ISTRAŽIVAČKI RAD

Odnos studenata prema alkoholizmu

Alkoholizam je jedna od tri najveće bolesti zavisnosti pored cigareta i droga. Alkohol je verovatno najproširenija psihoaktivna supstanca. Uzrok tome je njegova laka proizvodnja, dostupnost i brzo delovanje. Po rasprostranjenosti alkoholizam je odmah posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignih oboljenja. Češći je kod muškaraca, ali ga i žene više skrivaju. Lečenje može biti fiziološko (lekovima poput antabusa), psihološko (terapijom i rehabilitacijom) i socijalno (grupnom terapijom). Svetska zdravstvena organizacija je 1952. godine, definisala alkoholizam kao bolest i prema toj definiciji: „Alkoholizam je bolest, a alkoholičar je bolesnik kod koga se zbog prekomerne I dugotrajne upotrebe alkoholnih pića pojavljuje psihička i fizička zavisnost, zdravstveni problemi, porodični i društveni poremećaji''.
Alkoholičarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja; poremećaje odnosa s drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja.
Kroz istoriju do danas oblikovao se mentalitet u kojem je konzumiranje alkohola nešto sasvim normalno, štaviše ljudsko društvo je izgradilo niz običaja i navika vezanih za alcohol, te se alkoholizam duboko ukorenio u stvarnost kao običajna pojava. Čovek tako ne vidi posledice i stvarnu sliku koju alkoholizam ostavlja za sobom. Kažemo da alkoholizam nije bolest pojedinca, već bolest porodice i bolest društva.
Danas postoje dva zanimljiva stava o alkoholizmu. Jedan je liberalan prema pijenju,pijanstvu i alkoholizmu, a drugi osudjuje alkoholizam i promoviše takozvano ,,normalno pijenje'' i ,,društveno prihvatljivo pijenje'', što pšet s druge strane dokazuje ukorenjeni mentalitet da je pijenje ,,društveno prihvatljivo'' , ali ipak u granicama normale.

Uzrok alkoholizma delimo na biološke, psihološke i sociološke zavisnike.
• Biološki: od bioloških zavisnika najčešće su to genetičke teorije, koje alkoholizam posmatraju kao naslednu bolest. Razni genski zavisnici utiču i na razlike u reakciji na alkohol, različitu osetljivost mozga i drugih telesnih organa na alkohol, brzina eliminacije alkohola, stecanje tolerancije i fizičke zavisnosti.
• Psihološki: psihološke teorije gledaju na alkoholizam kao individualni psihološki problem, a socijalni zavisnici mogu imati više ili manje uticaja na razvoj. Spominje se oralna fiksacija i zastoj u razvoju ličnosti kao glavno obeležja primarnog alkoholizma. Te fiksacije kasnije iznose infantilizam, pojačanu ovisnost, narciosidnost i pasivnost.
• Sociološki: u sociološkom pogledu na alkoholizam razmatraju se pojmovi odnosno teorije poput primarne i sekundarne porodice alkoholičara, a i vrlo često roditeljski alkoholizam.
Ni jedna od navedenih teorija ne može se isključiti, alkoholizam je izrazito kompleksan problem, koji obuhvata činioce često vrlo raznih grana znanja, stoga iz svake pojedine grane uzroka sudeluje barem jedan zavisnik u stvaranju alkoholizma. Alkoholizam nikada nije rezultat samo jednog činioca.
Sklonost alkoholizmu se može videti i po određenim faktorima rizika: Pol, porodična sklonost, neke profesije vezane sa alkohol ( konobari, pisci, glumci...), religijski, etnički i geografski ( muslimani i jevreji retko piju), osobe sa nižim sadržajem serotonina sklonije su alkoholizmu, takođe zavisi od aktivnosti enzima, i ADH i ALDH.

Alkoholizam mladih

Osnovni vid zabave mladića i devojaka su zabave uz prisustvo većih količina alkoholnih pića. Uzroci alkoholisanja mladih su različiti. Najvažnija je imitacija odraslih. Pijući pokazuju svoju vrednost i zrelost. U pubertetu težnja za oslobađanjem od uticaja starijih može dovesti do češće upotrebe alkoholnih pića. U doba mladićstva može doći do povećanog pijenja da bi se lakše rešili neki problemi, ljubavni jadi, da se prevaziđe stidljivost. Alkohol narušava zdravlje mladog čoveka i sprečava njegov normalan fizički i psihički razvoj. Rano nastaju organski poremećaji i vegetativne smetnje. Vrlo brzo će nastati poremećaj ličnosti:
1. kapricioznost
2. netrpeljivost
3. razdražljivost
4. gubitak toplih emotivnih odnosa prema roditeljima i starijim osobama
5. zanemarivanje dužnosti prema zajednici.

Alkoholna pića deluju na nervni sistem, parališući njegove više nervne funkcije koje obezbeđuju fizičku i duševnu kontrolu rada i ponašanja čoveka. Dolazi do oslobađanja nižih centara, što dovodi do dobrog raspoloženja, osećanja snage, doživljaja nečeg lepog, itd. Zbog ovakvog efekta alkoholna pića se upotrebljavaju umereno ili u prekomernim količinama.

Štetna dejstva su mnogobrojna:
1. česta su trovanja alkoholom sa opasnim posledicama
2. otupljuje interes za školu, zdravu zabavu i razonodu
3. umanjuje kritičnost i zato ponašanje postaje nepristojno, događaju se nedozvoljene radnje i krivična dela.
Poznata je zabluda starijih o alkoholizmu kao čarobnom sredstvu za otklanjanje svih teškoća i prepreka. Ta zabluda se prenosi i na mlade koji alkohol prihvataju kao sredstvo kojim se rešavaju svi životni problemi.

Mesto gde se alkoholizam prvo manifestuje je porodica. Većina alkoholičara koji se leče su u braku s dvoje dece, manji broj je rastavljen i to najčešće zbog alkoholizma, manji deo je mlađa populacija. Na samom početku alkoholičar nailazi na razumevanje u samoj porodici. Deca ne znaju za njegovo bolesno stanje, a žena (muž) odobrava takvo ponašanje. Nastali ekscesi se skrivaju od okoline. Kasnije alkoholičar intenzivnije pije, dolazi do češćih ekscesa. I dalje se sve krije od okoline. Dolazi do žešćih svađa. I deca saznaju za pijanstvo svog oca. U konfliktnim situacijama učestvuje čitava porodica. Žena gubi volju da dalje utiče na svog muža. Deca su povučena u sebe i žive u stalnoj napetosti i strahu. Kasnije alkoholičar gubi svaki autoritet u porodici, sukobljava se sa društvenim normama, porodičnim obavezama i sopstvenom zavisnošću od alkohola. Žena silom prilika preuzima svu «vlast» u kući, brinući se o svim porodičnim problemima. Deca prilaze majci, a alkoholičar se oseća odbačenim od porodice. U ovom periodu javlja se prava ideja o lečenju. Naravno, alkoholičar i ne pomišlja na lečenje. Ovo je kritičan momenat u porodici. Često se rešava tako što žena bežeći od problema, definitivno napušta muža i tako dolazi do raspada porodične zajednice. Više se ništa ne može sakriti, a alkoholičar je identifikovan.

2. Metodološki pristup

2.1. Definisanje problema istraživanja

Alkohol = etilni alkohol (etanol) = C2H5OH
To je bistra, bezbojna i lako zapaljiva tečnost karakterističnog ukusa i mirisa. Alkoholna pića nastaju vrenjem i fermentacijom skroba i šećera, uglavnom sadržanih u voću, žitaricama, medu i mleku. Postoje tri vrste alkoholnih pića: pivo (fermentira iz zrna ječma), vino (proizvodi se fermentiranjem voća) i žestoka pića (proizvode se destilacijom vina).
Istraživanja u oblasti alkoholizma mladih su relativno retka, ali zbog sve većeg značaja pobuđuje poseban interes stručnjaka iz oblasti psihologije i sociologije.
U prošlosti većina alkoholičara je bila srednje starosne dobi dok je alkoholizam među mladima bio retka pojava. Danas se procenjuje da je „opasno konzumiranje" među mladima u svetu dvostruko veće nego što je bilo u generaciji njihovih roditelja. Naglim razvojem upotrebe droga 60-ih godina došlo je do privremenog smanjenja alkoholizma mladih, da bi ubrzo potom došlo do porasta zloupotrebe droge i alkohola.
Poseban problem vezan uz alkoholizam jest konzumiranje alkoholnih pića među mlađom populacijom. Alkohol deluje na oštećenja velikog i malog mozga, osobe koje u mlađim danima prekomerno konzumiraju alkoholna pića već se u početku nalaze u negativnom položaju u odnosu na svoje vršnjake koji ne konzumiraju alkoholna pića. Mladi su nedovoljno informirani o štetnom uticaju alkohola, pa samim tim mlad čovek teško prihvata mišljenje o alkoholizmu i opasnostima konzumiranja alkoholnih pića ako ne zna kako se ta bolest razvija, jer na sebi u počecima ne primjećuje negativne posljedice eventualnog konzumiranja. Da bi se ovi problemi sveli na minimum potrebna je saradnja nekoliko društvenih institucija, pre svega mislim na porodicu i obrazovne institucije.

2.2. Predmet istraživanja

Predmet ovog istraživačkog rada jesu mladi ljudi, odnosno studenti i njihovi stavovi u vezi sa alkoholom.
Alkohol je verovatno najproširenija psihoaktivna droga. Uzork je njegova laka proizvodnja, dostupnost i brzo delovanje. Psihoaktivno dejstvo alkohola ima dve faze i dve forme. Izvesno kratko vreme posle uzimanja umerene količine javlja se osećanje opuštenosti, lakoće i povećane snage. Istovremeno dolazi do manje samokontrole, do povećane sigurnosti u sebe, govorljivosti i često do težnje da se iskaže. Drugačije je dejstvo posle produžavanja korišćenja alkohola. Tada u punoj meri dolazi do pogoršavanja aktivnosti svih funkcija. Javljaju se
smetnje u govoru, pokretima, slabi sposobnost mišljenja i samokontrole, nastupa opšti umor i spavanje. Suviše velike količine mogu izazvati i smrt.

2.3. Cilj istraživanja

Cilj našeg istraživanja je da ispitamo koliko studenata konzumira alkohol, i u kojoj meri to čine.

2.4. Hipoteze

- velika većina studenata je probala alcohol
- studenti najčešće konzumiraju blaga alkoholna pića
- 40% studenata redovno konzumira alkohol
- 50% studenata je probalo aklkohol izmedju petneste i desete godine starosti, i to u porodici (slava, proslava, praznik)
- manje od pola ispitanika je svesno negativnih posledica konzumiranja alkohola

2.5. Metoda

Metoda je put do dolaska naučnog saznanja. Postoje različite metode istraživanja, a mi smo u našem naučnom istraživanju koristili - naučno ispitivanje.
Naučno ispitivanje je jedna od najzastupljenijih metoda istraživanja društvenih pojava. Spada u sam vrh korišćenih metoda. U metodološkm smislu, ispitivanje je postupak prikupljanja podataka posredstom verbalne komunikacije. Ispitivanje se može izvesti pismeno ili usmeno. Podaci dobijeni ispitivanjem mogu se odnositi na sve tri vremenske dimenzije: prošlost, sadašnjost i budućnost. Ispitivanje omogućava upotrebu statističke metode uzorka, koja obezbedjuje potpunost obabeđtenja, i preciznost prikupljenih podataka.

2.6. Uzorak

Ispitanici našeg upitnika bili su studenti prve godine FON-a, medju kojima pola pripadnika muškog i pola pripadnika ženskog pola. U prilogu 1, na dve strane, dat je primer upitnika.

3. Pregled rezultata

I.Pol.
a) muški
b) ženski

2.Godine starosti .
a) 19 godina b) ostali

3.Kada si prvi put konzumirao/la alkoholno piće?
a) pre desete godine b) izmedju desete i petneste godine
c) izmedju petneste i dvadesete d) posle dvadesete godine
e) još uvek nisam

4.Kako(gde) si prvi put probao/la alkoholno piće?
a) u porodici (slava, nova godina, neka proslava itd.) b) na ekskurziji
c) na otvorenom (ulica, park itd.) d) na žurci

5.Kada si se prvi put napio/la?
a) još uvek nisam b) pre desete godine
c) izmedju desete i petneste godine d) izmedju petneste i dvadesete godine
e) posle dvadesete godine

6.Da li si svestan/na negativnih posledica preteranog konzumiranja alkoholnih pića?
a) ne uopšte b) mozda malo c) da d) da u potpunosti

7.Da li si nekad konzumirao/la alkohol u toku nastave na fakultetu ili školi?
a) skoro svaki dan b) sa vremena na vereme
c) par puta d) nikad do sad

8.Da li pijes sam/a ili u društvu?
a) uvek u društvu b) uglavnom u društvu
c) uglavnom sam/a d) uvek sam/a

9.Da li si ikad imao/la gubitak u sećanju kao ishod konzumiranja alkohola?
a) ne
b) 1-2 puta
c) da, često

10.Da li imaš problema da prestaneš da piješ posle jednog ili dva pića?
a) ne b) najčešće ne
c) uglavnom da d) da

11.Koje alkoholno piće najčešće konzumiraš?
a) pivo b) vino, blaga alkoholna pića
c) zestoka pića d) nešto drugo

12.Gde najčešće konzumiraš alkohol?
a) na otvorenom (park, igralište...) b) kod kuće ili prijatelja

c) u klubovima i po splavovima d) u kafanama i pivnicama

13.Koliko često konzumiraš alkohol?
a) 2-3 puta godišnje b) jedom mesečno
c) jednom nedeljno d) više puta nedeljno

14.Zašto konzumiraš alkohol?
a) da bih se opustio b) zato što piju i drugi
c) da bih dobio/la samopouzdanje d) zato što uživam u njemu

4. Diskusija i zaključak

Neka ranija istraživanja pokazuju da je 93% studenata probalo alkohol, u našem istraživanju nema onih koji ga nisu probali, sem jednog ispitanika koji nam je vratio prazan papir rekavši da ne može da nam odgovori na pitanja jer nikad nije probao alkohol. Većina njih je alkohol probala izmedju desete i petnaeste godine, što smo u hipotezi ranije u metodološkom delu pretpostavili, u istom uzrastu četvrtina ispitanika se napilo, što je i bilo očekivano, jer to je početak puberteta kada mladi sazrevaju, polako se osamostaljuju i teže da se ne izdvajaju od društva. U tom uzrastu se odlazi na ekskurzije, gde se uglavnom svi ponašaju ''kao pušteni sa lanca'', naše istraživanje pokazuje da je na eksurzijama alkohol probalo 9% učenika.
Trećina studenata je alkohol probalo izmedju petnaeste i dvadesete godine, tada se organizuju razna punoletsva i žurke na kojima je 15% ispitanika prvi put probalo alkohol, a 29% se prvi put napilo. Većina studenata (76%) je probalo alkohol na slavama i porodičnim veseljima, što se poklapa se pretpostavkom datom u metodološkom delu istraživanja.
Ranija istraživanja pokazuju da je 60% studenata bilo pijano bar jednom u životu, u našem istraživanju mi smo došli do rezultata od 55%.
Rezlutat koji je u potpunosti opovrgnuo našu pretpostavku da je pola studenata svesno negativnih posledica konzumiranja alkohola je: ''Nema studenata koji nisu svesni posledica konzumiranja alkohola''. Pola njih je u potpunosti svesno, dok je druga polovina uglavnom svesna posledica alkoholnih pića.
Skoro svaki treći ispitanik je bar jednom alkohol konzumirao u školi i u toku nastave, dok preostala većina nesto takvo nije do sad probala.
Svi studenti piju u društvu medju njima 88% nikada nije pilo bez društva, dok je 12% napravilo par izuzetaka.
Većina od 70% nikada do sad nije imalo gubitak u sećanju usled veće konzumacije alkoholnih pića, dok trećina jeste. Od kojih 6% često kao ishod pijanstva ima gubitak pamćenja.
Većina ispitanika nema problema sa prestankom konzumiranja posle jednog ili dva pića, dok svaki deseti ispitanik uglavnom ima problema da prestane. Kako je u hipotezi dato da većina studenata najčešće konzumira blaga pića, što je istraživanje i dokazalo. Polovina studenata najčešće konzumira blaga alkoholna pića i koktele, dok je preostala polovina podeljena izmedju piva i zestokih pića.
Ispitanici su na pitanje gde najčešće konzumiraju alkohol dali podjednako različite odgovore tako da su sva mesta skoro ravnopravno zastupljena, izuzev jednog ispitanika koji je kao mesto na kom najčešće pije naveo otvoreni prostor.
Nešto manje od trećine ispitanika pije alkohol svake nedelje ili to čini po par puta nedeljno, što se može smatrati redovnom konzumacijom. Ostale dve trečine ispitanika pije par puta godišnje do jednom mesečno. Ova stavka je prilično bliska našoj pretpostavci da 40% studenata redovno konzumira alkohol.
Malo više od polovine pije alkohol da bi se opustilo, dok preostala većina uživa u alkoholu. Mali broj njih 3% pije da bi dobili samopouzdanje, a 5% je onih na koje uticaj ima društvo, odnosno piju jer to rade prijatelji iz njihovog okruženja.

Rezultati predmetnih istraživanja se uglavnom poklapaju sa postavljenim hipotezama. Dve hipoteze nisu u saglasnosti sa dobijenim rezultatima.
Prva neusaglašenost odnosi se na pretpostavku da je manje od polovine studenata svesno negativnih posledica konzumiranja alkohola, što je demantovano ovim istraživanjem, koje je pokazalo da je 100% anketiranih svesno negativnih posledica.
Druga neusaglašenost odnosi se na predpostavku da 40% studenata redovno konzumira alkohol, dok je anketa pokazala da manji procenat (27%) ispitanih redovno konzumira alkohol.
Rezultati naše ankete su u saglasnosti sa rezultatima ranije sprovedenih istraživanja na populaciji mladih.
Smatramo da su rezultati sprovedene ankete verodostojni i da realno odslikavaju odnos studenata prema alkoholizmu.
Postavljene hipoteze su u velikoj meri potvrđene rezultatima obavlenih istraživanja.

Literatura

[1] Dobrivoje Mihailović: Psihologija u organizaciji, Fakultet organizacionih nauka Beograd, 2008. Jedanaesto izdanje
[2] www.wikipedia.org (http://en.wikipedia.org/wiki/Alcoholism)

P R I L O G

Upitnik

Zaokružiti jedan ili više odgovarajućih odgovora

1.Pol.
a) muški
b) ženski
2.Godine starosti .
3.Kada si prvi put konzumirao/la alkoholno piće?
a) pre desete godine
b) izmedju desete i petneste godine
c) izmedju petneste i dvadesete
d) posle dvadesete godine
e) još uvek nisam

4.Kako(gde) si prvi put probao/la alkoholno piće?
a) u porodici (slava, nova godina, neka proslava itd.)
b) na ekskurziji
c) na otvorenom (ulica, park itd.) d)

5.Kada si se prvi put napio/la?
a) još uvek nisam
b) pre desete godine
c) izmedju desete i petneste godine
d) izmedju petneste i dvadesete godine
e) posle dvadesete godine

6.Da li si svestan/na negativnih posledica preteranog konzumiranja alkoholnih pića?
a) ne uopšte
b) mozda malo
c) da
d) da u potpunosti

7.Da li si nekad konzumirao/la alkohol u toku nastave na fakultetu ili školi?
a) skoro svaki dan
b) sa vremena na vereme
c) par puta
d) nikad do sad

8.Da li pijes sam/a ili u društvu?
a) uvek u društvu
b) uglavnom u društvu
c) uglavnom sam/a
d) uvek sam/a

9.Da li si ikad imao/la gubitak u sećanju kao ishod konzumiranja alkohola?
a) ne
b) 1-2 puta
c) da, često

10.Da li imaš problema da prestaneš da piješ posle jednog ili dva pića?
a) ne
b) najčešće ne
c) uglavnom da
d) da

11.Koje alkoholno piće najčešće konzumiraš?
a) pivo
b) vino, blaga alkoholna pića
c) zestoka pića
d) nešto drugo

12.Gde najčešće konzumiraš alkohol?
a) na otvorenom (park, igralište...)
b) kod kuće ili prijatelja
c) u klubovima i po splavovima
d) u kafanama i pivnicama

13.Koliko često konzumiraš alkohol?
a) 2-3 puta godišnje
b) jedom mesečno
c) jednom nedeljno
d) više puta nedeljno

14.Zašto konzumiraš alkohol?
a) da bih se opustio
b) zato što piju i drugi
c) da bih dobio/la samopouzdanje
d) zato što uživam u njemu

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD