ZAŠTO JE AL-KAIDA IZVRŠILA TERORISTIČKE NAPADE 11. SEPTEMBRA?

Retko kada je neki događaj imao toliko uticaja na kolektivno razmišljanje o društvu kao što je to bio slučaj sa 11. septembrom. Sama činjenica da se ne može naći bolji termin za opis tog događaja, nego datum kada se taj događaj desio „11 septembar“, svedoči o jedinstvenosti i ozbiljnosti tog događaja.
Do tog datuma SAD su izgledale bezbedno... Hladni rat i njegova pretnja oružijem je nestala i amerikanci su mogli opet da spavaju mirno. Gledano sa ugla statistike, postojale su veće šanse da amerikanci umru od ujeda zmije ili da ih ubije grom nego da poginu u terorističkom napadu. 11. septembar je tu činjenicu drastično promenio i digao u vazduh to američko samozadovoljstvo. U jednom trenutku, prilikom otimanja četiri aviona, rušenja kula blizankinja i napada na Pentagon, poginulo je 3000 amerikanaca, što je navedenu činjenicu drastično promenilo.
Verovatno najvažniji događaj 21 veka je rušenje Svetskog trgovinskog centra u New Yorku. Tog 11. septembra 2001 dan je bio uobičajen, deca su se igrala, poslovni ljudi su žurili na posao, TV ekipe su snimale svoje priloge, gužve u gradu koji nikad ne spava bile su kao i svaki dan... Izveštaji komisije 911 pokazali su da su napadači, tog kobnog 11. septembra, pretvorili otete avione u najveće samoubilačke bombe u istoriji i da su izvršili najubitačnije napade ikada počinjene protiv SAD. Posledice koje su ti napadi naneli SAD u vidu opštih ekonomskih, socijalnih, kulturnih i vojnih potresa kao i njihov veliki uticaj na ostale delove sveta su ogromne. Njujorška berza je bila zatvorena sve do 17. septembra i kada se ponovo otvorila nakon najduže pauze od Velike depresije iz 1929 indeksi osnovnih deonica berze su pretrpeli najveći pad u istoriji u jednom danu. Do 2005 godine ulice koje prilaze berzi (Wll street) su još uvek imale barikade i bile jako obezbeđene.

2. KO JE I ZAŠTO ORGANIZOVAO TERORISTIČKE NAPADE 11. SEPTEMBRA?

FBI je u toku dana, 11 septembra, pokrenuo najveću krivičnu istragu u ljudskoj istoriji pod nazivom „Penttbomb tj. Pentagon/Twin Towers/Bomb“. Zatim je mobilisao četvrtinu svog osoblja, kao i osoblje iz drugih agencija poput Ministarstva pravde odsek za kriminal, Tužilaštva, Službe za imigraciju i naturalizaciju. Pored toga, FBI se oslonio na celokupnu obaveštajnu zajednicu SAD a naročito na CIA (Central Intelligence Agency), NSA ( National Security Agency) i DIA (Defence Intelligence Agency) .
U naredna tri dana, FBI je primio 2400 saopštenja od svojih agenata, 3800 telefonskih poziva i 3000 e-mail poruka. Već dan posle napada, FBI je ustanovio modus operandi terorista: „teroristi iz bin Ladenove mreže legalno su ušli na teritoriju SAD, tu su išli na ubrzanu obuku pilotiranja, bili su grupisani u četiri ekipe od pet terorista, oteli su četiri aviona sa zadatkom da se njima obruše na odabrane mete.“
Prema američkim vojnim izvorima, u novembru 2001 godine američke vojne snage su otkrile video kasetu u uništenoj kući u Džalaladu u Avganistanu, na kojoj je snimljen Osama bin Laden u razgovoru sa Kahalid al-Harbijem. U ovom snimku Osama navodi priznanje da je organizovao napade mada se sumnja u verodostojnost snimka. Nacionalna komisija za terorističke napade na SAD, poznata kao Komisija 911 , izdala je svoj izveštaj 22. jula 2004 godine u kojem zaključuje da su napadi smišljeni i izvedeni od strane operatora Al-Kaide .

2.1. ZAŠTO JE AL-KAIDA IZVRŠILA TERORISTIČKE NAPADE 11. SEPTEMBRA?

Dvostruki napad na Njujork i Vašington najuspešniji je čin u svetom ratu Osame bin Ladena protiv SAD. Taj rat je započeo skoro deceniju ranije, malo zapaženom eksplozijom u Jemenu, gde su stradali američki vojnici. Sa svakom godinom koja je prolazila napadi su postajali sve smrtonosniji i veštiji. U eksploziji u dve američke ambasade u Africi 1998 godine poginulo je više od dvesta ljudi, u napadu na američki vojni brod USS Koul u Jemenu oktobra 2000 godine stradalo je sedamnaest marinaca i pričinjena ogromna materijalna šteta .
Iako su septembarski napadi bili potpuno iznenadni bilo je pokazatelja da Bin Laden planira da udari na SAD još u leto 2001. U junu je američka ambasada u Jemenu privremeno zatvorena kada je nekoliko Bin Ladenovih sledbenika uhapšeno sa eksplozivom i mapama te oblasti. U Nju Delhiju su istog tog meseca, dvojica mladića koje je pritvorila indijska policija, ispričala da su planirali da dignu u vazduh prometno odeljenje u američkoj ambasadi po naređenju Bin Ladenovog pomoćnika. U junu je Stejt dipartment upozorio na „snažne indicije da pojedinci možda planiraju skore terorističke akcije protiv interesa SAD na Arabskom polustrovu “.
Najjasniji pokazatelj da Bin Laden planira nove napade na SAD kao i objašnjenje zašto će oni biti izvedeni, bila je vešto monitrana traka za regrutaciju u Al – Kaidu . Na traci Bin Laden i njegovi saradnici drže govore o tome kako muslimane napadaju i ugnjetavaju vojnici SAD u Čečeniji, Kašmiru, Iraku, Izraelu, Libanu, Indoneziji i Egiptu. Za Bin Ladena, najveća uvreda za muslimane je stalno prisustvo Amerikanaca - nevernika na tlu Arabije. Zatim u traci poziva nove regrute da treba da dođu u Avganistan da bi ih naučili umetnosti svetog rata i sve muslimane da treba da krenu u sveti rat protiv nevernika – džihat. Jedan od njegovih logora za obuku je nazvan Al Bodr, po ključnoj bitci koju je vodio Muhamed, gde svi polaznici prilikom prijema polažu srednjovekovnu zakletvu na vernost svom emiru – vođi „bajat“.
Bin Laden se rodio u Saudijskoj Arabiji u Rijadu 1957 godine. Ima pedesetčetvoro braće i sestara od oca koji se ženio više puta. Njegov otac je od običnog lučkog nosača postao najveći građevinski preduzetnik u Saudijskoj Arabiji. Bin Ladenov otac odnosno Muhamed Avad bin Ladin poginuo je 1968 godine kada je njegov helikopter udario u brdo Taif, ostavio je iza sebe bogatstvo vredno stotine miliona dolara. Osama je tada imao samo jedanaest godina, pošto je odgajen u konzervativnoj porodici oženio se već u sedamnaestoj godini. Svoj ratnički put je započeo 1979 godine kada su sovjetske trupe okupirale Avganistan. Preneo je svoj posao u tu zemlju, uključujući i stotine odanih radnika i tešku građevinsku mašineriju i krenuo u rat protiv neistomišljenika. Bin Laden formuliše opštu politiku Al-Kaide uz konsultacije sa svojim shuna-savetom. Shuna donosi izvršne odluke grupe. Njemu su podčinjeni ostali komiteti odgovorni za vojne poslove i poslovne interese grupe, kao i komitet fatava koji izdaje propise o islamskom pravu kao i grupa za medije.
Al-Kaidini logori za obuku u Avganistanu privukli su krajnje raznovrsnu koaliciju Jordanaca, Palestinaca, Iračana, Saudijaca, Čečena, Uzbeka, Omanaca kao i Amerikanaca afričkog i arapskog porekla . Diplomci iz tih logora izvoze terorizam u svaki deo sveta. Prototip tehnički potkovanih ljudi koji su udarne snage Al-Kaide jeste Romanzi Ousef, vođa operacije napada na Svetski trgovinski centar 1993 godine. Kada je Ousef uhapšen u Pakistanu agenti FBI su ga odveli u Njujork, gde je izjavio da kada bi imao više novca za eksploziv kule Svetskog trgovinskog centra bi se srušile.
Al-Kaida je imala više novca i vremena za akciju izvedenu 11 septembra. Izvršioci akcije počeli su da stižu u SAD još 1994 godine. Muhamed Atta, egipćanin, bio je vođa cele operacije. Pohađao je letačku školu u gradu Norman u Oklahomi. Rano ujutro 11-og septembra, bezbednosna kamera na aerodrumu ga je snimila na izlazu za let iz Portlanda u Mejnu za Boston gde je imao vezu sa letom 11. Tačno sat posle poletanja Muhamed Atta skrenuo je amerikanov let 11 ka severnoj kuli Svetskog trgovinskog centra.
Bušova administracija tvrdi da je Al-Kaida izvršila napade jer je motivisana mržnjom prema slobodi i demokratiji koja ima uporište u SAD, takođe ukazuje na Osamin govor snimljen na video kaseti 2004 godine gde on prihvata odgovornost za napade i ukazuje na to da je glavna motivacija i povod za napade 11. septembra bilo i „vraćanje slobode našem narodu“, „kažnjavanje agresora“, „nanošenje ekonomske štete SAD“. Naveo je da je i dugoročni cilj borbe to da „SAD iskrvare do smrti“ . Obe strane prikazuju borbu kao okršaj dobra i zla. Komentari Al-Kaide i metode kojim sa koriste pokazuju da je Al-Kaida motivisana da nametne tiraniski svetski poredak zasnovan na interpretaciji Islama i Vehabizma. Bin Ladenove poruke svetu se veoma razlikuju od slogana pređašnjih militanata, koji su se koncentrisali na više političke ciljeve pan-arabizma ili stvaranje palestinske države. Bin Laden zaista vodi „sveti rat“, njegove akcije posvećuju uleme – sveštenstvo i punim srcem prihvata najekstremnije tumačenje džihada, ne samo protiv neverničkog Zapada, već i protiv svakog „apostolskog“ režima na Bliskom istoku i zemalja poput Indije ili Rusije koje ugnjetavaju „prave“ muslimane.

2.2. DALI JE BELA KUĆA MOGLA DA SPREČI 11. SEPTEMBAR?

Američka vladajuća elita je najmanje jednu deceniju razmatrala mogućnost rata u centralnoj Aziji. Još 1991 godine posle poraza Iraka u Zalivskom Ratu, časopis Newsweek je objavio članak pod naslovom „Oeracion Steppe Shield?“. U članku se kaže da je američka vojsa pripremila operaciju u Kazakstanu po uzoru na operaciju „Desert Shield“ u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu i Iraku . Ako je raspad SSSR pružio priliku za uspostavljanje američke dominacije u centralnoj Aziji, otkriće ogromnih rezervi gasa i nafte je pružilo dodatni podstrek. Dok je Azerbejdžan na obali Kaspijskog mora bio centar proizvodnje nafte tokom celog veka, ogromne nove rezerve su otkrivene tek u prošloj deceniji u severozapadnom regionu Kazakstana i Turkmenistana. Američke naftne kompanije su dobile pravo na 75% kapaciteta ovih novih nalazišta a zvaničnici SAD su proglasili Kazakstan i centralnu Aziju potencijalnim rešenjem za zavistnost od nafte nestabilnog regiona Persiskog Zaliva. Posle ugovora o eksploataciji nafte usledilo je slanje američkih trupa, tako su 1997 godine započele združene operacije sa Kazakstanom i Uzbekistanom, posebno trenirajući za intervenciju u planinskim južnim područjima koja uključuju Kirgistan, Tadžikistan i severni Avganistan.
Glavni problem u eksploataciji prirodnih bogatstava centralne Azije je bio kako izvući naftu i gas na svetsko tržište iz regiona koji nema izlaz na more. SAD su odbile korišćenje ruskog naftovoda ili najkraće kopnene trase preko Irana do Persiskog Zaliva. Umesto toga, američke naftne kompanije i vladini zvaničnici su tokom prošle decenije razmotrili niz alternativnih trasa za naftovode – zapadno preko Azerbedžana, Gruzije i Turske do Mediterana; istočno preko Kazakstana i Kine do Pacifika i najbitniji pravac je južno od Turkmenistana preko zapadnog Avganistana i Pakistana do Indijskog okeana.
Naftna kompanija Unocal, čiji je jedan od osnivača Džordž Buš mlađi, je uporno zahtevala naftovod kroz Avganistan i bila je angažovana u intenzivnim pregovorima sa talibanskim režimom. Međutim, ovi pregovori su se 1998 okončali u rasulu, dok su se odnosi Amerike i Avganistana pogoršali usled bombardovanja američkih ambasada u Keniji i Tanzaniji, za koje je okrivljen Osama . U avgustu 1998 Klintonova administracija je lansirala napade krstarećim raketama na navodne trening kampove bin Ladena u istočnom Avganistanu. Vlada SAD je zahtevala da Talibani izruče bin Ladena i potom im je nametnula ekonomske sankcije. Tako su pregovori o naftovodu propali. Pritisak SAD na Talibane se pojačao tokom 1999 godine, 3. februara je pomoćnik državnog sekretara Karl Inderfurth i šef jedinice za borbu protiv terorizma State Departmenta Michael Shehan su otputovali u Islambad – Pakistan, da se sretnu sa zamenikom ministra spoljnih poslova Talibana. Oni su ga upozorili da će SAD tretirati vladu Avganistana odgovornom za bilo koji napad koji počini Osama .
Posle postavljana Buša na vlast u Beloj Kući, interes američke politike u Avganistanu se pomera sa ograničenih napada koji su za cilj imali ubijanje ili hapšenje bin Ladena, na pripremanje snažnije vojne intervencije usmerene na celokupan talibanski režim. 2001 godine u britanskim medijima su se pojavili izveštaji koji ukazuju da je vlada SAD pretila vojnom akcijom protiv Avganistana nekoliko meseci pre 11. septembra.

ZAKLJUČAK

Teroristički napad 11. septembra predstavlja samo jednu ali bitnu kariku u lancu uzroka koji su rezultirali agresijom SAD na Avganistan. Vlada SAD je planirala rat dugo pre toga ali je realizacija ovog plana postala politički moguća tek usled šoka prouzrokovanog 11. septembrom, koji su zapanjili javno mnjenje kod kuće i dali Vašingtonu potrebnu prednost nad kolebljivim saveznicima u inostranstvu.
11. septembar je bio nesrećan događaj ali svaka druga pojedinost je brižljivo planirana. U štampi i medijima posle 11. septembra pojavili su se izveštaji o tome da su obaveštajne službe SAD primile specifična upozorenja o terorističkim napadima velikih razmera, uključujući upotrebu otetih aviona. Vrlo je moguće da se na najvišim nivoima američke države donela odluka da se jedan takav napad propusti, možda bez saznanja o stvarnim razmerama štete, a u cilju potpaljivanja strasti za rat u Avganistanu. To ne znači da je američka vlada namerno planirala svaku pojedinost terorističkih napada ili očekivala da će 3000 ljudi izgubiti živote. Ali je međutim, najmanje verovatno objašnjenje za 11. septembar ono dato od strane vlade SAD, da je nekolicina islamskih fundamentalista, od kojih su mnogi imali veze sa Osamom uspela da organizuje rasprostranjenu zaveru na tri kontinenta, pri tome planirajući da napadnu simbole američke moći a da to ni jedna obaveštajna agencija SAD nije znala.

LITERATURA

1. Tijeri Menson : 11. Septembar 2001. Velika prevara, Beograd, 2002;
2. Majkl Mandelbaum : Treba li svetu golijat, Beograd, 2006 ;
3. Vojislav Mićović : Globalizacija ili nova imperija PAX AMERICANA, Beograd, 2005;
4. Dzesika Ctern : Ekstremni teroristi, Beograd, 2004;
5. Peter L. Bergen : Unutar tajnog sveta Osame bin Ladena, Preduzeće sveti rat, Beograd, 2002;
6. Ričard Folk : Veliki teroristički rat, Beograd, 2003;
7. Al-Kaida - Wikipedia, slobodna enciklopedija.html
8. Zasto Smo Protiv Rata U Avganistanu.html

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD