TEHNIČKO TEHNOLOŠKI IZVORI UGROŽAVANJA

Svi savremeni sistemi bezbednosti, bez obzira na koji način i sa kojim ciljem su organizovani, predstavljaju oblik organizovanja određenog društva u zaštiti njegovih vitalnih vrednosti. Njihovo organizovanje polazi od dva osonovna pitanja:
1. od kojih oblika i nosilaca ugrožavanja treba štiti do društvo
2. na koji način treba da deluju elementi sistema bezbednosti da bi se ostvario osnovni cilj njihovog uspostavljanja

Polazeći od različitih, teorijskih, metodoločkih i praktičnih stanovišta mogu se definisati, razvrstati i objasniti različiti izvori, oblici i nosioci antidruštvenog i ugrožavajućeg delovanja.
Treba reći da ne postoji saglasnost o definiciji pojma ugrožavanja, jer se ovaj pojam različito upotrebljava. Najčešće se za pojam ugrožavanja koriste različiti termini, ali se isto tako, pod tim terminima podrazumevaju i različite suštine. U krivično pravnom smislu ugrožavanje znači opasnost. U socioločkom smislu pojave pojave ugrožavanja vezuju se društveni sukobi i protivdruštvena ponašanja i one se ne mogu unapred predvideti.
Ugrožavanje je svaka vrsta društvene, prirodne, tehničke opasnosti kojom se ugrožava integritet, sloboda, imovina ili zdravlje ljudi, kao i teritorijalni integritet i suverenitet, ustavni poredak, pravo države, nacija ili društvenih grupa i pojedinaca. Izvori ugrožavanja mogu biti:
1. Društveni
2. Prirodni
3. Tehničko tehnološki izvori ugrožavanja

2. Tehničko tehnološki izvori ugrožavanja

Pod tehničko tehnološkim izvorima ugrožavanja podrazumeva se postojanje i razvijenost tehničko tehnoloških postrojenja nosilaca ugrožavanja života ljudi, njihovog zdravlja i životne sredine. Tu se pre svega misli na:
• Velike hemijske komplekse
• Udese u hemijskim indutrijama
• Nesrece u proizvodnim pogonima i skladištima
• Nesreće u prevozu opasnih materija
• Nuklearne eksplozije
• Nezgode sa nuklearnim oružjem
• Dolaganje radioaktivnih otpada i materijala i nemarno i neoprezno rukovanje tim materijalima...

Tehničko – tehnološka nesreća – udes je iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju, odlaganju kao što su požar, eksplozija, havarija, saobraćajni udes u drumskom, rečnom, železničkom i avio saobraćaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada žičara za transport ljudi, rušenje brana, havarija na elektroenergetskim naftnim i gasnim postrojenjima i nuklearnim materijama; a čije posledice ugrožavaju bezbednost i živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu.

2.1. Tehničko tehnološke opasnosti praćenje jonizujućim zračenjem

Radioaktivne materije, iako su na zemlji od njenog postojanja, su kao važne i ekstremno opasne susptance ušle u ekološku istoriju u kataklizmičkim eksplozijama atomskih bombi na Japan u Avgustu 1945. godine.
Eksplozije bombi na Hirošimu i Nagasaki izazvale su trenutnu smrt oko 199.000 ljudi a za 152.000 se veruje da su umrli naknadno od posledica dejstva jonizujućeg zračenja. Sledećih decenija ovi gradovi su zbog radijacije i zagađene životne sredine bili gradovi patnje, bolesti i smrti.
Čovek i njegova životna sredina danas su ugroženi u mnogim izvorima jonizujućih zračenja prirodnog i veštačkog porekla.
Iz ove dve grupe najznačajniji su:
1. probne nuklearne eksployije i nezgode sa nuklearnim oružjem
2. nuklearni energetski reaktori
3. nuklearni istraživački reaktori
4. postrojenja za preradu i proizvodnju nuklearnog goriva
5. odlagališta za radioaktivne odpatke o materijale
6. neznanje i neoprezno rukovanje radioaktivnim materijalom
7. teroristička primena

Nuklearni energetski reaktori

Pored primene nuklearne egergije u različitim sredstvima za masovno uništavanje, ona se sve više koristi i kao energetski izvor budući da se procenjuje da će zalihe fosilnih goriva trajati do 2.025 (tečna), odnosno 2.400 godine (čvrsta). Danas u svetu su se u pogonu nalazile preko 500 nuklearnih energetskih reaktora. U našem okruženju u pogonu se nalazi 10 a u izgradnji još 10 nuklearnih energetskih reaktora što čini ukupno 20 nuklearnih reaktora.
Iako nuklearne elektrane u miru predstavljaju u poređenju sa klasičnom industrijom pojam savršestva tehnike, sigurnosti i pouzdanosti, nikako ne treba zaboraviti da mogući kvarovi na nuklearnim reaktorima mogu izazvati teške posledice uključujući i ljudske žrtve. Minuli događaji o tome najrečitije svedoče.

Havarija u Černobilju

Dana 26. aprila 1986. godine u 1 čas i 23 minuta, dogodila se havarija u nuklearnoj elektrani Lenjin u Černobilju ( bivši SSSR ) na njenom IV nuklearnom energetskom reaktoru i ona je imala 31 ljudsku žrtvu direktne radijacije kao i kontaminaciju velikih površina sa visokom nivoom radioaktivnosti. Udes se desio prilikom servisiranja instalacije koje su operatori iskoristili za realizaciju eksperimenata svesno kršeći radne propise. Najpre je došlo do pregrevanja jezgra reaktora, a zatim do naglog izbijanja požara. Pregorevanje gorivih elemenata i nagla proizvodnja pare i verovatno hemijska eksplozija, proizveli su talas snage verovatno ravnoj nekoiko stotina tona klasičnog eksploziva. Eksplozija je probila reaktorski sud i krovnu konstrukciju, usled čega su užareni grumeni grafita i urana razbacani po okolnim zgrada i prostoru. Ukupno je oslobođeno oko 3,5% ukupne količine radionuklida u reaktoru u trenutku havarije. Na površini zemlje nađeni su izotopi plutonijuma.
U noći između 25 i 26 aprila u nuklearnoj ekeltrani nalazilo se 444 lica. Personal nuklearne elektrane i vatrogasci angažovani na gašenju požara podvrgnuti su intenzivnom mnogokomponentnom gama ozračavanju kože, inhalacionom dejstvu radionuklida iz parno-gasne faze. Ukupan broj umrlih od opekotina i akutne radijacione bolesti početkom jula 1986. godine dostigao je cifru od 28 ljudi. Zagađenja vazdušne mase rasprostirali su se na veće teritorije okolnih država. Visina izbacivanja radionuklida iznosila je 1200 metara.
Iz grada Pripjat evakuisano je 135.000 a njih 24.000 ozračeno je dozom od preko 45 cGu pri čemu treba imati u vidu da je godišnja maksimalna dozvoljena doza zaposlenih u energetskim postrojenjima svega 5 cGu. Zvanično radijaciona bolest konstatovana kod 203 čoveka a krajnje teška radijaciona bolest (4stepena) konstatovano je u 20 slučajeva. Kao posledica ove havarije došlo je do formiranja 5 radioaktivnih oblaka. Prvi od njih se kretao pema Skandinaviji,Drugi prema Poljskoj i bicšoj DR Nemačkoj, treći prema bivšpj SR Nemačkoj i Francuskoj, četvrti prema Mađarskoj i našoj zemlji i Bugarskoj, i peti prema Rumuji, našij zemlji i Bugarskoj.
U toku sedam meseci posle akcidenta izvršena je brižljiva dekontaminacija više od 500 naselja i oko 60.000 građevina. Prva pricena troškova saniranja posledica date od strane sivjetske vlasti govorile su o 2,8 milijarde dolara dok procene američkih stručnjaka date 2 godine posle akcidenta govorile čak o 15 milijardi dolara kao krajnjem iznosu troškova.

Odlagališta za radioaktivne otpatke i materijale

Nedostatak praktično proverene i pouzdane tehnologije odlaganja dugivažećih radioaktivnih otpadaka nesumnjivo predstavlja jednu od osnovnih prepreka u daljem razvoju nuklearne energetike a ujedno i pravi izazov za stručnjake različitih usmerenja.
S obzirom da radioaktivni otpaci svoju aktivnost zadržavaju najkraće 5' godina a najduže 1000, danas su najrealniha mesta njihovog odlaganja dubine zemlje i okeana, dok će prema predviđanjima u bliskoj budućnosti to biti i svemirska prostranstva.
Zakopavanju u zemljište moraju prethoditi merenja litostatičkog pritiska, seizmološka i hidrogeološka ispitivanja širokog područja kako bi se sprečilo eventualno prodiranje radioaktivnih izotopa u vodotokove. Imajući u vidu da se i posle odlaganja u otlacima nastavljaju energetski procesi, praćeni oslobađanjem toplote, mora se voditi računa i o njihovom hlađenju vodom ili vazduhom.
Za skladištenje visokoaktivnih otpadaka kao najperspektivnija rešenja javljaju se napušteni rudnici soli, koji se odliguju velikom geološkom stabilnošću, a osim toga odvođenje toplote ne zahteva posebna rešenja i dodana ulaganja s obirom na to da so dobro provodi toplotu. Najbolje rešenje bi bilo odlaganje radioaktivnih otpadaka na dubine od 16km odnosno tamo gde nema vode, nafte , gasa ni korisnih metala. Odlaganje radioaktivnih otpadaka u okeanske dubine se do sada vršilo samo u onim oblastima koje su prethodno podvrgnuti dugotrajnim temeljnim biološkim i okeanografskim istraživanjima. Nuklearni otpaci mogu se ispuštati u okeane u tečnom stanju bez naročite prethodne obrade putem dugotrajnih cevovoda, kao što se svakodnevno čini u britanskoj nuklearnoj elektrani Vindskejl, ili izbacivati sa brodova u bolastima gde se ne ribari i gde nije planirano postalvjanje podvodnih kablova.

Neznanje, nemarnost i neoprezno rukovanje radioaktivnim materijalom

U bivšem SSSR su u periodu nastojanja da se ostvari brz priveredni razvoj umesto klasičnog eksploziva trinitrotula prilikom građenja veštačkih jezera i brana, rudnika uglja, podzemnih rezervoara upotrrebljivane bombe. Nedavno obelodanjeni podaci govore da je u periodu od 1965 do 1988 ovaljeno čaj 116 nuklearnih eksplozija u mehaničko-tehnološke svrhe.
Početak jedne od najmasovnijih kontaminacija vezan je za otpad u Meksičkom gradu Huarez gde je 198. godine iz skladišta bolnice dopremljen uređaj za radioterapiju težak oko tri tone koji je saržao kobalt-60. Ovaj neiskorišćen uređaj je isečen i pomešan sa ostalim sekundarnim sirovinama i poslat u dve topionice u meksiku i jednu u SAD. Kao rezultat reciklaže došlo je do proizvodnje 4.000 tona radioaktivnog čelika koji je upotrebljivan u građevinarstvu kao i za izradu radijatora i nogu za stolove.
Nepromišljenost je otkrivena sasvim slučajno mesec dana kasnije kada je kamion natovaren radioaktivnim odlivcima prolazeći u blizini laboratorije Los Alamos (SAD) uključio izuzetno osetljive alarme instalirane za otkrivanje radijacije. Na otkrivanju radioaktivnog čelika bilo je angažovano 1000 inspektora. U Meksiku je pregledan 17.600 građevina od kojih je 814 moralo biti demolirano zbog sadržaja radioaktivnih materija.
Korišćenje osiromašenog uranijuma u izradi topovske municije ili u krstarećim raketama je novijeg datuma i ovo oružje je korišćeno prilikom bombardovanja koje su izazvale NATO snage na teritorijama Republike Srpske i SR Jugoslavije. Štetne posledice od ubacivanja uranijuma u koncentrisanom obliku u životnu sredinu je još uvek teško proceniti i one su predmet diskusija kako u naučnim krugovima tako i u javnosti.

Koriščenje u nehumane svrhe

U našoj javnosti je posebno prisutna rasprava oko mogućnosti pravljenja i upotrebe takozvane „prljave bombe“. Danas se špekuliše kod nas a i u svetu u kojoj meri radioaktivni otpad smešten u Vinči dostupan potencijalnim teroristima. Neposredno pre i za vreme bombardovanja 1999 godine, SR Jugoslavija je optuživana da se sprema da napravi prljavu bombu od radioaktivnog i nuklearnog materijala koji se nalazi u Nuklearnom institutu u Vinči.
Slučaj ruskog desidenta Aleksandra Litvinjenka za koga, britanski zvanični organi vode istragu i tvrde da je umro od velike doze plutonijuma-210. Za njegovu smrt se okrivljuju ruske tajne službe. U organizmu i u njegovom urinu su nađene velike koncentracije navedenog radionuklida.
Najčešći razlozi trgovine i krijumčarenja nuklearnih i radioaktivnih materijala su:
• kriminal
• terorizam
• uklanjanje opasnog otpada

3. Hemijska kontaminacija vazduha, vode i tla

Hemijska kontaminacija vodene sredine izazvana je brzim razvojem hemijske ,prehrambene, celulozno-papirne industrije, s jedne i zaostajanja tehnologija prečišćavanja otpadaka sa druge strane nanosi ozbiljnu štetu čovečanstva. Ne mala uloga u kontaminaciji pripada i hemizaciji u poljoprivredi. Masovna i nekontrolisana upotreba otrvonih suspstanci – pesticida i veštačkog đubriva čiji dobar deo dospeva u vodotokove negativno se odražava ne samo na vodene organizme već i na ljude.
Povećanje broja stanovnika, tendencija njegovog daljeg rasta i bitne izmene hifijenskih uslova učinili su problem nestašice vode jos akutniji. U vodenu sredinu mnogobrojni kontamini dospevaju različitim putevima:
• Spiranjem sa poljopriverdnih i industrijskih površina kišom ili otopljenim snegom
• Taloženjem aerosedimenata
• Otpadnim vodama
• Pri hemijskim havarijama

Kontaminanti do površine zemljišta mogu dospeti uglavnom it dva izvora. Prvi su industrijska i metalurska postojenja, urbane aglomeracije i saobraćajna sredstva, dok se kao drugi izvor javlja poljoprivreda.

4. Udesi u hemijskoj industriji

Pojava velikih količina hemikalija u životnoj sredini štetno se odražava na zdravlje i živote ljudi, životinja biljaka i predstavlja najnepoželjniju dimenziju tehničko-tehnološke revolucije. Hemikalije u životnu sredinu mogu dospeti naglo pri čemu ispoljavaju trenutno i vidljivo štetno dejstvo ili pak svakodnevno u manje-više stalnim količinama. U ovom drugom slučaju delovanje im je prikriveno a posledice se javljaju posle više godina ili decenija u globalnoj razmeri. Osnovni izvori nenadanog dospeća hemikalija u čovekovu radnu i životnu sredinu su:
1. proizvodni i drugi pogoni kojima se opasne supstance proizvode ili upotrebljavaju
2. industrijska i druga skladišta opasnih supstanci
3. sredstva i putevi za prevoz opasnih supstanci
4. stovarišta i skladišta opasnih otpadaka
5. teroristička primena

Prva značajnija kontaminacija vezana za proizvodne pogone, desila se u Italiji, u gradići kraj Milana 10.jula 1976 godine. Tada je usled pregrevanja reaktorskog kotla u hemijskoj fabrici kompanije Hofman la Roš došlo do oslobađanja žute pare koja je bila prožeta sa možda najtoksičnijom supstancom koju je čovek do sada sintetisao terahlorodibenzodioksinom ( TCDD).
Konačno rešenje nađeno je u tome što su iskopana dva ogromna kratera koji su obloženi glinom i prikriveni plastičnom masom, da bi i kao takvi poslužili kao grobnica za sve ono što je kontamirano. U jedan od tako pripremljenih kratera bačeno je oko 80,000 kubnih metara zemlje i otpadaka, a u drugi čak oko 150.000 kubnih metara.
Do kontaminacije je došlo može se reći, na pomalo neuobičajan način. Požar je zhvatio skladište Švajcarske kompanije SANDOZ AG u mestu Švajcerhol u industrijskoj oblasti u blizini Bazela. U skladištu dimenzija 90x50m bilo je oko 1.250 tona oko 90 različitih vrsta hemikalija od čega 20 pesticida u količini od 900 tona. Na skladištu su se nalazili organofosforni insekticidi ( disulfoton,tiometon, etrimfos i dr ), pesticidi na bazi žive i cinka kao i drugi pesticidi, zatim rastvarači boje, sirovine i drugi poluproizvodi. Voda kojom je požar gašen ( 10.000-15.000 metara kubnih ) umesto u rezervoare za otpadne vode, počela je direktno dospevati u Rajnu. Tom prilikom došlo je do uginuća više od pola miliona jegulja i drugih riba, kao i insekata, a ekološka ravnoteža poremećena je u radijusu od oko 300km. Jedina povoljnost se može naći u tome što su mikroorganizmi, ti stalni restuatori prirode preživeli. U otrovnom koktelu koji se izlio u Rajnu nalazila su se 20 pesticida, u kolillini oko 5-20 tona. Među njima je i svakako bio najznačajniji disulfoton, koji je u reku dospeo u količinama od 3-8,9 tona, organfosforno jedinjenje koje je čak 2 puta toksičnije od kalijumcijanida. Disulfoton je kao osnovni kontamin detektovan čak 600 km od Bazela, na holandskoj granici, u koncentraciji od 2mg/l, a znatan deo je dospeo i u Severno more. Pored uginuća riba, konstatovano je i uništavanje biljnog i životinjskog sveta u okolini hemijskog kompleksa, dok je 1.200 stavnika Bazela zatražilo pomoć lekara.

Zaključak

Jedna od osnovnih uslova za čovekov opstanak je životna sredina. U poslednje vreme, ovaj pojam gubi na značaju, ne samo kao pojam, već i kao pojava gubi suštinsku reč u svom opisu "životna". U nekim gradovima naše zemlje, kao što je Pančevo na primer, postoji samo sredina, mesto življenja, gde se čovek budi i leže sa glavoboljom, ružnim ukusom u ustima, toksinima u plućima.
Tehničko-tehnološki razvoj poslednjih decenija prošlog veka stvorio je mnoge i raznovrsne izvore opasnosti za životnu sredinu. Takvo ugrožavanje čovekove životne i radne sredine proizvodi veliku štetu ljudima, njihovom životu, telesnom integritetu, zdravlju, imovini ali i drugim vrednostima ugrožavajući istovremeno i osnove opstanka samog ljudskog roda. Zato je međunarodna zajednica utvrdila niz mera, postupaka i sredstava sa ciljem da se otklone, spreče ili umanje izvori ugrožavanja životne sredine.
Štetne posledice, koje nastaju iz nekontrolisanog tehničko- tehnološkog razvoja mogu da se pojavljuju u vidu ugrožavanja prirode, ugrožavanja zemljišta, zagađivanja vode i vazduha, nagomilavanja smeća, odpadaka, proizvodnje štetnih i neugodnih mirisa, proizvodnje buke, vibracija, izazivanja štetnih posledica od jonizujućeg zračenja i sl.

Literatura

• Dr Andreja Savić, Dr Ljubomir Stajić, Osnovi civilne bezbednosti, Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad 2006
• Dr. Vladimir Jakovljević, Sistemi civilne odbrane, Fakultet Bezbednosti Beograd, Skripta 2008
• www.wikipedia.com
• www.scribd.com

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD