OSTALI SEMINARSKI RADOVI - KRIMINOLOGIJA - |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ZAKONSKA ZAŠTITA SOFTVERA
U ovom radu se govori o zloupotrebi softvera, kao i njegovoj zaštiti pravima intelektualne svojine, prvenstveno patentima i autorskim pravima. Cilj ovog rada je da ukratko prikaže ova dva sistema zaštite softvera, da ukaže na njihove sličnosti i razlike, kao i na njihove potencijalne smerove razvoja u budućnosti. U drugoj glavi se uopšteno govori o intelektualnoj svojini i osnovnim oblastima intelektualne svojine, tj. o patentima, autorskom pravu, trgovačkim markama dizajnui žigu. Treća glava govori o kršenju autorskih prava softvera, softverskoj pirateriji i njenim kategorijama. O međunarodnoj zaštiti softvera i njenim problemima se govori u četvrtoj glavi. A u petoj je dat uporedni pregled sistema zaštite softvera, a posebno zaštite softvera patentima u Srbiji, Sjedinjenim Američkim Državama, zemljama Evropske unije i Kini. U prilozima su data dva slučaja zloupotrebe softvera.2. Osnovi intelektualne svojine
Skoro svaki korisnik je i potencijalni stvaralac intelektualne svojine. Njena zaštita, preko sistema nacionalnih i međunarodnih pravila, koja se zovu prava intelektualne svojine, neophodna je radi sticanja i finansiranja inovacija i kreativnosti, koje za uzvrat, vode ka ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku. Zaštita intelektualne svojine takođe podstiče proizvodnju i širenje znanja i širokog asortimana kvalitetnih proizvoda i usluga. Prava na intelektualnu svojinu stvaraju dodatnu vrednost za potrošače i mogu da budu garancija za poreklo i kvalitet.
Zaštita intelektualne svojine doprinosi ekonomskom rastu kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju tako što podstiče inovacije, kulturnu raznolikost i tehnički razvoj kao deo šireg političkog okvira. Ukoliko se pravilno koriste, prava na intelektualnu svojinu takođe mogu predstavljati ključna sredstva za iskorenjivanje siromaštva putem trgovine.
Intelektualna svojina, poznatija kao IP (Intellectual Property) obuhvata oblasti patenata, robnih marki, žigova, modela, uzoraka, geografskih oznaka, porekla, topografije intergrisanih kola, zaštite od kopiranja, poslovnih tajni, autorsko i srodna prava.Pet osnovnih oblasti, koje se vezuju za intelektualnu svojinu su:
1) Patenti
2) Trgovačke marke
3) Dizajn
4) Autorska prava
5) Žigovi2.1. Patenti
Patent je novi ili poboljšani proizvodi ili procesi koji se mogu primeniti u industriji. Patent dozvoljava pronalazaču, da određeni vremenski period, odlučuje kome će dati odobrenje za proizvodnju, prodaju i upotrebu tog proizvoda. Da bi proizvod bio registrovan kao patent, mora da ispunjava specijalne uslove. Većina patenata je napravljena da bi se primenjivala na poznatoj tehnologiji. Tehnologija patenata ne mora da bude kompleksna. Prava patenata su teritorijalna, različita su od države do države a i zavise i od oblasti nauke u kojoj se mogu primeniti. Iako su retko gde prava dobro formulisana, patent može da bude od velike vrednosti za pronalazača, a neretko može da bude od koristi i drugima. Preko ostvarivanja prava na licencu, drugi mogu koristiti patent. Takođe, može se naučiti dosta iz tehnologije tuđih patenata. Postoje brojne pravne institucije koje pokušavaju da zaštite intelektualno vlasništvo. Patenti se veoma cesto koriste kao zaštita u takvim slučajevima.
Prema Zakonu i patentima (član 8.) pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike. Pod stanjem tehnike podrazumeva se sve što je učinjeno dostupnim javnosti u svetu pismenim ili usmenim putem, upotrebom ili na bilo koji drugi način pre datuma podnošenja prijave patenta. Smatra se da pronalazak ima inventivni nivo ako rešenje određenog problema za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti na očigledan način ne proizlazi iz stanja tehnike. Smatra se da je pronalazak industrijski primjenljiv ako je predmet pronalaska tehnički izvodljiv i ako se može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj oblasti industrije i u poljoprivredi.[22]Patent garantuje nosiocu patenta sledeća isključiva prava:
• ako je predmet patenta proizvod: zabranu trećim licima da bez njegove dozvole izrađuju, upotrebljavaju, nude na prodaju, prodaju ili za te namene uvoze zaštićeni proizvod,
• ako je predmet patenta postupak: da zabrani trećim licima da bez njegove dozvole upotrebljavaju postupak, nude na prodaju, prodaju ili za te namene uvoze takav proizvod koji je dobijen direktno tim postupkom.Nosioci patenata imaju pravo da putem ugovora ili nasleđivanjem prenose prava i zaključuju ugovore o licenci. Patent, odnosno, patent sa skraćenim trajanjem, stiče se na osnovu rešenja o priznanju i upisom u odgovarajući registar. Obim prava koja se stiču patentom, odnosno patentom sa skraćenim trajanjem, određen je sadržajem patentnih zahteva koji su konačno prihvaćeni u postupku za priznanje patenta, s tim što se opis i crteži pronalaska koriste za tumačenje tih zahteva. Ako je predmet patenta postupak, prava iz tog patenta odnose se i na proizvode neposredno dobijene tim postupkom.
Na isti pronalazak se ne može primeniti i pravilo patenta i poslovna tajna – i jedan i drugi pojam su ekskluzivni. Kada je patent jednom odobren, biva objavljen tako da ceo svet sazna za njega, tako da ništa u izdatom patentu, po definiciji, ne može da bude poslovna tajna. Od kada se podnese prijava kancelariji koja odobrava patente, do momenta kada ista odobri patent, mora da prođe period razmatranja koji podrazumeva određen vremenski period. U toku razmatranja proizvod podleže pravilu poslovne tajne i
nikakve informacije vezane za njega neće biti dosupne javnosti. To se dešava jer uvek postoji mogućnost da patent neće biti odobren. Pronalazač može da odluči da ne želi patent i da će se osloniti na zakone vezane za poslovne tajne. Sve u svemu, u ovakvim situacijama izbor je ili ili.2.2. Trgovačke marke
Trgovačka marka je pojam vezan za identitet brendova, koristi se za robe i usluge da bi napravila razliku među različitim proizvođačima. Trgovačka marka može biti reč, dizajn ili njihova kombinacija koju koristi proizvođač da bi svoj proizvod ili uslugu učinio prepoznatljivim. Iako postoji poseban pojam marka usluge, retko se koristi. Trgovačke marke su pravno zaštićene, ali se prvenstveno koriste da bi se izdvojio brend koji tradicionalno obećava visok kvalitet proizvoda i usluge. Očekivaćemo da automobil koji nosi marku Rolls Royce biti superiorniji od onog koji nosi oznaku Yugo. Može se upotrebiti bilo kakav simbol ili ime da bi se identifikovao proizvod.
Dva simbola vezana za trgovačku marku ™ (simbol trgovačke marke) i ® (simbol registrovane trgovačke marke) predstavljaju status marke i nivo zaštite. Dok se ™ može koristiti za bilo koju opštu zakonsku upotrebu marke, znak ® može da koristi samo vlasnik registrovane marke sa relevantnim nacionalnim nadležnostima.2.3. Dizajn
Dizajn je pojam vezan za izgled proizvoda, primenjuje se na izgled celog ili dela proizvoda. Dizajn podrazumeva boje, font, teksturu materijala, konture i oblik proizvoda kao i njegovu ornamentaciju.
2.4. Autorsko pravo
Autorsko pravo je pojam vezan za zaštitu. Autorskim pravom se štite književna dela (romani, pesme i dr.), pozorišna dela, priručnici, novine, računarski programi, baze podataka, filmovi, muzička dela, koreografska dela, dela slikarstva, grafike, fotografije i skulpture, arhitekture, primenjenih umetnosti, kartografska dela, tehnički crteži i dr.. Međutim, autorska prava ne mogu zaštiti ideje, naslove ili imena. Izvorni stvaraoci dela zaštićenih autorskim pravom i njihovi naslednici imaju određena prava u odnosu na sva treća lica. Oni imaju isključivo pravo da koriste ili odobre drugima korišćenje dela pod ugovorenim uslovima. Simbol copyright-a "©" koristi se kako bi se ukazalo da je neko delo zaštićeno autorskim pravom.
Stvaralac dela može dati dozvolu ili zabraniti:• Umnožavanje dela u različitim oblicima,
• Javno izvođenje dela,
• Snimanje dela na trajne podloge,
• Emitovanje dela putem radija, kabla ili satelita,
• Prevod dela na druge jezike ili druge adaptacije dela.
Autorsko pravo može da se podeli na:
• Materijalno autorsko pravo. Autorska prava omogućuju stvaraocu ekonomsku zaštitu u smislu da samo on ima pravo da raspolaže svojim delom kad hoće i koliko hoće. Ostali moraju da dobiju odobrenje autora, što podrazumeva novčanu nadoknadu. U državama sa zdravom ekonomijom i pravosuđem, vlasnik autorskih prava može da tuži svakoga ko neovlašćeno koristi ili promoviše njegovo delo.
• Moralno autorsko pravo. Pored toga autorsko pravo omogućava i moralnu satisfakciju da ime stvaraoca uvek bude uz proizvod. Moralna prava autora obuhvataju: pravo prvog objavljivanja, pravo na priznanje autorstva, pravo na poštovanje autorskog dela i čast ili ugled autora i pravo pokajanja.S druge strane, materijal za koji su specifična autorska prava, posebno računarski softver, može i mora da bude zaštićen i autorskim pravima i poslovnim tajnama. U nekim zemljama je ovaj problem premošćen tako što su obezbeđene su posebne dozvole za ovakve dualne načine zaštite. Materijal koji ne podleže zakonima o autorskim pravima može biti zaštićen poslovnom tajnom, tako što će se umanjena količina informacija biti prijavljena kancelariji koja se bavi autorskim pravima. Poslovne tajne i trgovačke marke su nasledno eksluzivni u odnosu jedan na drugog. Svrha trgovačke marke je da poboljša prepoznavanje proizvoda ili kompanije, nasuprot poslovnoj tajni kojoj je cilj da drži neke informacije što dalje od potrošača. [1]
2.5. Žigovi
Žig je prаvno zаštićen znаk kojim fizičko i prаvno lice obeležаvа svoje robe i usluge u prometu, kаko bi potrošаči mogli dа ih rаzlikuju od istovrsnih ili sličnih robа i uslugа koje nа tržištu nudi neko drugo fizičko ili prаvno lice.[2]
Individuаlni žig je prаvno zаštićen znаk koji u prometu koristi nosilаc, odnosno vlаsnik žigа. Nosilаc individuаlnog žigа je fizičko ili prаvno lice, nа čije ime je žig registrovаn u Zаvodu zа intelektuаlnu svojinu. Kolektivni žig pored nosiocа žigа koriste i drugа licа kojа je nosilаc žigа svojim opštim аktom nа to ovlаstio. Žig gаrаncije je žig koji koristi više privrednih društаvа pod nаdzorom nosiocа žigа, а koji služi kаo gаrаncijа kvаlitetа, geogrаfskog poreklа, nаčinа proizvodnje ili drugih zаjedničkih obeležjа robe ili uslugа tih privrednih društаvа.[3]
Prаvnа zаštitа znаkа kojim se u prometu obeležаvаju robe ili usluge nije zаkonskа obаvezа, već je odlukа o njegovoj prаvnoj zаštiti prepuštenа slobodnoj volji onogа koji znаk koristi. Privredni subjekt koji koristi svoj znаk u prometu, neće trpeti nikаkve prаvne sаnkcije zbog togа što gа nije zаštitio žigom. Pа ipаk, prаvnа zаštitа znаkа žigom uvek je dobrodošlа, jer nudi brojne koristi zа njegovog vlаsnikа. Pored ostаlih, i sledeće:а) isključivo prаvo vlаsnikа dа žigom obeležаvа svoje robe i usluge u prometu nа teritoriji zemlje u kojoj je zаštitа priznаtа.
b) isključivo prаvo vlаsnikа dа svim drugim licimа zаbrаni neovlаšćeno korišćenje istog ili sličnog znаkа zа obeležаvаnje slične ili istovrsne robe i uslugа u prometu nа teritoriji zemlje u kojoj je zаštitа priznаtа.
v) lаko dokаzivаnje pred sudom, ili nekim drugim držаvnim orgаnom, vlаsništvа nаd žigom
g) žig je znаčаjno oruđe zа: ekskluzivnost vlаsnikа žigа, buduće investicije, finаnsijski dobitаk od licenci, frаnšizingа i prenosа prаvа. [4]
3. Kršenje autorskih prava softveraKršenje autorskih prava, u kontekstu softvera, je, u suštini, pokretanje, kopiranje, menjanje ili distribuiranje računarskih programa, osim u slučajevima:
• kada to radi sam vlasik tog programa, ili
• kada se poseduje licenca (dozvola) vlasnika prava na program. Ugovor o licenciranju mora da sadrži sta se sme a šta ne.
Postoje razne vrste zloupotrebe softvera. Najćešće vrste povreda su sledeće:
• potpuna nelincencirana upotreba: na primer, kopiranje softvera od prijatelja ili preko interneta, gde licenca za softver ekspilcitno ne dozvoljava ovo;
• prekomerna upotreba: na primer: kupovina softvera koji je linceniran za jedan računar, a njeno instaliranje na dva;
• ako se poseduje već dodeljena licenca softveru: ako se kupujen polovan hardver, on ne mora da prenese sve licencirane softvere i potrebno je da se preuzmu sve mere da se osigura da je upotreba zakonita;
• zloupotreba šerovanja: gde je softver lincenciran ,,za određene svrhe’’ i slično, to je kršenje autorskih prava koji prevazilazi ove uslove;
• pribavljanje softvera na prevaru: na primer, kupovina softvera za snizenu cenu pretvarajući se da radite u obrazovnoj instituciji;
• ,,warez’’ kršenje autorskih prava: ,,warez’’ je sajt na Internetu koji omogućava ljudima da preuzmu ilegalne kopije softvera. Softver će obično imati svoja ,,oštećena’’ digitalna prava, pa se ona nazivaju ,,warez kopijama’ ili ,,hakovanim kopijama’’. Ljudi koji prave „warez“ kopije, ljudi koji vode „warez“ sajtove i ljudi koji preuzimaju te kopije i koriste ih su prekršioci autorskih prava.
• nezakonite ,,specijalne ponude’’ od hardverskog prodavca: hardver prodavac prodaje kompjuter sa instaliranim softverom, ali to je softver bez licence.
• pravljenje nazakonite kopije softvera na CD-ovima, ili nečimu sličnom, radi davalja nekom drugom.
• falsifikovanje: pravljenje nazakonite kopije softvera na CD-ovima, ili nečimu sličnom, za komercijalnu svrhu, i prodavanje istih pod izgovorom da su to zakonite kopije. Ako je softver koji se prodaje na znatno sniženoj ceni, moguće je da je falsifikovan. [5]3.1. Softverska piraterija
Termin "softerska piraterija" pokriva različite aktivnosti: nelegalno kopiranje programa, falsifikovanje i distribuciju softvera - čak i razmenu programa sa prijateljima. Iako većina korisnika danas shvata da je ovo pogrešno, mnogi se ne obaziru na to jer ne shvataju važnost činjenice da je taj isti softver vredna intelektualna svojina. Obično se to radi postizanja neke koristi (naročito komercijalne), te se preprodaju, ugrađuju u proizvode koje prodaju ili, čak, menjaju, prilagođavajući ih svojim ili tuđim potrebama. Modaliteti izvršavanja postaju sve raznovrsniji i brojnji.
Pirateriju čine pojedinci i organizacije, a nekad čak ni uprava, pa ni mnoge države ne uspevaju da odole izazovu besplatnog korišćenja programa i pogotovo ’’punjenju hard diskova’’ softverom i programima.
Softverska piraterija je postala kontraverzno pitanje još kada je Internet prvi put stekao popularnost. Što se više povećavao broj korisnika, uporedo sa njim je neovlašćeno kopiranje počelo da biva sve veći problem. Ovo se dešava zbog vrlo lakog pristupa već ukradenim delima i zbog neverovatno niske cene reprodukcije.[1]
Internet piraterija podrazumeva upotrebu Interneta za ilegalno kopiranje i distribuciju neautorizovanog softvera. Internet može da se koristi za sve ili samo za neke operacije, uključujući reklamiranje, ponudu, nabavku i distribuciju piratizovanog softvera.
Business Software Alliance (BSA), međunarodna organizacija vodećih proizvođača i prodavaca softvera, procenjuje da postoji 840,000 Internet sajtova koji prodaju nelegalni softver. Mnogi korisnici koji kupe softver preko Interneta zapravo nikakda i ne dobiju robu koju su platili. Drugi, opet, ne mogu da povrate uloženi novac nakon što su otkrili da je softver koji su kupili falsifikovan. Nepoštene Internet firme često munjevito nestaju, ostavljajući za sobom stotine nezadovoljnih mušterija.
Web je značajno uticao na porast softverske piraterije, jer naizgled legitimne firme veoma lako kreiraju Web sajtove na kojima reklamiraju i distribuiraju piratizovani softver. Povrh toga, eksplozivni razvoj elektronske trgovine u kombinaciji sa anonimnošću i neograničenim prostorom učinile su online prodaju falsifikovanog softvera još lakšom. [6]Dva najčešća oblika softverske piraterije su:
• Kopije krajnjih korisnika: prijatelji pozajmljuju diskove jedni drugima, ili organizacije prijavljuju manji broj instaliranog softvera.
• Falsifikovanje: razni načini dupliranja i distribuiranja nelegalno kopiranog softvera. [7]
Softverska piraterija se može podeliti u sledeće kategorije:
• Piraterija krajnjeg korisnika
• Klijent-Server overuse
• Internet piraterija
• Hard-disk loading
• Softver counterfeiting
Krajnji korisnik je konačni korisnik računarskog sistema ili proizvoda. Piraterija krajnjeg korisnika se pojavljuje kada pojedinac ili kompanija, neovlašćeno koriste ili reprodukuju softver. Ovo obuhvata, kako korišćenje jednog licencnog proizvoda za instaliranje na više računara, kopiranje diska za dalju distribuciju, tako i upotrebu ograničenog, akademskog softvera u komercijalne svrhe.
Klijent-Server overuse je je kada broj korisnika sa mogućnošću pristupa serveru prekoračuje broj u ugovoru sklopljenom pri kupovini licence.
Danas, postoje hiljade piratskih sajtova na Internetu, na kojima se virtuelno nalazi svaki softverski proizvod koji se može naći u slobodnoj prodaji. Dakle, Internet piraterija predstavlja najveću pretnju. Ove Internet lokacije omogućavaju i upload i download piratskog softvera.
Hard-disk loading je piraterija u kojoj prodavac računara, odnosno hardvera prodaje hard diskove na koje instalira nelegelne kopije softvera.
Counterfeiting je situacija kada se dupliciranje softvera sprovede tako da se direktno imitira proizvod koji je zaštićen autorskim pravima. [1]
Stopa softverske piraterije u Srbiji je tokom 2008. godine iznosila 74% i medju najvišim je u regionu centralne i istočne Evrope. Najnižu stopu piraterije u regionu imaju Češka (38 odsto), Mađarska (42), Slovačka (43), Slovenija (47) i Hrvatska (54). Smanjenje stope piraterije je i jedan od preduslova ulaska Srbije u Evropsku uniju.[21]3.2. Softver i različita prava intelektualne svojine
Tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka se raspravljalo da li autorska prava ili softverski sistem treba da obezbedi zaštitu računarskih softvera. U okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) ove rasprave su rezultirale u opšte prihvaćen princip po kojem kompjuterski programi treba da budu zaštićeni autorskim pravom, dok bi postupci korišćeni u račinarskim softverima ili izumi u vezi softvera trebalo da budu zaštićeni patentom. [8]
Zakon o patentima i autorskom pravu pružaju različite vrste zaštite.
Autorsko pravo
• štiti originalnu implementaciju i način prikaza neke ideje, a ne samu ideju,
• može se zaštititi izvorni i izvršni kôd, uputstva i dokumentacija u digitalnom ili pisanom obliku,
• ne štiti algoritme, metode i matematičke postupke korišćene u realizaciji softvera.
o štiti od neovlašćenog kopiranja ili oponašanja koda, ali ne štiti od konkurencije koja samostalno i nezavisno (bez uvida u izvorni kôd konkurencije) razvija sličan softver.
Patent
• Za razliku od autorskog prava koje štiti prezentaciju ideje i oblik izražavanja, patent štiti samu ideju.
• Dakle, patent štiti ideje, algoritme i matematičke postupke korišćene u programu, a ne sam kôd.
o zabranjuje objavu bilo kakvog sličnog rada pa makar bio i nezavisno razvijen. [9]
4. Zaštita softvera4.1. Međunarodna zaštita softvera pravima intelektualne svojine
Zaštita autorskog prava kompjuterskog softvera je utvrđena u većini zemalja i usaglašena međunarodnim ugovorima. Zakon koji se odnosi na patentibilnost softvera još uvek nije usklađen na međunarodnom planu, ali neke zemlje su prihvatie patentibilnost kompjuterskog softvera, dok su druge usvojile pristupe koji priznaju pronalaske stvorene uz pomoc kompjuterskog softvera.
Međunarodna zaštita autorskog prava regulisana je Bernskom konvencijom koja je doneta još 1886.godine. i više puta je revidirana. Ovom konvencijom se štite literarna i umetnička dela, uz uslov da su originalna. Mada lista dela koja se mogu štititi autorskim pravom ne sadrži eksplicitno programe računara, došlo se do generalnog stava da su programi računara proizvodi intelektualne kreativnosti i da se kao takvi smatraju delima u smislu ove konvencije. Osim toga i prema TRIPS-u (Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property, prev. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine) predviđeno je da se programi računara bilo da su u izvornom ili izvršnom kodu štite kao literarna dela prema pomenutoj Bernskoj konvenciji. Za tvorce programa je značajno da autorsko pravo ne zahteva otkrivanje dela, odnosno u ovom slučaju ne zahteva otkrivanje programa u izvornom kodu. Na taj način, za razliku od programa u izvršnom kodu koji se plasira na tržištu, izvorni kod programa ostaje poslovna tajna što takođe predstavlja još jedan oblik intelektualne svojine. Prema Bernskoj konvenciji dela su zaštićena samim činom svog stvaranja, odnosno nije potrebno vršiti njihovu registraciju kod nekog nadležnog organa, što važi i za softver. Prema TRIPS sporazumu zaštita softvera autorskim pravom traje za života autora i još 70 godina posle njegove smrti.
U slučaju patenta stvari stoje sasvim drugačije. Naime, patentna prava se ne stiču automatski, samim nastankom pronalaska ili obaveštavanjem javnosti o tome. Ova prava se stiču tek posle sprovedenog postupka za priznanje patenta koji se pokreće podnošenjem prijave patenta. Pomenuta prava važe od datuma podnošenja prijave patenta instituciji koja je nadležna za priznavanje patentnih prava. Patent se izdaje samo onda kada pronalazak zadovoljava definisane uslove patentibilnosti. Da bi mogao biti zaštićen patentom pronalazak mora predstavljati tehničko rešenje određenog problema koje je novo, koje predstavlja rezultat stvaralačkog rada i koje je primenljivo. Prvi od navedenih uslova znači da pronalazak mora biti tehničke prirode za razliku od tvorevina, odnosno dela koje se štite autorskim pravom. Što se tiče novosti, potrebno je da pronalazak ne bude identičan onim tehničkim rešenjima koja su bila dostupna javnosti u pismenom ili usmenom obliku, upotrebom ili na neki drugi način. Dalje, pronalazak predstavlja rezultat stvaralačkog rada ako nije nastao prostim kombinovanjem dva ili više pronalazaka koji su bili dostupni javnosti.Konačno, pronalazak se smatra primenljivim ako ga je moguće upotrebiti ili proizvesti, što se obično moguće utvrditi na prvi pogled. Međutim, postoje određena izuzeća od zaštite patentom, odnosno pronalasci koji se ne mogu štititi patentom. Jedno od takvih izuzeća se odnosi na programe računara i primenjuje se u skoro svim zemljama sveta, uključujući i našu. Uprkos tome što je patent ograničen vremenski, jer može da traje najviše 20 godina od dana podnošenja prijave, zatim što je ograničen teritorijalno, odnosno važi samo na teritoriji zemlje čijem nadležnom organu je podneta prijava patenta i što se od pronalazača zahteva otkrivanje pronalaska javnosti, što bi u slučaju softvera značilo otkrivanje izvornog koda, pošto se zaštita patentom u praksi pokazala kao najefikasniji način za zaštitu pronalazaka, već od pojave prvih kompjuterskih programa bilo je zahteva da se omogući njihova zaštita patentom, ali to zbog napred navedenih razloga nije bilo moguće. Ipak, posle ogromnog razvoja informacionih tehnologija i njihovog prodora u sve aspekte savremenog života ovi pritisci su počeli da daju prve rezultate koji se ogledaju u promeni regulative i prakse pojedinih zemalja, sa perspektivnom značajne promene sadašnje situacije. [10]
4.1.1. WIPO
WIPO (World Intellectual Property Organization) promoviše zaštitu intelektualnog vlasništva širom sveta i administrira nekoliko ugovora o intelektualnom vlasništvu. WIPO je agencija Ujedinjenih nacija. Osnovna aktivnost WIPO organizacije je razvoj međunarodnih normativa i standarda. Organizacija administrira ugovore koji uspostavljaju međunarodno priznata prava i zajedničke standarde za njihovu zaštitu.
WIPO sarađuje sa Svetskom trgovinskom organizacijom (World Trade Organization -WTO) na zaštiti prava intelektualne svojine.
TRIPS je sporazum između svih članica WTO koje zahtevaju zaštitu i primenu prava intelektualne svojine. Efektivan od 1. januara 1995. godine, TRIPS predstavlja najsveobuhvatniji sporazum o intelektualnoj svojini do danas. TRIPS pokriva prava kopiranja i srodna prava kao što su izvođačka prava i prava muzičkih producenata i medijskih organizacija.
Zemlje članice WTO nastavljaju sa implementacijom TRIPS sporazuma razmatrajući nove provizije koje će na bolji način prilagoditi TRIPS digitalnoj ekonomiji. Microsoft podržava integraciju WIPO WCT(WIPO Copyright Treaty, prev. Ugovor o autorskom pravu) i WIPO WPPT (WIPO Performances and Phonograms Treaty, prev. Ugovor o interpretacijama i fonogramima) dokumenata u TRIPS. [11]4.2. Softverski patenti - problemi
Kod softverskih patenata postoji mnogo problema. Iako je za većinu dela, patentirati ih najbolja zaštita, za softver nije. Glavni razlog je to što nakon podnošenja prijave za objavljivanje patenta, do njegovog objavljivanja, može da prođe i nekoliko godina. Pored toga, objavljivanje patenta podrazumeva i objavljivanje tajnih informacija. Takođe je problem i činjenica da ne može svaki softver biti patentiran. Ako bi sadržao bar jedan algoritam koji je već objavljen, ne bi se smatrao inovacijom, a samim tim ni patentom.
Patenti mogu da uspore, pa čak i da spreče nove izume. Ovaj fenomen je poznat pod nazivom hold-up problem. Pojavljuje se kada pronalazač koji upravo želi da objavi patent, sazna da njegov proizvod ugrožava postojeći patent. Sličan je i problem tragedy of the anticommon. Kod ovog problema se pojavljuje situacija u kojoj svaki stvaralac ima potrebu da se raferiše na više priznatih patenata, a da pri tome ne zna koliko će ga vlasnici istih blokirati ili popularno hladiti. Ipak, patentiranje softvera može da pomogne malim kompanijama (kompanijama u osnivanju), da zaštiti svoje programe od gigantskih i već priznatih firmi, koje se u ovakvim situacijama ponašaju kao predatori.Patentiranje, takođe i podiže cenu softvera: treba istražiti postojeće patente, treba sastaviti i podneti prijavu, treba platiti dažbine. U ovakvim uslovima opstaju samo velike kompanije, koje mogu da kompenzuju te troškove obilaznim putevima, a ne direktno preko cene samog softvera. Očigledno je da će se dalja inovacija i proizvodnja platiti bez hitne intervencije. [1]
5. Patentni sistem u Srbiji, Sjedinjenim Američkim Državama, zemljama Evropske unije i Kini5.1. Regulativa u Srbiji
U nadležnosi Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije su poslovi koji se odnose na prava industrijske svojine kao i autorska i srodna prava. Od 2010. je u pripremi novi Zakon o patentima. Od 1. oktobra 2010. Srbija postaje punopravna članica Evropske patentne organizacije. Oblast pronalazaka i patenata reguliše Zakon o patentima. [22]
U Srbiji se godišnje odobri nekoliko patenata za softver, i to uglavnom domaćim pronalazačima. U skladu sa osnovnim načelima Konvencije o evropskom patentu, čiji temelj predstavlja težnja ka ojačavanju saradnje između država Evrope sa ciljem zaštite svih pronalazača, bilo da su to nezavisni pojedinci ili velike IT kompanije, može se zaključiti da se u Srbiji primenjuje savremena praksa EPO (European Patent Organisation), što je veoma značajno imajući u vidu da Zavod pristupa Evropskoj patentnoj organizaciji i da se strane prijave patenata za našu zemlju masovno prijavljuju preko EPO. Često se dešava da se prijave direktno podnose u EPO i USPTO (United States Patent and Trademark Office), posebno za one koje dolaze sa univerziteta i instituta, preko sestrinskih firmi.
U Tabeli 2 je prikazan broj svih autorskih dela deponovanih u Zavodu od 2008. godine do danas, pri čemu je posebno naveden broj deponovanih softvera.
Godina Autorska dela Softver 2008. 741 64 2009. 316 38 2010. 242 19 (do 1.oktobra) TABELA 1: Deponovana autorska dela u Srbiji [12]
5.1.1. Zakon o patentima Republike Srbije
Prema Zakonu o patentima (član 2.) patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenjiv. Predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti (npr. uređaj, supstanca, kompozicija, biološki materijal) ili postupak za dobijanje proizvoda. Trajanje patenta je 20 godina.
Mali patent je pravo kojim se štiti nov, industrijski primenljiv pronalazak, koji ima inventivni nivo, odnosno koji je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korišćenje stanja tehnike od strane stručnjaka, ali nema inventivni nivo koji se traži za patent. Predmet pronalaska koji se štiti malim patentom može biti samo rešenje koje se odnosi na konfiguraciju ili konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova.
Vlasnik patenta ima isključivo pravo na ekonomsko iskorišćavanje patenta i da spreči svako treće lice da bez njegove saglasnosti (član 52):• proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod izrađen prema zaštićenom pronalasku, ili da uvozi ili skladišti taj proizvod u navedene svrhe;
• da primenjuje postupak zaštićen patentom;
• da nudi postupak koji je zaštićen patentom;
• da proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladišti za takve svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zaštićen patentom.[22]Prema članu 5. pronalascima se ne smatraju:
• otkrića, naučne teorije i matematičke metode;
• estetske kreacije;
• planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualne delatnosti, za igranje igara ili obavljanje poslova;
• programi računara;
• prikazivanje informacija. [22]Takođe se, prema članu 7., ne štite ni pronalasci čije bi objavljivanje ili upotreba bili protivni javnom poretku ili moralu, pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke lečenja koji se primenjuje neposredno na ljudskom ili životinjskom telu i biljna sorta i životinjska rasa ili bitno biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje.
Pravna zaštita pronalazaka ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu.[22]Softverski implementirani pronalasci su:
• su patentibilni ukoliko pripadaju oblasti tehnike i
• sadrže 3 kriterijuma patentibilnosti: novost, inventivni nivo i industrijsku primenljivost.[13]Ovakvi pronalasci se tretiraju kao i ostali pronalasci, ali sa jednim jakim fokusom na sposobnost da budu integrisani u oblast tehnike i da imaju tehničku suštinu.
Softver implementirani patenti su:
• pronalasci koji uključuju upotrebu kompjutera, kompjuterske mreže ili drugih programskih uređaja u kojima jedna ili više tehničkih karakteristika pronalaska su potpuno ili delimično obuhvaćeni jednim ili više kompjuterskih programa, te se smatra da su patentibilni. [13]
Relevantni primeri patentibilnih pronalazaka su:
• Pronalasci na kompjuterski kontrolisanim sistemima;
• Pronalasci mrežnih softvera, npr. protokol softvera;
• Pronalasci softvera smešteni na kompjuterskom čitljivom medijumu;
• Pronalasci softvera korišćenih u mreži, npr. interaktivnih softverskih igara skinutih sa internet servera. [13]Relevantni primeri nepatentibilnih softvera su:
• Softver za umnožavanje matrica, linearno i nelinearno rešavanje jednačina;
• Softver za igranje šaha;
• Softver za modeliranje fizičkih fenomena.[13]Patentibilni proizvodi i postupci su:
• Pronalasci u oblasti kompjuterskog softvera moraju imati kao predmet pronalaska proizvod ili postupak;
• Proizvod – programirani kompjuter, mreža programiranog kompjutera ili drugi uređaji;
• Postupak – za izvršavanje jednog ili više kompjuterskih programa. [13]Pronalasci u oblasti softvera imaju tehničku suštinu ako je rešeni problem pronalaska tehničke prirode i korišćen za rešenje problema tehničke prirode, gde treba da postoji dominantna tehnička karakteristika.
Tehnička suština je uopšteno data kao:
• Postupanje sa fizičkim podacima kao što su kontrolisanje parametara ili drugih vrednosti na kompjuterski kontrolisanim industrijskim procesima;
• Interno postupanje koje se odnosi na adekvatno funkcionisanje kompjutera;
• Očuvanje memorije i oporavak, povećavanjem transmisione brzine podataka u kompjuterski kontrolisanom sistemu;
• Sigurnost procesa, procenat transfera podataka;
• Poboljšavanje tehničkih karakteristika memorijskog entiteta, perifernog uređaja, itd.Ovi pronalasci se suočavaju sa uslovima inventivnog nivoa, te je bitno da tehnički doprinose stanju tehnike, i koji nije očigledan prosečnom stručnjaku iz te oblasti. Zavod za intelektualnu svojinu ispituje ispunjenje uslova inventivnog nivoa patentnih zahteva pronalaska, koji sadrže specifični tehnički efekat koji je više od jednostavne interakcije između hardvera i softvera kompjutera
Prema praksi i Zakonu o patentima (član 5.) Republike Srbije postoje dve vrste patentnih zahteva za proizvod i postupak:
• Zahtevi za proizvod:
- Patentni zahtevi za mašine, aparate, uređaje, opremu, sisteme koji su kontrolisani kompjuterskim softverom;
- Zahtevi posvećeni unutrašnjoj funkciji kontrolisani softverom poznatog kompjutera;
- Zahtevi za softverski proizvod;
- Zahtevi za nosioce podataka;
- Zahtevi za signale.• Patentni zahtevi za postupak:
- Nabrajaju se nivoi (koraci) postupka;
- Zahtevi za eksterne postupke koji su kompjuterski kontrolisani;
- Zahtevi za interne kompjuterske postupke.Na primer u istoj prijavi će biti možda potrebno da se formuliše:
- Zahtev za sistem(proizvod) koji obuhvata pronalazak;
- Zahtev za postupak/metod koji nabraja sve korake (nivoe) postupka;
- Softver koji omogućava implementaciju zahtevanog postupka;
- Zahtev na kompjuterski čitljivom medijumu koji sadrži softverski implementirani pronalazak;
- Zahtev za strukturu podataka koji je uskladišten na kompjuterski čitljivom medijumu;
- Zahtev za signal koji je otelotvoren u nosaču informacija.Primeri nekih prijava u Republici Srbiji su:
• Digitalni uređaj za merenje ugla iskrivljenosti kičme u medicini;
• Sistem za kupovinu pretplatnih komunikacionih servisa i postupak za obezbeđivanje dopune pretplatnog računa;
• Čitač putnih i ličnih dokumenata;
• Identifikator vozila;
• Postupci i sistemi za označavanje, praćenje i proveru autentičnosti proizvoda;
• Biometrijski kiosk za akviziciju;
• Postupak za upotrebu programski upravljane mešalice;
• Postupak određivanja pravca zvuka za dvo-mikrofonski sistem;
• Postupak i uređaj za pojednostavljenu kupovinu elektronskim putem preko kućnih terminala za kupovinu;
• Logički kontrolor merenja;
• Sistem i postupak za kupovinu robe i servisa kroz pristupne tačke mreže podataka preko tačke prodajne mreže;
• Sistem za carinski pregled i obradu podataka i odgovarajuća metoda za web-orijentisanu obradu carinskih informacija. [13]5.1.2. Patentna prijava
Prijava patenta prema Zakonu o patentima (član 23.) Republike Srbije sadrži: zahtev za priznanje prava, opis pronalaska (naziv pronalaska, oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi, tehnički problem, stanje tehnike, izlaganje suštine pronalaska, kratak opis slika nacrta, detaljan opis pronalaska i način industrijske i druge primene pronalaska), jedan ili više patentnih zahteva za zaštitu pronalaska patentom, ili malim patentom (do tri patentna zahteva), nacrt na koji se pozivaju opis i zahtevi i apstrakt.[22]
Da bi se nekom pronalasku priznala zaštita patentom potrebno je kumulativno ispunjenje materijalnih i formalnih uslova. Nakon formalnog ispitivanja prijave patenta Zavod objavljuje prijavu. Nakon 18 meseci podnosi se zahtev za suštinsko ispitivanje prijave patenta u kome se ispituju materijalni uslovi pronalaska za dobijanje zaštite. Prijava malog patenta se ne objavljuje i za mali patent se ne sprovodi postupak ispitivanja predmeta pronalska navedenog u prijavi na novost, inventivni nivo ili industrijsku primenljivost. Priznati patent i mali patent upisuju se u registar, što ima konstitutivni značaj - važe od dana podnošenja prijave a stiču se upisom u odgovarajući registar. Patent može da traje 20 godina (član 71.), a mali patent 6 godinа od dаtumа podnošenjа prijаve, sа mogućnošću produženjа trаjаnjа zа dva putа po dve godine (član 138.), pod uslovom da se plaćaju propisane takse za održavanje prava. Rešenje Zavoda o priznanju ili odbijanju prijave se može utužiti nadležnom Srbije.
Znači, postupak za priznavanje patenta se sastoji iz:1) Podnošenje prijave,
2) Ispitivanje formalne urednosti prijave (garantovana je tajnost prijave sve do njene objave),
3) Objava uredne prijave u GIS (Glasnik intelektualne svojine). Od tada teku privremena prava tj. od trenutka objave prijave prijavilac može da tuži treće lice za naknadu štete zbog povrede njegovih prava iz prijave,
4) Suštinsko ispitivanje prijave (novost, inventivi nivo, industrijska primenjivost),
5) Odluka o priznanju tj. o odbijanju.
Slika 1: Postupak za priznavanje patenta u Srbiji [14]Četiri glavne prepreke potencijalnih podnosilaca prijava patenta u Srbiji:
1. Nisu svesni važnosti zaštite patenta;
2. Srećni samo sa zaštitom autorskih prava;
3. Opšti osećaj da softver nije patentibilan;
4. Prijava patenta i upravni postupak po prijavi su složeni i skupi s njihove tačke gledišta. [13]
5.2. Regulativa Sjedinjenih Američkih DržavaZaštita softvera u Sjedinjenim Američkim Državama regulisana je Dekretom o patentima iz 1952. godine (Patent Act 1952) članom 101. Mada se tu eksplicitno ne navode programi računara kao takvi, ovde se propisuje da su patentibilni svi novi i korisni pronalasci koji kao predmet imaju proces, mašinu, proizvod ili kompoziciju, kao i njihova nova i korisna poboljšanja. Pošto ovde softver nije eksplicitno izuzet od zaštite, Zavod za patente i žigove SAD (United States Trademark and Patent Office) je odobravao tzv. patente za softver od sedamdesetih godina prošlog veka. Osamdesetih godina prošlog veka uveden je Frimen-Volterov test za određivanje patentibilnosti matematičkih algoritama na kojima je baziran softver iz dva koraka. U prvom koraku se određuje da li patentni zahtevi direktno ili indirektno sadrže formule ili jednačine. Ukoliko je odgovor pozitivan u drugom koraku se ispituje da li je patentni zahtev usmeren isključivo na matematički algoritam ili pak na predmet koji se štiti patentom, a to su napred navedeni proces, mašina, proizvod ili kompozicija, kao i njihova nova i korisna poboljšanja.
Konačno, Zavod za patente i žigove SAD je 1996. godine doneo tzv. "Examination Guidelines for Computer-Implemented Inventions" (Metodologija ispitivanja pronalazaka vezanih za kompjutere). Tu se između ostalog navodi da upotrebljivost pronalaska mora biti u oblasti tehnologije, te da pronalazak vezan za kompjutere jeste predmet pronalaska u smislu zakona, odnosno da predstavlja pronalazak koji ima praktičnu primenu u oblasti tehnologije i kao takav zadovoljava napred navedeni uslov. Kompjuter ili drugi programabilni uređaj čija funkcija se usmerava programom računara ili nekim drugim oblikom softvera predstavlja uređaj u smislu zakona. Memorija koju može očitavati kompjuter, a koja se koristi za usmeravanje kompjutera tako da funkcioniše na odgoravajući način kada je kompjuter koristi predstavlja proizvod u smislu zakona, te da se niz odgovarajućih operativnih koraka koji se izvršavaju na ili uz pomoć kompjutera smatra procesom u smislu zakona. Naravno da su ovakve odredbe doprinele daljem povećanju broja patenata koji za predmet imaju pronalaske bazirane na softveru. Sledeći korak u SAD učinjen je stupanjem na snagu tzv. Intellectual Property and Communications Reform Act of 1999 (Reformski dekret o intelektualnoj svojini i komunikacijama). Međutim, iako u pojedinim stručnim krugovima nije osporena patentibilnost softvera, ipak je postavljeno pitanje novosti i inventivnosti ovakvih pronalazaka. U SAD se godišnje odobri preko 25.000 patenata za softver. Distribucija patenata za softver po oblastima data je u Tabeli 2.
Oblast Procenat Proizvodni 75% • Hemija 5% • Mašinstvo 24% • Elektronika 28% • Instrumenti 9% • Ostala proizvodnja 9% Neproizvodni 25%
TABELA 2: Procentualni odnos proizvodnih i neproizvodnih patenata za kompjuterske programe u SAD
U nastavku je dat jedan primer američkog patenta za softver. Radi se o patentu US 7,580,880 B2 izdatom 25.08. 2009. koji se odnosi na sistem, metod i kompjuterski program za implementaciju portfolija arbitraža gradske samouprave u skladu sa Zakonom o investicionim kompanijama iz 1940. godine (Investment Company Act of 1940). Prva strana ovog patenta prikazana je na sledećoj Slici 2:
Slika 2: Prva strana američkog patenta US 7,580,880 B2 [12]
Ovakvi patenti predstavljaju specifičnost SAD, ali i pojedinih drugih zemalja, kao što je, na primer, Južna Koreja. U navedenom slučaju jednim patentom su obuhvaćena tri različita pronalaska: metod za implementaciju portfolija arbitraža gradskih samouprava, zatim kompjuterski sistem za administriranje navedenog metoda, i konačno odgovarajući kompjuterski program. U većini drugih zemalja ovakav patent ne bi mogao biti odobren, ne samo zato što se odnosi na softver kao takav, već i zato što se odnosi na metod za obavljanje posla, odnosno vršenje poslovnih aktivnosti, koje se kao takve ne smatraju patentibilnim.
5.3. Regulativa Evropske unije
Da bi harmonizovala propise svojih članica koji se odnose na zaštitu softvera, čime bi se obezbedile odgovarajuće mere protiv njegovog neovlašćenog umnožavanja, Savet Evropske unije (Council of the European Union, CEU) je doneo direktivu 91/250/EEC od 14. maja 1991. godine o pravnoj zaštiti kompjuterskih programa. Ova direktiva obavezuje članice da štite kompjuterske programe putem autorskog prava kao literarna dela u smislu Bernske konvencije. Međutim, ideje i principi na kojima je zasnovan bilo koji element kompjuterskog programa se ne štite autorskim pravom. Kompjuterski program se štiti ako je originalan u tom smislu da je autorova sopstvena intelektualna tvorevina. Pri tome se autorom smatra pravno ili fizičko lice ili grupa fizičkih lica koja ga je stvorila. Takođe je propisano da autor ima isključiva prava da vrši ili da daje ovlašćenje trećim licima da:
• vrše umnožavanje kompjuterskog programa;
• prevode, adaptiraju, prilagođavaju ili menjaju kompjuterski program na neki drugi način;
• vrše distribuciju kompjuterskog programa ili njegovih kopija uključujući tu i iznajmljivanje.Direktivom su predviđeni i izuzeci od ovoga, kao što je npr. pravljenje back-up kopije od strane osobe koja je dobila pravo da koristi taj kompjuterski program. Prema ovoj direktivi smatraju se kažnjivim sledeće radnje ako ih vrši osoba koja nema ovlašćenje autora:
• stavljanje u promet nelegalne kopije kompjuterskog programa;
• posedovanje nelegalne kopije kompjuterskog programa iz komercijalnih razloga;
• stavljanje u promet ili posedovanje iz komercijalnih razloga sredstava koja su namenjena za lakše neovlašćeno uklanjanje ili zaobilaženje tehničkih sredstava koja su primenjena za zaštitu kompjuterskog programa.Direktivom 93/98/EEC zaštita kompjuterskih programa autorskim pravom traje za života autora i još 70 godina posle njegove smrti, ili ako je više autora, posle smrti poslednjeg od njih.
Da se ovakav način zaštite kompjuterskih programa nije pokazao sasvim zadovoljavajućim vidi se iz činjenice da je u prethodnom periodu rastao pritisak, a pre svega od strane velikih kompanija u IT oblasti da se obezbedi zaštita patentom za pronalaske u vezi sa kompjuterskim programima, pa i za kompjuterske programe kao takve.
Da bi se razumelo koje su mogućnosti za zaštitu kompjuterskih programa kroz patentni sistem u zemljama Evropske unije treba imati u vidu odredbe Konvencije o evropskom patentu (European Patent Convention) iz 1973. godine. Ovom konvencijom su u članu 52 propisana tzv. izuzeća od zaštite patentom. Jedno od pomenutih izuzeća u tački (c) ovog člana eksplicitno su bili navedeni kompjuterski programi.
U tom smislu, značajno je ukazati i na najnoviju izmenu 1. tačke 52. člana Konvencije o evropskom patentu koja je stupila na snagu u decembru 2007. godine. U njoj se navodi da će „Evropski patenti biti odobravani za bilo koje pronalaske, u svim poljima tehnologije, pod uslovom da su novi, da sadrže inventivni korak i da su pogodni za primenu u industriji“. Ali, i pored ove izmene kojom se naglašava da je dobijanje patenta predviđeno samo za tehnčke pronalaske, sama tačka (c) istog člana, koja se tiče izuzeća kompjuterskih programa od mogućnosti zaštite patentom, i dalje je ostala nepromenjena.
Ova odredba je zasnovana na uverenju da kompjuterski programi nemaju tehničku prirodu, te da kao takvi nisu patentibilni. Iz ovoga je proizašlo shvatanje da patentibilnost softvera zavisi od toga da li pronalazak koji je u vezi sa softverom ima tehničku prirodu. Ovo je precizirano u Evropskom patentnom zavodu (European Patent Office, EPO) putem dokumenta „EPO metodologija ispitivanja“ („EPO's Guidelines for Examination“) gde se sa jedne strane navodi da komputerski program kao takav ili kao zapis na nosiocu zapisa ne mogu zaštititi patentom nezavisno od njegovog sadržaja, te da je situacija ista i kada se kompjuterski program instalira na kompjuteru koji je poznat kao takav. Sa druge strane, ovde se navodi da se smatra da pronalazak koji karakteriše program i koji predstavlja tehnički proces (npr. proces proizvodnje kojim upravlja program) ili koji ima tehnički efekat (npr. program koji povećava radnu memoriju kompjutera) ima tehnički doprinos i da je zato patentibilan. Isto tako su u praksi EPO često priznavani patenti za kompjuterske programe u formi postupaka za upravljanje nekim procesom ili u sastavu uređaja.
Međutim, Tehničko žalbeno veće EPO je donelo dve odluke u vezi patentibilnosti softvera koje se unekoliko razlikuju od napred navedenog stava. Pomenute odluke se odnose na prijave patenata koje je podneo IBM. Veće je smatralo da je kompjuterski program za koji je tražena zaštita patentom patentibilan ako se njegovim izvršavanjem na kompjuteru ili instalacijom u kompjuteru stvaraju ili se mogu stvoriti tehnički efekti koji
prevazilaze normalne fizičke interakcije između programa (softvera) i kompjutera (hardvera) na kome taj program funkcioniše. Osim toga Veće je utvrdilo da nije od značaja da li je tražena zaštita za program kao takav ili za njegov zapis na nosiocu zapisa. Veće je obrazložilo svoje odluke time što kompjuter može realizovati tehnički efekat izvršavanjem instrukcija dobijenih od kompjuterskog programa i što kompjuterski program omogućava rešavanje definisanog tehničkog problema. Kako EPO priprema reviziju Evropske konvencije o patentu kojom bi se ukinula napred navedena odredba kojom se kompjuterski programi izuzimaju iz zaštite patentom, izgleda da pomenute odluke predstavljaju jedan od koraka u tom pravcu.Činjenica je da broj evropskih patenata izdatih za pronalaske vezane za softver naglo raste, te da je broj odbijenih prijava patenata na osnovu člana 52. tačka (c) Konvencije o evropskom patentu jako opao. Na osnovu toga se može zaključiti da je EPO praktično prihvatio praksu Zavoda za patente i žigove SAD. Međutim, ovo je samo delimično tačno, jer još uvek postoje značajne razlike između njih. Najveću od njih predstavlja tretman prijava patenata za softvere namenjene za obavljanje poslova. Naime, metode za obavljanje poslova su takođe u skoro svim zemljama sveta isključene iz zaštite patentom. Stoga bi softveri za obavljanje poslova kao takvi bili isključeni iz zaštite patentom po dva osnova. Međutim, nakon napred navedenih izmena svoje regulative SAD su počele da izdaju patente i za ovakve. Sa druge strane, stav Evropske unije se nije promenio i ovakve prijave patenta podnete Evropskom zavodu za patente se odbijaju. U ovom trenutku još nije jasno koji koncept će prevladati, što će u znatnoj meri zavisiti od daljeg razvoja situacije na tržištu.
Na slici 3. prikazan je kriterijum za određivanje stepena patentibilnosti u EU.
Slika 3: Prikaz razgraničavanja predmeta patentnog i autorskog prava prema stepenu njihove (ne)patentibilnosti [12]Trenutno stanje je takvo da patenti još uvek nisu preovlađujući oblik zaštite softvera. Prema istraživanjima koja je finansirala Evropska unija za sada prioritet imaju:
• autorsko pravo,
• tehnički sistemi zaštite i
• licenciranje.Ovo je posebno uočljivo u slučaju malih i srednjih preduzeća, dok velike kompanije pokazuju veći afinitet prema patentnom sistemu. [12]
5.4. Regulativa u Kini
Kina uživa reputaciju zemlje u kojoj se toleriše piraterija, tako da je softver koji se koristi uglavnom nelegalan. Prema podacima Saveza proizvođača poslovnog softvera (Business Software Alliance) 92 posto softvera koji se koristi u Kini je piratski.
Komora AmCham-China predstavlja više od 800 američkih kompanija koje posluju u Kini. Istraživači ističu uverenje koje vlada među američkim privrednicima da kineska vlada korišćenjem sopstvenih tehnoloških standarda ozbiljno ograničava trgovinu između dve zemlje. Više od polovine ispitanika izjavilo je da su kineski standardi i sertifikati obični falsifikati. [18]
Kinenski patentni sistem je u velikoj meri pod uticajem nemačkog Zakona o patentima i EPC-a, zbog činjenice da nemački Zavod za patente i trgovačke marke podržava Kinu u uspostavljanju svog patentnog sistema. Pošto Kina nema sudsku praksu, osnova za ispitivanje u Državnom zavodu za intelektualnu svojinu je Zakon o patentima, njegova Izvršna regulativa i Uputstvo za ispitivanje. Prema članu 25(2) kineskog Zakona o patentima, pravila i metode za umne aktivnosti nisu patentibilni. Tačka 2 Izvršne regulative dalje određuje da se ,,pronalaskom’’ u okviru Zakona o patentima smatra svako novo tehničko rešenje koje se odnosi na proizvod, proces ili poboljšanje istih. Član 25 u tački 2 predstavljaju pravni osnov za utvrđivanje da li računarski softver – implementiran izum može da bude patentiran u Kini. [19]Prema članu 5 i članu 25 kineskog Zakona o patentima, sledeće stavke nisu patentibilne i Kini:
• bilo koji izum-tvorevina koja je u suprotnosti sa zakonima države, ili društvenog morala, ili je štetan za opšti interes;
• naučna otkrića;
• pravila i metode za umne aktivnosti;
• metode za dijagnozu ili lečenje bolesti;
• životinjske ili biljne sorte;
• supstance dobijene nuklearnom transformacijom;
• genetski resursi koji krše odredbe u vezi zakona i propisa;
• dvodimenzionalne slike, boje ili kombinacija ova dva koja uglavnom služe kao indikatori.Kompjuterski programi kao takvi ne mogu biti patentirani, ali mogu biti zaštićeni ,,Propisom za zaštitu računarskih softvera’’, propisan u skladu sa Zakonom o autorskim pravima. Pronalazak koji sadrži računarski program može biti patentiran, ako kombinacija softvera i hardvera kao celina može da poboljša veštine, da donese tehničke rezultate i predstavljaju kompletna tehnička rešenja. [17]
Sredinom 80-ih godina, kada je patentska praksa počela u Kini, kompjuterski softver je već postao bitan element tehnološkog razvoja. Zbog toga, prvo izdanje Uputstva za ispitivanje, izdato 1993. godine, nije isključilo kompjuterski softver iz patentne zaštite. Prema Uputsvu iz 1993. godine, ako predmet pronalaska može da pruži tehničko rešenje i ako može da se proizvede tehnički efekat, pronalazak je patentabilan. Naravno, da bi bio patentibilan, softverski pronalazak mora da zadovolji i druge zahteve, da bude nov i da ima inventivni nivo. Ovaj ,,tehniči’’ standard je još uvek u upotrebi, a slična je situacija i u Evropi.Kao i sa EPC, u Kini ne postoji definicija o tome šta predstavlja ,,tehnički efekat’’ ili ,tehničko rešenje’’. Shodno tome, iako nije bilo značajnih promena u tehničkom zahtevu kompjuterskog softvera u rezličitim izdanjima Uputstva, u praksi standard tehničkog zahteva nije strog i ispitivači imaju slobodu u skladu sa tim. Danas, ipak, izumi koji uključuju čiste poslovne metode se ne smatraju patentibilnim, jer ne predstavljaju tehničko rešenje i ne proizvode tehnički efekat. ,,Čist poslovni metod’’ ovde znači da sve karakteristike različite od ranije veštine nije tehnički.
Iako su kompjuterski softveri - implementirani izumi patentibilni i ne postoji zahtev za poboljšanje kao za hardver, računarski softver sam po sebi se smatra da predstavlja pravila i metode umnih aktivnosti i ne može biti zaštićen. Pored toga, proizvod bilo kog softverskog programa kao što je medijum za skladištenje, definisan samo programom snimljenog na medijumu, nije patentibilan. Shodno tome, u Kini, kompjuterski implementirani izumi mogu biti zaštićeni samo u obliku zahteva metode koji vrši softver ili uređaj (sistem) koji radi pomoću softvera. Za kompjuterski implementirane izume, opis koraka u dijagramu toka se obično koristi da bi se prikazale funkcije softvera.U Kini nije teško doći do zahtevanih metoda. Međutim, postoji rasprava o zahtevima uređaja. Iako je softver implementiran u firmware-u (softver koji je ugrađen u hardverski uređaj), u većini patenata blok dijagrama električnog kola za firmware nije opisan. Zahtev uređaja je, takođe, definisan modulima u dijagramu toka. Sve do 2006. godine, zato što nije postojao blok dijagram hardvera koji odgovara funkcionalnom modulu u zahtevu uređaja, takvi zahtevi uređaja su bili odbijeni zbog nedostatka podrške u opisu.
Uputstvo za ispitivanje iz 2006. godine obezbeđuje da su takvi zahtevi uređaja dozvoljeni. Međutim, svaka komponenta uređaja mora da u potpunosti odgovara svakom koraku u dijagramu toka ili zahtevu metoda koji se odnosi na dijagram toka. Konkretno, svaka komponenta u uređaju se smatra funkcionalnim modulom za obavljanje na svakom koraku dijagrama toka ili svakog koraka metode. Prema uputstvu iz 2006. godine, ,,zahtev uređaja definisan takvim funkcionalnim modulima treba tumačiti kao realizaciju tehničkog rešenja uglavnom od strane kompjuterskog softvera koji je definisan u sprecifikaciji, pre nego hardverski uređaj realizovan og strane hardvera’’. Ovo ostavlja mnoga važna pitanja otvorena: može li takav zahtev uređaja da pokrije uređaj sa firmware-om koji ima sve funkcionalne module zahteva? Državni zavod za intelektualnu svojinu nije još uvek odgovorio na ovo pitanje, tako da se ne može odgovoriti sa sigurnošću sve dokle takvi slučajevi pojavljuju. [16]Na sledecim slikama je prikazana procedura za priznavanje patenata i rast odobrenih patenata do 2009. godine u Kini.
Slika 4: Procedura za priznavanje patenta u Kini [18]
Slika 5 : Rast odobrenih patenta u Kini [18]
Zaključak
U ovom trenutku u svetu su prisutna dva različita sistema zaštite softvera. Prvi od njih tradicionalno predstavlja autorsko pravo i prisutan je još od pojave prvih kompjuterskih programa. Drugi od njih, koji se naknadno pojavio predstavlja zaštita softvera patentima. Softverski patenti su prisutni u svim večim zemljama, ali obimi zaštite se razlikuju od nadležnosti do nadležnosti.
Srbija polako postaje važan izvoznik softvera. Zakon i praksa u Srbiji su potpuno usklađeni sa Evropskom praksom i Evropskom patentnom konvencijom iz 2 glavna razloga:
• Članstvo Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije u EPO,
• Prihvatanje smernica i preporuka EPO vezanih za kompjuterski implementirane pronalaske.U definisanju koncepta kao što je patentibilni predmetni pronalazak i njegove povezanosti sa zaštitom autorskih prava, ovde ipak dominiraju tehnička suština, uslovi patentibilnosti naročito inventivni nivo, stvari koje su pod dinamičnim razvojem i evolucijom digitalne tehnologije i koje mogu doneti nove pristupe u budućnosti. Značajno je i vidljivo smanjivanje razlika u praksi između US i Evropske unije vezani za ovu problematiku.
LITERATURA
[1]. Rastko Ilić, Osnovi intelektualne svojine, http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/1064.pdf, maj 2011.
[2]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_1.html, maj 2011
[3]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_2.html, maj 2011
[4]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_3.html, maj 2011
[5]. Software Copyright, http://www.innovaccess.eu/documents/softwareCopyright_0000001105_00.xml.html, maj 2011
[6]. http://www.microsoft.com/scg/piracy/internet.mspx, maj 2011
[7]. http://www.microsoft.com/scg/piracy/falsifikovanje.mspx, maj 2011
[8]. http://www.wipo.int/copyright/en/faq/faqs.html, maj 2011
[9]. Sigurnost računarskih mreža, http://nmacek.110mb.com/materijali_za_studente/vets_srm/srm_ch14.pdf, maj 2011
[10]. Mr Snežana Šarboh, Zaštita softvera patentima – regulativa i iskustva Sjedinjenih Američkih Država i zemalja Evropske unije, http://www.singipedia.com/content/992-Zatita-softvera-patentima-Regulativa-i-iskustva-Sjedinjenih-Americkih-Drava-i-zemalja-Evropske-Unije, maj 2011
[11]. http://www.microsoft.com/scg/piracy/zakoni.mspx, maj 2011
[12]. Snežana Šarboh, Jovan Perić i Miljana Perić, Zaštita softvera – između autorskog prava i patenta, http://www.telfor.rs/files/radovi/TELFOR2010_01_22.pdf, maj 2011
[13]. Saša Zdravković, Patentna zaštita za softver u Srbij, http://www.zis.gov.rs/sr/pdf/seminari/20101111_patentna_zastita_softver_srbija.pdf, maj 2011
[14]. Patentni sistem u Srbiji, http://www.pks.rs/Portals/0/eu/Patentni%20sistem%20u%20Srbiji.pdf, maj 2011
[15]. http://www.pccentar.com/vesti/kina-pod-udarom-kritika-zbog-piraterije, maj 2011
[16]. The hows and whys of software patent protection, http://www.iam-magazine.com/issues/article.ashx?g=79351366-694a-40ad-85a3-8eee119db51a, maj 2011
[17]. http://www.epo.org/searching/asian/china/faq.html, maj 2011
[18]. http://www.epo.org/searching/asian/china/facts-figures.html, maj 2011
[19]. Bivši radnik Microsofta uhapšen zbog krađe softvera, http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vestiarhiva&ID=4570&kr=%20Greg, maj 2011
[20]. Microsoft u Kini dobio sudski spor, http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=13159&kr=&dodatuma=2007-09-27, maj 2011
[21]. http://www.microsoft.com/scg/press/2010/avgust/20100826.mspx, maj 2011
[22]. Zakon o patentima, http://www.zis.gov.rs/sr/pdf_patenti/patenti_zakon.pdf, maj 2011
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi