PRIVREDNI KRIMINAL

PRIVREDNI KRIMINALITET - pod tim pojmom se podrazumevaju sva krivicna dela koja su izvrsena na stetu drustvene svojine. Pored ove postojale su I druge definicije koje su u uzem smislu odredjivale pojam privrednog kriminaliteta, buduci da su pod privrednim kriminalitetom podrazumevale samo krivicna dela protiv privrede, odnosno dela usmerena protiv organizovanja upravljanja I funkcionisanja privrednog sistema nase zemlje. Pojam privrednog kriminaliteta ne moze se vise vezivati iskljucivo za kriminalne napade na drustvenu svojinu. Privrednu delatnost obavljaju preduzeca u drustvenoj, zadruznoj, mesovitoj, I privatnoj svojini, dok javna preduzeca mogu da posluju sredstvima u drzavnoj, drustvenoj, privatnoj I drugim oblicima svojine. Bitna karakteristika naseg danasnjeg ekonomskog systema da privredana delatnost sve vise dobija trzisni karakter. U novonastalim odnosima u nasem drustveno-ekonomskom I politickom sistemu od izuzetnog je znacaja razlicuciti slicnosti I razlike izmedju pojmova ekonomskog I privrednog kriminaliteta. Ekonomski kriminalitet nastaje u samim ekonomskim odnosima I procesima koji se ispoljavaju u raznim oblicima kao sto su: proizvodnja, raspodela, razmena I potrosnja. Po mosljenju dr. Stanka Pihlera ekonomski kriminalitet je uzi pojam od privrednog kriminaliteta jer se vezuje samo za ekonomske odnose, pa stoga ovaj pojam ne obuhvata krivicna dela protiv sluzbene duznosti koje podrazumevaju odredjeni odnos u kojem funkcionise favna vlast. Siri pojam obuhvata ekonomski kriminalitet, krivicna dela protiv slizbene duznosti u privredi pa cak I imovinski kriminalitet u privredi. Privredni kriminalitet obuhvata one vidove kriminalnog ponasanja, I delatnosti koje nastaju u ekonomskim odnosima I u vezi sa tim odnosima (privredna I vanprivredna delatnost), a usmereni su protiv ekonomskog sistema, bez obzira na zastupljene oblike svojine, I kao takvi su krivicnim zakonima I drugim zakonima predvidjeni kao krivicna dela

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA

Privredni kriminalitet zadrzao je sposobnost prilagodjavanja novim drustveno – ekonomskim odnosima I pozitivniom zakonskim propisima koji inkriminisu delikatno ponasanje u ovoj oblasti. Ucinioci krivicnih dela svoju kriminalnu delatnost usmeravaju do margina dozvoljenog ponasanja, koristeci odredjene praznine nedorecenosti I ceste izmene I dopune zakonskih propisa. Za razliku od krivicnih dela opsteg kriminaliteta, gde se uglavnom krivicno delo odmah vidno manifestuje po izvrsenju, kod privrednog kriminaliteta u vreme izvrsenja nepoznati su krivicno delo I njegov ucinilac, jer se delo u fazi izvrsenja vesto prikriva I posledice se odmah ne manifestuju, pa se uglavnom otkrivanjem krivicnog dela otkriva I njegov ucinilac.
Privredni kriminalitet ne egzistira uvek samostalno, vec I u mnogim situacijama je povezan sa drugim oblicima kriminaliteta, odnosno konkretnim krivicnim delima iz oblasti opsteg, ekoloskog, pa I politickog kriminaliteta. Izvrsenjem krivicnih dela privrednog kriminaliteta narusavaju se ekonomski odnosi, dolazi do protv pravnog prisvajanja imovine u drustvenoj, drzavnoj, privatnoj, zadruznoj I mesovitoj svojini, izbegavanja placanja carinskih, poreskih, I drugih obaveza prema drzavi, a samim tim, I do neosnovanog bogacenja jednog sloja ljudi sto dovodi do slabljenja ekonomske moci, smanjienja drustvenog proizvoda, nepostovanja zakonitosti I slabljenja morala. Krivicna dela privrednog kriminaliteta, u najvecem broju vrse odgovorna I suzbena lica, kao I privredne prestupe za koje je predvidjena odgovornost I za pravno lice. Npr. U ekonomskim odnosima sa inostranstvom broj tih lica je relativno mali, s obzirom na obavezu postojanja ovlascenja za vrsenje spoljnotrgovinskog poslovanja. Jedan deo pratece dokumentacije ostaje u pojedinim stranim zemljama, pa je tako tesko dostupna organima otkrivanja.
Privredni kriminalitet ispoljeva nastojanja ka sirenju iekspanziji na internacionalnom planu, I o tim cinjenicama posebno treba voditi racuna prilikom otkrivanja konkretnih krivicnih dela I obezbedjenja dokaza.

USLOVI U AKTUELNIM EKONOMSKIM ODNOSIMA KOJI POGODUJU NOVIM OBICIMA PRIVREDNOG KRIMINALITETA

Jedna od specificnosti privrednog kriminaliteta jeste I njegovo prilagodjavanje drustveno-politickim I ekonomskim uslovima u zemlji, pri cemu ucinioci ovih krivicnih dela vode racuna o svim promenama I novonastalim situacijama u drustvu koje, kao kriminogeni faktori, mogu doprineti izvrsenju pojedinih krivicnih dela iz oblasti privrednog kriminaliteta. Kao nova pojava u nasoj zemlji je transformacija drustvenog I drzavnog kapitala, procesa u okviru koga mogu da nastanu I novi oblici kriminaliteta. Raznovrsni vidovi napada na imovinu u aktuelnim ekonomskim uslovima zahtevaju I njenu adekvatnu zastitu. U savremenim ekonomskim osnosima u nasem drustvu posebno je izrazeno dejstvo “sive ekonomije”. U oviru “sive ekonomije” ostvaruje se nezakonita dobit na ime novcanih sredstava koja bi, po osnovu obaveznih dazbina, trebalo uplatiti u budzet drzave. “Siva ekonomija” predstavlja privredu van zakonskih propisa koja se ispoljava kroz delatnost odredjenih subjekata koji ne postuju propise drzave o nacinu ponasanja o ekonomskim odnosima, vec izbegavaju da drzavi placaju poreske, carinske I druge dazbine, sto predstavlja osnov njihovog nezakonitog bogacenja. Pojam “Siva ekonomija” obuhvata one ekonomske delatnosti pojedinaca, grupa ili organizacija nad kojima legalna drzavna vlast nema kontrolu. To umanjuje budzetske prihode I negativno utice na oblast proizvodnje I prometa robe I usluga. Slozena ekonomska situacija I nedostatak pojedinih vrsta roba na trzistu pospesivali su dejstvo “sive ekonomije”. Povoljni uslovi za sirenje sive ekoniomije su I liberalni uslovi za osnivanje I registrovanje preduzeca, sto je potvrdjeno osnivanjem niza preduzeca bez ikakvog kapitala ili sa minimalnim kapitalom. Uzroci koji su doveli do sirenja “sive ekonomije” dele se na one koji postoje trajno I u duzem periodu I one koji su doprineli ekspanziji “sive ekonomije” poslednjih godina. U prvoj grupi su znacajni :

- Smanjivanje proizvodnje I ponude
- Niska prinmanja I pad standarda
- Nezaposlenost
- Nekonvertibilnost domace valute I nerealan devizni kurs
- Neefikasnost pravnog sistema
- Novi poreski system
- Smanjenje kredibiliteta drzavnih banaka
- Neadekvatno funkcionisanje drzavnih organa

U drugoj grupi su :

- raspad bivse SFRJ
- vodjeni ratovi na podrucju nekih bivsih republika
- ekonomska blokada I sankcije medjunarodne zajednice
- hiperinflacija
- monopolosticki polozaj velikih poslovnih sestema
- vlasnicka transformacija I privatizacija drustvene imovine

Smanjenju “sive ekonomije” mogu doprineti odgovarajuce ekonomske I pravne mere. “Siva ekonomija” deluje destruktivno, drzavu lisava odgovarajucih prihoda, pospesuje krsenje zakonitosti, I eroziju morala.

U aktuelnim ekonomskim odnosima kao nuzna prateca pojava sve vise se manifestuje “pranje novca”. Pod pojmom “pranje novca” podrazumeva se delatnost subjekata, najcesce onih iz oblasti “sive ekonomije”, I organizovanih vidova kriminaliteta, kojima se stvaraju uslovi za legalizaciju protivpravno stecene dobiti, cime se prikriva njeno kriminalno poreklo I stvara predstava o zakonitoj delatnosti. “Pranje novca” podrazumeva skup radnji (najcesce bankarskih I finansijskih) kojima se prikriva poredklo ilegalno stecenog novca te se takav novac prikazuje kao legalan a finansiske transakcije imaju za cilj stvaranje privida da se do novca doslo zakonski dozvoljenim putem. Medju najvaznijim medjunarodnim aktima koji se odnose na suzbijanje pranja novca svakako je Becka konvencija ujedinjenih naciija iz 1988 god. I konvencija iz 1990 god. Koje su donele dvanaest zemalja evropske zajednice. Na medjunarodnom planu suprodstavljanja pojavi “pranja novca”, treba istaci I ulogu INTERPOLA, koji se aktivno ukljucio pocetkom devedesetih godina. Genoralna skukpstina interpola donela je I rezoluciju, a formirana je I specijalna grupa koja ima ovlascenja da zapleni nelegalno stecenu imovinu.

UZROCI PRIVREDNOG KRIMINALITETA

Privredni kriminalitet sa svojim specificnostima nije nezavistan I van uticaja drustvenih odnosa I njihovih promena. On ima svoje korene I uzroke koji ukazuju na njegovu uzrocno-posledicnu vezu sa odredjenim drustveno-politickim I ekonomskim promenama I uticajima. Kao jedan od uzroka privrednog kriminaliteta, u vreme dominacije drustvene imovine, pojavljivala se protivurecnost izmedju ove imovine I interesa pojedinca, gde je iz odnosa raspolaganja drustvenom imovinom dolazio do izrazaja licni interes, koji se ispoljavao, u prisvajanju drustvene imovine, jer za sve vreme postojanja drustvene svojine kao ustavne kategorije, nisu bile pronadjene efikasne mere koje bi sprecile razne vidove njenog prisvajanja. Uzroci privrednog kriminaliteta sadrzani su u samim ekonomskim odnosima, kao I drugim odnosima koji nastaju povodom I li u vezi sa ekonomskim odnosima, gde poseban znacaj imaju prisutni odnosi svojina u sklopu ekonomskog sistema. U tom kontekstu postoji sukob svojinskih interesa I dolazi do izrazaja ekonomska neujednacenost, faktori koji uz nisku produktivnost rada I ispoljene suprotnosti izmedju stepena razvijenosti I sredstava za proizvodnju I stalne potrebe drustva za novim I vecim materijalnim dobrima, predstavljaju znacajne uzroke privrednog kriminaliteta.

USLOVI KOJI POGODUJU PRIVREDNOM KRIMINALITETU

Razliciti su uslovi I okolnosti koji pogoduju I omogucavaju raznovrsnu kriminalnu delatnost pojedinaca. Poznavanje ovih uslova I okolnosti I njihovo blagovremeno eliminisanje dovodi do smanjenja izvrsenja I nemogucnosti prikrivanja tih krivicnih dela.

1. Propusti u unutrasnjem organizovanju su:

Ceste zakonske izmene koje dovode do novih oblika organoizovanja preduzeca koje nisu pracene odgovarajucim opstim aktima, nepotpuna ili pogresna evidencija sredstava, a ima slucajeva I da se nevode sve potrebne evidencje.

2. Nedostatak kontrole privrednog poslovanja

Nedostatak interne I eksterne kontrole, ili njeno slabo organizovanje I funkcionisanje, bez obzira na to o kom se obliku imovine radilo upravo I omogucuje losu unutrasnju organizaciju I evidenciju sredstava u preduzecima organima I organizacijama. Od organa spoljne kontrole najznacajniji su inspeksiski organi I sluzba za platni promet.

3. Propusti u inventarisanju

Inventarisanje je vid kontrole redovno ili vanredno, ima za cilj utvrdjivanje postojaceg stanja robe I novca u odredjenom objektu I njegovo slaganje sa stanjem u knjigovodstvu. Osnovne slabosti inventarisanja manifestuju se u nestrucnosti clanova popisnih komisija, njihovom neodgovornom ponasanju, povrsnom prilazu u izvrsenju ovog odgovornog zadatka I odredjenij sprezi izmedju pojedinih rukovodecih radnika ili cak I clanova komisije sa odgovornim licem u objektu gde treba vrsiti popis. U danasnje vreme inventarisanje ce biti jedna od efikasnijih mera zastite imovine.

4. Nedovoljna zastita imovine

Nuzno je preduzimanje adekvatnih mera fizicke I tehnicke zastite svih oblika imovine. Fizicka zastita imovine je dosta efikasna zastita, I tehnicka zastita koja je tek pocela da prodire I do sada su glavni argumenti zbog kojih se nije koristila bili u finansiskim razlozima. Najefikasnija zastita je kombinacija fizicke I tehnicke zastite.

5. Ostali uslovi

Su neodgovarajuca kadrovska politika koja se manifestovala u raznim prijateljskim, rodbinskim I dr. vezama I dovodjenje nestrucnih lica na pojedina odgovorna radna mesta.

MOGUCNOST PROCENE, KRIMINALISTICKE PROGNOZE I PREVENCIJE PRIVREDNOG KRIMINALITETA

Racionalna kriminalna politika u suprodstavljanju kriminalitetu prednost daje prevenciji. Pracenje privrednog kriminaliteta podrazumeva sagledavanje stanja I kretanja I prognozu ovog kriminalita za period za koji sledi, dok se prevencija sastoji u blagovremenom delovanju na uzroke privrednog kriminaliteta sa ciljem sprecavanja njegovog izvrsenja. Potrebno je poznavanje nacina izvrsenja I osnovnih oblika ispoljavanja privrednog kriminaliteta. Uzimajuci u obzir latentni, tj. Prikriveni privredni kriminalitet, sadrzen u tamnoj brojci uz poznavanje metoda moguce procene ove tamne brojke, ali ne I tacnog utvrdjivanja njenog obima.
Nuzni preduslov suzbijanja privrednog kriminaliteta je postovanje I primena kriminalistickih nacela brzine, operativnosti, metodicnosti I upornosti uz organizovan timski rad I nuznu saradnju sa ostalim organima otkrivanja. Procena privrednog kriminaliteta obuhvata sagledavanje stepena ugrozenosti privrednim kriminalitetom, pocev od radnih mesta, pojedinih sektora I oblasti, preduzeca I organizacija, pojedinih grana privrede kao I odredjenih geografsko-teritorijalnih Celina, pa do konkretne procene stanja kretanja I prognoze ovog vida kriminaliteta za buduci period.
Procena privrednog kriminaliteta, pored structure I dinamike obuhvata I njegov obim, zajedno sa “tamonom brojkom”, ovog kriminalita, jer se jedino njenom procenom moze doci do priblizno objektivnog stanja o broju izvrsenih krivicnih dela iz ove oblasti. Za procenu tamne brojke kriminaliteta kao prvi factor istice se iskustvo operativnog radnika, konkretno u domenu privrednog kriminaliteta, I poznavanje svih oblika u kojima se mogu pojaviti latentne odredjena krivicna dela. Za adekvatnu procenu “tamne brojke” neophodna je centralna obrada privrednog kriminaliteta na nivou MINISTARTSVA UNUTRASNJIH POSLOVA.
U proceni privrednog kriminaliteta I njegovog buduceg ispoljavanja posebno je bitno obratiti paznju na prognozu novih oblika, I stim ciljem treba vrsiti detaljnu analizu svakog novog krivicnog dela, radi utvrdjivanja da lise radi o novom obliku, I uvazavajuci sve izlenete karakteristike privrednog kriminaliteta, u odredjenim situacijama donositi predpostavke o nekom izvrsenom krivicnom delu, koje predstavlja novi vid napada, ali nije jos uvek I odkriveno.
Efikasna prevencija podrazumeva I adekvatno angazovanje, organizovanje I ispoljen interes preduzeca I organizacija u sprecavanju vrsenja KD. I njihovu aktivnost na saradnji sa organima odkrivanja, gonjenja I presudjivanja u primeni odredjenih metoda I sredstava zastite zasnovanih na naucnim dostignjucima I istrazivackoj delatnosti u oblasti privrednog kriminaliteta.
Sledi zakljucak da najznacajniju funkciju u oblasti prevencije privrednog kriminaliteta imaju organi koji su, u postupku svoje zakonske nadleznosti na suzbijanju ovog vida kriminaliteta upravo u mogucnosti da blagovremenim intervenisanjem uticu na odklanjanje mnogih uslova I okolnosti koji pogoduju vrsenju konkretnih KD. Privrednog kriminaliteta. To su:

- Organi Unutrasnmjuh Poslova
- Sluzba za platni promet
- Inspekciski organi
- Carina
- Javno tuzilastvo
- Sudovi
- Kao I organi sistema zastita u preduzecima
- Organi koji su duzni da medjusobno saradjuju na planu prevencije I represije privrednog kriminala.

U sprovodjenju preventivnih mera, radi sprecavanja privrednog kriminala, organi unutrasnjih poslova su u povoljnijoj situaciji jer prvi, jos u fazi kriminalisticke kontrole ili kriminalisticke obrade, dolaze do interesantnih podataka, cinjenica I okolnosti u oblasti privrednog poslovanja, mnogih privrednih subjekata. Imaju I na raspolaganju I banku podataka zasnovanu na primani kibernetickog metoda, tj. Koriscenja kriminialisticko-informativnog sistema koji im omoguceva raznovrsnu obradu podataka I naucni I strucni prilaz prevenciji privrednog kriminaliteta.

OSNOVNI OBLICI PRIVREDNOG KRIMINALITETA

U osnovne oblike privrednog kriminaliteta spadaju:

1. Oblici kriminaliteta u oblasti proizvodnje
- Opsti I posebni uslovi u kojima se odvija proizvodnja
-Pojavni oblici kriminaliteta

2. Oblici kriminaliteta u trgovini
- Oblici kriminaliteta pri kupovini robe
-Oblici kriminaliteta u oblasti prodaje robe

3. Oblici kriminaliteta u spoljnotrgovinskom prometu
- Oblici kriminaliteta u oblasti izvoza robe
-Oblici kriminaliteta u oblasti uvoza robe

4. Oblici kriminaliteta u oblasti deviznog poslovanja

5. Ostali oblici kriminaliteta u ekonomskim odnosima sa inostrasnstvom

6. Oblici kriminaliteta u oblasti svojinske transformacije

7. Oblici kriminaliteta u oblasti finansiranja socijalnog osiguranja

8. Oblici kriminaliteta u bankarskom poslovanju

9. Oblici kriminaliteta u oblasti blagajnickog poslovanja

10. Oblici kriminaliteta u magacinskom poslovanju

Z A K L J U C A K

Na pronalazenju odgovarajuce definicije privrednog kriminaliteta izvrsila je transformacija drustvenog kapitala a, shodno tome, I postojanje vise oblika svojina koji su zajamceni Ustavom Republike Srbije. Doslo je I do povecanja broja subjekata koji se pojavljuju u privrednom poslovanju, kao I prosirenje kruga lica koja su obuhvacena pojmom odgovornog lica.
U predhodnom periodu privredni kriminaliteta podrazumevao je sva krivicna dela koja su izvrsena na stetu drustvene svojine. U uzem smislu pojam privrednog kriminaliteta podrazumeva samo krivicno delo protiv privrede, tj. Delo usmereno protiv organizovanja, upravljanja I funkcionisanja privrednog sistema nase zemlje. Privredni system nase zemlje vise se ne zasniva na dominantnoj ulozi drustvene svojine nad sredstvima za proizvodnju I socijalistickim samoupravnim odnosima, privredni kriminalitet ne moze se vise vezivati iskljucivo za kriminalne napade na drustvenu svojinu. Bitna karakteristika naseg danasnjeg ekonomskog sistema je cinjenica da dogovorna ekonomija postaje proslost, a da privredna delatnost sve vise dobija trzisni karakter.
Dr. Zivojin Aleksic ne pravi razliku u sadrzaju pojma ekonomskog I privrednog kriminaliteta, jer on podrazumeva sve oblike kriminalne aktivnosti koje su usmerene protiv ekonomskog sistema I njegovog funkcionisanja.
Dr. Stanko Pihler pravi razliku. Kao osnov autor uzima prirodu drustvenih odnosa, po kojima ekonomski kriminalitet, nastaje u samim ekonomskim odnosima I procesima koji se ispoljavaju u raznim odlicima kao sto su: proizvodnja, raspodela, razmena I potrosnja. Prema misljenju ovog autora, ekonomski kriminalitet je uzi pojam od privrednog kriminaliteta, jer se vezuje iskljucivo za ekonomske odnose. Siri pojam je privredni keiminalitet koji obuhvata ekonomski kriminalitet, krivicno delo protiv sluzbene duznosti u privredi, pa cak I imovinski kriminalitet u privredi. U praksi navedeno misljenje izaziva nedoumice I izvesne probleme, pa se opredeljujemo za sire shvatanje tj. Za pojam privrednog kriminaliteta koji obuhvata krivicno delo protiv privrede ( ekonomski kriminalitet ) I krivicno delo protiv sluzbene duznosti.
Analizirajuci sve navedeno konstatujemo da je sadrzaj savremenog pojma privrednog kriminaliteta mnogo raznovrsniji I kompletniji u odnosu na definiciju tog pojma u vreme dominantne uloge drustvene svojine.

L I T E R A T U R A :

1. Kriminalistika metodika – dr. Mico Boskovic
2. Menadzment ljudskih resursa – prof. dr. Vlajko
Petrovic
3. Krivicno pravo – posebni deo – dr. Zoran
Stojanovic
4. Rast strukturne promene I funkcionisanje privrede-
Prof dr. Ilija Rosic

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD