TEMA: Istraživanje prisustva optimizma i pesimizma kod zaposlenih u firmi "Banini" iz Kikinde

Preduzece „Banini" iz Kikinde osnovano je 1985. godine sa ciljem da postane vodeca fabrika u proizvodnji slatkih i slanih keksica i ostalih proizvoda. Tada je zapošljavala svega 20-tak radnika i pripadala je opštini Kikinda. Nije joj trebalo puno da stekne simpatije gradjana, prvobitno zbog svog jedinstvenog i veoma omamljivog ukusa i kvaliteta. Fabrika se polako razvijala iz godine u godinu,a samim tim je i proširivala svoj proizvodni asortiman. Za cilj je imala da postane jedna od vodecih fabrika u toj oblasti pa je tako sve više i više radila na svom razvijanju. Pre dve godine je konacno privatizovana i od tada njen napredak ide zavidnom brzinom. U svojoj ponudi ima na desetine razlicitih slatkih i isto toliko slanih proizvoda, koje sada izvozi cak u 4 kontinenta. Danas ova fabrika zapošljava oko 460 radnika, a pošto je trenutno u izgradnji još jedna hala za proizvodnju, zaposlice još 100 novih radnika.
Od velikog znacaja za ovakvo preduzece je raspoloženje i duh zaposlenih, koje bi trebalo da bude što vedrije i što optimisticnije, jer ce tako fabrika brže i bolje napredovati. Takode i od vlasnika fabrike se ocekuje da omoguci radnu atmosferu kakvu zaslužuju, atmosferu u kakvoj ce radnici raditi sa puno više želje i volje nego obicno. Optimistican duh stvara pozitivnu atmosferu na poslu, povecava produktivnost i efikasnost, a samim tim i obezbeduje zaposlenima finansijsku sigurnost i mogucnost da postignu više. Optimizam i pesimizam je tema koja je kod zaposlenih cesto previdena, iako predstavlja jednu od najvažnijih karika u lancu produktivnosti kod zaposlenih. Ova tema je i narocito interesantna , jer se na drugaciji nacin može iskazati volja zaposlenih za napredovanjem u poslu koji rade, za inovacijama, za rešavanjem operativnih i strategijskih problema. To je i jedan od razloga zašto smo se mi odlucili da ispitamo prisustvo optimizma i pesizma u fabrici keksa „Banini".

2.Teorijsko razmatranje problema

Optimizam je pozitivno shvatanje sveta koji nas okružuje, dok pesimizam predstavlja shvatanje suprotno optimizmu. Oduvek se govorilo kako ljude možemo podeliti na one koji na sve gledaju sa vedrije strane, za koje svaki problem ima rešenje i za koje uvek postoji prica sa srecnim krajem, tj na optimiste i na one koji na sve gledaju crno, kojima ni jedan problem nije rešiv, koji veruju da njima samo loše može da se desi, tj na pesimiste.
Optimista na stvari uvek gleda pozitivno, sa vedrije strane. Optimista u sebi nosi predubedenje da je sve dobro, da ce se sve dobro završiti. Cak i kada su najteži zadaci ili problemi u pitanju, optimista uvek smatra da ce se sve rešiti. Optimizam predstavlja generalno pozitivan stav i u odredenim granicama optimizam predstavlja apsolutno poželjnu osobinu kod ljudi. Naravno nije ni dobro biti preterano optimistican, jer to takode ne može da vam koristi u životu, zato što time gubite realno vidjenje situacija, dogadjaja, ljudi itd. Ljudi sa optimisticnim stavom su uspešniji u svim sferama života, a pogotovo u poslovnom svetu, gde se ceni spremnost na rizik i samouverenost, koje su takode i jedne od glavnih osobina optimisticnih ljudi. Svojim gledanjem sa vedrije strane sebi otvaraju nova vrata i penju se stepenicama napretka. Oni su poželjni u drustvu jer ulivaju pozitivnu energiju u svoje kolege i daju im jacu motivisanost za rad.

Takode, smatra se da optimisticni ljudi imaju veci stepen emocionalne inteligencije od pesimisticnih ljudi. Optimiste su otvorenije, imaju mnogo bolju i kvalitetniju komunikaciju sa kolegama, a takode mogu da budu i dobri motivatori, iz prostog razloga što veruju u sebe i u svoj rad, i taj stav prenose na ostatak kolega i podsticu ih da budu kao oni.
Pesimista, naprotiv, na stvari uvek gleda sa negativne strane, za njih je sve crno i sumorno. Pesimisticna osoba u sebi nosi predubedenje da ce sve što uradi ispasti loše, da ce baš njoj sve poci naopako, da je nijedna prepreka ne zaobilazi. Kada se pred pesimisticnom osobom pojavi neki problem, ona odmah misli da je taj problem nerešiv, da ga je nemoguce zaobici, prebroditi ili kamoli rešiti tako nešto i onda sebe ubeduju da je to moralo baš njima da se desi. Takode, pesimisticna osoba se plaši neuspeha na bilo kom polju u životu, i cesto iz straha ne preduzima znacajnije korake ka rešenju problema.
Pesimisticna osoba u sebi nosi strah od neceg novog, drugacijeg, a u današnje vreme, to je jedna od nepoželjnih osobina kod zaposlenog, jer su danas sve traženiji ljudi sa vizijama, koji umeju da maštaju i veruju u to da je ostvarivo i profitabilno. Pesimisticni ljudi zbog tog straha slabije napreduju na poslu, prvobitno zbog toga što nikome ne treba osoba koja ce raditi važan posao sa ubedenjem da je sve loše i koja ce možda vec na prvom malom problemu dici ruke od toga, obicno se drže jednolicnih, monotonih poslova u kojima nema mnogo prostora za inovacije.
Pesimisticne osobe cesto imaju slabiju komunikaciju sa kolegama, zatvorene su u sebe i preopterecene raznim benignim problemima, koji su samo njima nerešivi i nepremostivi. Pesimista slabo doprinosi razvoju preduzeca, a postoji i mogucnost da svojim pesimisticnim stavom i ponašanjem "zarazi" i ostale kolege, što je svakako jedna od poslednjih stvari koju poslodavac želi u svom preduzecu.
Zbog toga je za svaku firmu koja zeli da napreduje, a i za one koje žele da uopšte ostanu na tržištu važno da medu njihovim zaposlenima vlada optimistican stav prema radu, a i prema životu uopšte, da imaju ljude koji su spremni na inovacije, na svakakve vrste promena po njihovu korist i koji ce uz pomoc svoje mašte koliko toliko doprineti napretku preduzeca.

Predmet, problem i cilj istraživanja

Predmet istraživanja : Zbog svega ovog što smo pomenuli ,mi smo se i odlucili da ispitamo prisutnost optimizma i pesimizma kod zaposlenih u jednoj od vodecih fabrika za proizvodnju slatkih keksica i slanih grickalica, "Banini".

Problem istraživanja :Problem kojim smo se bavili u našem istraživanju jeste „ U kojoj meri jesu prisutni optimizam i pesimizam kod zaposlenih u fabrici keksa „Banini"?".

Cilj istraživanja : Cilj našeg istraživanja bio je da se utvrdi u kojoj meri je prisutan optimizam, odnosno pesimizam kod zaposlenih u fabrici keksa „Banini".

3.Hipoteze

H0 - Dobijena ukupna aritmeticka sredina veca od 3 ce nam ukazivati na to da kod zaposlenih u fabrici keksa „Banini" preovladuje optimistican stav prema radu, a i životu.

H1 - Dobijena aritmeticka sredina veca od 3 u tvrdnji broj 3 koja glasi : "Retko ocekujem da ce se dogodi nešto dobro." ce nam ukazivati na to da kod zaposlenih uglavnom ne preovladava stav izenesen ovom tvrdnjom.

H2 - Dobijena aritmeticka sredina manja od 3 u tvrdnji broj 7 koja glasi : "Nikada ne ocekujem da se nešto odvija meni u prilog." ce nam ukazivati na to da zaposleni nemaju stav iznesen ovom tvrdnjom.

H3 - Dobijena aritmeticka sredina veca od 3 u tvrdnji broj 9 koja glasi : "Stvari se nikad ne odvijaju onako kako želim." ce nam ukazivati na to da zaposleni uglavnom nemaju stav iznesen ovom tvrdnjom.

H4 - Dobijena aritmeticka sredina veca od 3 u tvrdnji broj 10 koja glasi : "Kada nešto odlucim ,prilicno sam siguran da ce se nekako loše završiti." ce nam ukazivati da zaposleni uglavnom imaju pozitivan stav iznesen ovom tvrdnjom.

H5 - Dobijena aritmeticka sredina veca od 3 u tvrdnji broj 13 koja glasi : "Bolje je ocekivati neuspeh,manje vas potrese kada se zaista dogodi." ce nam ukazivati na to da zaposleni uglavnom ne iskazuju negativan stav iznesen ovom tvrdnjom.

H6 - Dobijena aritmeticka sredina veca od 3 u tvrdnji broj 14 koja glasi : "Uopšteno gledajuci, stvari uvek ispadnu dobro." ce nam ukazivati na to da zaposleni uglavnom imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.

4. Metodologija istraživanja

Uzorak varijabli

Nezavisne varijable :
1. Pol
2. Starost
3. Radno iskustvo
Zavisne varijable :
1. Ne treba postavljati visoke ciljeve, jer se obicno razocarate.
2. U nesigurnim vremenima obicno ocekujem najbolje.
3. Retko ocekujem da ce se dogoditi nešto dobro.
4. Ako nešto može krenuti po zlu, krenuce.
5. Stvari uvek gledam sa vedrije strane.
6. Uvek sam optimistican u pogledu svoje buducnosti.
7. Nikada ne ocekujem da ce se nešto odvijati meni u prilog.
8. Kada zapocnem nešto novo, ocekujem uspeh.
9. Stvari se nikada ne odvijaju kako želim.
10. Kada nešto odlucim, prilicno sam siguran da ce se nekako loše završiti.
11.Kada nešto odlucim da uradim, uvek pronadem odgovarajuci nacin da to ostvarim.
12. Retko racunam na to da ce mi se dogoditi dobre stvari.
13.Bolje je ocekivati neuspeh: manje vas potrese kada se zaista dogodi.
14.Uopšteno gledajuci, stvari uvek ispadnu dobro.

Uzorak ispitanika

Ukupan broj ispitanika : 49

Broj ispitanika muškog roda : 19 Broj ispitanika ženskog roda : 30 Ispitanici spadaju u nekoliko starosnih grupa:
1. Od 20 do 25 godina imali smo 2 ispitanika
2. Od 25 do 35 godina imali smo 3 ispitanika
3. Od 35 do 45 godina imali smo 23 ispitanika
4. Od 45 do 55 godina imali smo 20 ispitanika
5. I preko 55 godina 1 ispitanik

Takode ispitanici su bili podeljeni i na osnovu radnog iskustva:
1. Od 1 do 10 godina 5 ispitanika
2. Od 10 do 20 godina 31 ispitanik
3. I preko 20 godina 13 ispitanika

Metode istraživanja i instrumenti za prikupljanje podataka:
- Metoda ovog istraživanja je terensko istraživanje.
- Kao instrument za prikupljanje podataka koristili smo upitnik koji je bio sacinjen od ukupno 17 pitanja, od 3 nezavisne varijable i od 14 zavisnih varijabli (raznih tvrdnji). Za svaku tvrdnju ispitanik je imao po pet ponudenih opcija od kojih je morao da zaokruži samo jednu, onu koja je vezana baš za njega.

Postupci za obradu podataka :
- Za obradu podataka korišcen je Microsoft Office Excel 2007.
- Program za obradu podataka SPSS 13.0

Tok istraživanja :

- Istraživanje je obavljeno 8. i 9. maja 2009. godine u fabrici keksa „Banini" u Kikindi.
- Istraživanje, odnosno prikupljanje podataka je trajalo 2 dana, pošto prvog dana direktor nije bio tu , pa tako nismo imali pun pristup svim zaposlenima u toj smeni.
- Istraživanje se odvijalo delimicno brzo, pošto su pitanja bila jasno i tacno definisana, tako da nismo imali nikakvih poteškoca i moramo naglasiti da su ispitanici bili prilicno sigurni da ce ovo istraživanje imati pozitivan ishod.

Rezultati

R. Br. TVRDNJE
1. Ne treba postavljati visoke ciljeve, jer se obicno razocarate. 3,22
2. U nesigurnim vremenima obicno ocekujem najbolje. 3,18
3. Retko ocekujem da ce se dogodioti nešto dobro. 3,08
4. Ako nešto može krenuti ka zlu,krenuce. 3,11
5. Stvari uvek gledam sa vedrije strane. 3,22
6. Uvek sam optimistican u pogledu svoje buducnosti. 3,26
7. Nikad ne ocekujem da se nešto odvija meni u prilog. 3,01
8. Kad zapocnem nešto novo ,ocekujem uspeh. 3,06
9. Stvari se nikada ne odvijaju kako zelim. 3,34
10. Kad nešto odlucim, prilicno sam siguran da ce se nekako loše završiti. 3,42
11. Kada nešto odlucim da uradim ,uvek pronadem odgovarajuci nacin da to ostvarim. 2,85
12. Retko racunam na to da ce mi se dogoditi dobre stvari. 3,02
13. Bolje je ocekivati neuspeh;manje vas potresa kada se zaista dogodi. 2,88
14. Uopšte gledajuci stvari uvek ispadaju dobro. 2,79

Rezultati na citavom uzorku

- Dobijena ukupna aritmeticka sredina od 3,10 ukazuje nam na to da je hipoteza H0 koja glasi: "Dobijena ukupna aritmeticka sredina veca od 3 ce nam ukazivati na to da kod zaposlenih uglavnom preovladava optimistican stav." je potvrdena.

-Hipoteza H1 - Dobijena aritmeticka sredina od 3,08 u tvrdnji br. 3 koja glasi: "Retko ocekujem da ce se dogoditi nešto dobro.", što nam ukazuje na to da ispitanici imaju uglavnom blago pozitivan stav prema ovoj tvrdnji i time je ova tvrdnja potvrdena.

-Hipoteza H2 - Dobijena aritmeticka sredina od 3,01 u tvrdnji br. 7 koja glasi : "Nikada ne ocekujem da ce se nešto odvijati meni u prilog.", ukazuje nam na to da se ispitanici blago slažu sa ovom tvrdnjom i ovim je ova tvrdnja potvrdena.

-Hipoteza H3 - Dobijena aritmeticka sredina od 3,34 u tvrdnji br.9 koja glasi: "Stvari se nikada ne odvijaju kako želim", ukazuje nam na to da se ispitanici uglavnom slažu sa ovom tvrdnjom i time je ona potvrdena

-Hipoteza H4 - Dobijena aritmeticka sredina od 3,42 u tvrdnji br.10 koja glasi: "Kad nešto odlucim, prilicno sam siguran da ce se nekako loše završiti", ukazuje nam na to da se ispitanici slažu sa ovom tvrdnjom i ona je tim potvrdena.

-Hipoteza H5 - Dobijena aritmeticka sredina od 2,88 u tvrdnji br.13 koja glasi: "Bolje je ocekivati neuspeh;manje vas potresa kada se zaista dogodi.", ukazuje nam na to da se ispitanici ne slažu sa ovom tvrdnjom i ona je time opovrgnuta.

-Hipoteza H6 - Dobijena aritmeticka sredina od 2,79 u tvrdnji br.14 koja glasi: "Uopšte gledajuci stvari uvek ispadaju dobro.", ukazuje nam na to da se ispitanici ne slažu sa ovom tvrdnjom i ona je time opovrgnuta.

Iz gore navedenog grafikona možemo jasno da uocimo koja od navedenih hipoteza ima najvecu aritmeticku vrednost, a koja najmanju. Zakljucujemo da se ispitanici najviše slažu sa hipotezom H4, koja glasi: "Kada nešto odlucim prilicno sam siguran da ce se nešto loše dogoditi", dok su najmanje saglasnosti dali hipotezi H6 koja glasi: "Uopšte gledajuci stvari uvek ispadaju dobro", što su verovatno kroz život naucili, a i potvrdili.

5.Rezultati ostalih tvrdnji

-Dobijena aritmeticka sredina od 3,22 u tvrdnji br.1 koja glasi: "Ne treba postavljati visoke ciljeve, jer se obicno razocarate.", ukazuje nam na to da ispitanici imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.

-Dobijena aritmeticka sredina od 3,18 u tvrdnji br.2 koja glasi: "U nesigurnim vremenima obicno ocekujem najbolje.", ukazuje nam na to da ispitanici imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.

-Dobijena aritmeticka sredina od 3,11 u tvrdnji br.4 koja glasi: "Ako nešto može krenuti ka zlu, krenuce.", ukazuje nam na to da ispitanici imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.

-Dobijena aritmeticka sredina od 3,22 u tvrdnji br.5 koja glasi: "Stvari uvek gledam sa vedrije strane", ukazuje nam na to da ispitanici imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.

-Dobijena aritmeticka sredina od 3,26 u tvrdnji br. 6 koja glasi: "Uvek sam optimistican u pogledu svoje buducnosti.", ukazuje nam na to da ispitanici imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.

-Dobijena aritmeticka sredina od 3,06 u tvrdnji br.8 koja glasi: "Kada zapocnem nešto novo, ocekujem uspeh.", ukazuje nam na to da ispitanici imaju blago pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.

-Dobijena aritmeticka sredina od 2,85 u tvrdnji br.11 koja glasi: "Kada nešto odlucim da uradim, uvek pronadem odgovarajuci nacin da to ostvarim.", ukazuje nam na to da ispitanici imaju negativan stav prema ovoj tvrdnji.

-Dobijena aritmeticka sredina od 3,02 u tvrdnji br.12 koja glasi: "Retko racunam na to da ce mi se dogoditi dobre stvari.", ukazuje nam na to da ispitanici imaju pozitivan stav prema ovoj tvrdnji.

Na ovoj slici jasno vidimo da su ispitanici najpozitivniji stav istakli kod tvrdnje koja je bila pod brojem 10, a ona glasi: "Kada nešto odlucim prilicno sam siguran da ce se nekako loše završiti", dok su najnegativniji stav imali prema tvrdnji pod brojem 14, koja glasi: "Uopšte gledajuci, stvari uvek ispadnu
dobro."

U ovom istraživanju je ucestvovalo 49 ispitanika, od kojih je 19 bilo muškog roda, a 30 ženskog. S obzirom da su uzrasti ispitanika bili razliciti rezultat istraživanja je dobar, mada se može reci da smo mi ocekivali da ce možda biti i bolji.

R. Br TVRDNJE
MUŠKARC I
1. Ne treba postavljati visoke ciljeve, jer se obicno razocarate. 3,10
2. U nesigurnim vremenima obicno ocekujem najbolje. 3,00
3. Retko ocekujem da ce se dogodioti nešto dobro. 2,84
4. Ako nešto može krenuti ka zlu,krenuce. 2,89
5. Stvari uvek gledam sa vedrije strane. 2,94
6. Uvek sam optimistican u pogledu svoje buducnosti. 2,62
7. Nikad ne ocekujem da se nešto odvija meni u prilog. 2,62
8. Kad zapocnem nešto novo ,ocekujem uspeh. 2,47
9. Stvari se nikada ne odvijaju kako zelim. 2,94
10 Kad nešto odlucim, prilicno sam siguran da ce se nekako loše završiti. 3,49
11 Kada nešto odlucim da uradim ,uvek pronadem odgovarajuci nacin da to ostvarim. 2,36
12 Retko racunam na to da ce mi se dogoditi dobre stvari. 2,24
13 Bolje je ocekivati neuspeh;manje vas potresa kada se zaista dogodi. 2,79
14 Uopšte gledajuci stvari uvek ispadaju dobro. 2,68
UKUPNA ARITMETICKA SREDINA 2,8 9
R. Br TVRDNJE
ŽENE
1. Ne treba postavljati visoke ciljeve, jer se obicno razocarate. 3,26
2. U nesigurnim vremenima obicno ocekujem najbolje. 3,23
3. Retko ocekujem da ce se dogodioti nešto dobro. 3,20
4. Ako nešto može krenuti ka zlu,krenuce. 3,23
5. Stvari uvek gledam sa vedrije strane. 3,3o
6. Uvek sam optimistican u pogledu svoje buducnosti. 3,70
7. Nikad ne ocekujem da se nešto odvija meni u prilog. 3,30
8. Kad zapocnem nešto novo ,ocekujem uspeh. 3,40
9. Stvari se nikada ne odvijaju kako zelim. 3,56
10 Kad nešto odlucim, prilicno sam siguran da ce se nekako loše završiti. 3,36
11 Kada nešto odlucim da uradim ,uvek pronadem odgovarajuci nacin da to ostvarim. 3,14
12 Retko racunam na to da ce mi se dogoditi dobre stvari. 3,46
13 Bolje je ocekivati neuspeh;manje vas potresa kada se zaista dogodi. 2,86
14 Uopšte gledajuci stvari uvek ispadaju dobro. 2,84

Takode nas je interesovalo to ko su veci optimisti muškarci ili žene, pa smo zato nastavili naše istraživanje

Ovim istraživanjem smo došli do zakljucka da su muškarci u ovoj fabrici uglavnom pesimisti, a da su žene te koje poboljšavaju rad, tj optimisti.

6. Diskusija

Kada smo krenuli ka fabrici da odradimo istraživanje u nama su bila razna ocekivanja, s jedne strane pozitivno, jer ipak idemo u fabriku koja jako dobro stoji na tržištu, a i njeni proizvodi su svima dobro poznati; dok smo se, sa druge strane, malo plašili šta ce biti s obzirom na današnje vreme. Sve je proteklo dobro i sada kada smo sumirali rezultate, naša ocekivanja su ispunjena, mada je možda moglo biti i malo bolje, ako se uzmu u obzir uslovi i atmosfera koja vlada fabrikom. Takode bismo naglasili da je obistinjeno naše ocekivanje da u fabrici preovladuje optimizam, prvobitno zbog toga što ta fabrika ovih dana otvara novu radnu halu, u kojoj ce da zaposli iskljucivo rodbinu sada zapošljenih u toj fabrici, a zaposlice oko 100 novih radnika. Što je u današnje vreme za veliku pohvalu.

Ovo istraživanje nam je bilo posebno bitno i interesantno jer je tema optimizma sad veoma aktuelna, ne samo kod nas, nego i u citavom svetu. Glavni krivac za to je trenutna svetska ekonomska kriza, kako je vecina danas naziva SEKA. U periodu recesije, odnosno depresije, kako su nekada bile oslovljavane ekonomske krize, od krucijalne je važnosti biti optimistican, verovati u sebe i u svoje mogucnosti, i verovati u to da ce se kriza prevazici i da ce stvari krenuti na bolje. U doba krize za pesimiste nema mesta, najprostije receno. Jer, ko sad negativno razmišlja i ko odustaje od borbe, prosto ne pripada nijednoj organizaciji koja planira da preživi i samim tim gubi svoje mesto u odredenom društvu kome pripada. Pesimisti samo predstavljaju nepotreban teret na ledima organizacija, sputavaju je i sprecavaju da misli bolje, da se bori sa problemima, jer ako nisu sebi spremni pomoci i prevazici tu mentalnu barijeru, svakako nisu spremni pomoci ni organizaciji u kojoj rade.

Iako je vreme teško, videli smo da postoji veliki broj ljudi koji veruju u bolje sutra, koji ne posustaju i koji se ne predaju tako lako, i koji su spremni na sve samo da im jednog dana bude bolje. Tako i zaposleni u ovoj fabrici, nemaju puno, ali cene i poštuju to malo , koliko god to bilo, vredno rade, sa osmehom na licu i sa verom u duši, sa jednom jedinom željom da im bude bolje. Glavno oružje za opstanak u ovim teškim vremenima su vera i optimizam i kada preovlada u preduzecu, šanse za opstanak i za napredak su mu mnogo vece.

Literatura

• Dunderovic R. "Osnovi psihologije menadžmenta" , "CEKOM" - books d.o.o , Novi Sad 2007.
• Goleman D. "Emocionalna inteligencija" , "Geopoetika" , Beograd 2005.
• Goleman D. "Socijalna inteligencija", "Geopoetika" , Beograd 2005.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD