SAOBRAĆAJNA DELIKVENCIJA

KRIMINOLOGIJA I DELIKVENCIJA

1.1 Pojam i predmet kriminologije

Odredjivanje samog pojma kriminologije, staro je koliko i sama ova nauka. Svaki stručnjak koji se bavio kriminologijom je dao poseban doprinos prilikom odredjenja pojma ove nauke. Razmišljanja o kriminalitetu kao druptvenoj negativnoj pojavi, potiču iz najranijeg perioda razvoja ljudskog društva .
Izučavanjem kriminaliteta, u okviru posebne nauke, kao teorijsko saznajne, praktične, organizovane i planske istraživačke društvene delatnosti javlja se krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski antropolog Pol Topinar upotrebio je ovaj pojam “kriminologija” za označavanje nauke koja se bavi izučavanjem izvršenih krivičnih dela. Italijanski pravnik Garofalo upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige, podrazumevajući pod kriminologijom nauku o kriminalitetu, zločinu.
Kriminologija bi se u užem smislu mogla definisati kao: Samostalna, teorijsko empirijska, interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave sa, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja.
Sa odredjivanjem pojma kriminologije usko je povezano i odredjivanje predmeta kriminologije. Predmet proučavanja kriminologije je delikventna ličnost ili sam delikt ili i jedno i drugo.Prva shvatanja o predmetu kriminologije potiču od italijanskog kriminologa Lombroza koji je smatrao da je osnovno pitanje nauke zločinac, a ne njegovo delo.
Drugo stanovište koje je sociološko i pravno polazi od toga da je predmet kriminologije zločin. Ovo shvatanje potiče od francuskog sociologa Dirkema, gde se pretežna kriminološka istraživanja kreću u dva pravca: posmatranje unutrašnjeg stanja ličnosti i ispoljavanje slobodne ili prinudne volje, koje su uslovljene socijalnom okolinom. Ličnost delikventa, kao predmet kriminologije, može se posmatrati iz dva aspekta kako se njegovo unutrašnje stanje manifestuje u socijalnoj sredini i na drugoj strani, kako se socijalna sredina odražava na njegova unutrašnja svojstva.
Neki autori polaze od stanovišta da su predmet izučavanja kriminologije kriminološki faktori, odnosno uzroci koji čoveka dovode do vršenja krivičnih dela. Predstavnici ovih shvatanja su: Feri, Hurvit, Pinatel i dr. Ovo stranovište potiče od italijanskoh pozitiviste Feria. Ovo shvatanje je važilo pola veka kao vladajuće shvatanje. Neki autori polaze od stava da je predmet kriminologije zločin, ali kao istorijska kategorija- Gabriel, Tarde i dr. Garofalov princip je: da nova kriminologija poznaje tri elementa: zločin, zločinca i sredstva recepcije.

1.2. Pojam kriminaliteta i delkvencije

Kriminalitet je društvena pojava vršenja krivičnh dela od strane pojedinaca. Kriminalitet predstavlja pojedinačni akt i društveni fenomen. Postoje različite definicije kriminaliteta:
Pravna definicija kriminaliteta – postoji uže i šire određenje pojma kriminaliteta. Prema uže, shvatanju kriminalitet predstavlja samo radnje koje predstavljaju krivična dela. Prema širem shvatanju reč je o delima koja obuhvataju sve protivpravne kažnjive radnje, pored krivičnih dela tu su i prekršaji i prestupi. U krivičnopravnoj literaturi preovlađuje uži pristup jer se smatra da ukoliko je nije krivično delo, onda nije ni zločin, a to bi značilo da nije ni kriminalitet.
Sociološka definicija kriminaliteta – u definisanju kriminaliteta šireg pristupa, ona je sadržajnija, ona ne posmatra samo delo već proučava i učinioca, društvene uzroke, uslove i posledice kriminaliteta. Sociološka definicija kriminalitet definiše kao društvene pojave kojima se ugrožavaju osnovne društvene vrednosti.
Kriminološka definicija – postavlja vezu između pravnih i socioloških tumačenja. Ovu vezu su popunili kriminolozi i kriminološka shvatanja koja polaze od inkriminisanih dela i društvenih uslova. Kriminološke definicije možemo odrediti kompilacijom bitnih obeležja pravnog i sociološkog značenja. To znači da su one skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti i kao takve su sankcionisane krivičnim pravom.

Karakteristike kriminaliteta: skup individualnih pojava, masovna pojava, pojava koja ima društveni karakter sa obzirom na rasprostranjenost u prostoru i vremenu, negativna društvena pojava kojom se krše neke norme i ugrožavaju vrednosti, istorijska pojava koja je karakteristična za sve periode društva, to je univerzalna pojava koja je svojstvena svim društvima i koja ne poznaje granice. Kriminalitet nije samo prost skup individualnih pojava, već masovna i negativna društvena pojava, a zadatak kriminologije je da utvrdi njene uzroke, faktore, strukturu (ličnost i dela) i zakonitosti.
Pojam delikvencije obuhvaća teže oblike asocijalnog, antisocijalnog, socio-patološkog i kriminalnog ponašanja, kao što su: krađa, pljačka, namerno izazivanje šteta i požara, prestupništvo, devijantno ponašanje, huliganstvo, vršenje krivičnih dela, krađa i vožnja automobila i motora, itd.. To je protivdruštveni oblik ponašanja, opasna i složena socijalno-patološka pojava, vrlo delikatan ne samo kriminološki, pravni, ekonomski i sociološki, nego, jednako tako, ozbiljan pedagoški, medicinski i težak opštedruštveni problem. Takav društveno neprihvatljiv i devijantan način ponašanja i činjenje krivinih dela i prekršaja, ili bilo kojih drugi protiv pravnih dela naš pravosudni sistem posebno definiše i sankcioniše.
Delikventne radnje mogu biti izvedene individualno (pojedinačno), u parovima ili u manjim skupinama. Delikventne skupine vrlo su opasne jer deluju poput neke epidemije, a osim činjenja protivpravnih dela, nerjetko u svoje redove vešto uvlače i druge mlade osobe.

SAOBRAĆAJNA DELIKVENCIJA

2.1. Pojam saobraćajne delikvencije

Saobraćajna delikvencija se u kriminologiji različito definiše, i ne postoji jedinstvena definicija o ovom pojmu. Prema jednoj od definicija, saobraćajna delikvencija se odredjuje kao masovna društvena pojava, protivpravno društveno opasno ponašanje u saobraćaju, koje se ispoljava u izazivanju, sudelovanju ili doprinošenju u nastajanju različitih štetnih pojava ugrožavanja stvaranjem opasnosti i ili izazivanju stradanja učesnika u saobraćaju i uništavanja materijalnih vrednosti.
Od ostalih oblika kriminaliteta, saobraćajna delikvencija se razlikuje, pored ostalog, po tome što su potencijalni delikventi i žrtve svi gradjani, jer svi učestvuju u saobraćaju, kao i po ispoljavanju konkretne i apstraktne opasnosti za život ljudi i imovinu. Delikte ove vrste čine profesionalni vozači i amateri, muškarci i žene, mladi i stari, čine ih osobe koje nekad i same postaju žrtve svog ponašanja, ali se svi oni najčešće tako ponašaju iz nehata. To znaši da su svesni da usled njihovog ponašanja može nastupiti zabranjena posledica, ali olako drže da takva posledica naće nastupiti ili nisu svesni mogućnosti nastupanja posledice, ali su prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima morali i mogli biti svesni te mogućnosti.
Pojava saobraćajne delikvencije vezana je pre svega za razvoj saobraćaja, naročito drumskog, za povećanje mobilnosti stanovništva u opšte. Saobraćajna motorizacija je postala prateći element društvene pokretljivosti, povećanog standarda i urbanizacije. Medjutim, naglo uključivanje stanovništva u “eru motorizacije” u većini zemalja, pa i kod nas, nije bilo praćeno drugim odgovarajućim uslovima, kao što su dobra regulisanost saobraćaja, siguurnost u saobraćaju, dobri kvalitetni putevi i pre svega postojanje saobraćajne kulture. Sve je to dovelo do povećanog rizika bezbednosti u saobraćaju i povećanje obima saobraćajne delikvencije.

2.2. Obeležja saobraćajne delikvencije

Povećan broj saobraćajne delikvencije zapažen je gotovo u svim zemljama sveta. Iako postoje razlike u evidentiranju, jasno je da je ukupan broj kažnjivih ponašanja u oblasti saobraćaja veoma veliki i u stalnom porastu u svetu i kod nas, uz veliku materijalnu štetu i ljudske žrtve.
Istraživanja saobraćajne delikvencije pokazala su da dominira veliki brojh izvršilaca “srednjeg uzrastnog doba”, dok je učešće starijih relativno malo zapaženo. Manje je takodje i učešće žena. Prema nekim istraživanjim znatno je manji od broja muškaraca, daleko ispod nivoa sudelovanja žena u broju imalaca vozčkih dozvola i njihovog sudelovanja u saobraćaju. Zapaženo je da je veći broj saobraćajnih delikvenata čak 2/3 sa nižom školskom spremom, da preovladava radnička i službenička zanimanja, da su bili zaposleni u vreme vršenja delikata, da su bili u braku i živeli u porodicama itd. U pogledu dužine posedovanja saobraćajne dozvole. Zapaženo je da je najviše saobraćajnih delikvenata posedovalo vozačku dozvolu do 1 godine, odnosno šest meseci ali je veliki procenat učešća u saobraćajnim deliktima vozača koji poseduju deozvolu preko dvadeset godina.

2.3. Faktori uticaja na saobraćajnu delikvenciju

Etiologija saobraćajne delikvencije obuhvata delovanje različitih faktora na njenu pojavu. Svi faktori se u literaturi mogu podeliti na, endogene, egzogene, objektivne i subjektivne. Medjutim najzastupljenija je podela na objektivne i subjektivne faktore.
Objektivni faktori vezani su za društvene odnose i društvenu strukturu. U ove faktore treba svrstati porast životnog standarda, urbanizaciju, migracije stanovništva iz sela u grad. Ovi faktori su doveli do nove, heterogene strukture učesnika u saobraćaju. Medjutim naglo uključivanje stanovništva u eru povećane motorizacije nije praćeno odgovarajućim nivoom saobraćajne kulture i svesti. Ovim faktorima pripadaju i prirodni klimatski uslovi. Na to ukazuje i podatak da se veći broj saobraćajnih nezgoda dešava noću ili zimi.
Od najuticajnijih fktora objektivne prirode jeste i tehnička ispravnost vozila. Istraživanja su pokazala da u periodu 2011 godine u Srbiji je čak 66% tehnički neispravno. Naime stručnjaci ukazuju na činjenicu poskupljenja cena tehničkog pregleda, pad životnog standarda ali takodje da potpuno bezbedno vozilo u saobraćaju ne postoji.
Nepreglednost puteva, nerazvijenost infrastrukturne mreže ukazuje na podatke da je 34.6% vozača počinilo neko saobraćajno delo na krivinama na koje nije stajalo upozorenje ili 25.7% usled preticanja drugog vozila na putevima gde su oznake o zabranjenom preticanju izbrisane usled gustog svakodnevnog saobraćaja.
Subjektivni faktori vezani su za osobine učesnika u saobraćaju. Prema anketi sprovedenoj medju vozačima 2/3 vozača naveli su kao faktore rizika u saobraćaju ljutnju, nervozu... Od velikog su uticaja i biopsihološke osobine, kao što su stanje vida ili sluha, pažnja i koncentracija, mogućnost percepcije, predvidjanja, blagovremenost reagovanja... Mladja lica imaju stabilnije psihofizičke funkcije od starijih ali su manje oprezna i izlažu se većem riziku.
Subjektivnim faktorom saobraćajne delikvencije smatra se i alkoholisanost učesnika u saobraćaju.
Alkoholizam se najčešće javlja kao jedan od faktora uticaja na saobraćajne nezgode. Alkoholizam je oštećenje na telesnoj, psihičkoj i socijalnoj bazi. To je bolest koja nastaje dugotrajnim, prekomernim uzimanjem alkohola. Alkoholičar je osoba koja ima problema s alkoholom, odnos s konzumacijom alkoholnih pića, koja ne zna kada će, s kim i koliko popiti. Od prekomernih količina dolazi do poremećaja u funkcionisanju i kontroli sopstvenog ponašanja. Istraživanja su pokazala da je čak 60% saobraćajnih delikvenata bilo pod uticajem alkohola u trenutku nastanka dela. Najčešće se kao takva lica javljaju muškarci srednjeg doba a redje žene. Mada u novije vreme sve je više maloletnika koji pod dejstvom alkohola učine neko saobraćajno delo. Prema podacima MUP–a Srbije, za vreme leta 2011, u toku samo jedne noći privedeno je čak 86 lica u pijanom stanju na teritoriji Beograda. Medjutim, u periodu 2011 godine, od svih zabeležin saobraćajnih nezgoda manje od 6,4 % je prouzrokovala osoba u alkoholisanom stanju. Moglo bi se zaključiti prema ovim podacima da se broj ovakvih slučajeva, zbog povećanih mera bezbednosti znatno manjio u odnosu na poslednjih par godina.
Većina ljudi čak 87% sa oštećenjem vida žive u zemljama u razvoju.
Pravilnim lečenjem može se izbeći oko 85% slučajeva oštećenja vida, a gotovo 75% svih slučajeva slepila može se lečiti ili sprečiti. Vožnja od strane osoba sa oštećenim vidom jedan je od subjektivnih faktora uticaja na saobraćajnu delikvenciju. Pre svega ova osobina zavisi od životne dobi. Prema nekim istraživanjim čak 5.3% saobraćanih nezgoda izazvano je od strane ovkvih osoba. Naime većina nih iz različitih razloga ne nosi pomagala za poboljšanje vida i time znatno doprinosi umanjenoj bezbednosti saobraćaja.

2.4. Tipologija saobraćajnih delikvenata

Mnogi teoretičari davali su svoje tipologije zasnovane na razlicitim kriterijumima. Ovde se radi o tipologiji zasnovanoj na biopsihološkim svojstvima delikvenata:
1. agresivan, antidruštveni tip
2. agresivan pod uticajem alkohola
3. agresivan, inferiorni tip
4. emocionalno nestabilan tip
5. nezreo, neadaptirani mladalački tip
6. nezreo, neadaptirani odrasli tip
7. egocentričan tip,
8. hedonistički tip
9. sugestibilan – pasivan
10. nomadski tip
11. primitivan tip
12. prilagođen niskim kulturnim standardima
13. prilagođeni tip.

DELA SAOBRAĆAJNE DELIKVENCIJE

Saobraćajna delikvencija obuhvata kako krivična dela tako i prekršaje. U Krivičnim zakonu republike Srbije iz 2006 godine, ova dela odredjena su u glavi XXVI. Dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja odredjena su u članovima od 289–297. Po zakonu se sledeća dela smatraju delima protiv bezbednosti saobraćaja: ugrožavanje javnog saobraćaja, ugrožavanje javnog saobraćaja opasnim sredstvima i opasnom radnjom, ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja, ugrožavanje saobraćaja nasiljem, otica vazduhoplova, broda i drugih prevoznih sredstava, piratstvo, nesavesno vrženje nadzora nad javnim saobraćajem, nepružanje pomoći licu povredjenom u saobraćajnoj nezgodi i težka dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Krivičnim zakonom Srbije predvidjene su kazne zatvora za navedena dela, te u zavisnosti od okolnosti slučaja lica mogu biti osudjena na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci do najvise 15 godina (kao kazna predvidjena za krivična dela piratstva i otmice prevoznih sredstava).
Zakonom o prekršajima iz 2005, prekršaj je definisan kao skrivljena radnja koja je propisima Srbije odredjena kao prekršaj. Za prekršaje učinjene u javnom saobraćaju, naš zakon predvidja sledeće sankcije: zabranu upotrebe motornog vozila u trajanju od 30 dana do 1 godine u zavisnosti od težine dela, obavezno lečenje narkoma i alkoholičara, novčanu kaznu u rasponu od 500,00 do 50.000,00, rad u javnom interesu u rajanju do najviše 60 časova mesečno, oduzimanje vozačke dozvole u trajanju od 1 do 3 godina.

STATISTIČKI PODACI MUP–A SRBIJE

Prema podacima MUP Srbije objavljenih 4.08.2011, do jula 2011. godine dogodilo se ukupno 20.395 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo 281 lice, dok je 8.551 teže, odnosno lakše povređeno. U istom periodu 2010. godine, dogodila se 21.209 sabraćajna nezgoda u kojima je život izgubila 251 osoba, dok je njih 7.824 zadobilo povrede.
Broj saobraćajnih nesreća smanjen je za 3,8 odsto, dok je broj poginulih povećan za 12, a broj povređenih za 9,3 odsto - kažu u MUP Srbije. Najčešći uzrok saobraćajki u Srbiji u prethodnih šest meseci bio je, prema podacima MUP, neprilagođena brzina (34,6 odsto), preticanje, obilaženje, skretanje, zaustavljanje, vožnja unazad (25,7 odsto), neustupanje prvenstva prolaza (12,9 odsto) i vožnja u alkoholisanom stanju - 6,4 odsto.
Nadležni u srpskoj policiji su vršili analizu svih saobraćajnih nesreća za period 2008. do 2010. godine, pri čemu je utvrđeno koje su to najrizičnije deonice kad je u pitanju bezbednost saobraćaja. Tako je utvrđeno da je to put M-21, na relaciji Užice-Surduk. Dužina te deonice je svega jedan kilometar, na kojoj se dogodilo 25 saobraćajki, u kojima je lane poginulo četiri, a teže povređeno šest lica. Vrlo rizična deonica je i na putu Kraljevo-Raška, na kojoj je bilo 11 nezgoda, sa šestoro mrtvih i četvoro povređenih lica - naglašavaju u MUP-u. - U istu kategoriju spadaju i put M-24, dužine deonice 1000 metara, na relaciji Pančevo-Crepaja sa 12 saobraćajki i po pet poginulih i povređenih. U policiji navode da svi učesnici u saobraćaju treba naročito da paze kada voze i na delu puta između Novog Sada i Bačke Palanke, koji je odneo tri života u pet saobraćajki koje su se dogodile 2010. godine. A naročito u Leskovcu, na mostu preko Južne Morave, na deonici dugačkoj svega 600 metara, koja beleži pet saobraćajki i po dvoje poginulih i teško povređenih učesnika u saobraćaju.
Kad je o Beogradu reč, situacija je, čini se, još gora. Naime, prema podacima beogradske saobraćajne policije, najčešći uzrok udesa u prestonici su, osim neprilagođene brzine i - pijanstvo. Nažalost, Beograđani, u odnosu na ostale vozače u Srbiji, prednjače u ovom prekršaju, pa ni više od pet promila alkohola u krvi, koliko je pronađeno kod jednog vozača koji je uhapšen 17. aprila nakon što je izazvao saobraćajnu nesreću, za njih nije nemoguće.
Dragan Bogosavac, načelnik USP za Beograd potvrdio je da u prvoj polovini 2011. godine na području grada Beograda zatečeno u vožnji čak 6.793 vozača koji su upravljali vozilom u alkoholisanom stanju. Njih 1.131 je zadržano u pritvoru. Protiv svih koji su prekršili Zakon o saobraćaju i vozili u pijanom stanju podnete su krivične ili prekršajne prijave. Statistika Komiteta za bezbednost saobraćaja ne slaže se sa podacima MUP Srbije, kao ni prognozom da će u narednom periodu broj udesa biti smanjen. Naime, po podacima Komiteta, u Srbiji se godišnje dogodi oko 65 hiljada nezgoda, a samo prošle godine, u njima je život izgubilo 650, dok je 23.000 lica povređeno. U poslednje vreme, sve su kritičniji vozači skutera ili motocikala, kao i pešaci. Broj poginulih, teže i lakše povređenih Srbiji, u junu bio 220, što je smanjenje u odnosu na 2010. kada je bio 248. U istom mesecu 2009. bilo je 280 stradalih. Opada broj pešaka - učesnika u saobraćajnim nezgodama, ali raste broj poginulih ili povređenih. Samo u junu ove godine poginulo je 15 pešaka, a istog meseca prošle osam, što je zabrinjavajuće.
Najrizičniji vikend u prvoj polovini 2011. godine u Beogradu bio je od 17. do 19. juna. - Samo tog vikenda, saobraćajna policija zatekla je 154 vozača na području Beograda kako su vozili u alkoholisanom stanju. Njih 17 je zadržano u službenim prostorijama zato što je, prilikom kontrole, utvrđeno da u krvi imaju više od 1,20 promila alkohola. Najveća izmerena količina alkohola u krvi, tokom tog vikenda, iznosila je 2,33 promila kod jednog vozača.

LITERATURA

“Kriminologija”, S. Konstanović Vilić, M. Kostić, Vesna Nikolić Ristanović
“Kriminologija”, J. Tahović
“Kriminologija”M. Milutinović
“Sudska psihijatrija”, Z. Ćirić
“Alkoholizam kao kriminogeni faktor”, M. Marković
“Medicina rada”, J. Jovanović
“Kriminal”, A. Knežević
“Krivično pravo-posebni deo”, D. Jovašević
“Prekršajno pravo”, P. Dimitrijević
Službeni glasnik 2008 MUP Srbije

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD