Bezbednosno - Obaveštajne službe Republike Srbije

Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, koji je usvojen 11. decembra 2007. godine, utvrđeno je postojanje tri bezbednosno-obaveštajne službe (dalje u tekstu: službe bezbednosti). Prva je Bezbednosno-informativna agencija (BIA), koja predstavlja civilnu službu direktno podređenu Vladi, kao i službu koja ima status posebne republicke organizacije. Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobavaštajna agencija (VOA) vojne su službe, organizovane kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane i podređene ministru odbrane i Vladi. Koordinacija njihovog rada i nadzor nad radom službi uređeni su navedenim Zakonom, dok su nacin njihove organizacije, zadaci i ovlašćenja, kao i druga pitanja uređeni posebnim zakonima. Do donošenja tih zakona primenjuju se odredbe Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji iz 2002. godine, kao i odredbe Zakona o službama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije, donetog iste godine, ukoliko nisu u suprotnosti sa Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije (videti clan 22 tog Zakona, koji utvrđuje obavezu donošenja novih zakona o službama bezbednosti, ali ne i rok u kome ti zakoni treba da budu doneti).

Bezbednosno-informativna agencija (BIA)

Bezbedonosno-informativna agencija je nastala 2002. godine transformacijom Resora državne bezbednosti (RDB) u nezavisnu vladinu agenciju kada je RDB izdvojen iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP) i od njega stvorena BIA. Autonoman status koji BIA ima obezbeđuje joj to da bude posebna republicka orga- nizacija koja je podređena neposredno Vladi. Na celu BIA nalazi se direktor koga potavlja i razrešava Vlada. Po svojim zadacima, ona predstavlja centralnu bezbednosno-obaveštajnu službu, nadležnu kako za obaveštajne, tako i za kontraobaveštajne i bezbednosne poslove. Pripadnici BIA imaju pravo da primenjuju policijska ovlašćenja prilikom obavljanja bezbednosnih poslova. U te poslove spadaju otkrivanje, praćenje, sprecavanje i presecanje delatnosti organizacija i lica usmerenih ka vršenju organizovanog kriminala i krivicnih dela sa elementom inostranog, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivicnih dela protiv covecnosti i međunarodnog prava, kao i protiv Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike Srbije.

Vojnobezbednosna agencija (VBA)

Vojnobezbednosna agencija je kontraobaveštajna služba Vojske Srbije, koja je nastala iz Kontraobaveštajne službe (KOS) Vojske Jugoslavije (VJ). Reformom službi bezbednosti izvršenom 2002. godine KOS je preimenovana u VBA i izmeštena iz Uprave bezbednosti Generalštaba VJ, te stavljena pod direktnu kontrolu ministra odbrane. Tako danas VBA predstavlja organizacijsku jedinicu i stručni organ Ministarstva odbrane, koji je nadležan za kontraobaveštajnu i protivterorističku zaštitu Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. U njene zadatke spada i otkrivanje, istraživanje i dokumentovanje krivičnih dela počinjenih protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i protiv čovečnosti i međunarodnog prava, kao i najtežih krivičnih dela sa elementima organizovanog kriminala. Tokom obavljanja tih zadataka pripadnici VBA mogu upotrebiti oružje u nužnoj odbrani i u krajnjoj nuždi, kao i prilikom lišavana slobode lica zatečenog u izvršenju krivičnog dela, koje pruža oružani otpor.

Vojnoobaveštajna agencija (VOA)

Vojnoobaveštajna agencija predstavlja obaveštajnu službu Vojske Srbije koja se na- lazi u sastavu Ministarstva odbrane. Njen glavni zadatak je da prikuplja, analizira, pro- cenjuje i dostavlja podatke i informacije (vojnog, vojnopolitičkog, vojnoekonomskog ili naučno-tehnološkog karaktera) o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima i planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih i stranih organizacija, grupa i pojedinaca, koje su usmerene protiv Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane Republike Srbije. Strateški pregled odbrane predviđa spajanje dve vojne agencije – VBA i VOA – u jednu službu „mešovitog tipa”, u kojoj bi, dakle, bile objedinjene vojna obaveštajna i vojna kontraobaveštajna funkcija. Ta ideja, međutim, nije našla svoje mesto u novom Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, koji u članu 4 govori o ovim vojnim službama.

Nejasan status dve službe pri Ministarstvu spoljnih poslova

Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije ne pominje službe koje postoje pri Mini- starstvu spoljnih poslova – Služba za istraživanje i dokumentaciju i Služba bezbednosti – na osnovu Zakona o službama bezbednosti SRJ. Takođe, one se ne pominju ni u Zakonu o spoljnim poslovima. Sledi stoga da je njihovo dalje postojanje bez zakonskog osnova, odnosno da su one ukinute. Međutim, ostaje nejasno zbog čega u Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije nije izričito utvrđeno kada one prestaju sa radom i propisano šta će biti sa zaposlenima, opremom, dokumentima i arhivama koje su bile u posedu tih službi, a što se uobičajeno čini u slučaju ukidanja državnih institucija.

Koordinacija rada službi

Donedavno u Srbiji nije, a pre toga ni u SRJ, ni u SCG, postojalo jedinstveno telo koje bi koordiniralo i operativno usklađivalo rad službi bezbednosti. Taj nedostatak je bitno uticao na ostvarivanje jedinstva funkcionisanja bezbednosno-obaveštajnog sistema. Usvajanjem Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, krajem 2007. godine, kao i formiranjem Savet za nacionalnu bezbednost, taj problem je normativno i, nadamo se, stvarno prevaziđen. Savet za nacionalnu bezbednost je zadužen da koordinira i usmerava rad službi bezbednosti. Clanovi Saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministri odbrane, unutrašnjih poslova i pravde, nacelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktori službi bezbednosti. Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Sednicama Saveta predsedava predsednik Republike, koji i potpisuje zakljucke i druge akte koje Savet usvoji. Osim koordinacije i usmeravanja službi, ovo telo nadležno je i za njihovu kontrolu. Pored tog tela, istim Zakonom obrazovan je i Biro za koordinaciju. On operativno usklađuje rad službi bezbednosti i izvršava zakljucke Saveta za nacionalnu bezbednost, a cine ga direktori službi i sekretar Saveta. U radu Biroa mogu ucestvovati i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, direktor policije i nacelnici uprava policije, Republicki javni tužilac, direktor Uprave carina, kao i rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija.

Primena posebnih mera i ovlašcenja

Dve službe bezbednosti – BIA i VBA – imaju pravo na primenu mera tajnog prikupljanja podataka, kojima se privremeno ogranicavaju pojedina ljudska prava i slobode. Tako, na primer, direktor BIA ima zakonsko pravo da naloži mere kojima se odstupa od nacela nepo- vredivosti pisama i drugih sredstava opštenja, ali mu je za to potrebna pismena saglasnost predsednika Vrhovnog suda Srbije ili ovlašćenog sudije tog suda. Odobrene mere mogu se primenjivati najduže šest meseci, a na osnovu novog predloga direktora Agencije mogu se produžiti još jedanput najduže za šest meseci. U slucaju VBA, za tajni nadzor nad komunikacijama, kao i za tajni nadzor, odnosno za praćenje i prismotru lica uz korišćenje tehnickih sredstava za dokumentovanje, potrebno je imati prethodnu pismenu saglasnost istražnog sudije nadležnog suda. Obe službe imaju pravo da u svom radu koriste mere tajnog prikupljanja dokumenata i prodora u grupe, kao i da koriste tajne saradnike i lažne identitete. Takođe, ove službe imaju pravo da primenjuju posebna ovlašćenja prema Zakonu o krivicnom postupku. U te mere spadaju nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnickim sredstvima, kao i opticka snimanja lica. Zakonom je propisan postupak davanja odobrenja za primenu mera tajnog prikupljanja podataka, te su utvrđena krivicna dela povodom kojih se takve mere mogu preduzeti. Za izdavanje takve naredbe Zakon ovlašćuje istražnog sudiju, a u naredbi se navodi obim i trajanje mere. Mere mogu trajati tri meseca uz mogućnost produženja za još tri meseca. Ovaj Zakon, takođe, ovlašćuje BIA da za krivicno gonjenje ucinilaca krivicnih dela organizovanog kriminala može, osim prethodno navedenih mera, koristiti još i mere pružanja simulovanih poslovnih usluga, sklapanja simulovanih pravnih poslova, kontrole poslovanja određenih lica i angažovanje prikrivenog islednika. U ovom slucaju sud odobrava primenu recenih mera na šest meseci, a one se mogu produžiti najviše dva puta, i to u trajanju po tri meseca.
Pod posebnim merama i ovlašćenjima najcešće se podrazume- vaju mere tajnog prikupljanja podataka kojima se privremeno ogranicavaju pojedina ljudska prava i slobode.
Na primer:
1. tajni nadzor telekomunikacionih usluga, delatnosti i prometa:
a) tajni nadzor sadržaja komunikacija b) tajni nadzor podataka o telekomunikacionom prometu c) tajni nadzor lokacije korisnika d) tajni nadzor međunarodnih telekomunikacionih veza
2. tajni nadzor poštanskih i drugih pošiljaka
3. tajni nadzor i tehnicko snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta
4. tajni pretres prebivališta osumnjicenog/ih
5. tajno praćenje i motrenje osoba na otvorenom prostoru i javnim mestima
6. tajno tehnicko snimanje osoba na otvorenom prostoru i javnim mestima
7. tajni otkup dokumenata i predmeta. Kada su ove mere u pitanju pravi se razlika između onih koje predstavljaju blaži oblik kršenja ljudskih prava i onih koje predstavljaju teži oblik njihovog kršenja, te je za primenu ovih poslednjih najcešće potrebno prethodno dobiti pismenu sudsku saglasnost.

Demokratska kontrola i nadzor

Demokratsku civilnu kontrolu i nadzor nad radom službi bezbednosti u stabilnim demokratskim porecima najcešće obavljaju parlament, izvršna vlast, sudski organi, saveti za nacionalnu bezbednost, revizorski uredi, ombudsman i institucije građanskog društva – nevladine organizacije, mediji i javnost. Od svih pomenutih institucija, parlament ima, zajedno sa svojim odborima za bezbednosna pitanja ili specijalizovanim kontrolnim telima, centralnu ulogu u kontroli i nadzoru nad radom službi bezbednosti u svim zemljama. U Srbiji je Ustavom od 2006. godine utvrđeno da Narodna skupština nadzire rad službi bezbednosti (clan 99) i ona taj nadzor ostvaruje neposredno i posredstvom svog Odbora za odbranu i bezbednost. Odbor se sastoji od sedamnaest poslanika, a na njegovom celu je poslanik iz opozicione partije. Narodna skupština usvaja zakone i strategijska dokumenta (Strategija nacionalne bezbednosti) kojima se normativno uređuje i usmerava rad službi bezbednosti, odobravaju budžetska sredstva za njihov rad i raspolaže drugim parlamentarnim sredstvima za vršenje nadzora. Prema Zakonu o BIA, direktor te službe u obavezi je da dva puta godišnje Skupštini, odnosno Odboru i Vladi, podnese izveštaj o radu Agencije i o stanju bezbednosti u Srbiji.
Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije detaljno uređuje nadzorna ovlašćenja nadležnog Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine. Odbor nadzire: ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti; usklađenost rada službi bezbednosti sa Strategijom nacionalne bezbednosti, Strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije; poštovanje politicke, ideološke i interesne neutralnosti u radu službi bezbednosti; zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, kao i zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad. Uz to, Odbor razmatra i usvaja izveštaje o radu službi bezbednosti; razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti službi bezbednosti; razmatra predloge, peticije i predstavke građana upućene Narodnoj skupštini u vezi sa radom službi bezbednosti; pokreće inicijative i podnosi predloge zakona iz nadležnosti službi; utvrđuje cinjenice o uocenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu službi i njihovih pripadnika i o tome donosi zakljucke i izveštava Narodnu skupštinu o svojim zaključcima i predlozima. Takođe, Odbor ima pravo da izvrši neposredni nadzor nad radom službi bezbednosti, a direktori službi dužni su da tom prilikom njegovim clanovima omoguće pristup u prostorije službe, dozvole uvid u dokumentaciju, pruže podatke i informacije o radu službi i odgovore na njihova pitanja. Naravno, clanovima Odbora neće biti na raspolaganju podaci koji bi mogli da ugroze operacije koje su u toku, podaci o identitetu službenika sa prikrivenim identitetom, saradnika službi bezbednosti i trećih lica kojima bi otkrivanje podataka moglo da škodi, podaci o metodama pribavljanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka i nacinu primene posebnih postupaka i mera, podaci i informacije koje su pribavljene razmenom sa stranim službama i međunarodnim organizacijama, kao ni tajni podaci i informacije drugih državnih organa u posedu službi.
Međutim, Odbor za odbranu i bezbednost suocava se sa dva krupna problema koji mu ogranicavaju efikasnost rada. Prvi problem odnosi se na nepostojanje jasnih kriterijuma za određivanje nivoa tajnosti dokumenata koji nastaju u radu službi bezbednosti, postupak njihove klasifikacije i deklasifikacije, izdavanje sertifikata za pristup klasifikovanim podacima, ali i na propisane kazne za odavanje tajne. S tim u vezi, clanovi Odbora ne znaju koje informacije imaju pravo da traže i dobiju od službi, a ovaj bi problem trebalo da bude prevaziđen hitnim usvajanjem Zakona o zaštiti tajnosti podataka. Drugi problem sa kojim se Odbor suocava jeste njegova relativna brojnost i široka nadležnost. Naime, Odbor pokriva celokupni sektor bezbednosti, što od njegovih clanova zaheva da poseduju strucna znanja o službama bezbednosti, vojsci i policiji. Taj problem još više dolazi do izražaja kada se na umu ima to da je jedan poslanik istovremeno clan više razlicitih skupštinskih odbora. Zbog ovoga poslanici ne mogu efikasno obavljati svoj posao u odborima. Pored Odbora nadležnog za bezbednost i Odbor za finansije, time što kontroliše zakonitost trošenja budžeta, nadzire i kontroliše rad službi bezbednosti. Pored Narodne skupštine i Saveta za nacionalnu bezbednost, znacajno mesto u kontroli službi bezbednosti ima i Vlada. Ona postavlja direktore i druge funkcionere službi bezbednosti i ima pravo da ih razreši dužnosti onda kada nije zadovoljna njihovim radom. Takođe, Vlada ima u odnosu na službe korpus funkcionalnih, organizacionih i personalnih ovlašćenja, koja inace karakterišu njene odnose sa organima državne uprave, ukljucujući u to i pravo da usklađuje i usmerava njihov rad i poništava njihove nezakonite akte. S obzirom na razlicit status BIA (koja je posebna republicka organizacija) i vojnih službi (koje su u sastavu Ministarstva odbrane), BIA se nalazi pod neposrednom kontrolom Vlade, dok su vojne službe pod neposrednom kontrolom ministra odbrane, a potom i Vlade. U skladu s tim, ministar odbrane ima niz ovlašćenja u odnosu na vojne službe bezbednosti i pred Vladom ima odgovornost za njihov rad. Sudska kontrola se zasniva najpre na kontroli zakonitosti mera tajnog prikupljanja podataka, odnosno ostvaruje se time što službe bezbednosti za njihovu zakonsku upotrebu moraju dobiti pismenu sudsku saglasnost. Takođe, sudovi su nadležni da odlucuju o zakonitosti konacnih upravnih akata u upravnom sporu, o eventualnoj krivicnoj odgovornosti pripadnika službi, kao i o naknadi štete koju one nanesu građanima. Takve nadležnosti imaju okružni sudovi i Vrhovni sud Srbije. Pored ovih organa, određenu ulogu u nadzoru nad radom službi bezbednosti imaju i nedavno formirane institucije – Zaštitnik građana (ombudsman), Poverenik za informacije od javnog znacaja i Državna revizorska institucija. Ombudsman je nezavisni državni organ koji predstavlja specifican vid spoljne kontrole rada uprave. Formiran je radi zaštite i unapređenja sloboda i prava coveka, a deluje autoritetom svoje javne funkcije. Svako fizicko ili pravno, domaće ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili necinjenjem organa uprave povređena prava može da podnese pritužbu Zaštitniku građana. Ombudsman pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi. Važnost ove institucije ogleda se u tome što ona ne kontroliše samo formalno poštovanje zakona, već i eticnost, nepristrasnost i korektnost u radu, kao i poštovanje dostojanstva pojedinca u kontaktu sa javnom administracijom. Poverenik za informacije od javnog znacaja treba da doprinese uklanjanju tradicionalne zatvorenosti službi bezbednosti, kao i jacanju kapaciteta javnosti potrebnih za kontrolu njihovog rada. Državna revizorska institucija ima znacajnu ulogu u nadzoru i kontroli trošenja budžetskih sredstava svih državnih institucija, te će imati pravo uvida i u strukturu budžeta službi bezbednosti. Imajući u vidu to da se radi o novoformiranim institucijama, još uvek je rano oceniti njihov rad.
No, dosadašnje iskustvo, posebno ono sa Poverenikom za informacije od javnog znacaja, ukazuje nam na to da se pred institucije koje treba da kontrolišu vlast cesto postavljaju prepreke još u fazi formiranja, poput onih kao što su kašnjenje prilikom odobravanja akta o sistematizaciji i prilikom dodele odgovarajućih prostorija ili finansijskih sredstava za rad. Te prepreke cesto postaju srazmerno veće onda kada se pokaže da neka institucija zaista deluje nezavisno od politickih struktura, kao i onda kada svoj posao radi predano. Takođe, imajući u vidu to da su poslanici u Parlamentu izabrali clanove Državne revizorske institucije, veliko je pitanje koliko će oni u svom radu biti nezavisni u odnosu na politicke partije. Konacno, institucije civilnog društva, a najpre udruženja građana, istraživacki centri i mediji mogu da predstavljaju znacajan instrument nadzora nad radom službi bezbednosti, kao što to pokazuje praksa u mnogim razvijenim demokratskim društvima. Osnov njihovog interesovanja za rad institucija bezbednosti je pravo građana na sopstvenu bezbednost i ucestvova- nje u upravljanju javnim poslovima, a pretpostavka za vršenje te kontrole je pristup informacijama od javnog znacaja. U Srbiji, međutim, niti postoje brojna i specijalizovana udruženja građana i istraživacki centri koji se na strucno bave pitanjima bezbednosti, niti su državne institucije spremne da se podvrgnu kontroli javnosti i da svoj rad ucine transparentnim.

Izvori

• Osnovni dokumenti koji regulišu rad bezbednosno-obaveštajnih službi Republike Srbije
• Ustav Republike Srbije, „Sl. glasnik RS”, br. 98/06.
• Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, „Sl. glasnik RS”, br. 98/06.
• Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, „Sl. glasnik RS”, br. 116/07.
• Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, „Sl. glasnik RS”, br. 42/02.
• Zakon o službama bezbednosti SRJ, „Sl. list SRJ”, br. 37/02, „Sl. list SCG”, br. 17/04.
• Zakon o organizaciji i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Službeni glasnik RS,
42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 i 61/2005.
• Zakonik o krivicnom postupku. Službeni list SRJ, 70/2001 i 68/2002 i Službeni glasnik Republike Srbije, 58/2004,
85/2005 i 115/2005.
• Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zlocine. Službeni glasnik RS, br. 67/2003 i 135/2004.
• Zakon o zaštiti podataka o licnosti, „Sl. glasnik RS”, br. 97/08.
• Zakon o zaštitniku građana, „Sl. glasnik RS”, br. 79/05 i 54/07.
• Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog znacaja, „Sl. glasnik RS”, br. 120/04 i 54/07.
• Zakon o Vojsci Srbije, „Sl. glasnik RS”, br. 116/07.
• Zakon o odbrani, „Sl. glasnik RS”, br. 116/07.
• Vlada Republike Srbije. Uredba o korisnicima eksternih informacija Bezbednosno-informativne agencije i vrstama
2009.edicija, „Sl. glasnik RS”, br.
• Strategija odbrane (2004)
• Bela knjiga odbrane DZ SCG (2005)

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD