KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA | SEMINARSKI RAD IZ KRIMINOLOGIJE

OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- KRIMINOLOGIJA -

Još...

1. Pojam profesionalnog kriminaliteta

Profesionalni kriminalitet se sastoji u vršenju različitih vrsta krivičnih dela, najčešće imovinskih u vidu stalnog zanimanja, koje služi kao izvor stalne ili povremene, osnovne ili uzgredne zarade, prihoda. Profesionalno mogu da se vrše kradje, prevare, falsifikati, da se organizuje prostitucija, trguje opojnim drogama i slično. Krivična dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vrše se brzo, vešto i spretno uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja, zbog čega je teško otkriti profesionalnog kriminalca. Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novčanih dobiti i mogu da se “specijalizuju” za vršenje samo odredjenih krivičnih dela. Kod profesionalnih kriminalca razvile su se sklonosti i navike da se kriminalno ponašaju bez osećaja griže savesti.
Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih službi, iz priznatih zanimanj. Najčešće, ranije u mladosti oni nisu bili delikventi i nemaju postepenu “kriminalnu karijeru”. Odlikuje ih visoka profesionalnost, usavršenost metoda, dinamičnost i prolagodjavanje.
Prema Reklesu postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije:
1. sitni prestupnici, koji vrše krivična dela bez primene nasilja. To su džeparoši, koje karakteriše veština i prisebnost prilikom vršenja krivičnih dela.
2. profesionalci, varalice, koji krivična dela vrše putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalačkih tehnika.
3. teški kriminalci, odlikuje ih primena nasilja, koriste oružje kada nemaju drugog načina da ostvare kriminalne akcije.

Profesionalni kriminalitet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet “belog okovratnika” i kao organizovani kriminalitet.

Kriminalitet belog okovratnika

2.1. Pojam kriminaliteta “belog okovratnika”

Kao poseban oblik profesionalnog kriminaliteta, “kriminalitet belog okovratnika” prvi je definisao i opisao američki kriminolog Edvin Saderland. Saderland je definisao ovaj oblik kriminaliteta kao zločine izvršene od lica sa visokim, prestižnim i društvenim statusom u okviru zanimanja koje obavljaju, a kriminalca odredio kao svako lice sa visokim socio-ekonomskim statusom koje krši zakone kojima se uredjuje njihova profesionalna aktivnost. Iz ove definicije se zaključuje da su izvršioci kriminaliteta belog okovratnika poslovni ljudi, činovnici i lica koja imaju poseban društveni status, vlast uticaj i moć. Ova vrsta kriminaliteta definiše se šire kao kriminalitet koji se vrši zloubotrebom legalnog zanimanja. Pri tome se pravi razlika kriminaliteta u vezi sa zanimanjem i organizacionog kriminaliteta.
Kriminalac belog okovratnika obuhvata prevare u oblasti poslovnih operacija, na berzama, sumnjive transakcije, namežtenu ilegalnu trgovinu, transakcije valutom i menicama, lažnim računima, prevarama u osiguranju, malverzacije u vezi sa utajom poraza, direktne i indirektne oblike korupcije i slično. Ovaj oblik kriminaliteta je posebno društveno opasan zbog toga što se neotkrivanjem i nekažnjavanjem izvršilaca vredja društveni moral. Takodje ovaj oblik kriminaliteta stvara ječu društvenu dezorganizaciju. Izvršioci ovog oblika profesionalnog kriminaliteta nisu asocijalne osobe, koje se kao kod klasičnih kriminaliteta služe nasiljem. To su ugledni članovi društva. Zapaženi su u svim institucijama lokalnih samouprava, oblasti prava i medicine.
Saderlandu se, na neki način, pridružuje i Lari Sigel koji organizovani kriminalitet i kriminalitet “belog okovratnika” svrstava u u istu grupu, pri čemu, jedinu razliku vidi u tome što se kod kriminaliteta "belog okovratnika" radi o protivpravnoj delatnosti pojedinaca i institucija koji su u posao ušli da bi profit sticali legitimnim poslovanjem, dok organizovani kriminalitet podrazumeva nelegalne aktivnosti subjekata čiji je cilj od početka bio dobit pribavljena na neligitiman način. Zajednička tačka im je, uz ostalo, nastojanje da naruše principe slobodnog tržišnog poslovanja.
Slično razmišlja i Mark Haler. Obe ove vrste kriminaliteta podvodi pod kategoriju "ilegalne poslovne delatnosti" kao zajednički naziv za prodaju nedozvoljenih dobara i usluga mušterijama koje znaju da su ta dobra i usluge ilegalni.
Block, pak, ističe da savremeni "organizovani kriminalci" često vrše dela koja spadaju i u kriminalitet "belog okovratnika", dok "kriminalci sa belom kragnom" često deluju kao reketaši.
U pogledu odredjenja medjunarodnih krivičnih dela INTERPOL, u dela kriminala “belog okovratnika” svrstava sledeća dela:
1.prevare
2.dela kompijuterskog kriminaliteta
3.“pranje novca”.

Kriminalitet “belog okovratnika” opisuje se obično kao karijera veoma talentovanog čoveka, ona ima svoj poseban sjaj, zbog čega se oni smatraju “prvorazrednim zločincima” u svetu kriminala (kriminalcima sa stilom), koje karakteriše visoka profesionalnost, usavršenost metoda, dinamičnost, prilagođavanje. Superiornost ovih kriminalaca proizlazi iz njihove sposobnosti da izbegnu otkrivanje i kažnjavanje.
Čitav niz mentalnih i fizičkih osobina i kvaliteta neophodan je da bi se uspešno i profesionalno obavila neka kriminalna aktivnost. Nevolja počinje onda kada se tim (nadprosečnim) kvalitetima da afirmativni etički kontekst, čime se tim ljudima otvara mogućnost da eventualno dosegnu i do pozicije društvenog heroja.
Ovaj oblik kriminala se teško otkriva i karakteriše ga visoka tamna brojka.

2.2. Obeležja kriminaliteta belog okovratnika

Osnovna obeležja kriminala “belog okovratnika” jesu sledeća:
1.vrše ga lica sa prestižnim društvenim statusom u okviru zanimanja koja obavljaju, a kriminalac sa belim okovratnikom je svako lice sa visokim socio-ekonomskim statusom koje krši zakone kojima se određuje njihova profesionalna aktivnost;
2.pojavljuje se u delatnostima vezanim za bankarsko osiguranje, trgovinu, železnicu, državne institucije, inspekcijske ili poreske službe, policijske i carinske službe, medicinu; obuhvata prevare u poslovnim operacijama, berzama, sumnjive transakcije nameštenim ilegalnim trgovinama, transakcije valutom i menicama, lažnim računima, prevarama u osiguranju, malverzacije u vezi sa utajom poreza, korupciju;
3. koriste se društvena moć i ugled i privilegije za sticanje ogromnih materijalnih dobara, a društvu se nanosi ogromna šteta (merena desetinama milijardi dolara godišnje u razvijenim zemljama).

Ono što je najopasnije kod ovog oblika kriminala jeste što dovodi kako do velikih materijalnih gubitaka, tako i do narušavanja zdravlja, povređivanja, pa i smrti velikog broja ljudi budući da pored prevara sa cenama, lažnog prikazivanja prihoda, pranja novca i multinacionalnog podmićivanja, obuhvata i kršenje propisa o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti, ekoloških propisa, itd. Faktička abolicija od hapšenja i krivičnog progona je relativno visoko zastupljena ne samo zbog odsustva svesti o stepenu društvene opasnosti ovih dela,već daleko više zbog činjenice da su izvršioci ugledni poslovni ljudi sa visokim korupcionaškim potencijalom. Međutim, time se iz same društvene elite emituju signali da je malverzacija opravdana i korisna.
Za razliku od konvencionalnog kriminala koji ima neznatan efekat na društvene institucije, ovaj oblik kriminala jača društvenu dezorganizaciju. Njegovi izvršioci, priznati članovi društva, retko bivaju gonjeni zbog faktičkog imuniteta koji kao ugledni poslovni ljudi uživaju.
Najznačajnija dva oblika kriminaliteta belog okovratnika su:
1. korupcija – javna ovlašćenja se koriste za lično bogaćenje, ali su moguća i u vezi sa ovlašćenjima koja nisu javna,
2. kompijuterski kriminalitet – gde se kao objekat ili sredstvo izvršenja dela javlja računarski sistem.

2.3. “Beli okovratnici”

Ekonomske, tehnološke i demografske promene uslovile su povećanje procenata učešća žena u kriminalitetu nelog okovratnika. U klasičnoj kriminološkoj literaturi o kriminalitetu belog okovratnika gotovo da nije bilo teorijskog i empirijskog interesovanja za odnos izmedju pola i kriminaliteta belog okovratnika. Tek kaa su se pojavili radovi o kriminalitetu žena, počelo je da se navodi i učešće žena u ovom obliku kriminaliteta. Ipak ovo interesovanje bilo je više vezano za uporedjivanje ranijih i novih statističkih podataka.
Pozicija žena vezana je za posredne i pomoćne uloge – one su savetnice, pomoćnice, zamenice direktora i mnogo sporije dolaze do položaja vezanih za finansijsku kontrolu, finansijsko poslovanje ili menadžment. Zbog ovako odredjene profesionalne i društveno opasni od onih koji se vezuju za muškarce na znatno odgovornim položajima.
Na pojavu “belih okovratnika” ukazuje činjenica da su u pritvor do 2009 godine dospele osobe koje se godinama bave kriminogenom delatnošću, a pritom uživaju ako ne u svim slučajevima vrhunski društveni ugled (sudije, direktori i sl.), ono barem poštovanje dobrog domaćina ili dobro situiranog uspešnog ortaka, dovela je do ove dve pojedinačne i lične socio–psihološke drame, ali i egzemplara društvene šizofrenije koja je u našem društvu prisutna decenijama. Društveni ambijent koji počiva na suštinskom tolerisanju, pozitivnom vrednovanju i društvenom nagrađivanju kriminala, korupcije i njihovih materijalnih i društvenih efekata omogućio je ovim ljudima da u potpunosti u sebi i oko sebe spoje nespojive stvari, a to je kriminal kao izvor dobrog, bogatog i ugodnog života, i društvenu afirmaciju i poštovanje u svom društvenom okruženju.
Njihova, tragedija počiva na srastanju kriminaliteta i profesije kao jedinom načinu da se postigne nešto i bude neko. Verovatno da ti ljudi, koji su godinama razarali i ugled i dobrobit ustanova u kojima su radili, a i šire društvene zajednice, već dugo nemaju svest o sebi kao negativcima, već su sebe doživljavali kao najveće pregaoce i uzorne članove društva
Društveni ambijent u kojem su ovi ljudi uspešno žive baveći se dugogodišnjim nesumnjivim malverzacijama njima nije slao nikakve signale da tako nešto i nije baš na mestu.
Kriminal „belog okovratnika“, jeste fenomen koji karakteriše dinamičnost, prilagodljivost promenama u privrednom, finansijskom poslovanju i on obično doživljava porast u vreme radikalnih ekonomskih reformi kada se menjaju tradicionalni mehanizmi delovanja i uvode novi oblici, ali nedostaje odgovarajuća pravna regulativa. Ovaj oblik kriminala se, po pravilu, teško otkriva i karakteriše ga visoka „tamna brojka“. Ono što je, međutim, najopasnije kod ovog oblika kriminala jeste to što dovodi ne samo do velikih materijalnih gubitaka već i do narušavanja zdravlja, povređivanja, pa i smrti velikog broja ljudi budući da, pored prevara sa cenama, lažnog prikazivanja prihoda, pranja novca i multinacionalnog podmićivanja, obuhvata i kršenje propisa o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti, ekoloških propisa, itd. No, pre svega, neotkrivanjem i nekažnjavanjem krivaca povređuje se i narušava društveni moral.

KRIMINALITET “BELOG OKOVRATNIKA” U SRBIJI

Predstava o kriminalu u Srbiji tokom poslednje decenije XX veka bila je u dobroj meri obmanjujuća, čemu su doprinele različite okolnosti na koje treba skrenuti pažnju. ‘‘Tamna brojka’’ kriminala (masa neotkrivenih krivičnih dela i učinilaca, odnosno krivičnih dela čiji učinioci nisu krivično gonjeni) pokazivala je tendencije ka veoma visokoj vrednosti. Tome je doprinosila i inače selektivna politika krivičnog progona, podređena političkoj samovolji moćnika. Slab učinak posebno je bio prisutan kod otkrivanja učinilaca krivičnih dela, što je, pored ostalog, bilo posledica i toga što je policija početkom 90-ih ‘‘transformisana u pravcu pružanja veće zaštite vladajućoj eliti nego interesima građana’’Međutim, više od svega, sliku o stanju kriminaliteta iskrivljavala je neprimerena kriminalistička politika u onom delu koji se odnosi na kontrolu alarmantno rasprostranjenih pojava u vezi sa privrednim kriminalom i zloupotrebama u službi.
Kriminal koji je Srbiju toga doba najdublje ju je potresao. Devizne i robne rezerve, primarna emisija i bankarski krediti, državni budžet i državna imovina, sve se to našlo u rukama ljudima na raznim položajima. I to u trenutku kada su krah komunizma i raspad Federacije zamaglili uobičajena pravila ponašanja i učinili da sve izgleda kao da je dozvoljeno. A sa ratom, hiperinflacijom, međunarodnom zabranom trgovine sa Srbijom, ustrojstvo bogaćenja zloupotrebama bilo je do kraja razradjeno. Tzv. politička policija je nekim prestupnicima (kao svojim saradnicima) poveravala delikatne poslove, nudeći im u zamenu mogućnost da dođu na visoke društvene položaje ili prigrabe ekstremnu ekonomsku moć. Snaženje organizovanog kriminala i nagli porast kriminala “belog okovratnika” u celini u novonastalim uslovima u Srbiji ima nekoliko karakterističnih primera.
Počeci privatizacije praktično su predstavljali ozakonjeni vid otimačine ogromnih vrednosti od strane povlašćenog menadžerskog lobija i političkoekonomske elite. Socijalna raslojavanja koja su u drugoj polovini 80-ih postala znatna, početkom 90-ih poprimaju ekstremne razmere. Mnogi od uglednih poslovnih ljudi, koji su se munjevito obogatili i odmah po izlasku iz društvenih preduzeća stali na čelo sopstvenih, i formalno ulaze u politiku kako bi dodatno osigurali pozicije za što bolju zaštitu i dalju realizaciju ličnih interesa.

BORBA PROTIV KRIMINALITETA “BELOG OKOVRATNIKA” U SRBIJI

U cilju suzbijanja i kaznjavanja kriminala “belog okovratnika”, konstituisan je specijalni sud sa sedištem u Beogradu. Postupak pred njim pokreće specijalni tužilac. Specijalni tužilac nije jedna osoba već tim koji je sposoban da se upusti u borbu protiv organizovanog kriminala. Ideja o ustanovljavanju specijalnog tužioca, je rezultat podele dužnosti u okviru državnog tužilaštva.
Najbitnije je da se borba protiv organizovanog kriminala. Dakle, to nije nikakva kampanja već jedan promišljen zakonski postupak. Postoje i protivnici formiranja posebne institucije. Oni to obrazlažu činjenicom da je državno tužilaštvo, samo po sebi, već organizaciono pripremljeno za borbu protiv mafije i da ga je potrebno samo malo kadrovski ojačati.
U svakom slučaju devedeset odsto posla specijalnog tužioca biće neka vrsta knjigovodstvenog razmatranja i proučavanja raznih vidova kriminala. Posebno će predmet interesovanja biti kriminal "belih okovratnika", odnosno sprečavanje novih oblika krivičnih dela kao što su pranje novca ili kriminal nastao zajedno sa napretkom tehnologije (kompjuteri, poslovni sistemi...). Naravno da i ubistva mogu biti vezana za organizovani kriminial ali tu je potrebno utvrditi da li pojedinačni akti imaju veze sa grupama ili uticajnim pojedincima.
U okviru specijalnog suda postoji i odeljenje nadležno za obaveštenja, pa se predvidja da će o svakom postignutom rezultatu postignutom u cilju suzbijanja kriminala biti upoznata javnost.

LITERATURA

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi