SAJBER (CYBER) KRIMINAL

Globalne računarske mreže stvorile su mogućnosti za nove oblike kriminala. Pojavljuje se poseban, sufisticiran, prodoran, tehnički potkovan, beskrupulozan, opsednut, ponekad osvetoljubiv pojedinac kome je teško suprotstaviti se a još teže zaustaviti ga. On sve češće ne želi da bude sam već mu je potrebno društvo, kao što mu je neophodna i “publika”. Lakoća “vršljanja” cyber prostorom daje mu osećaj moći i neuhvatljivosti. Ovi osećaji nisu bez razloga, jer stvarno ga je izuzetno teško otkriti u momentu činjenja dela, što, uglavnom, predstavlja i “pravi” trenutak za njegovo identifikovanje i hvatanje. S druge strane, Internet koji je toliko ranjiv i nesiguran zbog ogromnog broja korisnika, otvorenosti i neregulisanosti je i idealno skrovište kriminalaca različitog tipa.U takvom okruženju i sa takvim pojedincima sve se češće pokušavaju izboriti ne samo mnoga nacionalna prava, međunarodne organizacije i asocijacije, već se uključuje i “privatni sektor” i korisnici ne bi li se ublažile negativne posledice i smanjili gubici koji nastaju zbog kriminalnih aktivnosti. Tako na primer, finansijski cyber kriminal je Australiju u 2003. godini koštao preko 3,5 miliona dolara, a virusi preko 2 miliona. Sledeće godine finansijski cyber kriminal pada na 2 miliona dolara, ali su zato gubici od virusa narasli na preko 7 miliona. Ni Britanci nisu prošli bolje, njima je u 2003. godini finansijski cyber kriminal odneo preko 120 miliona funti, a virusi 27,8 miliona. A šta je on, ustvari?

Kompjuterski kriminal je pojava novijeg vremena, poseban vid kriminaliteta koji je postao globalni problem. Pod kompjuterskim kriminalom obično se podrazumeva kriminalitet koji angažuje kompjuter kao sredstvo ili kao cilj izvršenja krivičnih dela. U osnovi je reč o potojećim oblicima kriminala koji čine ljudi, a ne kompjuteri. Kriminal u vezi s kompjuterima nije samo još jedan oblik običnog kriminala, već je to opšti vid svih oblika kriminala, tako da
će kako nenasilni, tako i nasilni kriminal biti vezan za kompjutere.Ubuduće neće biti korisno razdvajati nekompjuterski od kompjuterskog kriminala.

Različiti termini
Kompjuter postaje sredstvo vršenja različitih oblika nedozvoljenih, protivpravnih i društveno opasnih delatnosti. Kompjuterski kriminalitet pod čijim zbirnim nazivom su obuhvaćeni svi raznoliki oblici i forme ponašanja nema opšte usvojenu definiciju. Tako se u krivičnopravnoj literaturi za ove raznolike oblike kompjuterskog kriminaliteta upotrebljavaju različiti termini kao što su:

1. Zloupotreba kompjutera (computer abuse),
2. Kompjuterska prevara (computer fraud),
3. Delikti uz pomoć kompjutera (crime by computer),
4. Informatički kriminalitet,
5. Računarski kriminaliteti i
6. Tehno kriminalitet.

Kompjuterski kriminalitet je samo opšta forma kroz koju se ispoljavaju različiti oblici kriminalne delatnosti.To je kriminalitet koji je napravljen protiv bezbednosti informacionih (kompjuterskih, računarskih) sistema u celini ili u njenom pojedinim delu na različite načine i različitim sredstvima u nameri da se sebi ili drugom pribavi kakva korist ili da se drugome nanese kakva šteta.

Pojam i oblici sajber (cyber) kriminala

Kompjuterski kriminalitet predstavlja oblik kriminalnog ponašanja, kod koga se korišćenje kompjuterske tehnologije i informacionih sistema ispoljava kao način izvršenja krivičnog dela, ili se kompjuter upotrebljava kao sredstvo ili cilj izvršenja, čime se ostvaruje neka u krivično-pravnom smislu relevantna posledica. Kompjuterski kriminalitet je takođe protivpravna povreda imovine kod koje se računarski podaci s predumišljajem menjaju (manipulacija računara), razaraju (računarska sabotaza), ili se koriste zajedno sa hardverom (krađa vremena).

Trebalo je da prođe niz godina od pojave prvih oblika kompjuterskog kriminala do njegovog definisanja i taman su nastale neke srodne definicije kada se pojavljuje novi fenomen – sajber (cyber) kriminal. Tako pokušavajući da se protumače razmere ovog kriminala i njegove opasnosti, grupa eksperata pod ovim kriminalom podrazumeva “kriminal koji se odnosi na bilo koji oblik kriminala koji se može izvršavati sa kompjuterskim sistemima i mrežama, u kompjuterskim sistemima i mrežama ili protiv kompjuterskih sistema i mreža”. To je, u suštini, kriminal koji se odvija u elektronskom okruženju. Ako se pod kompjuterskim sistemom podrazumeva “svaki uređaj ili grupa međusobno povezanih uređaja kojima se vrši automatska obrada podataka (ili bilo kojih drugih funkcija)” onda je jasno da bez njih i kompjuterskih mreža nema ovog kriminala. On je kompleksan i čak ga smatraju kišobran- terminom koji pokriva raznovrsne kriminalne aktivnosti uključujući napade na kompjuterske podatke i sisteme, napade vezane za računare, sadržaje ili intelektualnu svojinu.
Istovremeno, kompjuterska mreža služi kao mreža za povezivanje raznih subjekata, ona je podrška i simbol. Naravno ova poslednja uloga je vezana za zastrašivanje, obmanjivanje, uplitanje. Bitno je da je cyber kriminalu nesporno priznato “svojstvo” kriminala (pri tome ne treba zanemariti činjenicu da su se pored ovog pojavili i drugi termini: Internet kriminal, eKriminal, kriminal visokih tehnologija, mrežni kriminal, i sl.) kao “obliku ponašanja koji je protivzakonit ili će biti kriminalizovan za kratko vreme”.
Može se konstatovati da je cyber kriminal takav oblik kriminalnog ponašanja kod koga je cyber prostor okruženje u kome su kompjuterske mreže pojavljuju kao sredstvo, cilj, dokaz i/ili simbol ili okruženje izvršenja krivičnog dela. Pri tome se pod cyber prostorom, podrazumeva ili vrsta “zajednice” sačinjene od mreže kompjutera u kojoj se elementi tradicionalnog društva nalaze u obliku bajtova i bitova ili “prostor koji kreiraju kompjuterske mreže”. Termin sajber (cyber) prostor prvi je upotrebio Vilijam Džibson u naučno-fantastičnoj noveli Neuromancer 1984. godine
Ono je veštačka tvorevina koja zahteva visoku tehničku opremljenost, dobru informacionu infrastrukturu i koji je ničija i svačija svojina, u kome paralelno koegzistiraju virtuelno i realno i kod koga je komunikacija kolektivna. U takvom okruženju izuzetno je teško govoriti o nacionalnim razmerama kriminala i društvenoj opasnosti. Zato se ovaj kriminal svrstava u najizrazitiji oblik transnacionalnog kriminala protiv koga ni borba ne može biti konvencionalna. Pogotovo što društveni, socijalni i ekonomski kontekst ovog kriminala nije istovetan sa klasičnim transnacionalnim kriminalom jer za cyberspace važe druga pravila – što pokazuje Globalna studija o organizovanom kriminalu Centra za prevenciju od međunarodnog kriminala i Instituta Ujedinjenih Nacija.
Iako postoje brojne teškoće u definisanju ovog kriminala, kao što postoji i izražena tendencija da mu se ne priznaju specifičnosti koje prate kriminal uopšte, ipak je jasno da takvi stavovi ne mogu biti prihvatljivi jer se ne mogu zanemariti ni zastrašujući načini realizacije ovog kriminala, kao što se ni posledice više ne mere nekolicinama žrtava, niti desetinama i hiljadama dolara, dinara, evra, već šestocifrenim brojevima. Problemi nastaju i zbog novih elemenata za diferenciranje ovog od drugih oblika kriminala. Otuda je posebno pitanje koje su to vrste ovog kriminala.

Tipovi sajber (cyber) kriminala

Postoje dve sub kategorije ovog kriminala:
a) Cyber kriminal u užem smislu - kao svako nezakonito ponašanje usmereno na elektronske operacije sigurnosti kompjuterskih sistema i podataka koji se u njima obrađuju;
b) Cyber kriminal u širem smislu - kao svako nezakonito ponašanje vezano za ili u odnosu na kompjuterski sistem i mrežu, uključujući i takav kriminal kakvo je nezakonito posedovanje, nuđenje i distribuiranje informacija preko kompjuterskih sistema i mreža.

Konkretni oblici ovog kriminaliteta su:
1. Neautorizovani pristup komp sistemu ili mreži kršenjem mera sigurnosti (haking);
2. Oštećenje kompjuterskih podataka ili programa;
3. Kompjuterske sabotaže;
4. Neovlašćeno presretanje komunikacija od i u kompjuterskim sistemima i mrežama;
5. Kompjuterska špijunaža.

Svaki od ovih oblika može se ukrštati sa svakim jer gotovo da ne postoji “čisti” oblik. Tako haking, pored neovlašćenog ulaska u kompjuterske sisteme i mreže, često obuhvata i uništenje podataka ili kompjutersku špijunažu (kao što je to slučaj sa upadima na veb sajtove i uništenje ili “prepravljanje” podataka na njima ili haking i trgovina pasvordima). Izmena kompjuterskih podataka i programa uključuje i “lansiranje” kompjuterskih crva i virusa što je najčešće praćeno zaustavljanjem rada kompjuterskog sistema, uništenjem podataka.U mrežama crvi i virusi se u većini slučajeva “razmenjuju” elektronskom poštom, a ne retko to čine i hakeri prlikom neovlašćenog pristupa.

Od dela cyber kriminala u širem smislu najčešće se pojavljuju:
1. Kompjuterski falsifikati
2. Kompjuterske krađe
3. Tehničke manipulacije uređajima ili elektronskim komponentama uređaja
4. Zloupotrebe sistema plaćanja kao što su manipulacije i krađe elektronskih kreditnih kartica ili korišćenje lažnih šifri u nezakonitim finansijskim aktivnostima.

Njima se u novije vreme dodaju i dela podržana računarima. Ova dela obuhvataju “rasturanje” materijala ili samo njihovo posedovanje pri čemu se mreža koristi za postizanje boljih rezultata kriminala ili pokušaja izbegavanje pravde.

U ova dela se ubrajaju razni nezakoniti i štetni sadržaji, kršenje autorskih prava, prodaja zabranjene robe (oružja, kradene robe, lekova) ili pružanje nedozvoljenih usluga (kockanje, prostitucija). Najviše pažnje u ovoj grupi dela privlači dečija pornografija i distribucija raznih materijala Internetom.

Evropska konvencija o cyber kriminalu predviđa 4 grupe dela:
1. Dela protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema – njih
čine nezakoniti pristup, presretanje, uplitanje u podatke ili sisteme, korišćenje uređaja (proizvodnja, prodaja, uvoz, distribucija), programa, pasvorda;
2. Dela vezana za kompjutere – kod kojih su falsifikovanje i krađe najtipičniji oblici napada;
3. Dela vezana za sadržaje – dečija pornografija je najčešći sadržaj koji se pojavljuje u ovoj
grupi obuhvatajući posedovanje, distribuciju, transmisiju, čuvanje ili činjenje dostupnim i
raspoloživim ovih materijala, njihova proizvodnja radi distribucije i obrada u kompjuterskom
sistemu ili na nosiocu podataka;
4. Dela vezana za kršenje autorskih i srodnih prava obuhvataju reprodukovanje i distribuciju
neautorizovanih primeraka dela kompjuterskim sistemima.

U Enciklopediji cyber kriminala navodi se da FBI i Nacionalni centar za kriminal belih kragni SAD (National White Collar Crime Center) otkrivaju i prate sledeće oblike:

1. Upade u kompjuterske mreže
2. Industrijsku špijunažu
3. Softversku pirateriju
4. Dečiju pornografiju
5. Bombardovanje elektronskom poštom
6. “njuškanje” pasvorda
7. “prerušavanje” jednog računara da elektronski “liči” na drugi kako bi se moglo pristupiti
sistemu koji je pod restrikcijama i
8. Krađu kreditnih kartica.

Zavisno od tipa počinjenih dela cyber kriminal može biti:

Politički:
-Cyber spijunaza i cyber sabotaza (špijunaža i sabotaža u svetu računara)
-Haking (osnovi bezbednosti na Internetu, osnovi zaštite od kompjuterskih virusa)
-Cyber terorizam (Asimetrični virtuelni rat, internet kao oružje terorista)
-Cyber ratovanje (Implikacije eventualnog oružanog sukoba)

Ekonomski:
-Cyber prevare ('Nigerijska podvala' ili pranje novca)
-Krađa internet vremena, krađa internet usluga
-Proizvodnja i distribucija nedozvoljenih sadržaja kao što su dečja pornografija, pedofilija, verske sekte, širenje rasističkih , nacističkih i sličnih ideja i stavova (Dzihad preko Interneta)
-Zloupotreba žena i dece
-Manipulacija zabranjenim supstancama i robama:drogom, ljudskim organima, oružjem
-Povrede cyber privatnosti: nadgledanje e-pošte, spam, phiching , snimanje “pričaonica”,
praćenje e-konferencija, prikačinjanje i analiza špijunskih softvera i "cookies"

Kompjuterski kriminalitet

Kompjuteri i kompjuterska tehnologija se mogu zloupotrebljavati na razne načine, a sam kriminalitet koji se realizuje pomoću kompjutera može imati oblik bilo kog od tradicionalnih vidova kriminaliteta, ako sto su krađe, utaje, pronevere, dok se podaci koji se neovlašćeno pribavljaju zloupotrebom informacionih sistema mogu na razne načine koristiti za sticanje protivpravne koristi. Pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: protivpravno korišćenje usluga i neovlašćeno pribavljanje informacija, kompjuterske krađe, kompjuterske prevare, kompjuterske sabotaže i kompjuterski terorizam i kriminal vezan za kompjuterske mreže.

Protivpravno korišćenje usluga i neovlašćeno pribavljanje informacija

Protivpravno korišćenje usluga se sastoji u neovlašćenoj upotrebi kompjutera ili njegovoj ovlašćenoj upotrebi ali za ostvarivanje potreba nekog neovlašćenog korisnika. Primer neovlašćene upotrebe kompjutera je kada se kompjuter koristi u bilo koje druge svrhe, osim onih koje predstavljaju deo njegove namene u informatičkom sistemu.
Primeri ovlašćene upotrebe kompjutera, ali za potrebe neovlašćenog korisnika, ili radi ostvarenja drugih nedopuštenih ciljeva su npr., u slučaju kad zaposleni u jednoj firmi pribavi podatke za budućeg poslodavca ili kad raspoloživo kompjutersko vreme koristi za obavljanje nekih svojih poslova. Jedan od najčešćih oblika neovlašćene upotrebe kompjutera sa kojim se susreću poslodavci širom sveta jeste zloupotreba Interneta od strane zaposlenih. Neovlašćeno pribavljanje informacija predstavlja svojevrsnu krađu podataka sadržanih u kompjuterskim sistemima, najčešće u cilju ostvarivanja protivpravne imovinske koristi. Tehničke i tehnološke mogućnosti za neovlašćeno pribavljanje informacija su sa pojavom Interneta postale mnogostruko veće tako da mete mogu biti i vaš lični PC ali i bilo koji povezani ili izolovani kompjuterski sistem.

Kompjuterske krađe

Krađa zauzima visoko mesto u oblasti kompjuterskog kriminaliteta a u razmatranom kontekstu od posebnog je značaja krađa identiteta. Ova vrsta krađa predstavlja posebno društveno-opasnu radnju, jer pored ostalog, značajno podriva poverenje u integritet komercijalnih transakcija i ugrožava individualnu privatnost. Procena stručnjaka su da će ova vrsta krađa rasti sa povećanjem elektronske trgovine. Snabdeveni individualnim personalnim informacijama, kradljivci identiteta mogu da otvore račune u bankama, obavljaju kupovinu, a u zemljama u kojima su automatizovane servisne usluge za gradjane, mogu da dobiju sertifikate o rođenju, pasoš, kredit i sl., a sve to u ime osobe o čijim podacima se radi. Lažnim identitetom kriminalac može da dobije pozajmicu u banci, kupi auto, stan, ode na putovanje i sl., i na taj način žrtvu može da optereti finansijski a u nekim slučajevima da joj napravi i kriminalni dosije. Žrtva u većini slučajeva i ne zna da se njen identitet "koristi" sve dok ne dođu računi za naplatu. Dakle i finansijska i "humana" cena krađe za individualnu žrtvu mogu biti veoma visoke, mada jedina krivica za mngo žrtve može biti to što su njihovi personalni podaci bili na nekom fajlu koji je ukraden ili su naivno davali informacije pogresnim ljudima.

Kompjuterske prevare

Kompjuterske prevare se vrše u nameri pribavljanja za sebe ili drugog protivpravne imovinske koristi, s tim što se kod njih u zabludu ne dovodi ili održava neko lice, kao u slučaju običnih prevara, kao imovinskih krivičnih dela, već se ta zabluda odnosi na kompjuter u koji se unose netačni podaci, ili se propušta unošenje tačnih podataka, ili se na bilo koji drugi način, računar koristi, za ostvarenje prevare u krivično-pravnom smislu. Kompjuterske prevare predstavljaju najrašireniji oblik kompjuterskog kriminaliteta.
Broj oblika prevara, kao i način njihove realizacije je praktično neograničen i u praksi se susreću kako one vrlo primitivne i grube, tako i one prevare kod kojih učinioci ispoljavaju veliki stepen veštine i rafiniranost.
Ono sto karakteriše kompjuterske prevare je da one daleko dopiru zbog veličine Interneta kao tržišta, da se brzo šire jer sa Internetom kao medijem sve se dešava mnogo brže, i niski troškovi izvođenja ovakvih vrsta prevara .Kompjuterski prevaranti zloupotrebljavaju upravo one karakteristike Cyber-prostora koje doprinose rastu elektronske trgovine: anonimnost, distanca između prodavca i kupca i trenutna priroda transakcija. Uz to, oni koriste prednost činjenice da prevara preko Interneta ne zahteva pristup do nekog sistema za isplatu, kao što to zahteva svaka druga vrsta prevara i što je digitalno tržiste jos uvek nedovoljno uređeno i kao takvo konfuzno za potrošače, što za njih predstavlja skoro idealne uslove za prevaru.

Kompjuterske sabotaže i kompjuterski terorizam

Kompjuterske sabotaže se sastoje u uništenju ili oštećenju kompjutera i drugih uređaja za obradu podataka u okviru kompjuterskih sistema, ili brisanju menjanju, odnosno sprečavanju korišćenja informacija sadržanih u memoriji informatičkih uređaja. Najčešći vidovi kompjuterske sabotaže su oni koji deluju destruktivno na operativno-informativne mehanizme i korisničke programe, pre svega, one koji imaju funkciju čuvanja podataka. Kako teroristi postaju savremeniji oni sve više ostavljaju puške i granate a u korist ciljeva visoke tehnologije.
Kad je reč o kompjuterskom terorizmu danas postoji realna opasnost da informatički resursi a posebno globalne informatičke mreže postanu i veoma efikasno sredstvo u rukama terorista, omogućavajući im načine delovanja o kojima ranije nisu mogli ni da sanjaju. Ono što povećava opasnost kad je reč o tome da će teroristi u narednom periodu sve više koristiti visoku tehnologiju za ostvarenje svojih destruktivnih ciljeva jesu izvori "talenata" koji mogu da obezbede stručnjake ili specijaliste koji su sposobni da vrše računarsku sabotažu i špijunažu visokog nivoa, da od terorista preuzimaju zadatake po ugovoru, ili da obučavaju teroriste za tajne akcije putem visoke tehnologije i za strategijski terorizam koji treba da izvršava veoma disciplinovan i organizovan kadar. Procena raspoloživih globalnih izvora talenta - tehnološki plaćenici, nezaposleni tehnološki stručnjaci iz zemalja trećeg sveta, zapadni tehnološki stručnjaci, visokostručni kadrovi iz bivših tajnih službi i specijalnih snaga istočnog bloka (Stasi, Specnaz, Osnaz, Sekuritatea...).
Generalni zaključak kad se radi o kompjuterskom terorizmu bi bio da će u vremenu koje dolazi teroristi sve više koristiti visoku tehnologiju kako za špijunažu i sabotažu tako i za propagiranje svojih ideja. Njihovi ciljevi mogle bi biti banke podataka, računarski resursi, vladini komunikacioni sistemi, elektrocentrale kojima upravljaju računari, rafinerije nafte, aerodromska postrojenja..

Provaljivanje u kompjuterski sistem

Mada izraz "provaljivanje" asocira na primenu izvesne mehaničke sile, radi ulaska u zatvorene prostore, poput vršenja klasičnih provalnih krađa, ali kada je reč o kompjuterskom kriminalitetu označava se jedno vrlo suptilno, elektronskim putem, izvedeno, narušavanje tajnosti, pojedinog kompjuterskog sistema, odnosno neovlašćeni elektronski upad u centralni kompjuterski sistem i njegovu bazu podataka. Ovakva dela pretežno vrše hakeri, koji se preko svojih personalnih računara uključuju u druge informativne sisteme, pri čemu prvenstveno koriste Internet. Ovi učinioci spretno zaobilaze zaštitne mehanizme a dela ne vrše iz zlonamernih pobuda, već nastoje da javno demonstriraju informatičku veštinu kojom raspolažu ili da ukažu na postojeće slabosti u mehanizmu zaštite kompjuterskih sistema. Zato su na meti ovakvih učinilaca često baš one kompjuterske mreže, za koje se s pravom očekuje da su maksimalno zaštićene od elektronskih provala kao sto su: vojne kompjuterske komunikacije, informatički sistemi obaveštajnih službi, državnih institucija.

Kriminal vezan za kompjuterske mreže

Kriminal vezan za kompjuterske mreže je oblik kriminalnog ponašanja kod koga je cyberspace okruženje u kome se kompjuterske mreže pojavljuju u trostrukoj ulozi: kao sredstvo ili alat, cilj ili okruženje izvršenja krivičnog dela.
• Kompjuterske mreže kao cilj napada – napadaju se servisi, funkcije i sadržaji koji se na mreži nalaze. Kradu se usluge i podaci, oštećuju se ili uništavaju delovi ili cela mreža i kompjuterski sistemi, ili se ometaju funkcije njihovog rada.
• Kompjuterske mreže kao sredstvo ili alat - Danas moderni kriminalci koriste sve više kompjuterske mreže kao oruđa za realizaciju svojih namera.
• Korišćenje ovog novog oruđa naročito je popularno kod dečje pornografije, zloupotrebe intelektualne svojine ili online prodaje nedozvoljene robe (droga, ljudski organi, neveste..)
• Kompjuterske mreže kao okruženje u kome se napadi realizuju- Najčešće to okruženje služi za prikrivanje kriminalnih radnji, kao što to veoma vešto uspevaju da urade pedofili, a ni drugi kriminalci nisu ništa manje uspešni. Naravno postoje i druge uloge, kao sto je npr., korišćenje mreže kao simbola zastrašivanja, uplitanja, koje su nekad više izražene kod kompjuterskog nego kod cyber kriminala. Bitno je da je cyber kriminalu neosporno priznato "svojstvo" kriminala kao "obliku ponašanja koji je protiv zakonit ili ce biti kriminaliozvan za kratko vreme".

Karakteristike učinilaca

Ne može se govoriti o jedinstvenom profilu učinilaca kompjuterskog kriminaliteta, oni se svrstavaju u različite kategorije prema pojavnim oblicima dela koja čine, ali i prema motivima, koji ih pokreću u vršenju kriminalnih aktivnosti.
Učinioci ovih dela se mogli podeliti na:
zlonamerne, koji mogu da deluju radi ostvarenja imovinske koristi, ili samo u cilju nanošenja štete i na učinioce koji nisu motivisani ne ostvarenjem koristi, niti prouzrokovanjem štetnih posledica, već jednostavno traže zadovoljstvo u neovlašćenom prodiranju u neki dobro obezbeđen informacioni sistem. To su tzv. hakeri (hackers), koji koristeći svoje računarsko znanje, upadaju u tuđe kompjuterske sisteme.

Hakeri

Ovi učinioci predstavljaju kompjuterske entuzijaste, koji provaljujući u dobro čuvane informatičke sisteme iživljavaju svoju strast za avanturama po tzv „informacionim autostradama" u specifičnom cyber-spacesu. Oni su često pravi „kompjuterski zavisnici" koji čak ponekad nemaju pravi kontakt s realnošću, već prvenstveno obitavaju u svom „virtuelnom svetu". Oni vrhunsko zadovoljstvo nalaze u samom činu provaljivanja u višestruko obezbeđene informacione sisteme i što su kompjuterski sistemi bolje čuvani, to je za hakere veći izazov da se upuste u za njih spektakularno savladavanje „kripto-grafskih brava".
Zato su na meti ovih učinilaca. često najbolje obezbeđeni informacioni sistemi kao što su kompjuterske mreže vlada savremenih država, ili vojnih laboratorija, pa i u kompjuterske sisteme Pentagona. Hakeri mogu svesno ili nesvesno da prouzrokuju ogromne štete. Oni su prema svom profesionalnom opredeljenju najčešće programeri kompjutera, visokoobrazovani
informatičari, a ponekad je reč o osobama koje su svoju veštinu i znanje stekli baveći se kompjuterima iz hobija.
To su veoma inteligentni učinioci a jedina prava zaštita od njihovih provala je jačanje kriptografskih sistema zaštite, uz strožu kriminalnu politiku prema ovakvim učiniocima. Oni, nezavisno od motiva koji ih pokreću, realno predstavljaju veliku opasnost, naročito u situacijama kada se upuštaju u rizične informatičke avanture u tako osetljivim područjima kao što su nacionalna bezbednost, industrija naoružanja, satelitska tehnologija itd.

Zlonamerni učinioci kompjuterskih delikata

Zlonamerni učinioci kompjuterskph delikata najčešće su motivisani koristoljubljem. Oko 80% delikvenata čini delo prvi put, a 70% je zaposleno više od pet godina u oštećenom preduzeću. njihovo starosno doba je između 19 i 30 godina, pretežno su muškog pola, veoma su inteligentni; imaju uglavnom više godina radnog iskustva i važe kao savesni radnici koji prilikom obavljanja radnih zadataka ne prouzrokuju nikakve probleme, često su tehnički kvalifikovaniji nego što to zahteva radno mesto na koje su raspoređeni; ovi učinioci sebe po pravilu ne smatraju kradljivcima ili uopšte kriminalcima, već samo pozajmljivačima.

Koristoljubivi kompjuterski kriminalitet

Koristoljubivi kompjuterski kriminalitet veoma je čest u bankarstvu, finansijskim korporacijama i osiguravajućim društvima. Statistički podaci o učiniocima kompjuterskih delikata u oblasti bankarskih poslova ukazuju na najčešće profesije učinilaca: 25% čine osobe sa specijalnim ovlašćenjima sa odgovornostnma u informatičkim sistemima, 18% programeri, 18% službenici koji raspolažu terminalima, 16% blagajnici. 11% operateri-informatičari i u 12% slučajeva učinioci su lica van oštećenih korporacija, u šta su uključeni i korisnici usluga.

Zloupotrebe interneta

Iako je Internet formulisan kao neformalan medij, ipak postoje neka osnovna pravila ponašanja formulisana kao Bonton. Ovo je iz razloga što su se pojavili pojedinci i grupe koji su svojim ponašanjem ugrožavali, a u najmanju ruku smetali ostalim učesnicima interneta, što bi se reklo zloupotrebili su slobodu koja im je podarena. Ova zloupotreba se može javljati u više oblika: od širenja virusa, kradje kreditnih kartica i ostalih informacija, pa do slanja nepoželjnih materijala na lične adrese ili javne grupe na kojima tom materijalu nije mesto. Tu dolazimo do definicije spama.
Spam je u principu postao termin za sve oblike neželjenih materijala na internetu. Postoje male razlike u definiciji spama vezanoj za ličnu poštu i za javne grupe, ali zajedničko im je da su to poruke koje nisu od koristi nikome, sem možda onome koji se preko njih oglašava Spam ličnih adresa elektronske pošte je najčešće vezan za razne oglase različite vrste, i obično potpuno beskorisne krajnjem primaocu, a koji se distribuira na milione i milione adresa istovremeno.
Na ovakve poruke se ni slučajno ne treba odgovarati, jer se time spamerima daje do znanja da je adresa u upotrebi i samim tim im postaje značajnija i verovatno će se samo povećati količina spama.
Spam u javnim grupama je obično vezan za slanje oglasa u grupe u kojima mu nije mesto, postavljanje pitanja nevezanih za tematiku grupe, zatim stvaranje "šuma" usmeravanjem diskusija van tematike grupe i tzv. "trolanje", slanje velikih poruka na grupe, kao i slanje jedne iste poruke na više grupa istovremeno

Kompjuterska krivična dela

Kompjuterska krivična dela uvedena su Krivinčnim zakonom Srbije 2005. godine. koja su u Glavi 27 predviđena kao „krivična dela protiv računarskih podataka" (čl. 298-304). Osim toga, u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu 2005. godine je osnovano posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka – ko unese, uništi, izbriše, izmeni, ošteti, prikrije ili na drugi način učini neupotrebljivim računarski podatak ili program ili uništi ili ošteti računar ili drugi uređaj za elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da onemogući ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od značaja za državne organe, javne službe, ustanove, preduzeća ili druge subjekte, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Pravljenje i unošenje računarskih virusa - ko napravi računarski virus u nameri njegovog unošenja u tuđ računar ili računarsku mrežu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Ko unese računarski virus u tuđ računar ili računarsku mrežu i time prouzrokuje štetu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Uređaj i sredstva kojima je učinjeno ovo krivično delo oduzeće se.

Računarska prevara- Ko unese netačan podatak, propusti unošenje tačnog podatka ili na drugi način prikrije ili lažno prikaže podatak i time utiče na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku štetu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka- Ko se, kršeći mere zaštite, neovlašćeno uključi u računar ili računarsku mrežu, ili neovlašćeno pristupi elektronskoj obradi podataka, kazniće se novčanom ka-znom ili zatvorom do šest meseci. Ko upotrebi ovako dobijen podatak, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka- Sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži- Ko neovlašćeno sprečava ili ometa pristup javnoj računarskoj mreži, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ako delo učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.

Neovlašćeno korišćelje računara ili računarske mreže- Ko neovlašćeno koristi računarske usluge ili računarsku mrežu u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca. Gonjenje za ovo krivično delo preduzima se po privatnoj tužbi

Način izvršenja

Način izvršenja ovih delikata zasniva se na upotrebi kompjutera, pri čemu samo korišćelje računara može biti ispoljeno kao celovit modus opcrandi, ili kao jedan njegov segment. Kompjuter može biti i osnovno sredstvo izvršenja ovih krivičnih dela, a potrebno je pored toga da je ostvarena i neka u krivičnopravnom smislu kažnjiva posledica, s tim što posledica može biti ispoljsna na samim kompjuterima, informatičkoj ili komunikacijskoj mreži.

Borba protiv kompjuterskog kriminala

Borba protiv kompjuterskog kriminala zasniva se na preventivnim i represivnim merama.
Represivne operativno-taktičke mere su iste kao i kod drugih vidova kriminaliteta. Preventivne mere su specifične. One su usmerene na preduzimanje aktivnosti u cilju otklanjanja izvora. uslova, okolnosti ili propusta koji pogoduju neovlašćenom korišćenju ili zloupotrebi kompjutera.

Preventivnim merama treba obezbediti:
a) Identifnkaciju mogućih napada na kompjuter i njihovu klasifikaciju s aspekta verovatnoće realizacije, objekta napada, načina i posledica realizacije;
b) Izbor i postavljanje odgovarajućeg mehanizma zaštite;
c) Održavanje, proveru i unapređenje postavljenog mehanizma zaštite.

Posledice kompjuterskog kriminaliteta

Štete nastale vršenjem kompjuterskih delikata, zavisno od pojavnog oblika kompjuterskog kriminaliteta, mogu se podeliti na:
Finansijske – koje mogu da nastanu kada učinilac vrši delo u cilju sticanja protivpravne imovinske koristi, pa tu koristi za sebe ili drugog, zaista i stekne, ili je ne stekne, ali svojim delom objektivno pričini određenu štetu, ili kada učinilac ne postupa radi sticanja koristi za sebe ili drugog, ali objektivno učini finansijsku štetu.
Nematerijalne – koje se ogledaju u neovlašćenom otkrivanju tuđih tajni, ili drugom "indiskretnom štetnom postupanju"
Kombinovane – kada se otkrivanjem određene tajne, ili povredom autorskog prava, putem zloupotrebe kompjutera ili informatičke mreže naruši nečiji ugled, odnosno povredi moralno pravo a istovremeno prouzrokuje i konkretna finansijska šteta.

Zaključak

Naš sajber (cyber) prostor nije ostao nedodirnut mnogim od oblika cyber kriminala. Za svega nekoliko godina “uspeli” smo da se popnemo visoko na rang listi opasnih i nesigurnih područja sa akterima kojima raste ugled u cyber podzemlju. Međutim, jedna grupa ovih počinilaca izgubila je predznak kriminalaca i svrstana je u heroje iako su njihove aktivnosti uveliko prevazilazile takve kvalifikacije. S druge strane, nespremnost pravosuđa i uspavanost prava olakšali su prelazak ovih pojedinaca u sferu “čistog” kriminala. To je ohrabrilo i mnoge druge koji su iz faze bojažljivih pokušaja prešli u drske i samosvesne kriminalce ubeđene da im niko ništa ne može. Takvu atmosferu prekinulo je nekoliko prijava istražnim organima koji pokušavaju da se uhvate u koštac sa novim oblicima kriminala i njima, često, nerazumljivim aktivnostima. Počele su i prve istrage i prikupljanje dokaza, a i prve tužbe našle su se pred sudovima u Beogradu, Pančevu i Nišu. Nažalost brojne su nedaće sa kojima se sreću sudije, tužioci i advokati zbog niskog nivoa, čak i elementarnog, znanja informatike što umnogome otežava i produžuje postupke koji, inače, iziskuju brzinu i spremnost da se u delićima sekunde spasu dokazi i identifikuju počinioci. Poseban propust je što se u odredbe o organizovanom kriminalu nisu uvrstila i oblici cyber kriminala. Svemu ovome treba dodati i problemi u radu pravosudnih i policijskih organa, uvreženog mišljenja o nedodirljivosti izvršilaca, nepostojanja saradnje sa međunarodnim organizacijama, telima i asocijacijama, kao i nacionalnim institucijama drugih zemalja, nepostojanja posebnih specijalizovanih jedinica za istragu, specijalizovanih sudova za presuđivanje i serioznosti u radu provajdera, neuspostavljanja saradnje između subjektima koji bi trebalo da se izbore sa ovom pojavom, ipak se mora konstatovati da je koliko toliko pomereno sa “mrtve tačke” i da treba očekivati da se to nastavi kao organizovani, sistematizovani i kontinuirani rad.

Literatura:

- Attorney General Report, Cyberstalking: A New Challenge for Law Enforcement and Industry – www.usdoj.gov/ criminal/ cyber crime
- Computer Crime Resarch Center (CCRC)
- Computer Hacker Latest News Stories
- http://www.bos.rs/cepit
- http://www.ckfraud.rg/whitecollar.html
- http://www.google.rs
- http://www.apsigroup.org/sec.html?id=29
- http://www.kpa.edu.rs/forum
- http://www.bos.rs
- Marshall P., irwin: Investigation Of Fraud By The National Crime Autority, Operation Swordfish- Catching The Big Fish, Farud Prevention and Control Conference, Australian Institute of Criminology in Association with the Commonwealth Attorney- General’s Department, Surfers Paradise, 24-25 August 2000, str.4
- Stojanovic Z., Krivicno pravo, posebni deo, 2007 Beograd

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD