TRAGOVI

Trasologija je kriminalističko-tehnička disciplina, koja se bavi problemima pronalaženja,obezbeđenja, fiksiranja i tumačenja materijalnih tragova krivičnih dela. Pod tragom krivičnog dela u kriminalistici se podrazumeva svaka vidljiva ili golim okom nevidljiva materijalna promena,nastala na licu mesta,na žrtvi ili učiniocu,u vezi ili povodom izvršenja krivičnog dela. Ovako širok pojam traga krivičnog dela obuhvata bezbroj najraznovrsnijih materijalnih promena,koje se nikako ne mogu obuhvatiti na jednom mestu,te ćemo se ograničiti samo na one vrste tragova,koje najčešće nalazimo i koristimo za rasvetljavanje krivičnog dela.

U deliktnom postupku utvrđivanja materijalne istine tragovi imaju veliki značaj. Taj značaj daje im pre svega njihova stroga objektivnost,nasuprot subjektivnosti ličnih dokaza. Međutim,tragovi ili „nemi svedoci“ kako ih nazivaju neki kriminalisti, „iako ne govore celovitu istinu,ipak govore samo istinu“,kako to kaže poznati francuski kriminalista Lokar.

Kad utvrdimo da tragovi govore samo istinu,mi pri tome ne zanemarujemo mogućnost,da ih učinilac krivičnog dela namerno tako ostavi,da bi oni zavarali kriminalistu.

Prilikom ocene značaja i vrednosti pojedinih tragova,treba uvek imati na umu Lokarovu misao da pojedini trag,sam za sebe,ne govori celovitu istinu nego najčešće samo deo te istine,te da do celovite istine-materijalne istine treba da dođemo tek kombinovanim korišćenjem podataka,koje nam pružaju i svi ostali materijalni i lični dokazi.

U toku rasvetljavanja jednog krivičnog dela,kriminalista se ne sme ograničiti samo na logičko zaključivanje na osnovu očiglednih činjenica a da zanemari korišćenje svih raspoloživih dokaznih sredstava. Postupke učinioca krivičnog dela ne možemo uvek meriti logikom prosečnog čoveka,u posebnom psihičkom stanju,u kojem se nalazi prilikom izvršenja krivičnog dela,on može da postupi na način,koji meren logikom prosečnog čoveka,ne bi bio logičan i normalan. Preterana očiglednost i logičnost izvesnih okolnosti krivičnog dela morala bi,naprotiv, da izazove podozrenje kod iskusnog kriminaliste.

TRAGOVI PAPILARNIH LINIJA

Jedna od važnih osobina papilarnih linija je njihova sposobnost da prilikom dodira sa predmetima,ostavljaju na tim predmetima svoje slike-tragove. Ti tragovi ostaju ili usled toga što je dotaknuti predmet plastičan ili usled toga što je papilarna linija linija obojena ili usled toga što je su papilarne linije vlažne od znoja. S obzirom na način njihovog nastanaka i na njihovu prirodu,sve tragove papilarnih linija delimo na:

-Vidljive, koji mogu biti:
1)obojeni(površinski),koji ostaju ako su papilarne linije bile obojene krvlju,bojom,masnoćom i sl. i
2)reljefni,koji ostaju u mekanim i plastičnim podlogama:sveća,omekšala čokolada,buter,mast,git i sl.

-Latentne (nevidljive),koji ostaju na čvrstim i relativno glatkim površinama usled znojavosti površine papilarnih linija.

Fiksiranje vidljivih tragova papilarnih linija

a) Obojeni tragovi papilarnih linija fiksiraju se putem direktnog fotografisanja,po metodu razmene fotografije,uz upotrebu specijalno konstruisane kamere za direktno snimanje tragova otisaka prstiju

b) Reljefni tragovi papilarnih linija fiksiraju se na jedan od sledećih načina:

1) direktnim fotografisanjem pod kosim osvetljavanjem,
2 )mulažiranjem,
3) zaprašivanjem jednim od praškova koji se upotrebljavaju za fiksiranje latentnih tragova i
4) pomoću crne štamparske boje i bele hartije.

Pronalaženje i fiksiranje latentnih tragova papilarnih linija

Ovi tragovi su pod normalnim uslovima nevidljivi i na njih treba obratiti posebnu pažnju i tom prilikom strogo voditi računa,da se postojeći tragovi ne oštete ili ne unište.

Prilikom traženja ovakvih tragova treba prvenstveno obratiti pažnju na predmete i površine na kojima oni mogu ostati,s obzirom na način izvršenja krivičnog dela i na pretpostavljeno kretanje i delovanje učinioca za vreme izvršenja krivičnog dela.

Ovi tragovi najlakše se pronalaze i zapažaju,ako se prostorija zamrači,pa se površine na kojima pretpostavljamo da se nalaze tragovi,koso osvetljavaju pomoću slabe baterijske lampe ili sveće.

Za fiksiranje latentnih tragova papilarnih linija danas se primenjuju brojne fizičke i hemijske metode. Među fizičkim metodama najpoznatije su sledeće:zaprašivanje pomoću argentorata,zaprašivanje pomoću grafita,izazivanje pomoću magnetne četkice,izazivanje pomoću plamena,izazivanje jodnim parama,izazivanje srebronitratom,izazivanje ninhidrinom.

Postupak sa fiksiranim tragovima papilarnih linija

Pošto je trag fiksiran,potrebno je da se u zapisnik o uviđaju i uz pomoć razmerne fotografije tačno fiksira mesto i položaj nađenog traga,jer od tog mesta i položaja bitno zavisi njegova dokazna snaga. Dalji postupak sa fiksiranim tragovima prolazi kroz sledeće faze:

a) Da bi fiksirani tragovi mogu dalje da se koriste,potrebno je da se oni fotografski reprodukuju. Pri tome mora stroga voditi računa šta je dobijeno prilikom fiksiranja,a šta će dobiti reprodukcijom. U protivnom se može desiti da se međuprostori smatraju papilarnim linijama i suprotno.

b) Još na uviđaju treba daktiloskopirati sva lica,koja rade ili stanuju u oštećenom objektu, kao i lica za koja se sazna,da su u kritično vreme bila prisutna na licu mesta,te da su mogla ostaviti svoje otiske,nezavisno od izvršenja krivičnog dela. Otisci ovih lica upoređuju se sa fiksiranim tragovima,pa se tragovi koji potiču od ovih lica eliminišu,ukoliko mesto i položaj u kome su tragovi nađeni ne ukazuju da ti tragovi magu poticati samo od učinioca,pa se upoređuju sa otiscima osumnjičenih lica.

c) Ako i posle takvog utvrđenja neki trag ostane neidentifikovan,pribegava se proveravanju kroz monodaktiloskopsku zbirku.

TRAGOVI STOPALA

Vrste tragova čovečijeg stopala razlikujemo prema prirodi podloge na kojoj su ostali, prema broju i međusobnom položaju samih tragova i prema njihovoj prirodi.

a) Prema prirodi podloge na kojoj su nastali tragovi stopala,sve takve tragove delimo na:
1)površinske,koji ostaju od prljavog ili obojenog stopala na čvrstoj podlozi ili od čistog,bosog tabana na glatkoj podlozi. 2)reljefne,koji ostaju u mekanoj,plastičnoj ili rastresitoj podlozi. Ova podela ima uticaja na metode koje se primenjuju za fiksiranje pojedinih vrsta tragova.

b) Prema broju i međusobnom položaju, tragove stopala delimo na:
1)pojedinačne,koji su međusobno prostorno nepovezani i
2) niz uzastopnih tragova levog i desnog stopala.

c) Prema njihovoj prirodi tragove stopala delimo na:
1) tragove bosog stopala;
2) tragove stopala u čarapama i
3) tragove stopala u obući.

Fiksiranje tragova stopala

Načini fiksiranja tragova stopala zavisi od prirode podloge na kojoj su tragovi nastali:

a)Površinski tragovi fiksiraju se na jedan od sledećih načina:

-Fotografisanjem razmernom fotografijom. Pored traga se postavi santimetarska pantljika. Kamera se postavi tako,da optička osa objektiva pada vertikalno na sredinu traga,pa se tako snimi.

-Precrtavanjem,kad nema uslova da se fotografiše. Sa dve strane traga stavi se po jedna tanja letva,a preko nje čista staklena ploča,preko ploče providan papir,na koji se ucrtava ceo trag i sve pojedinosti na njemu.

-Izazivanjem i fiksiranjem jednom od metoda za fiksiranje skrivenih tragova papilarnih linija,ukoliko je ostao prekriven trag tabana.

b)Reljefni tragovi stopala fiksiraju se mulažiranjem,tj. odlivanjem pomoću neke plastične materije,kao što je gipsana kaša,rastopljeni vosak ili sterain,tutkalo,negokol i razne silikonske mase. Kod nas se u praksi najčešće koristi kaša od fino mlevenog vajarskog alabaster gipsa,pa ćemo taj postupak objasniti:

-U čvrstoj plastičnoj podlozi:gipsana kaša se polako uliva trag po celoj njegovoj površini,ali samo jedan sloj. Zatim se preko tog sloja po dužini stavljaju komadi grančica ili žica,da bi se trag „armirao“,pa se onda dolije kaša do vrha. Pošto se gips dobro stegne,mulaž se pažljivo vadi i opere pod mlazom vode. Ovako dobijen mulaž je još uvek osetljiv na oštećenja,pa se njime mora oprezno rukovati.

-U rastresitoj podlozi (pesak,prašina,rastresiti sneg i sl.) kaša se sprema na isti način,s tim što se kod traga u snegu za vreme spravljanja kaše sud drži u snegu,da bi se izjednačila temperatura. Pre no što se pristupi ulivanju kaše u trag,površina traga se obezbedi prskanjem sa gumilakom,da bi se stvorila tanka zaštitna skrama koja sprečava oštećenja finih pojedinosti u tragu ,prilikom ulivanja kaše. Dalje se radi kao kod tragova u plastičnoj podlozi.

-U vlažnom snegu kaša se spravlja kao za trag u rastresitom snegu. Pre ulivanja kaše,po celom tragu se kroz sito proseje tanak sloj gipsanog praha. Pošto je gips higroskopan,on će upiti vlagu iz snega i stvoriti tanku,ali čvrstu zaštitnu skramu. Posle toga se normalno mulažira.

-U vodi kad se trag nalazi ispod veće vodene površine,pa se voda ne može iscrpeti,na mestu gde se nalazi trag sipa se veća količina gipsanog praha koji će se nataložiti u tragu i posle dužeg vremena formirati čvrst mulaž.

Tumačenje tragova stopala

Kriminalističko tumačenje tragova stopala sastoji se u izvođenju kriminalističkih zaključaka o licu koje je moglo ostaviti konkretne tragove stopala. To zaključivanje se izvodi kako iz pojedinačnih,međusobno,prostorno nepovezanih tragova,tako i iz uzastopnih tragova jednog i drugog stopala,i mogu se odnositi na:

1)broj učesnika u izvršenju krivičnog dela,
2) pol i uzrast lica od koga tragovi potiču,
3)visinu lica,
4)stanje i vrstu kretanja,
5)pravac kretanja,
6)Način hoda (dužina koraka,linije hoda(prava,izlomljena i ukrštena),ugao hoda(poklapajući,uporedo,otvoren i zatvoren)),
7)Osobenosti hoda-ako je pritisak jači na spoljnoj ivici,to ukazuje na mogućnost postojanja „O-nogu“,a ako je pritisak jači na unutrašnjoj ivici „X-noge“.

Identifikacija tragova stopala

Identifikacione karakteristike su različite,zavisno od prirode traga:

a) Kod bosog stopala-crteži papilarnih linija, a ako oni nisu vidljivi,onda dimenzije i oblici stopala i prstiju,tragovi raznih ožiljaka i oštećenja stopala.

b) Kod stopala u čarapi-vrsta izrade čarape (ručna,fabrička),način pletenja,vrsta materijala, poderotine, zakrpe i slično.

c) Kod stopala u obući-potkovice (blokeji), klinci, izlizanost, pohabanost, poderotine, zakrpe. Ako se radi o potpuno novoj obući, takvih karakteristika neće biti,pa prema tome ni identifikacija neće biti moguća.

TRAGOVI BIOLOŠKOG POREKLA

Posebna pažnja se obraća neostavljanju bilo kakvih tragova zločina. Retko će se dogoditi da se u zapisnik o uviđaju unese konstatacija da nisu nađeni nikakvi tragovi,često možemo naći mikrotragove različitog porekla,tragove koji se teško uočavaju,najčešće se golim okom ne mogu videti.

Biološki tragovi u svim krivičnim delima,a posebno u krvnim ili seksualnim deliktima,često mogu biti jedini pouzdani dokaz u identifikaciji učinioca krivičnog dela,oni mogu biti veoma značajni u zaključivanju o mestu izvršenja dela,o dolasku,boravku,delatnosti i odlasku učinioca,kao i o mnogim drugim relevantnim pretpostavkama.

Tragovi biološkog porekla mogu brže ili sporije da izmene svoj oblik,izgled, agregatno stanje, kompaktnost i drugog svojstva. Zbog toga se tragovi neposredno posle pronalaženja na licu mesta detaljno opišu i skicom ili fotografijom dokumentuju.

Krv i krvne mrlje: Kao trag biološkog porekla,naročito u krivičnim delima iz grupe krvnih delikata,daleko najčešće srećemo krv. Ne postoje nikakve teškoće u njihovom otkrivanju.

U smislu jednobraznog opisivanja izgleda tragova krvi,što zavisi od mnogobrojnih činilaca,prof. Lukić je tragove razvrstao u četiri osnovne grupe i to:

1)Trag slivanja krvi se prema principu sile teže sliva prema zemlji i u zavisnosti od mesta izvora krvavljenja i putem slivanja može ukazivati na položaj tela prilikom zadobijene povrede,na promenu položaja tele,na pravac kretanja,na karakter povrede i sl.

2)Trag krvi u vidu kapi može biti različitih oblika što zavisi od visine sa koje krv pada,od nagiba podloge i ugla pod kojim krv pada,od površine podloge i njene poroznosti.

3)Trag u vidu otisaka ili brisotine može biti nameran ili slučajan kada se ruke ili neki predmeti brišu o drugu materiju ili pak ako na tragu krvi ostanu otisci prstiju,dlanova,stopala,cipela i sl.,koji ako su dobro izraženi mogu da ukažu na pravac kretanja, veličinu stopala i dr..

4)Kombinovani tragovi se javljaju u slučajevima kada na jednom mestu nalazima više ili sve vrste napred opisanih tragova.

Mrlje krvi na odeći ili obući se ne isecaju nego se celo odelo ili obuća posle sasušivanja spakuje i dostavi na ekspertizu. Kada se nađe trag krvi na kosi ili ispod noktiju,odseče se ceo pramen kose i podrežu se nokti zajedno sa mrljom. Kada se nalazi na predmetima koji ne upijaju krv (staklo,lakirane stvari,keramika…) ili ako je mrlja mala a površina neravna,a podlogu na kojoj se nalazi trag nije moguće u celini poslati na ispitivanje,onda se trag krvi pažljivo istruže žiletom. Ako se mrlja nalazi na podlozi koja upija tečnost (zemlja,zid,sneg) tada treba pokušati da se materija izdubiti oko traga a u dubini od 2cm. Kada je trag u snegu,on se zajedno sa snegom stavlja u epruvetu i drži se stalno u zamrznutom stanju sve dok se ne uzme u laboratorijski rad.

Analize su veoma jednostavne,vremenski brzo izvodljive i daju tačne rezultate.

Dlake: Dlaka kao trag pruža mnogo mogućnosti da se učinila krivičnog dela identifikuje. Treba napomenuti mogućnost utvrđivanja krvnih grupa ABO sisteme i utvrđivanje pola iz dlake. U prvom slučaju potrebno je da se raspolaže sa dlakom dužine najmanje 5cm,a u drugom da dlaka ima svoj koren. Ako se i ovim ekspertiznim mogućnostima dodaju i rezultati relativnih vrednosti o proceni životnog doba osobe čija je dlaka,onda se imperativno nameće zaključak da dlaka kao biološki trag može da ima veliki značaj u smislu dokaznog sredstva u otkrivanju krivičnog dela ili izvršioca tog dela.

Sperma: Tragovi sperme su značajni kao dokazni materijal u nekim krivičnim delima iz grupe seksualnih delikata. Danas nije nikakav stručni problem da se iz mrlje stare i nekoliko meseci sa sigurnošću utvrdi ne samo prisustvo sperme,već i grupa ABO sistema i gamaglobulina. Ova dva identifikaciona faktora često su dovoljni da se izvrši eleminacija okrivljenog ili da se u sklopu ostalog dokaznog materijala identifikuje izvršilac.

Pljuvačka: Pljuvačka kao trag se može često naći na mestu izvršenja krivičnog dela ,najčešće na opušcima od cigarete,na anonimnim pismima ako su koverte ili markice lepljene pljuvačkom,na maramicama i td. Na tragovima gde postoji pljuvačka može se odrediti krvna grupa i pol,što je dovoljno da se otkrije izvršilac dela.

Nokti: Ljudski nokti,kako na nogama,tako i na rukama,nose uzdužne brazde koje su nešto manje uočljive na spoljnoj,konveksnoj strani nokta,a znatno uočljivije i sa više detalja na unutrašnjoj,konkavnoj strani. Ove brazde se formiraju u procesu rasta noktiju i one odgovaraju svojim položajem i veličinom paralelnim brazdama koje su formirane na površini ležišta nokta preko koga raste keratinsko tkivo. Kao rezultat tog procesa,na unutrašnjoj strani nokta se odslikavaju brazde. Njihov karakter i raspored je posve individualan i omogućava utvrđivanje ne samo identiteta lica već i tačno određivanje prsta sa koga potiče nokat. Potreba za ovakvim veštačenjem se javlja kod onih krivičnih dela kod kojih,kao rezultat neposrednog kontakta napadača i žrtve ili napadača i objekta,došlo da lomljenja nokta,čije je prisustvo utvrđeno uviđajem.

TRAGOVI BOJE

Tragovi boje se najčešće nalaze na mestu saobraćajnih nezgoda,ali se takođe mogu naći i kod teških krađa i drugih krivičnih dela. Oblik u kome se mogu naći tragovi boje,menja se od celih komada i ljuspi otpale boje,pa sve do veoma sitnih;često tek mikroskopski vidljivih čestica ili nanosa boje. Pomoću tragova boje može se izvršiti identifikacija predmeta od koga tragovi potiču,bilo da je taj predmet neko vozilo,poluga,klješta,i td. U načelu,identifikacija tragova boje,odnosto predmeta od koga tragovi potiču,može se izvršiti na dva načina:mehanoskopskim i fizičko-hemijskim putem.

Mehanoskopska identifikacija tragova boje se zasniva na metodama uklapanja,dok se fizičko-hemijska identifikacija tragova boje zasniva na metodama za određivanje sastava materijala (IC-spektrofotometrija,UV-spektrofotrometrija,emisiona spektrografija i td.)

TRAGOVI SEČENJA I GREBANJA

Tragovi sečenja i grebanja spadaju u tzv. kontaktne tragove. Ovi tragovi se mogu naći na drvetu,metalu,laku,gumi i drugim plastičnim materijalima,zemlji i td. Pomoću ovih tragova moguće je izvršiti identifikaciju predmeta od koga oni potiču. Identifikacija tragova sečenja ili grebanja se može izvršiti mehanoskopskim i fizičko-hemijskim putem.

Mehanoskopska identifikacija tragova sečenja ili grebanja se zasniva na činjenici da svako oruđe prilikom sečenja ili grebanja ostavljaju određene brazde,čiji skup predstavlja individualno obeležje traga,tj. oruđa koje je trag načinilo. Fizičko-hemijska identifikacija tragova sečenja ili grebanja se zasniva na činjenjci da prilikom sečenja ili grebanja,makar i mikroskopski sitna količina materijala,sa mesta gde je trag načinjen,ostaje na oruđu.

TRAGOVI STAKLA

Tragovi stakla spadaju u tragove koji se najčešće mogu naći na mestima saobraćajnih nezgoda,kod teških krađa i drugih krivičnih dela. Identifikacija se može obaviti na jedan od dva pomenuta načina:mehanoskopskim (tragovi stakla su u vidu komada jasno izraženih ivica) i fizičko-hemijskim putem (dovoljna je samo jedna,često mikroskopski sitna čestica stakla).

TRAGOVI ZEMLJE I PRAŠINE

Tragovi zemlje i prašine mogu se naći prilikom istraživanja krivičnih dela,kao što su saobraćajne nezgode sa bekstvom vozača,teške krađe,ubistva i td. Identifikacija tragova zemlje i prašine se svodi na fizičko-hemijsku identifikaciju materijala,pri čemu se koriste fizičko-hemijske metode,kao što su Kirkova metoda za određivanje gradijenda gustine kvalitativna i semi-kvantitativno mikroelementarna spektrografska analiza,atomska apsorciona spektrofotometrija i td. Ove metode omugućuju utvrđivanje kvalitativnog i kvantitativnog sastava,kako nađenih tragova zemlje i prašine,tako i uzoraka zemlje i prašine,koji su uzeti radi utvrđenja. Za potpunu identifikaciju tragova zemlje ili prašine dovoljna je količina od svega 0,5 grama.

TRAGOVI U BRAVAMA I KATANCIMA

U kriminalističkoj tehnici brave i katanci se ispituju u tri osnovna pravca:prvo,da li je data brava (ili katanac) zaista bila otvorena nekim drugim predmetom,osim njoj odgovarajućim ključem.;drugo,ako u datoj bravi (ili katancu) zaista postoje tragovi,koji ne potiču od brava (ili katanca) odgovarajućeg ključa,onda treba utvrditi od čega ti tragovi potiču,tj. o kakvom se predmetu radi;treće,ako se nađe sumnjivi predmet kojim je moguće otvoriti ispitivanu bravu (ili katanac),treba utvrditi da li pomenuti tragovi potiču baš od njega.

STAROST TRAGOVA

Utvrđivanje starosti tragova svodi se na utvrđivanje da li je trag nastao pre,za vreme ili,pak,posle krivičnog događaja,što u većini slučajeva daje odgovor i na pitanje da li neki trag uopšte ima veze sa krivičnim delom ili ne. Predstavlja jedno od najsloženijih pitanja kriminalističke tehnike. Kada je reč o starosti tragova,češće se govori o relevantnoj nego o apsolutnoj starosti.

Starost ogrebotina na metalu

Pitanje starosti ogrebotina na metalu obično se postavlja prilikom ispitivanja tragova otvaranja brava,tragova obijanja i prilikom razjašnjavanja pojedinih saobraćajnih nezgoda. Upravo načinjena ogrebotina je čista i sjajna,ali i pola godine stara ogrebotina može imati ovakav izgled,kao i ogrebotina stara nedelju dana može biti prekrivena rđom i patinom. Ovo će zavisiti od vrste metala na kome se ogrebotina nalazi i od spoljnih uslova. Jedina merljiva promena,koja se tokom vremena zapaža na površini ogrebotina na metalu jeste u većoj ili manjoj meri prisustvo tragova korodiranja ili patiniranja. Za razliku od apsolutne starosti ogrebotina,utvrđivanje njihove relativne starosti svodi se na određivanje koja je,od dve ili više ogrebotina starija. S obzirom na veličinu ogrebotina,registrovanje eventualnih razlika u količini tragova korodiranja ili patiniranja se vrši mikroskopskim putem,a dokumentuje fotografijom.

Starost boje vozila

Utvrđivanje starosti boje vozila ima značaj kada se radi o identifikaciji vozila na osnovu tragova boje. Treba imati u vidu da posle napuštanja fabrike na boju svakog vozila utiče niz,praktično nevidljivih činilaca,čiji je skup individualan za dato vozilo. Svi činioci,manje ili više utiču na brzinu starenja,u stvari-propadanja boje nekog vozila. Posle izvesnog vremena,može uočiti razlika u boji dva vozila,iako je moguće da su oba vozila obojena bukvalno istom bojom. Iz iznetog jasno proizilazi da je ispitivanje boje praktično nemoguće utvrditi njenu apsolutnu starost,ali da se zato pruža mogućnost za utvrđivanje relativne starosti boje. U odeljenju za kriminalističko-tehničke poslove MUP-a R. Srbije,utvrđivanje relativne starosti boje se vrši na osnovu merenja refleksivnosti površine boje u vidljivom delu spektra,kao i određivanjem stepena mehaničke oštećenosti površine boje.

VEŠTAČENJA VATRENOG ORUŽJA

Mogućnost identifikacije vatrenog oružja na osnovu projektila i čaure zasniva se na pojavi nastanka tragova pri ispaljenju na čaurama i projektilima. Tragovi od ispaljenja su karakteristični za svaki tip vatrenog oružja. Da bi mogla da se izvrši identifikacija spornih projektila i čaura,treba izvršiti ispaljivanje pet do deset metaka iz svakog inkrimisanog vatrenog oružja,a projektile i čaure dobivene na ovaj način,treba uporediti na komparativnom mikroskopu,sa spornim projektilima i čaurama. Pri ovome treba voditi računa,da municija upotrebljena za dobivanje projektila i čaura za upoređenje bude iste proizvodnje,po mogućnosti i iz iste serije.

Tragovi od ispaljenja na projektilu

Projektil ispaljen iz vatrenog oružja sa žlebljenim cevima na svojoj „košuljici“ ima utisnute tragove od ispaljenja,koji se manifestuju u obliku sledećih podataka:prečnik cevi (kalibar),broj polja i žlebova,pravac uvijanja polja;dubina žlebova,stepen izolučenosti,širina žlebova,širina polja. Posebno su za identifikaciju vatrenog oružja važni tragovi koji se javljaju na samim poljima u obliku linija-brazdi i koji predstavljaju individualne karakteristike unutrašnjosti cevi vatrenog oružja. Kako se u praksi retko susrećemo sa potpuno sačuvanim projektilom,a tragove od ispaljenja nalazimo delimično sačuvane,identifikacija vatrenog oružja iz kojeg je ispaljen sporni projektil je nešto otežana,ali ne i nemoguća,dovoljno je da bude sačuvano jedno polje. Linije-brazde na projektilima su jedinstvene. Ako se visok stepen podudarnosti konstatuje među brazdama čak samo na jednom žlebu dva projektila,onda se može nedvosmisleno utvrditi,da su ova dva projektila ispaljena iz iste cevi. Brazde prouzrokovane na površini projektila usled nesavršenosti u „duši“ cevi vatrenog oružja su individualne i karakteristične,za identiikaciju projektila veoma sigurni dokazi. Pošto cevi tokom vremena postaju sve više i više individualne,to je jasno da ne postoji mogućnost da se pogreši u identiikaciji. Određivanje kalibra projektila koji su jako deformisani,moguće je rekonstrukcijom dva projektila,merenjem ukupne težine projektila,rekonstrukcijom vrha projektila,dubinom i dužinom polja i žlebova. Sve ove metode se kombinuju prilikom utvrđivanja kalibra deformisanog projektila ili ako je nađen samo jedan deo projektila.

Tragovi od ispaljenja na čauri

Tragovi na čauri od ispaljenja mogu biti sledeći: trag od vrha udarne igle,od izvlakača i izbacača,zatvarača,okvira i ležišta.

U praksi često postavljeno pitanje od strane suda-položaj lica koje je izvršilo kritično ispaljenje i položaj oštećenog,određuje se na bazi materijalnih tragova od ispaljenja na licu mesta,zapisnik o obdukciji (ako je reč o ubistvu),pregledom konfiguracije terena,uzimajući u obzir vrstu upotrebljenog vatrenog oružja i podataka iz spisa predmeta.

Utvrđivanje vremena kada je pucano

Problem utvrđivanja starosti pucanja vezan je sa gotovo svakim krivičnim delom koje je izvršeno vatrenim oružjem. Prilikom ispaljenja iz vatrenog oružja,jedini tragovi,koji ostaju nakon pucanja,jesu tragovi barutne gareži u cevi. To znači da jedino promene na barutnoj mreži mogu da daju podatke o vremenu pucanja. Najbolji način za obezbeđivanje tragova pucanja,da se oružje odmah donese u laboratoriju,gde će se na pogodan način izvršiti fiksiranje tragova barutne gareži u cevi oružja.

Trag zrna kroz odeću i kožu

Izlaskom zrna iz cevi bilo kog oružja na površini zrna se pored barutne gareži nalazi i veoma mala količina antimona i barijuma a i nešto veća olova. Na površini zrna se i posle prolaska više stotina metara kroz slojeve vazduha uvek nalazi izvesna mala količina antimona,barijuma i olova. Pošto zrno prođe kroz prvu prepreku,npr. kaput žrtve,površina zrna se obriše o ivicu otvora kroz koji prođe zrno. Na ivicama tako nastalog otvora ostaje najveći deo tragova koji se nalaze na površini zrna. Isti proces nastaje i prolaskom zrna kroz kožu žrtve,uz uslov da je koža prva prepreka na koju zrno nailazi. Ovakvom analizom nesumnjivo se utvrđuje da li je neki ulazni otvor nastao prolaskom ispaljenog projektila ili je nastao na neki drugi način.

Metode za utvrđivanje daljine pucanja

Da bi mogla da se odredi daljina ,kod pucanja iz vatrenog oružja,između usta cevi i prve prepreke na koju zrno naiđe,potrebno je da se parametri koji nastaju ispaljenjem metka iz nekog oružja menjaju u zavisnosti od razdaljine između oružja i mete.

U načelu za sada se u tu svrhu koriste samo dva parametra:

a)Raspored nesagorelih barutnih čestica oko ulaznog otvora od projektila.

b)Kvantitativno određivanje antimona,barijuma i olova iz brisotine ulaznog otvora od projektila.

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD