Селф концепт- појам о себи

Ко сам ја?

,, Боже мој, боже! Како је данас све чудно! А још јуче ствари су текле као обично! Да се нисам можда ноћу ја променила? Чекај да размислим, мало се сећам да ми је било некако другачије. Али, ако нисам иста, следеће је питање: Ко сам, забога?, онда Ето то ти је загонетка! И стала је редом размишљати о познатој деци, њених година, да види није ли се можда претворила у које од њих. Сигурно нисам Ада, рекла је, њена коса има јако дуге коврџице, а моја није уопште коврџава; исто тако не могу бити Мабел, јер ја знам свашта а она пих!, мало па ништа! Осим тога, она је она, а ја сам ја, а- јао, Боже, како је то загонетно!“

Lewis Carrol, Алиса у земљи чуда

Селф концепт представља кључни фактор интеграције личности. У савременим научним дисциплинама које проучавају личност, селф концепт се сматра значајним делом искуства јер представља незаменљиве аспекте понашања. Свест о себи је искуствена творевина, јавља се у раном детињству и развија током живота.

Бројни фактори доприносе развоју селф концепта. Селф концепт је, пре свега, свест о себи и сопственим потенцијалима, генерализована на основу бројних ситуација, тако да како особа одраста и селф концепт постаје сложенији.

Како је селф концепт динамички систем његов развој се не завршава уласком у одрасло доба, већ се и даље мења и развија.
У суштини, ако је особа прихваћена, вољена онаква каква је, а она је свесна тога, ствара се позитиван селф концепт.

Селф концепт обухвата: склапање пријатељства, имати пријатеље и ослањати се на њих, хармоничан однос према половима- одсуство сегрегације у односу на један од полова, хармонија са околином и одсуство проблематичног понашања.

Поред тога што људи стално покушавају пронаћи одговор на питање ко сам ја, такође траже одговор и на питање какав сам ја, колика је моја вредност. Одговор на то питање представља наше самопоштовање. Самопоштовање се дефинише као позитиван или негативан став према самом себи, део је појма о себи али и предуслов за личну срећу, квалитетне међуљудске односе и успех у ономе што радимо.

2. Селф концепт- појам о себи

Сви ми имамо селф концепт тј. појам о себи о томе ко смо, какви смо и колико вреднујемо у односу на остале. Без обзира на то колико је наш појам о себи у складу са стварношћу, он нас прати и води из дана у дан те снажно утиче на све што чинимо од наизглед неважних ствари, попут одабира одеће или фризуре, до животних одлука, као што су избор занимања, радног места, партнера и сл. Појам о себи има 3 димензије: знање о себи, очекивања од себе и вредновање себе.

• Знање о себи укључује свест о себи као бићу различитом од других и одређивање властитих унутрашњих и спољашних карактеристика које сматрамо типичним за нас. Они који могу истраживати, испитивати и откривати своје „ ја“ обично су боље прилагођени. Ако нисмо свесни због чега смо у нечему успешни или неуспешни, зашто морамо победити или изгубити, зашто нас неки воле или мрзе, зашто смо сретни или несретни, теже ћемо се суочити са проблемима. Да би смо променили код себе оно што није добро, знање о себи је нужно. Ако не видимо какви смо, не можемо се нити почети мењати. Стога је важно видети себе онаквим каквим јесмо, а не онаквим какви бисмо хтели бити.

• Очекивања од себе могу се појавити у облику „идеалног“ и „очекиваног“ ја. Идеално „ја“ односи се на особине које би особа хтела имати. То су њезине наде и жеље. С друге стране, очекивано „ја“ односи се на особине за које особа или људи око ње сматрају да их треба имати. То су дужности, обавезе и одговорности. Особа ће имати проблема ако се различити аспекти њезиног „ја“ међусобно не слажу. Ако је разлика између стварног и идеалног „ја“ велика, особа је срамежљива, тужна и разочарана. Осећа како није успела остварити циљеве, жеље и снове које је поставила сама себи или које су јој други поставили. Ако је разлика између стварног и очекиваног „ја“ велика, особа се боји и има осећај кривице. Чини јој се да није успела да се понаша добро, одговорно и у складу са својим дужностима.

• Вредновање себе у позитивним и негативним терминима. Резултат свакодневних процена шта смо и какви смо, с оним што би смо желели, могли или требали бити јесте самопоштовање. Ако су процене углавном негативне, наше самопоштовање ће бити ниско. Обрнуто, ако су углавном позитивне, наше самопоштовање ће бити високо.

3. Самопоштовање

Постоји народна изрека- ко себе не поштује, и други га не поштују. Самопоштовање је вредносна и емоционална компонента појма о себи која се састоји из два дела:

1. Осећај личне вредности односи се на наше уверење како имамо право бити срећни и како заслужујемо постигнуће, успех, пријатељство, љубав и испуњење. Особи ниског самопоштовања недостаје базични осећај личне вредности, она не верује да заслужује љубав и поштовање од других људи, осећа како је предодређена да буде несрећна те се боји изразити своје мишљење, осећање, жеље и потребе.

2. Самопоуздање је уверење како смо способни размишљати, учити, бирати, доносити одлуке, савладавати изазове и промене. Особа ниског самопоуздања не осећа се способном суочити се са животним изазовима и нема основно поверење у своје интелектуалне способности и начин размишљања.

Да би смо имали високо самопоштовање, потребни су и осећај личне вредности и високо самопоуздање. Било који део да недостаје, самопоштовање ће бити ниско што, пак, нагриза наш љубавни и породични живот, онемогућава нас у развијању наших потенцијала и изградњи успешне каријере те нарушава осећај унутрашњег задовољства и личне среће. Људи с високим самопоштовањем, дакле они који цене себе и мисле да су вредни поштовања, у стварности су успешни у школовању, у послу који обављају и имају здраве и чврсте односе са другима. Такви људи проводе мање бесаних ноћи, ређе узмичу пред притиском, отпорнији су на стрес, склонији прихватању изазова, упорнији у решавању проблема и једноставно- срећнији су! Што нам је осећај личне вредности и вера у себе већа, већа је и вероватноћа да ћемо постићи оно што желимо. Насупрот томе, људи ниског самопоштовања не виде себе нужно као безвредне или лоше, већ једноставно на себи тешко проналазе било шта добро, лако губе наду или се боје да ће бити одбачени од других. Потешкоће које су уско повезане са недостатком самопоштовања су претерана срамежљивост и повученост, склоност конформирању, немогућност да се изборимо за своја права, страх од блискости с другим људима или повлачење од живота. Врло често осећај несреће и очаја иду заједно с ниским самопоштовањем. Особе чији појам о себи ни приближно не одговара ономе што би оне требале бити, изложене су већем ризику од притиска или депресије. Недостатак самопоштовања увелико утиче на исходе догађаја који су тек пред нама, јавља се тзв. самоиспуњавајуће пророчанство: очекујући нешто, понашамо се тако да повећавамо вероватност управо таквог резултата. Очекивање неуспеха засигурно утиче на то колико ћемо напора уложити у неку активност и колико ћемо бити упорни када се суочимо с одређеним изазовом. Без обзира колика била наша жеља за успехом, очекивање неуспеха може умањити прилагођену и одлучну реакцију, што ће на крају повећати вероватност неуспеха, а тиме и потврдити наша очекивања. Ради се о зачараном кругу, јер је особама ниског самопоштовања сваки пут када не остваре свој циљ, то још само један доказ да су безвредни и неуспешни. Остале разлоге неуспеха обично ни не разматрају.

4. Високо и ниско самопоштовање

4.1. Високо самопоштовање

Високо самопоштовање се не постиже преко поуздања. Људи који имају високо самопоштовање су углавном задовољни собом и није их лако поразити било каквим препрекама, способни су да прихвате и извуку поуку из својих грешака, отворени и асертивни када су у питању њихове потребе, одговорни и пуни идеја, не одбијају туђу помоћ, нису претерано забринути због неуспеха или тога да ли су испали смешни у друштву или не, способни су да збијају шале на свој рачун, не осећају велику потребу за доказивањем јер се сасвим пријатно осећају овакви какви су, нису деструктивно критични у вези себе, активни су и оријентисани ка постизању циљева, не заузимају одбрамбени став ако неко њима поставља питања.

Особе које поседују високо самопоштовање могу повремено преиспитивати себе али њихов осећај личне вредности враћа их у равнотежу. То не значи да се ове особе осећају савршено. Они само не проводе своје време сумњајући у своје квалитете и способности. Код особа са позитивном, здравом сликом о себи не дешавају се ескалације у вредновању тако да се једног тренутка осећају јако вредним а следећег тренутка потпуно бескорисним.

4.2. Ниско самопоштовање

Постоје две основне одлике оних који поседују ниско самопоштовање:

1. Осећају се безвредно због самог смисла живота, као потпуни промашај кога сви тако и виде, стално су у преиспитивању да ли уопште могу нешто да постигну у животу или не, плаше се промена и новитета, превише зависе од других и тога да стално неко води бригу о њима, проналазе разноразне начине да избегну непријатну стварност, јако мало се труде у постизању резултата јер унапред „знају“ да не могу успети, нису задовољни свопственим изгледом: сматрају себе превише ниским или високим, превише мршавим или дебелим и сл.

2. Осећају се изнервирано и бесно, брзо плану, брзо започињу свађе, окривљују друге особе или околности због личних неуспеха, стално проналазе грешке и лоше ствари у свету, понашају се негативно јер за њих ништа није довољно добро, све је ужасно, уживају и сладе се потресним причама о животима других особа и сл.

Ове особе погрешно упоређују и повезују своја осећања са туђим понашањем. Због свега што се дешава у мислима особа са ниским самопоштовањем и понашањем које рефлектују другима, сасвим је нормално приметити да се сви остали понашају срећније и задовољније од њих. То их доводи до закључка да се нико други не може осећати тако лоше као они сами. Самим тим стварају један зачарани круг и њихово поуздање још више опада а слика постаје још негативнија. Они се често ослањају на посао и радње које тренутно обављају и повезују их са својим тренутним понашањем и осећањима која постоје код њих. Стално им је потребно позитивно искуство из спољашњег света да би потиснули негативне мисли и осећања која их стално обузимају. Чак и тад, добар, позитиван осећај који се јави код њих само је привремен.

Високо самопоштовање је предуслов срећи. Да би смо били срећни, морамо пре свега бити задовољни собом, да осећамо да вредимо као особа. Кључ високог самопоштовања је постати свестан својих врлина и прихватити себе као особу која заиста вреди без обзира на мане и слабости које поседујемо. Што више критикујемо сами себе, горе се осећамо. Ако пак проналазимо кривицу у свима и свему што нас окружује неће нам нимало помоћи. Једино ће нам пружити тренутно олакшање. Добра вест је то да можемо променити начин на који видимо себе без промена основних црта личности. Значајан почетак је схватање да сви људи теже томе да своје предности и врлине не уважавају јер су оне за њих сасвим природне, обављају их са лакоћом и не представљају ништа посебно за њих. Ипак, стварност је да оно што ми заиста волимо да радимо, што нам је лако и сасвим природно су у ствари личне врлине и предности.

Да би изградили високо самопоштовање, од великог значаја је да умемо препознати али и уважити наше предности и врлине. Такође, добро је и провести више времена радећи нешто корисно а мање седети и размишљати о себи. И тако се изграђује позитивна слика о себи и високо самопоштовање. Разговор са другим особама помаже нам да увидимо да нисмо једини са проблемима. Сви ми имамо нешто код нас што нам се не свиђа, нешто због чега се не осећамо пријатно. Међутим, морамо избегавати генерализације попут: „ Имам неке непожељне особине, значи да сам и ја непожељан.“, или „ Имам неке непривлачне карактеристике, то значи да сам и ја непривлачан.“ Не смемо дозволити да наше негативне стране превладају позитивним и покваре нам праву слику о себи. Помагати другима и бити добар слушаоц, што је најлакше урадити, само је један од начина како развијати осећај да смо добра особа и побољшати слику о себи. Сви желе да буду вољени и прихваћени, али ми доживљавамо себе као неког ко мора бити другачији да ли у изгледу или понашању. Истина је да су најпожељније особине те да се покаже интересовање за нешто и да се лепо понашамо према другима.
Самопоштовање се развија и усавршава током наших живота, и ми градимо слику о себи кроз искуство које стичемо у интеракцији са другим људима и пословима које обављамо. Искуства која стичемо током нашег детињства имају изузетно велику улогу у обликовању наше позитивне слике о себи и изградњи самопоштовања. Током одрастања, наши успеси ( и неуспеси) и начин на који су нас најближи чланови породице третирали, као и однос са наставницима, тренерима, вршњацима, све то даје свој допринос у изградњи позитивне слике о себи и здравог самопоштовања.
Самопоштовање се у највећој мери развија током детињства.

Особама које поседују ниско самопоштовање често су слане поруке да су неуспеси у њиховим подухватима (изгубљена утакмица, добијање слабе оцене, итд.) неуспеси њих самих у свему.

Због тога наша искуства из детињства, током одрастања, чак и ствари о којима обично и не размишљамо, све су потпуно живе и активне у нашем свакодневном раду у облику унутрашњег гласа. Иако већина људи ,, не чује“ овај глас на исти начин како би чули прави глас, он ипак функционише на исти начин, константно понављајући оригиналне поруке нама самима.
Као људи са високим самопоштовањем поруке унутрашњег гласа су позитивне и подстицајне. Људи са ниским самопоштовањем унутрашњи глас доживљавају као строгог критичара који стално критикује, кажњава и омаловажава њихова постигнућа и животне успехе.
Многи људи имају ниско самопоштовање и тешко им је прихватити позитивна осећања о самима себи. Познати психолог Роџерс каже да је узрок томе понашање важних људи у нашем детињству. Наши родитељи, рођаци, учитељи и вршњаци постављају нам у детињству многа ограничења- Како само можеш бити тако глуп?; Зар никад не можеш учинити ништа како треба?; Не ради то; Зар се не можеш понашати као и сва остала деца?. Када нешто не би смо чинили како треба, често смо били кажњени. Казне су могле бити различите, а једна од најчешћих била је претња ускраћивањемц љубави. Условна љубав је она коју нисмо добили док се нисмо покорили захтевима родитеља или других важних особа. Резултат таквог понашања јесте ниско самопоштовање и склоност доношења одлука према потребама и стандардима других, а не према нашим властитима. Будући да је одгој од врло велике важности у развоју самопоштовања, важно је омогућити уважавање личности детета и његовог мишљења, равноправан разговор.

4.3. Три облика ниског самопоштовања

Већина нас има представу о томе како ниско самопоштовање изгледа, али није увек тако лако препознати га. Овде су представљена три облика која се могу уочити код особа са ниским самопоштовањем:
1. Варалица- понаша се срећно и успешно, али је у суштини престрашен неуспеха. Живи у непрестаном страху да ће он или она бити ,, разоткривен“. Потребан му је успех у континуитету да би задржао маску позитивне слике о себи и високог самопоштовања, што може довести до проблема у виду перфекционизма, такмичарства, брзог трошења, итд.
2. Побуњеник- понаша се као да му мишљење и добра воља других људи- нарочито оних који су битни или моћни уопште није битна. Живи у сталној љутњи и бесу да он или она никада нису довољно добри. Константно им је потребно да доказују како њих процене и критике других људи не погађају што може довести до одређених проблема као што су стално оптуживање других, кршење закона или супротстављање ауторитетима.
3. Губитник- понаша се беспомоћно и немоћно да се уклопи са светом, чека да се неко појави и избави их из ситуације у којој се налазе. Користи се самосажаљењем или индиферентношћу као неким штитом од страха да преузме одговорност и промени свој живот. Непрестано очекује од других људи упутства како да се понаша или ради, што може довести до проблема као што су недостатак асертивних вештина, недовољно постигнуће и изразито ослањање на друге у интеракцији са другим особама.

4.4. Последице ниског самопоштовања

Ниско самопоштовање може довести до озбиљних последица.
• може створити узмениреност, стрес, усамљеност и повећати вероватноће појаве депресија.
• може проузроковати проблеме у односима са пријатељима или везама.
• може озбиљно угрозити академске и радне способности.
• може довести до неуспеха и не постизања добрих резултата, повећати рањивост код тих особа као и могућа употреба алкохола или дроге.

Што је најгоре, ове негативне последице саме по себи појачавају иситцање негативне слике о себи и може довести особу до спирале силазног тока све нижег и нижег самопоштовања и повећати непродуктивност или самодеструктивно понашање.

5. Три корака до бољег самопоштовања

Пре но што неко уопште крене да ради на свом самопоштовању и његовом побољшању, мора искрено веровати да може поправити тренутну ситуацију. Промена се неће десити брзо или лако, али ће се ипак десити. Битно је да се схвати да нико није беспомоћан. Када се једном прихвати та чињеница, или ако је неко у најмању руку вољан да размотри да није беспомоћан, постоје три корака која доводе до побољшања самопоштовања:
• Први корак: реконструкција унутрашњег гласа
• Други корак: водити рачуна о себи
• Трећи корак: потражити помоћ од других.

5.1. Први корак: реконструкција унутрашњег гласа

Први значајан корак у побољшању самопоштовања и позитивне слике о себи је започети супротстављање негативним порукама које нам шаље критичар- унутрашњи глас. Ево неколико типичних примера унутрашњег гласа и како можете то променити:

5.2. Други корак: водити рачуна о себи

Реконструкција вашег унутрашњег гласа је битан корак, али није довољан. Како је наше самопоштовање и позитивна слика о себи у великој мери зависна од тога како су нас други третирали у прошлости, други корак ка побољшању самопоштовања је да се особа према себи самоме понаша као према некоме ко заиста и заслужује поштовање.
Супротстављање негативним искуствима из прошлости или критичном унутрашњем гласу бринући о себи на начине који јасно показују да смо вредни, компетентни, љубљени и пожељни. То се све може постићи на неколико начина:
• Радити на основној бризи о себи- довољно спавати, водити рачуна о здравој исхрани, редовно вежбати, побољшати личну хигијену, итд.
• Планирати забавне и опуштајуће тренутке само за себе- одлазак у биоскоп, дремање, масажа, кућни љубимац, башта, медитација и сл.
• Самонаграђивање- слободно вече да би се прославиле добре оцене, проводити време са пријатељима, уделити сам себи комплимент, итд.
• Подсетити сам себе о личним успесима и постигнућима- један начин је да се направи листа ствари коју волимо у вези себе, или истаћи на видљиво место сертификате и награде које смо добили.
• Опростите себи када не урадите све што сте се надали да ћете урадити- ово може бити јако тежак задатак ако осба није навикла да опрости себи. Не будите критични о себи када не урадите све како сте планирали.

5.3. Трећи корак- потражити помоћ од других

Потражити помоћ од других често је најбитнији корак који особа предузима у циљу побољшања самопоштовања и позитивне слике о себи, али у исто време може бити и најтежи. Особе код којих је изражено ниско самопоштовање често не траже помоћ од других јер сматрају да је не заслужују. Али како је ниско самопоштовање у тесној узрочно- последичној вези са начином на који су се други понашали према нама током одрастања, можда ће бити сада потребна помоћ других људи како би се супротставила критичарским порукама које примамо из прошлих негативних искустава. Ево неколико начина да добијемо помоћ од других:
• Потражити подршку од пријатеља- питати пријатеље шта мисле о нама, или шта мисле да радимо успешно, затражите загрљај, замолите неког ко вас воли да вас повремено подсети на то.
• Потражити помоћ од наставника и других помагача- ако имате проблема на појединим часовима, питајте професора, наставника, саветника да вам помогну да решите проблем, ако вам недостаје самопоуздање у појединим областима, похађајте конкретну наставу или пробајте на неки нови начин да повећате ваш осећај компетентности ( нпр. узмите часове математике, часови плеса, и сл.)
• Разговарајте са терапеутом или саветником- понекад ниско самопоуздање може бити врло болно или тешко да се превазиђе па је стручна помоћ терапеута или саветника неопходна. Разговор са терапеутом је добар начин да научите више о самопоштовању и започнете његово побољшање.

Закључак

Вероватно нема човека који себи у неком тренутку свога живота није поставио питање „ ко сам, у ствари, ја?“ . Неки људи то чине врло ретко и не оптерећују се могућим одговорима. Други су, пак, опседнути њиме и спремни посветити читав живот тражећи одговор. Појам о себи у великој мери утиче на наш живот јер одређује које ћемо догађаје сматрати важнима, шта ћемо предузимати, које ћемо циљеве покушати достићи, хоћемо ли бити задовољни оним што смо учинили, који ће догађаји за нас бити стресни и како ћемо реаговати на њих.

Осим што покушавају одговорити на питање ко сам ја, људи такође траже одговор и на питање „Какав сам ја? Колика је моја вредност?“ Одговор на то питање представља наше самопоштовање. Самопоштовање је врло важан аспект појма о себи о којем у великој мери зависи наше ментално здравље и прилагодљивост. Људи који добро функционишу прихватају себе са својим добрим странама и слабостима, али опште гледано, мисле о себи добро. Они су чак отворенији за промене јер тачније виде своје слабости и спремни су их мењати. С друге стране, особа која о себи мисли лоше ни не верује да се исплати уложити труд и време у властито мењање. Не изненађује, с тога, да се ниско самопоштовање и лоша слика о себи крије у основи многих емоционалних и мотивационих проблема почевши од депресије, тенденције одвајања од људи, пасивног прилагођавања захтевима околине итд. У настојању да се спрече те негативне последице треба указати на важност повећања самопоштовања малим, али сигурним корацима. Сумње који многи од нас носе ограничавају наше могућности- двоумимо се јесмо ли дорасли новом послу, способни успешно завршити школовање или одржати квалитетан однос с партнером. У свим таквим ситуацијама нуде нам се две темељне могућности: допустити да сумње превагну и утичу на оно што радимо или их превладати настојањем да утичемо на оно што можемо променити и прихватимо оно што не можемо променити. На тај начин можемо постепено мењати негативне аспекте слике о себи и уместо њих изграђивати позитивне.

Свакодневни пример: одлазимо у куповину да купимо нову одећу. Она нам на вешалици лепо изгледа, но након што је испробамо наша нам негативна слика о себи каже „Предебео/ла си, изгледаш смешно!“, па депресивно одлазимо кући празних руку. Позитивна слика о себи би рекла: „Лепо ти стоји, изгледаће одлично са твојим најдражим ципелама, хајде, узми!“

Наша слика о себи пресудна је, стога, за нашу срећу и успех, па како би били успешнији у школовању, послу који обављамо, имали чврсте односе са другима и сл., требали би уложити труд у развијање позитивног односа према самоме себи јер се то увек дугорочно исплати.

Литература

1. Burns, David D. Ten Days to Self-Esteem. New York: Quill, 1999.
2. Миљковић, Д., Ријавец, М. Разговор са зрцалом, Загреб, ИЕП 2001.
3. McKay, Matthew and Patrick Fanning. Self-Esteem: A Proven Program of Cognitive Techniques for Assessing, Improving and Maintaining Your Self-Esteem. Oakland, CA: New Harbinger Publications, 2000.
4. Seligman, Martin. Learned Optimism: How to Change Your Mind and Your Life. New York: Pocket Books, 1998
5. Стипанчић, М. Самопоимање. Преузето са : http://www.dijete.net

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD