako prilazio devojkama i stupao u odnose sa njima, ali uglavnom u seksualne odnose. To ga, nadalje, podseća na neprijatno iskustvo sa devojkom neposredno pred psihotični slom koji je doživeo. Emotivno se vezao za devojku, pokazao joj je osećanja, ali ona nije odgovorila na način koji je on očekiva, što ga je mnogo povredilo. Kažem mu da to može biti jedan od razloga za njegov strah (da može izgubiti kontrolu) čak i na sam nagoveštaj dublje emotivne uključenosti u odnos sa devojkom. Kažem M-u i to da devojka iz sna može predstavljati i deo njega sa kojim nije uspostavio kontakt, budući da se još uvek ograničava da otvoreno priča o svojim osećanjima u analizi. Odgovorio je da nije želeo da pokvari ono što smo do sada uradili - više nema simptome, ne zloupotrebljava više droge i dobro se oseća, a plaši se da bi to moglo da se desi ako bismo išli u dubinu i kopali po njegovom emotivnom životu. To je bio period kada je M. hteo da prekine analizu. Uvođenje ovog sna i naš rad na njegovom analiziranju i razumevanju, omogućilo je M-u da stupi u bliži kontakt sa onim od čega je bežao (njegov emotivni život, strah od dubljeg otvaranja u analizi i preda mnom, od povređivanja). Budući da je imao iskustvo da prorađivanje ovih tema nije imalo nikakve negativne posledice i da nije pokvarilo ono što smo do tada uradili i da ga je, zapravo, približilo samom sebi, M. je odlučio da nastavi sa analizom. Imala sam utisak da devojka iz sna može predstavljati i mene kao njegovog analitičara, budući da sam mogla da vidim njegovu ambivalenciju prema meni. Doživljavao me je kao prilično stabilnu i mirnu osobu. To ga je privlačilo da mi se približi, ali je u isto vreme povećavalo mogućnost u njegovoj glavi da se veže za mene i da eventualno bude zbog toga povređen. U tom trenutku mu nisam ponudila ovu interpretaciju, jer nije imao nikakve asocijacije u vezi sa mnom i jer je to bio prvi put da je doneo san na seansu. Imala sam utisak da bi u tom trenutku to bilo previše za njega. Pričali smo o ovoj interpretaciji sna kasnije tokom našeg rada kada je M. bio spremniji za to. Veoma mi je zanimljivo i upešatljivo, posmatrajući iz današnje perspektive, da je prvi san koji je M. doneo u analizu bio veoma značajan san, kao što to jeste čest slučaj sa inicijanim snovima. On briljantno oslikava M-ovu psihološku situaciju i jedan od glavnij problema i zadataka kojima ćemo se bavti tokom analize - uspostavljanje veze sa ženskim unutar njega samog i sa spoljašnjom ženom.
Osam meseci nakon prethodnog sna, M. donosi san o ljubljenju:
„Moj kum i ja bežimo od nekih tipova koji nas jure. Kum ih je prešao za neke pare. Ulazimo u školsko dvorište. Tu se pojavljuje J. Kažem kumu da je on zeznuo stvar i da on beži, a da ću ja da ostanem sa J. U školi je žurka. Možemo da čujemo lepu muziku koja dolazi iznutra. J. i ja sedimo na ljuljašci i ljubimo se. Odjednom, pojavljuje se veliki broj policajaca koji jure članove pomenute bande. Niko ne obraća pažnju na nas. Dugo se ljubimo. Divno se osećam.“
M-ove asocijacije na devojku su da ga podseća na osobu sa kojom je bio u vezi pre i malo nakon izlaska iz zatvora (u kojem je bio zbog kriminalnih aktivnosti). Ona je bila veoma iskrena, mnogo ga je volela, razumela ga je, bila mu je posvećena iako joj je M. bio neveran. Čekala ga je godinama, ali se on nije promenio. Na kraju ga je ostavila. M. je bio veoma vezan za nju. U tom periodu je, kako kaže, radio dosta loših stvari ali je uvek imao doživljaj da mu se ništa loše ne može desiti kada je sa njom i da je dobro to što ima sa njom. Međutim, posle toga je nikada više nije video. Kažem M-u da devojka iz sna može da ima veze i sa delom njega samog kojem je potrebna nežnost, osećanje povezanosti sa drugom osobom. M. prihvata moju interpretaciju. U vezi sa navedenim, pitam ga da li je zadovoljan vezom u kojoj je sada i da li je ljubljenje iz sna slično ljubljenju sa aktuelnom devojkom. Kaže da je odnos sa novom devojkom primarno zasnovan na seksu. Seks je fenomenalan, ali pored toga ne oseća bog zna šta prema njoj i nema utisak da ga ona razume. Ljubi se sa njom samo tokom seksa i to nije vrsta ljubljenja iz sna. Interpretiram M-u da mu san možda poručuje da mu je potrebno nešto više od onoga što je mislio da mu treba. Smatrao je da je seks sve što mu je potrebno što mu je pružalo osećaj da ima kontrolu nad devojkom, odnosom i samim sobom. On, međutim, zapravo čezne da bude u bližem intimnijem emotivnom odnosu sa devojkom koja ga razume, sa devojkom sa kojom će moći da deli mnogo toga. Predložila sam M-u da uporedimo ovaj san sa prethodnim snom o vrtoglavici što on rado prihvata. U vezi sa prvim snom, naglašava da se u to vreme plašio da J. njegova tadašnja devojka koju nije voleo, hoće da ga uvuče u dublji emotivni odnos jer je počela da se vezuje za njega. Pojavila mu se fantazija u vezi sa strahom i vrtoglavicom u prvom snu. „Imam osećaj da sam tada doživljavao žene kao fakirski krevet sa veoma oštrim ekserima na kojem čovek može ozbiljno da se povredi ako ne zna kako da leži na njemu. Ja to naravno ne znam, jer nisam fakir!“ Ovo je veoma moćna predstava koja nam pokazuje kako je veliki M-ov strah od ženskog (unutar i izvan njega), kako opasna, falusna i moćna predstava anime može da bude u njegovoj imaginaciji.
U prvom snu ne postoji gotovo nikakva veza između M-a i njegove predstave anime izuzev toga što je vidi. U drugom snu, on uspostavlja bliži odnos. Iako u dnevnom životu M. nije promenio stav prema devojkama, san mi zvuči obećavajuće, jer na osnovu njega možemo videti da postoji potencijal u M-ovoj psihi za uspostavljanje boljih odnosa sa ženskim u njemu i sa stvarnom ženom.
Treći značajan san M. sanja samo sedam dana nakon sna sa ljubljenjem. Izgleda da su prethodni san i njegova analiza inspirisali M-a i njegovo nesvesno da sanja sledeći san i da nam nove smernice.
San sa gusenicom:
„Neka vrsta gusenice ulazi u moju nogu kroz petu. Okrećem nogu ka sebi i vidim rupu i nešto nalik tunelu kroz koji je gusenica prošla. Ne osećam strah ali sam uzbuđen zbog onog što se dešava.“
M-ove asocijacije na gusenicu bile su da je ona na prvi pogled nešto veoma malo, ništa ozbiljno, ali da može biti i nešto veoma moćno u isto vreme, sposobno za prodiranje. Njegove asocijacije na nogu su bile: kao situacija kada bi gusenica ulazila u drvo, ono ne bi ništa osetilo, ne bi ga povredila; kao kada bi čovek zaspao i nešto bi se desilo van njegove kontrole. M. nije spavao (u svom snu) ali ga je nešto zaokupilo u tolikoj meri („kao razgovor sa nekim“ – sa mnom u analizi!) da nije primetio kada je gusenica počela da ulazi u njegovu nogu. Dok sam slušala M-ov san, bila sam zadivljena činjenicom da sam neposredno pred njegov dolazak na seansu (sinhronicitet?) čitala gotovo identične reči u priči: „Nemirna godina“ Ive Andrića. Između ostalog, priča je o gazda Jevremu i njegovom odnosu sa sluškinjom, mladom Cigančicom Gagom. Gazda Jevrem je opisan kao hladan, veoma strog i čak surov čovek sa paralizovanim nogama (što bi simbolički posmatrano moglo da reprezentuje njegovu psihološku imobilnost). Njegova anima je uglavnom potisnuta i ispoljava se kroz acting-out ponašanja i napade jakih afekata. Onda je Gaga ušla u njego život i počela da ga menja: „Ušla je u njega i počela da ga jede kao što crv jede drvo, nevidljivo, iznutra“! Uz nju, gazda Jevrem je postao topliji, manje okrutan, stupio je u bolji odnos sa svojim emotivnim životom. Budući da M. nije imao više asocijacija i da je postojala velika sličnost između njegovog sna i Andrićeve priče, ponudila sam mu ovu amplifikaciju. M. je prepoznao sličnosti između sebe i gazda Jevremovog lika. Interpretirala sam mu da san može govoriti o tome da on počinje da pušta neke stvari (tačnije osobe, naročito ženske, reči, moje interpretacije) da ulaze u njega i da utiču na njega. To sam povezala sa M-ovom većom otvorenošću prema sopstvenim doživljajima (osećanjima, fantazijama), kao i prema ljudima izvan njega. Oba nivoa interpretacije (i subjektivni i objektivni) inspirisali su M-a da produbi svoje razumevanje potrebe da bude otvoreniji prema sebi i da uspostavi emotivni odnos sa ženom. Dala sam mu i transfernu interpretaciju. Imala sam utisak da postaje otvoreniji prema meni u našem analitičkom odnosu. Mnogo spremnije prihvata moje sugestije (na primer, da nacrta scenu iz sna ili fantazije kao polaznu tačku za aktivnu imaginaciju). Nije više toliko oprezan i sa tako jakom potrebom da kontroliše sve što se dešava tokom seanse. Donosi više snova i spreman je da više govori o svojim doživljajima. Bilo mi je zanimljivo i to da ovaj san ide korak dalje u poređenju sa prethodnim. U snu sa ljubljenjem, komunikacija sa ženskom figurom je uspostavljena, ali ostaje uglavnom na površnom nivou. U ovom snu ona se produbljuje kao da M. počinje da introjektuje više i da se menja. Delovalo mi je ohrabrujuće to što ne mora više da bude toliko kontrolišući nastrojen, jer je to jedan od neophodnih faktora za psihoterapija nastaqvi da se odvija i da se produbljuje. Bio mi je zanimljiv i podatak da, iako nešto strano i nepoznato ulazi u njegovu nogu, M. ne oseća strah niti anksioznost, dok je u svom dnevnom životu veoma oprezan u odnosu na sve što može iole da utiče na njega. Podelila sam svoju impresiju sa M-om i, mada nije razmišljao o ovom aspektu od početka, rekao je da uprkos tome što želi da započne emotivni odnos sa ženom, obično izbegava stvarnu bliskost. To nas je dovelo do odnosa koji mu je bio važan kada je imao devetnaest godina. Tada je doživeo razočarenje vezano za mogućnost postojanja „večne ljubavi i potpunog razumevanja između muškarca i žene“. M. je rekao da „mnogi mladi ljudi ne razumeju, i ja tada nisam razumeo, šta se stvarno dešava kada su sa drugom osobom. Oni više reaguju kao neke male životinje bez iskustva. Kada se negde uštinu, to ih mnogo povredi i samo se povuku još dublje u sebe“.
Naredni san koji ćemo izložiti M. je sanjao godinu dana nakon onog sa gusenicom. On je važan jer pokazuje na veoma upečatljiv i sažet način jedan od glavnih razloga za M-ovo izbegavanje bliskih odnosa i intimnosti.
San sa ranom:
„Ležim na krevetu i ljubim se sa devojkom. Osećam se lepo, ali iznenada, dok je svlačim, vidim da ima ranu na bedru. Delimično je zacelila, ali ne dovoljno. Pomislim - „da ja imam ovakvu ranu nikada ne bih doveo sebe u takvu situaciju sa nekim drugim, jer bi ona, čak i nenamerno, mogla da mi povredi ranu.“ “
Ovaj san je izneo na svetlost dana M-ov strah od povređivanja. On je jak i razbija svaku bliskost i intimnu situaciju. Moguće je da je upravo to glavni razlog M-ovog insistiranja na tome da ima seksualni umesto dubljeg emotivnog odnosa sa ženom. Rad na ovom snu pomogao je M-u da prepozna da iako ima potrebu da bude blizak sa nekim i da pusti drugog da mu priđe, još uvek svodi sebe na odnose koji ga čine prilično praznim. To ga je podsetilo na „filmove koje sam gledao, ali kasnije nisam mogao da se setim ničega u vezi sa njima.“ Dalje prorađivanje sna vratilo nas je priči o M-ovoj majci koja je uvek insistirala da joj on pokazuje šta misli i oseća. Međutim, svaki put kada bi uradio to što je zahtevala, ona nije bila u stanju da kontejnira to što joj pokazuje i da ga sasluša. Insistirala bi na pričanju svoje priče ili bi ga kritikovala. Bila je suviše oštra (kao M-ova fantazija o ženama kao fakirskim krevetima!) i dominantna i to je značajno doprinelo formiranju predstave o prodirućoj i opasnoj animi sa falusnim atributima. Bilo je perioda u našem radu kada je M. ovu svoju predstavu projektovao na mene. Tada bi doživljavao moj pogled kao prodirući i agresivan, a mene kao strogu i hladnu. Rad na njegovim transfernim osećanjima i fantazijama pomoglo je M-u da proradi sopstvena osećanja, da bar delimično povuče projekcije i da proširi svoju predstavu ženskog. Nije bio ni malo lak zadatak proširiti i učiniti celovitijom M-ovu predstavu ženskog unutar njega i izvan njega. Zbog velikog straha da ne bude povređen, M. je imao veliki otpor da prepozna različita osećanja, senzacije i fantazije o meni kao njegovom analitičaru. U njegovoj imaginaciji ja sam žensko, kao i druge žene, koje bi moglo da ga povredi ukoliko bi me pustio da postanem značajna figura u njegovom životu.
Vezano za pomenuto izbegavanje transfernih osećanja, M. je imao otpor, naročito u prve tri godine analize, da prepozna bilo kakve seksualne senzacije prema meni. Pričao mi je o fantazijama u kojima ima seks sa psihoterapeutom, ali je spremno insistirao da prema meni ne oseća ništa slično. Seksualno su ga privlačile od njega starije žene, ali ni to nije imalo nikakve veze sa njegovim osećanjima prema meni. San o nagoj majci, sanjan u drugoj godini analize, može da se posmatra između ostalog, i kao manifestacija upravo navedenog.
San o nagoj majci:
„Sa devojkom sam. Ljubimo se. Nemamo seksualni odnos, ali bi stvari mogle da se odvijaju u tom smeru. Sve je vrlo senzualno. Moja majka sedi naga u istoj sobi. Deluje uzbuđeno. Povremeno je pogledam dok se ljubim sa devojkom. Majka gleda sa odobravanjem na to što radim. Ne znam da li je njeno uzbuđenje seksualne prirode“.
M-ove asocijacije su bile osećanje šokiranosti kada se probudio i doživljaj neprijatnosti. Razmišljao je da li tu ima nečeg incestuoznog sa njegovom majkom i imao je utisak da se ponašao egzibicionistički u snu. Pitala sam M-a da li je primetio egzibicionističke tendencije kod sebe u dnevnom životu. To ga je ohrabrilo da govori kako je voleo da bude viđen sa lepom i zgodnom devojkom. Kada je bio mlađi, voleo je roditeljima da pokazuje devojke koje je izabrao. Na moje pitanje o svrsi pokazivanja devojaka, odgovorio je da mu je bilo veoma važno da im pokaže da je dovoljno vešt da nađe devojku i da ima seks sa njom. Rekla sam mu da je svrha toga mogla biti pokazivanje roditeljima da je muškarac, da je odrastao. M. je prihvatio da je to za njega bilo veoma važno. Usmerila sam pažnju i na način na koji su roditelji reagovali na devojke koje je dovodio. M. je rekao da su ih dobro prihvatali, ali zato što je vodio računa o tome koje im devojke dovodi. Ovo nas je dovelo do značajne priče o dve vrste M.-ovih devojaka. One koje je pokazivao roditeljima bile su lepo vaspitane, fine, znale su kako da razgovaraju sa njima, bavile su se nečim zanimljivim u životu, bile su lepe, zgodne i bistre. Drugi tip devojaka je otac takođe voleo, ali majka nije. One nisu bile mnogo fine i vaspitane, bile su opuštenije i bezbrižnije. Asocijacije na devojku iz sna nisu bile upečatljive za razliku od asocijacija na lik majke. Bio je iznenađen u snu što je njegova majka naga i nekako uzbuđena. Izgledalo je kao da ga podržava u onome što čini. Na moje pitanje da li ga majka podržava u tome i u dnevnom životu, M. kaže da ga je nedavno iznenadila kada je izjavila: «Samo ih menjaj sine dok si mlad!» To ga je iznenadilo ali ne previše. Istakla sam činjenicu da je majka u snu naga i pitala ga da li je nekada video takvu. Počeo je da priča kako je gledao kroz ključaonicu dok se kupala kada je bio u pubertetu. Pitala sam M-a da li je majka u snu ista kao majka na javi. Ispostavilo se da je glava njegove majke, ali da je telo znatno mlađe. Njegova majka ima 57 godina, a telo u snu nalikuje Mikelanđelovoj Pieti – mlađe je, lepše, kao da ima 30-ak godina. Tada sam imala utisak da ovaj san može da ima i transferno značenje. M. je nedavno počeo da mi priča o svojim devojkama i o svojim seksualnim iskustavima, a ja slušam i vodim dijalog sa njim o tome. Tada sam imala 30-ak godina i on je najverovatnije imao pomešana osećanja prema meni. Izgledalo je da me doživljava kao majčinsku figuru, ali sa privlačnim telom. Budući da sam procenila da je u toj fazi našeg rada M. bio u stanju da počne razgovor o svojim transfernim osećanjima, ponudila sam mu interpretaciju da lik majke u snu može da predstavlja mene. Pocrveneo je u licu, ali je veoma spremno rekao da to ima smisla. Meni govori stvari koje nikome do sada nije govorio, uključujući i seksualne stvari. Na moje pitanje kako se oseća dok to radi, odgovara da se oseća dobro, jer to što radi ima smisla. Oseća da mogu da ga prihvatim i razumem. Čak i kada smo govorili o temama koje su teške za njega, o njegovim greškama, ja sam ga slušala i nisam ga kritikovala, što bi njegova majka činila. Rekao mi je da ima poverenje u mene i da može sve da mi kaže. Onda mi je dodao da me doživljava kao majčinski lik, ali je naglasio da u tome nema ničega seksualnog. Imajući u vidu način na koji je M. to rekao i kako je izgledao, zaključila sam da još uvek nije spreman da prepozna i govori o svojim seksualnim osećanjima prema meni koja su počela da se pomaljaju. Nisam htela da insistiram na tom aspektu i odlučila sam da sačekam bolju priliku, možda u vidu nekog budućeg sna, fantazije, telesne senzacije ili načina na koji se bude ponašao, da započnem detaljniji razgovor o ovoj temi. Imala sam utisak, zasnovan na materijalu koji je M. donosio i na načinu na koji se ponašao, da je, za sada, mogao da dopusti sebi da prepozna da vrednuje moju intelektualnu stranu, da me poštuje i da me doživljava koa majčinsku figuru. Prihvatanje činjenice da sam ja i seksualno biće i da može da oseti privlačnost prema meni bilo bi previše za M-a u tom trenutku.
Sada ću predstaviti seksualni san koji je M. imao o meni u trećoj godini analize.
Seksualni san:
„Sa tobom sam i pričam ti san koji koji ima neke veze sa seksom sa tobom. Ne znam tačno šta se dešava u snu. Onda ti počinješ da mi se nabacuješ. Sediš u fotelji, ali ti je jedna noga prebačena preko naslona za ruku. Onda ustaneš i počinješ da mi prilaziš. U istom trenutku pomislim: „Vidi, ona hoće!“ Brzo ustajem i počinjem da ti prilazim. Izgledaš veoma privlačno. Ne mogu da se setim šta se dalje dešavalo, ali znam da je atmosfera bila vrlo erotična.“
Bilo je očigledno da se M. osećao vrlo neprijatno kada je odlučio da mi kaže san, kao dok mi ga je pričao. Počeo je rečima: „Sanjao sam te sinoć, hm, čudan san, ne sećam se svega, bilo je dosta seksualnih konotacija“. Pored toga, postoji san u snu. Njegova psiha smestila je akciju iz sna unutar još jednog sna kako bi je učinila indirektnijom, udaljenijom i odvojenom od snenog Ja i kako bi redukovala odgovornost i inicijativu snevača. M. mi govori u snu da je sanjao nešto seksualno u vezi sa mnom, ali da ne može da se seti šta se tačno dešavalo. Gotovo ista situacija se ponavlja kada mi na seansi priča o tome da me je sanjao. Ono čega se seća je da sam u tom snu ja imala inicijativu, da je on bio iznenađen time, ali da je veoma brzo odreagovao na to. Čak i tada, M. ne može da se seti šta se zapravo dešavalo posle toga. U svakom slučaju bilo mu je vrlo neprijatno i razmišljao je da li uopšte da ispriča san. Podržala sam njegovu odluku i pitala ga zašto se oseća tako neprijatno zbog načina na koji me je sanjao. Zapravo, i ranije se pitao da li će me ikada tako sanjati. U snu me doživeo potpuno kao ženu, bez i izvan bilo kakve priče, ovog ili onog lica. Za njega sam tu samo žena koja zavodi. Veoma ga je iznenadilo da je na moju inicijativu u snu odreagovao momentalno nekim hormonskim, seksualnim doživljajem. Kada sam ga pitala zašto ga je seksualna reakcija na moj lik u snu toliko iznenadila, kada je reč o normalnoj i očekivanoj reakciji kao i bilo kojoj drugoj, odgovorio je da je verovatno u dugom vremenskom periodu blokirao sebe da me doživi na takav, seksulan, način. Na moje pitanje da li ima ideju zbog čega je to radio, M. odgovara da je imao seksualne fantazije o gotovo svakoj ženi koju je upoznao, ali kada sam ja u pitanju, do sada je mislio: «Ne misli na nju, ona je tvoja doktorka, treba da se stidiš (rekao je smejući se)!« A onda je rekao da ja znam toliko toga o njemu i da se zbog toga oseća prilično ranjivo (setila sam se u tom trenutku sna sa ranom!). Ukoliko bi mogao fizički da me ima, njegovo uzbuđenje, napetost i osećanje nesigurnosti, verovatno bi se smanjili. «Mislim da seksualni čin može da te oslobodi u odnosu na drugu osobu». Bilo mi je zanimljivo da se M. oseća oslobođeno nakon seksa sa ženom. To sam mu i naglasila, a njegov odgovor je sažeo razlog njegovog insistiranja da veoma brzo nakon što upozna devojku ima seks sa njom. Rekao je: «Seks me oslobodi od platonske, apstraktne vezanosti. Tamo gde se osećam nesigurno, to nešto bude nahranjeno, zato što jednostavno posedujem tu osobu. A ako ona zna mnogo o meni, onda na neki način nju posedujem – ona je moja i psihički i fizički». Na osnovu ove M-ove priče stekla sam utisak da je njegovo insistiranje na seksu sa ženom uglavnom bilo motivisano uspostavljanjem kontrole nad njom. Na taj način M. je pojačavao doživljaj sopstvene maskulinosti i smanjivao osećaj vulnerabilnosti. Posedovanje druge osobe, on je u stvari sprečavao sebe da se bezuslovno prepusti drugom. Čineći to M. je redukovao ženu na seksualni objekat i ona doživljenja na taj način nije mogla da ga povredi, jer nije bila cela osoba. To ga je često zaista i štitilo od povređivanja, ali ga je u isto vreme sprečavalo od uspostavljanja iskrenog, dubljeg emotivnog odnosa. S jedne strane, M. je bio zadovoljan zbog toga, ali tokom analitičkog procesa, počeo je da oseća da, ponašajući se na navedeni način, nešto propušta – toplinu, nežnost i osećanja koja ima potrebu da podeli za drugim – bliskost. Ovaj san nam je pružio mnogo materijala za prorađivanje. Interpretirala sa M-u i to da sam na osnovu sna stekla utisak da mu je bila potrebna moja podrška i dozvola da je seksualna potreba koju je osetio prema meni sasvim normalna kao i svaka druga potreba ili osećanje koje je imao. Ovo iskustvo je pomoglo M-u da se približi kompleksnijoj i celovitijoj predstavi ženskog u njemu samom i u spoljašnjem svetu. Ono mu pomaže da bude opušteniji vezano za sopstvenu muškost.
Danas M. nema tako intenzivnu potrebu da sve vreme dokazuje da je veoma maskulin. Bolje može da toleriše da je ponakad pasivniji, receptivniji i manje impulsivan. Ranije je imao gotovo prisilu da čini i da devojku odvede u krevet što je brže moguće. Ovakvo pomeranje u pravcu integracije muškog i ženskog unutar M-a, ima uticaj i na njegov rad, tačnije na način na koji stvara. Ranije je slikao na impulsivan način, što brže to bolje, često pod uticajem različitih droga i alkohola. Nije mogao da odloži akciju i da podnese neizvesnost. U poslednje dve godine M. slika mnogo sistematičnije, bez požurivanja samog sebe. Ima više strpljenja za sopstvenu kreativnost, kao i za sebe u celini. Analizira i razmišlja o onome što je uradio prethodnog dana. Prazan prostor više nije toliko zastrašujući i preplavljujući kao pre, budući da više ne koristi droge, a granice između svesnog i nesvesnog su fleksibilnije u oba smera. Pored toga, M. je dobio i potvrdu da ga nesvesne sile više neće preplavljivati što se često dešavalo dok je slikao pod uticajem droga.Zaključak
Namera nam je bila da u našem radu definišemo osnovne pojmove vezane za temu procesa individuacije u serijama snova, kao i da pokažemo da li i na koji način teorijske teme obrađene u prvom delu rada žive i razvijaju se u našem kliničkom radu. Pojmovi koji su u teorijskom delu rada jasno omeđani i razdvojeni iz didaktičkih razloga dolaze do izražaja u drugačijem svetlu kada ih povežemo sa realnom osobom i njenom individuacijom koja se odvija u analitičkom procesu.
LITERATURA
1. Jung C.G. Structure and Dynamics of the Psyche, CW 8, Princeton:Princeton University Press, 1969, par. 505.
2. Peters R. A Jungian Approach to Dreams. In: Contemporary Jungian Analysis,Alister I, Hauke C (eds). London and New York: Routledge, 1998. p. 132.
3. Matoon M. A. Dreams. In: The Handbook of Jungian Psychology, Papadopoulos R (ed). London and New York: Routledge, 2006. p.250.
4. Matoon M. A. Dreams. In: The Handbook of Jungian Psychology, Papadopoulos R (ed). London and New York: Routledge, 2006. p.255.
5. Jung C.G. The Practuce of Psychotherapy, CW 16, Princeton: Princeton University Press, 1954, par. 320.
6. Hall J. Clinical Uses od Dreams: Jungian Interpretation and Enactments. New York: Grune and Stratton, 1978, p. 130.
7. Wyly J. Dreams and Jungian Analysis. In: Jungian Analysis, Stein M (ed). Chicago and La Salle Illinois: Open Court, 1995, p. 129.
8. Powell S. Active Imagination. In: Contemporary Jungian Analysis, Alister J, Hauke C (eds). London and New York: Routledge, 1998, p. 144.
9. Matoon M.A. Dreams. In: The Handbook of Jungian Psychology, Papadopoulos R (ed). London and New York: Routledge, 2006. p.
10. Samuels A.A Critical Dictionary of Jungian Analysis, London and New York: Routledge, 2000, p.49.
11. Jung C.G. Dictionary of Analytical Psychology, London and New York: Ark, 1986, p.119.
12. Stein M. The Principle of Individuation, Wilmette, Illinois: Chiron Publication, 2006, Introduction, XIII.
13. Stein M. The Principle of Individuation, Wilmette, Illinois: Chiron Publication, 2006, p.21.
14. Stajn M. U srednjim godinama, Beograd: Plato, prevela s engleskog Zdravković S, 2005, str. 17.
15. Jung C.G. The Transcendent Function. In: Structure nad Dynamic of the Psyche, CW 8, Princeton: Princeton University Press, 1969, para. 131.
16. Jung C.G. The Structure of the Unconscious. In: Two Essays on Analytical Psychology, CW 7, Princeton: Princeton University Press, 1953, par.501.Svetlana Zdravkovic, jungovski analitičar, magistar psihologije, specijalista medicinske psihologije, Institut za mentalno zdravlje
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi