OSTALI SEMINARSKI RADOVI - KRIMINOLOGIJA - |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
INFORMACIONI KRIMINAL (IT KRIMINAL)
Kriminalitet podrazumeva ukupnost svih zločina u određenom vremenu i prostoru. To znači da je kriminalitet masovna pojava, za razliku od zločina.
Prema Izveštaju o radu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u 2003 god. izvršeno je ukupno 90.041 krivično delo i podnešeno krivičnih prijava protiv ukupno 50.428 lica što znači da je približno jedan posto punoletnih građana Republike Srbije izvršio barem jedno krivično delo, a čijim gonjenjem i sankcionisanjem se bavilo približno 550 javnih tužilaca i njihovih zamenika i do 1000 istražnih sudija i krivičnih pretresnih sudija na svim nivoima nadležnosti.2. Stanje kriminaliteta u Srbiji danas
Međutim, ukoliko se postavi pitanje koliki i kakav je sastav organa otkrivanja i gonjenja, tj. pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i Javnih tužilaštava, te sudova u delu koji se odnosi na istražne sudije i predsednike krivičnih veća koji su teoretski i tehnički upućeni ili, u boljem slučaju, specijalizovani za otkrivanje, gonjenje i izricanje krivičnih sankcija izvršiocima krivičnih dela iz oblasti informacionih tehnologija, u koje pored računara i Interneta možemo slobodno da ubrojimo i borbu protiv tzv. «autorske piraterije», dobićemo poražavajući odgovor: takav specijalizovani sastav ne postoji.
Po neformalnim saznanjima, na teritoriji Republike Srbije trenutno postoji, pored nekolicine pripadnika GSUP Beograd koji se bave «autorskom piraterijom», samo jedno javno tužilaštvo i to na opštinskom nivou nadležnosti i jedan sud, takođe na opštinskom nivou nadležnosti, u kojima su zaposleni nosioci pravosudnih funkcija koji poseduju dovoljan nivo teoretskog i tehničkog znanja za uspešno suprotstavljanje ovom obliku kriminaliteta .
Navedeni podaci predstavljaju važan parametar za pokušaj da se pravilno odredi ambijent kriminaliteta u oblasti Informacionih tehnologija u Srbiji danas, kao i realan kapacitet države da se istom efikasno suprotstavi.3. Kratak istorijat IT kriminala u Srbiji
Ova posebna vrsta kriminaliteta debituje na prostorima bivše SFRJ početkom osamdesetih godina prošlog veka kada se otkrivaju i gone prva krivična dela, a koja su za svoj cilj imala pribavljanje protivpravne imovinske koristi i to tako što su izvršioci zaposleni kao sistem administratori u javnim institucijama izmenama programskog koda uticali na izradu konačnih obračuna stanja na bankovnim računima ili obračuna ličnih dohodaka i time uvećavali svoje prihode. Naravno, ovi počeci informacionog kriminaliteta su pre predstavljali izuzetak nego pravilo, imajući u vidu da su računarski sistemi bili prevashodno i pretežno dostupni institucijama i preduzećima, tj. licima koja su bila zaposlena u istim, dok se u vlasništvu građana nalazio vrlo ograničeni broj računara namenjenih ličnoj upotrebi.
Početkom devedesetih godina stanje u informacionim tehnologijama u Srbiji se neznatno menja povećanjem broja ličnih računara i puštanjem u rad YUPAC mreže koja je imala mogućnost pristupa Internetu.Informacioni kriminalitet doživljava svoj procvat praktično od sredine devedesetih godina i to iz nekoliko razloga od kojih su najbitniji sledeći:
• broj računara u javnoj i ličnoj upotrebi se povećava zahvaljujući padu cena nabavke
• pojavljuju se prva preduzeća koja počinju da se specijalizovano bave pružanjem usluga Internet pristupa (ISP ) građanima
• ambijent sankcija Ujedinjenih Nacija prekida međunarodnu pravnu pomoć kao i saradnju policijskih organa, prevashodno saradnju sa Interpolom
• zakonska regulativa ne priznaje informacioni kriminalitet kao posebni oblik kriminaliteta niti ga sankcionišeOvaj period, koji će potrajati do početka novog veka, karakteriše masovna zloupotreba informacionih tehnologija i vršenje krivičnih dela korišćenjem računara i Interneta. Kao najčešći i najupečatljiviji oblici izvršenja krivičnih dela, koji će svoji trag ostaviti do danas, javljaju se:
1. Krađa prava pristupa Internetu (tzv. «krađa vremena»)
2. Prevare i krađe korišćenjem protivpravno pribavljenih podataka o debitnim i kreditnim karticama domaćih i stranih državljana radi nabavke raznih dobara ili isplate gotovine u stranoj valuti (tzv. «kardovanje»)
3. Prekidanje pristupa Internetu zloupotrebom TCP¬/IP protokola putem «Denial of Service» napada (tzv. «dosovanje»)Iz navedenog možemo da zaključimo da je IT kriminalitet imao svoja dva osnovna pojavna oblika kroz :
1. Nameru da se pribavi protivpravna imovinska koristi
2. Nameru nanošenja štete drugom bez pribavljanja imovinske koristi.Kao dva najtipičnija primera mogu se navesti krađa iznosa od oko 20.000 DEM sa računa kreditnih kartica i isplata sume u gotovini preko strane banke , te «DoS» napad na servere tada najpopularnijeg Internet sajta na srpskom jeziku , tj. mogućnosti za korišćenje IRC-a čime je prekinuta komunikacija između hiljada naših grašana kako u Srbiji tako i u inostranstvu, a preduzeću «PTT Srbija - Internet» nanesena milionska šteta zbog prekida u pružanju usluga Internet pristupa .
Navedeni primeri će doživeti svoje brojno reprodukovanje a dve osnovne namere će nastaviti da pokreću izvršioce sve do danas.4. Definisanje IT kriminaliteta
Ono što je differentia specifica kompjuterskog kriminala u odnosu na dobro poznate i proučene forme kriminala jesu činjenice da je potrebno relativno kratko vreme za sticanje znanja neophodnog za izvršavanje krivičnih dela iz ove oblasti, potrebni su mali materijalni i ljudski resursi u odnosu na štetu ili protivpravnu dobit koja se može ostvariti i bez fizičkog prisustva na mestu izvršenja dela, te nije uvek jasno da li se radi o krivičnom delu ili ne, zahvaljujući nedostacima pravnog sitema.
Svi klasični elementi su primenjivi i na krivična dela i njihove počinioce koji za medijum koriste Internet. Počinioci, izdajući specifične naredbe na računarima, čine odredjena krivična dela, što ispunjava zahtev da krivično delo mora biti delo čoveka. Dakle, kompjuteri i Internet su samo orudje u rukama umešnog kriminalca.
Društvena opasnost se ogleda u navedenim primerima dok protivpravnost i odredjenost u zakonu predstavljaju predmet diskusije mnogih foruma. Primeri koji nam dolaze iz tužilačke i sudske prakse pokazuju da se i primenom postojećih pravnih normi mogu postići odredjeni rezultati u cilju specijalne i generalne krivično-pravne prevencije.
Na kraju, vinost počinioca ovih krivičnih dela se može posmatrati, na osnovu dosadašnjih iskustava, kroz direktni i eventualni umišljaj, s obzirom da je za izvršenje ovakvih krivičnih dela potrebno specifično znanje koje se u datim okolnostima svesno upotrebljava u cilju postizanja odredjenog protivpravnog cilja, te iskazana volja za postizanjem istog.
Efikasna prevencija, otkrivanje i pokretanje postupaka protiv izvršilaca krivičnih dela dodatno je otežana njegovim transnacionalnim karakterom. Pojavom Interneta kao Globalne kompjuterske komunikacione mreže i njegovog snažnog uticaja na razvoj modernog društva, pojavila se i nova kasta kriminalaca – «hakeri», «krekeri» i dr. «Hakeri», kao izvršioci krivičnih dela koje za svoj subjekat i objekat imaju Internet okruženje, primenjujući svoje stečeno znanje koje je po pravilu znatno iznad znanja kojeg imaju organi otkrivanja i gonjenja, potpuno su svesni ovakvog stanja stvari.
Imajući navedeno u vidu, IT kriminalitet mozemo definisati na sledeci nacin: «IT kriminalitet predstavlja izvršenje krivičnih dela koje za svoj subjekat i objekat imaju informacione tehnologije i koja čine informatički obučena lica u cilju izazivanja štetnih posledica ili pribavljanja protivpravne imovinske koristi »5. Pravni izvori sankcionisanja IT kriminaliteta u Srbiji danas
Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije koji je stupio na snagu 12. aprila 2003 godine u tekst zakona je uneta nova Glava pod brojem XVI A koja za naslov ima «KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI RAČUNARSKIH PODATAKA» i koja se sastoji od ukupno sedam potpuno novih krivičnih dela i to:• član 186a Neovlašećno korišćenje računara i računarske mreže
• član 186b Računarska sabotaža
• član 186v Pravljenje i unošenje računarskih virusa
• član 186g Računarska prevara
• član 186d Ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i računarske mreže
• član 186đ Neovlašćeni pristup zaštićenom računaru ili računarskoj mreži
• član 186e Sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mrežiNavedenim izmenama i dopunama uvedeno je i delo iz člana 183a Krivičnog zakona Republike Srbije sa naslovom «Neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava», koje je organski povezano sa novounetom Glavom zakona.
Pored Krivičnog zakona Republike Srbije pravne izvore koji takođe definišu i/ili sankcionišu Informacioni ili srodni kriminalitet možemo naći i u Zakonu o autorskom i srodnim pravima , Zakonu o telekomunikacijama , Zakon o potvrđivanju WIPO ugovora o autorskom pravu i dr., dok se u dogledno vreme očekuje usvajanje ključnih zakona kao što su Zakon o digitalnom potpisu i Zakon o E-poslovanju.
Može se primetiti da uvođenje navedene glave predstavlja svojevrstan pravni presedan u našoj zemlji imajući u vidu da je zakonodavac posvetio celu glavu jednog od konstitutivnih zakona svake zemlje, pa i Republike Srbije, jednom obliku neprihvatljivog društvenog ponašanja koje je, pravno gledano, uže postavljeno od ostalih Glava ovog zakona . Da li je ovakav potez zakonodavca bio podstaknut modernim shvatanjem društva i njegovih potreba ili pritiskom međunarodne zajednice, predstavlja izlišno pitanje. Pozitivnopravna činjenica je da su pojedine radnje čoveka u Republici Srbiji koje se odnose na Informacione tehnologije krivičnopravno sankcionisane, tj. zabranjene.
Ova Glava zakona po prvi put propisuje u krivičnopravnom smislu i termine kao što su: računarski podatak ili program, računar, računarska mreža, računarski virus, elektronska obrada podataka, prenos računarskih podataka, pristup javnoj računarskoj mreži i sl.
Međutim, vrlo je bitno napomenuti da sankcionisanje radnje čoveka u Glavi XVI A Krivičnog zakona Republike Srbije ne iscrpljuju sve oblike i modalitete vršenja krivičnih dela upotrebom informacionih tehnologija. Naprotiv, ukoliko se određene radnje izvršioca krivičnog dela ne mogu naći u bitnim elementima bića navedenih zakonskih članova, ali se zato ostvaruju u elementima bića nekog drugog, «klasičnog» krivičnog dela, onda će na konkretno krivičnopravno činjenično stanje biti primenjen taj član Krivičnog zakona. Pojednostavljeno, ukoliko je osumnjičeni izvršio prevaru a ona ne odgovara opisu čl. 186g, tj. Računarske prevare, a odgovara čl. 171, tj. Prevari, onda će se izvršilac goniti za «klasičnu» prevaru, a ne računarsku.
U svakom slučaju, unošenjem navedenih sedam krivičnih dela koja specijalizovano sankcionišu protivpravno ponašanje u oblasti Informacionih tehnologija, kao i sankcionisanje srodnog protivpravnog ponašanja u oblasti autorskih prava, koje se prevashodno ogleda u protivpravnom kopiranju i distribuciji softvera (Operativnih Sistema, uslužnih programa i računarskih igara), filmova u DivX formatu prvenstveno namenjenim upotrebi na računarima, te MP3 muzici koja je takođe prvenstveno namenjena reprodukciji na računarima, iz korena se promenilo društveno okruženje koje je do skora, ako ne favorizovalo, onda sigurno blagonaklono gledalo na ovu vrstu kriminaliteta, a organima otkrivanja, gonjenja i pravosuđu je dato moćno oruđe za suzbijanje istog i postizanje ciljeva generalne i specijalne prevencije.6. Otkrivanje IT krivičnih dela i njihovih izvršioca
Iako će zvučati neprihvatljivo, za neke i neverovanto, otkrivanje izvršioca krivičnih dela u oblasti IT se nimalo ne razlikuje i nije teže u odnosu na otkrivanje izvršioca «klasičnih» krivičnih dela. Sve radnje otkrivanja i gonjenja, kao i istražne tehnike su apsolutno primenljive i na ovaj oblik kriminaliteta. Naravno, postoje dva osnovna preduslova koje nije posebno teško ispuniti kada je država u pitanju, a koji se ogledaju u:
• tehničkoj obuci
• posedovanju odgovarajuće IT opremeNavedeni uslovi ne predstavljaju posebnost imajući u vidu da i za druge oblike specijalizovanog kriminaliteta kao što je organizovani, privredni, finansijski i sl. je potrebna dodatna posebna obuka organa otkrivanja i gonjenja kao i tehnička opremljenost radi uspešnog suprotstavljanja istom.
Možemo razlikovati dva osnovna pravca prilikom otkrivanja IT krivičnih dela i njihovih izvršilaca:
• otkrivanje imovinskih IT krivičnih dela i njihovih izvršilaca
• otkrivanje neimovinskih IT krivičnih dela i njihovih izvršilacaTakozvana «imovinska» IT krivična dela podrazumevaju pribavljanje opipljive protivpravne imovinske koristi u vidu pokretnih stvari različite vrednosti ili novca u domaćoj ili stranoj valuti. Ono što olakšava postupanje u ovim delima je trag koji za sobom ostavljaju stvari ili novac a koji je teško ili nemoguće u potpunosti sakriti. Dobar primer bi bio otkrivanje 7 državljana Republike Srbije koji su korišćenjem Internet oglasa pribavili znatnu protivpravnu imovinsku korist izvršenjem serije prevara kojim su pribavljali elektronsku opremu, muzičke instrumente ili novac, a koji predmeti i novac su bili isporučivani na razne adrese ili bankovne račune u Srbiji .
«Neimovinska» krivična dela su nešto složenija po svojoj prirodi za otkrivanje kako samih dela, tako i njihovih izvršioca, iz razloga nepostojanja materijalnih tragova samih dela u vidu predmeta ili novca. Kao što je već napomenuto, ova dela imaju za svoj cilj nanošenje štete žrtvi, bez obzira da li je u pitanju pojedinac ili preduzeće i institucija, te nije uvek jasno da li je u pitanju krivično delo ili ne. No, i pored svoje «nevidljivosti», ova krivična dela ipak ostavljaju tragove drugačijeg karaktera koje dobro obučena i opremljena službena lica mogu da otkriju do određene granice uspešnosti, posebno ako imaju asistenciju inostranih organa otkrivanja i gonjenja. U poslednje vreme svedoci smo da takva vrsta međunarodne saradnje uzima sve više maha, te da je olakšana i ubrzana vraćanjem članstva našoj zemlji u međunarodnim policijskim i srodnim asocijacima.
Nakon otkrivanja ovih krivičnih dela i identifikacije njihovih izvršilaca kao uslov bez koga se ne može se postavlja brzina u reagovanju, koja se neminovno nameće s obzirom da izvršioci u vrlo kratkom vremenu menjaju prebivališta ili boravišta, kao i identitete, te teže ka brzom preuzimanju protivpravno pribavljenih predmeta ili novca i njihovoj distribuciji ili pretvaranju u druge oblike koristi. Ukoliko se ne pokaže odgovarajuća brzina, po pravilu će nastupiti posledica da dela i izvršioci neće biti otkriveni a dokazi obezbeđeni.7. Gonjenje
Kao ovlašćeni organ za gonjenje izvršilaca krivičnih dela u svakoj modernoj državi se javlja državno, tj. javno tužilaštvo. U nadležnosti javnog tužilaštva se nalaze moćna ovlašćenja koja sluće svrsi gonjenja učinilaca te staranja da isti budu osuđeni prema zakonu, kao i zaštite zakonitosti i ustavnosti.
Aktivna uloga državnih, tj. javnih tužilaca u oblasti IT kriminaliteta može biti od presudnog značaja, s obzirom da ukoliko se na pravi način iskoriste mogućnosti koje pred tužioce stavlja Zakonik o krivičnom postupku u vezi rukovođenja pretkrivičnim postupkom, te ukoliko se ostvari funkcionalna veza između istražnih sudskih odeljenja i postupajućih tužilaca, rezultati ne mogu izostati.
Takođe, državni tužilac mora da kvalitetno oceni i prikupi dokaze koji potvrđuju postojanje krivičnog dela te vinost osumnjičenog lica radi podizanja optužnog akta i uspešnog zastupanja istog pred nadležnim krivičnim većem. Naravno, navedeno se može ostvariti samo ukoliko državni tužilac sa razumevanjem pristupi gonjenju IT kriminaliteta, shvatajući da, iako na prvi pogled, Informacione tehnologije mogu izgledati nepoznato i nepristupačno, iste ne predstavljaju ništa drugo do relativno novi alat u rukama manje ili više umešnog kriminalca. Na žalost, osim izdvojenih primera, tužilaštva u Srbiji danas se ne mogu pohvaliti ovakvim pristupom Informacionom kriminalitetu.
Kao centralna tačka gonjenja se javlja koordinacija koju preduzima državni tužilac između organa MUP-a, pojedinaca ili preduzeća, međunarodnih elemenata i istražnog sudije. Ukoliko se ova koordinacija ostvari kvalitetno, brzo i tačno, gotovo je sigurno da će prikupljeni dokazi biti više nego dovoljni za ulazak krivičnog postupka u svoju završnu fazu – Glavni pretres.8. Presuda
Dosadašnja iskustva iz pravosudne prakse pokazuju određeni bipolaritet u spremnosti suda da postupa u krivičnim predmetima iz oblasti Informacionih tehnologija. Dok sa jedne strane imamo zabeležene slučajeve koji su ušli u biltene sudske prakse i koji su postali ugaoni kamen borbe protiv IT kriminaliteta u Srbiji, kao što je osuđujuća presuda za «krađu Internet vremena» , glavne pretrese na kojima se uspešno izvode dokazi krađe i zloupotrebe kreditnih kartica i pribavljanje imovinske koristi , kao i druge primere gde sudije – predsednici krivičnih veća pokazuju zavidan nivo znanja, sposobnosti i volje da krivične postupke u ovoj oblasti pravilno ocene i donesu osuđujuću presudu, sa druge strane možemo primetiti da ovakvi slučajevi ipak predstavljaju pre izuzetak nego pravilo.
Glavni razlog ovakve situacije predstavlja nedovoljno razumevanje samih Informacionih tehnologija sa tehničke strane, kao i njihov značaj u savremenom društvu, pa čak i u obrazovno i moralno posrnuloj Srbiji sa kraja dvadesetog veka i danas. Za posledicu ovakvog stanja imamo nepotrebno odugovlačenje krivičnih postupaka izvođenjem dokaza koji nisu i ne mogu biti od suštinske važnosti za donošenje pravilne odluke kao i druge momente koji, u suštini, deluju ohrabrujuće na izvršioce krivičnih dela, dajući im utehu da neće biti kažnjeni za učinjeno, što, u stvari, predstavlja izbegavanje problema zaklanjanjem iza ustaljenih i dobro ucrtanih - bezbroj puta pređenih staza vođenja glavnih pretresa – suđenja kod «klasičnih» krivičnih dela.
Jasno je da se ovakva situacija ne može dugo održati te da će sudovi morati da ulože dodatan napor radi prihvatanja činjenice da Informacione tehnologije ne predstavljaju budućnost već sadašnjost, te da se Informacioni kriminalitet dešava i u našoj zemlji, a kome se neizostavno kao društvo moramo suprotstaviti na efikasan način.9. Perspektiva borbe protiv IT kriminaliteta
Imajući navedeno u vidu, možemo slobodno zaključiti da mehanizmi društvene zaštite u Srbiji danas nisu spremni da se u celini suprotstave na kvalitetan način kriminalitetu u oblasti Informacionih tehnologija. Razloge, pored banalnih koji se ogledaju u pretežnoj informatičkoj nepismenosti organa otkrivanja, gonjenja i pravosuđa, možemo potražiti i u nepostojanju prelomne volje da se u praksi kao činjenica prihvati postojanje ove posebne oblasti kriminaliteta.
Pojedinačni primeri uspešnog krivičnog gonjenja koji su izazvali znatnu medijsku pažnju i izazvali jak efekat generalne prevencije nikako ne mogu biti razlog tvrdnje da je Srbija danas spremna za borbu protiv Informacionog kriminaliteta.
Sa druge strane, zakonska regulativa, iako u značajnoj meri dobro definisana, mora pretrpeti, i to odmah, određene promene i usklađivanja. Iako za svaku pohvalu, donošenje Glave XVI A i člana 183a Krivičnog zakona Republike Srbije, je ostavilo određene nedoumice, koje se posebno ogledaju u neusklađenosti saveznih i republičkih propisa, što je uočljivo na praktičnom primeru kolizije saveznog Zakona o autorskom i drugim srodnim pravima gde se gonjenje za ova krivična dela preduzima po privatnoj tužbi i odredbi Krivičnog zakona Republike Srbije koji propisuju službeno postupanje MUP-a i Državnih tužilaštava. Takođe, donošenje zakona koji upotpunjuju ovu oblast se postavlja kao imperativ ukoliko kao društvo zaista želimo da zakoračimo u novi vek, koji, iako kalendarski prisutan, realno i dalje nije prihvaćen u svesti dobrog dela građana Srbije.
Pored «brušenja» zakonskih odredbi, iste nikako nisu samodovoljne i predstavljaće «mrtvo slovo na papiru» ukoliko službena lica koja su ovlašćena i dužna da postupaju u ovakvim predmetima ne budu na svaki način spremna za ozbiljan rad.
Sledeći iskustva informatički i demokratski naprednijih zemalja, gde se pokazalo da opšta obuka službenih učesnika krivičnog postupka u celom sistemu nije moguća iz razloga velikih troškova sa neizvesnim ishodom, možemo zaključiti da bi bliža perspektiva borbe protiv IT kriminaliteta trebalo da podrazumeva:• usklađivanje i upotpunjavanje IT zakonske regulative, kao i procesnih odredbi koje će olakšati međunarodnu pravnu pomoć i omogućiti direktnu i trenutnu saradnju između domaćih i inostranih organa bez posredovanja državne birokratije
• formiranje posebnog odeljenja MUP-a Republike Srbije specijalizovanog za otkrivanje IT kriminaliteta
• formiranje posebnog Državnog tužilaštva sa jurisdikcijom na teritoriji Republike Srbije za gonjenje IT kriminaliteta
• formiranje posebnog istražnog i krivičnog odeljenja suda, takođe sa jurisdikcijom na teritoriji Republike Srbije u oblasti IT kriminaliteta
• objedinjavanje navedenih celina u nacionalni centar za borbu protiv IT kriminaliteta
• tehnička opremljenost u korak sa najnovijim informacionim tehnologijama radi izbegavanja efekta «korak izad» za izvršiocima krivičnih dela
• otvaranje direktne saradnje sa međunarodnim institucijama i organima koji se specijalizovano bave IT kriminalitetom
• permanentno obrazovanje i obuku kadrova u potpunom skladu sa trendovima Informacionog kriminalitetaNavedena «pravila puta» nikako ne mogu predstavljati prepreku s obzirom da je sa jedne strane potrebna dobra volja i angažovanje zakonodavca na usklađivanju i donošenju propisa, dok sa druge strane materijalna ulaganja u ovakvu strukturu nisu velika čak ni za zemlju ekonomske snage Republike Srbije, i daju nesrazmeran pozitivan rezultat u suzbijanju kriminaliteta, imajući u vidu da je do danas i sa skromnim materijalnim ulaganjima uz odgovarajući entuzijazam službenih lica postignut primetan efekat specijalne i generalne prevencije.
10. Kompjuterski kriminalitet
Kompjuterski kriminalitet predstavlja oblik kriminalnog ponasanja, kod koga se koriscenje kompjterske tehnologije i informacionih sistema ispoljava kao nacin izvrsenja krivicnog dela, ili se kompjuter upotrebljava kao sredstvo ili cilj izvrsenja, cime se ostvaruje neka u krivicno-pravnom smislu relevantna posledica. Kompjuterski kriminalitet je takodje protivpravna povreda imovine kod koje se racunarski podaci s predumisljajem menjaju (manipulacija racunara), razaraju (racunarska sabotaza), ili se koriste zajedno sa hardverom (kradja vremena).
Kompjuteri i kompjuterska tehnologija se mogu zloupotrebljavati na razne nacine, a sam kriminalitet koji se realizuje pomocu kompjutera moze imati obliko bilo kog od tradicionalnih vidova kriminaliteta, ako sto su kradje, utaje, pronevere, dok se podaci koji se neovlasceno pribavljaju zloupotrebom informacionih sistema mogu na razne nacine koristiti za sticanje protivpravne koristi. Pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: protivpravno koriscenje usluga i neovlasceno pribavljanje informacija,kompjuterske kradje, kompjuterske prevare, kompjuterske sabotaze i kompjuterski terorizam i kriminal vezan za kompjuterske mreze.
Protivpravno koriscenje usluga i neovlasceno pribavljanje informacija.Zaključak
Treba razlikovati primarni od sekundarnog kriminaliteta. Kod primarnog kriminaliteta reč je o ukupnosti zločina čiji se počinioci prvi put pojavljuju pred državnim organima, dok je kod sekundarnog kriminaliteta reč o ukupnosti zločina koje su počinili oni koji se ponovo pojavljuju pred državnim organima.
LITERATURA
1. Živojin Aleksić, Milan Škulić, Milan žarković, Leksikon kriminalistike, Beograd, 2004.
2. Branko Cvjetković, Terorizam- sredstva i posljedice, Kupo1a Laus, Split 2002.
3. Christopher C. Harmon, Terorizam danas, Golden marketing, Zagreb, 2002.
4. Max. Taylor i John Horgan (ur.), Terorizam u budućnosti, Golden marketing , zagreb, 2002.
5. Milan Pašanski; niro «književne novine», Savremene kamikaze, Beograd, 1987.
6. Davor Derenčinović, Novi antiterorizam na razmenu depolitizacije i dejuridizacije, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, Zagreb 2002., vol. 52, br. 3-4, str. 545-573;
1.Ignjatović, Đorđe. 1998. Kriminologija, Beograd: Nomos
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi