MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA

Maloletnička delinkvencija ozbiljan je problem s kojim se susreću savremena društva. Reč je o maloletnim osobama koje su počinile različita kaznena dela, zbog kojih je protiv njih pokrenut kazneni postupak i izrečena neka kazna. Mnoga istraživanja bavila su se fenomenom maloletniče delinkvencije iz različitih perspektiva. O pojmu maloletničke delikvencije postoje različita i brojna shvatanja. U upotrebi je i mnogo termina kojima se ova pojava ili pojedini njeni oblici označavaju. Takvo shvatanje je višestruko uslovljeno. Pored složenosti same pojave, tome su u najvećoj meri doprineli različiti konceptualni pristupi, koji vode različitim rešenjima. U početku se maloljetnička delikvencija nije razlikovala od kriminaliteta. Danas se ističe razlika između delikvencije i kriminilateta.
Konflikti izmenu sociološkog i psihijatrijsko-psihološkog pristupa objašnjenju kriminaliteta posebno su vidljivi iz načina na koji tretiraju porodicu kao faktor kriminaliteta. Sociolozi se zanimaju za odnose izmenu porodice i šire društvene zajednice i mogućnosti socijalizacije dok psihijatri i psiholozi pristupaju porodici kao izvoru emocionalnog zadovoljstva i lišavanja te kao značajnom faktoru razvoja ličnosti.

1. POJAM DELIKVENCIJE

Pojam delikvencija (ital. delinque – pogrešiti, činiti kaznena dela ) obuhvata teže oblike asocijalnog, antisocijalnog, socio-patološkog i kriminalnog ponašanja s izuzetkom ubistva, kao što su krađa, pljačka, namerno izazivanje šteta, požara, prestupništva, devijatno ponašanje, huliganstvo, razbojstvo, vršenje kaznenih dela, krađa i vožnja automobila i motora itd.

2. NEKE KARAKTERISTIKE MALOLETNIH DELIKVENATA

Odrastanje je vrlo dinamičan proces. Mladost je razdoblje života u kojem se pojedinac suočava sa različitim problemima i zadacima koji se pred njega postavljaju. To je ujedno i najintenzivnije kognitivno, emotivno i konativno razdoblje koje je obeleženo sticanjem znanja i usvajanjem različitih navika, sudova, vrednosti, stavova. Jedan od najvećih zahteva je izgradnja vlastitog identiteta i potraga za odgovorima na brojna pitanja.

Kod mladih se javlja potreba za druženjem i uključivanjem u društveni život šire zajednice kroz pripadanje određenim vršnjačkim grupama i društvima. Ako se pojedinac uključi u određenu skupinu koju društvo identifikuje kao pozitivnu grupu koja neguje i promiče odrenene pozitivne vrednosti i ciljeve, imajući u vidu poštovanje normi i zahteva šire okoline onda možemo govoriti o zadovoljavajućem uključivanju. Međutim, u nekim manje kontrolisanim uslovima mladi se udružuju i identificiraju s devijantnim grupama tražeći sebi slične sa istim psihičkim i društvenim problemima a kao cilj i sadržaj njihovo druženje postaje obeleženo nasiljem, zavisnošću, različitim kaznenim delima i to sve kao sastavni deo rituala grupe. Takvo uključivanje prouzrokuje devijantno ponašanje koje često prerasta u delinkvenciju i kaznena dela te postaje pretnja široj zajednici.

Uz različite činioce koji utiču na pojavu delinkventnog ponašanja valja istaknuti činjenicu da su mladi progonjeni neskladom između osobnih interesa i težnji društvenih potreba i mogućnosti kao što je na primer školovanje, postizanje odrenenog zanimanja itd. U literaturi se ističe da mladi odlikuju različitim biopsihološkim promenama čija dinamičnost daje znatne mogućnosti za odgoj i socijalizaciju. Mlada ličnost u fazi kada je još nedovoljno izgrađena postaje osetljiva i razni uticaji mogu njen razvoj i ponašanje usmeriti prema asocijalnom i antisocijalnom ponašanju. Takođe postoji i značajna povezanost emocionalnih osećanja, uznemirenosti, inferiornosti itd. sa devijantnim ponašanjem. Kao što je već istaknuto celi niz i individualnih i društvenih činioca može uticati na pojavu društveno neprihvatljivog ponašanja.

Tema ovog rada nije isticanje svih faktora i kriminogenih faktora već određivanje uloge porodice kao neminovne socijalne okoline svakog pojedinca na pojavu delinkventnog ponašanja. Kako ističu Singer i Mikšaj-Todorović od mnogobrojnih definicija porodice koje polaze od različitih znanstvenih i ideoloških premise najvažnije je naglasiti da je porodica biološko i socijalno zajedništvo utemeljeno u skladu s važećim društvenim normama u najširem smislu. Uloge koje se stavljaju pred porodicu su različite ali neizbežne su osnovne funkcije koje su menusobno isprepletene a koje porodica ima kao primarna društvena grupa. Od porodice se očekuje da ostvaruje reproduktivnu, ekonomsku, emotivnu zaštitnu i odgojno-moralnu funkciju. Medjutim, što se dogadja kao se ne ispuni jedna ili više funkcija koje provodi porodici? Kako različiti poremećaji u strukturi porodičnog života se odražavanju na njene članove? Kako socioekonomski status porodice i obrazovanje utiče na kvalitetu odnosa unutar porodice?

FIZIČKE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA

Fizički se ova deca ne razlikuju mnogo od ostale dece. Prema nekim studijama ( npr. istraživanja bračnog para Glik ) maloetni prestupnici, u poređenju sa ostalom decom, ne razlikuju se značajno u visini i težini. Glikovi su utvrdili da su maloetni prestupnici u većem stepenu mezamorfni, nego ostali.

Maloetni delikventi nisu fizički inferiorniji u poređenju sa ostalom decom. Skoro sva ova deca preležala su mnoga dečija oboljenja ( boginje, šarlah, oboljenje disajnih puteva i stomačna oboljenja ) što se verovatno odrazilo na njihov razvoj i školovanje. Ipak fizičke razlike između maloetnih delikvenata i ostale dece nisu velike i sigurno nisu odlučujuće u pojavi maloetničkog prestupništva, već i niz drugih faktora.

INTELIGENCIJA MALOLETNIH DELIKVENATA

Niža inteligencija može da utiče posredno na pojavu maloletničke delikvencije, jer se ove osobe teže socijalno prilagođavaju, teže uče i pre napuštaju školu, slabije uspevaju u poslu. Pored toga, deca sa smanjenom inteligencijom su sugestibilnija, nego deca prosečne inteligencije, manje kritična, tako da lako mogu da padnu pod uticaj drugih, posebno ako su im jedini prijatelji vaspitno zapuštena deca.

Ranija istraživanja pokazivala su da su 50% do 75% maloetnih delikvenata upravo deca sa smanjenom inteligencijom.

Novija istraživanja pokazuju da je većina maloetnih delikvenata i vaspitno zapuštene dece, upravo, prosečne inteligencije (procenti se kreću od 70% do 90% ).
Neka istraživanja pokazuju da ima čak od 10% do 20% maloetnih delikvenata i među decom iznad prosečne inteligencije.
Većina maloetnih delikvenata ima prosečnu inteligenciju i sama inteligencija nije presudan faktor u nastajanju maloetničke delikvencije.

EMOCIONALNE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA

Maloetni delikventi su emocionalno nezrele osobe koje se odlikuju nemogućnošću kontrole emocija u odnosu na socijalne zahteve. Maloletni delikventi bi hteli da odmah ostvare ono što žele i nisu u stanju da odlože svoje zahteve. U životu, emocionalno nezreli maloletni delikventi samo žele zadovoljstvo i traumatski reaguju na većinu stvarnih situacija koje deluju frustraciono.

Za normalne adolescente bitan je skladan razvoj ličnosti i uspešan društveno prilagođen odnos sa sredinom. Maloletni delikventi ne ispunjavaju ni jedno, ni drugo. Rad sa emocionalno nezrelim maloletnim delikventima je veoma težak i nije redak slučaj da postanu duševni bolesnici, posebno ako imaju teške životne uslove. Emocionalna nezrelost i nestabilnost ove dece ispoljava se u raznim oblicima neadekvatnog emocionalnog ponašanja (agresivnost, stalno protivljenje, česta razdražljivost, neposlušnost, nalet besa i sl. ). Ova deca često pružaju otpor svima i na projektivnim testovima pokazuju veću agresivnost nego druga deca.

SOCIJALNE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA

Maloletni delikventi su socijalno nezrele osobe. Neki psiholozi smatraju da su svi maloletni delikventi, koji prekidaju sa školom i koji su neuspešni na profesionalnom osposobljavanju ili radu, su socijalno nezreli. Utvrđeno je da neki maloletni prestupnici, kada uključe u zdravu sredinu i rade ono što ih interesuje mogu da postignu odlične rezultate i da budu socijalno uspešni. Mnogi maloletni delikventi ispoljavaju izrazito implusivno, nemirno ekstovertno, agresivno ili destruktivno ponašanje. U svojim antisocijalnim stavovima najčešće protiv vlasti i autoriteta, tvrdoglavi su i sumljičavi, često nezadovoljni i neraspoloženi sa svim i svačim i protiv svega i svačega, skloni da mrze i da prkose svakome.

3. PREOVLADAVAJUĆI FAKTORI MALOLETNIČKE DELIKVENCIJE

Faktori koji deluju na javljanje maloletničke delikvencije su brojni. U nastavku ćemo spomenuti samo neka od osnovnih podelivši ih u dve grupe i to egzogeni i lični faktori.

Uticaj industrijalizacije i urbanizacije

Istraživanja su pokazala da zajedno sa industrijalizacijom i urbanizacijom paralelno raste i trend delikvencije u dužem vremenskom periodu. Prisutnije su migracije sa sela u gradove, te isti su popraćeni nestabilnošću u porodicama, isčezavanjem tradicionalnih oblika kontrole te uvođenja novih oblika gde porodica gubi onaj tradicionalni autoritet što prouzrokuje probleme ličnosti kod omladine.
Osnovni problem je u procesu adaptacije novog urbanog stanovništva na nove uslove života koja se vrši s poteškoćama, a prisutni su u lični problemi, dezorganizacija, devijacija i promena u svojstvima same ličnosti u sferi njenih mentalnih i emocionalnih svojstava.

Ekološka sredina

Ono što je evidentno jeste činjenica da kriminalitet maloletnika i omladine u urbanim delovima je itekako veći i učestaliji za razliku od njihovih vršnjaka u seoskim provincijama.

Uticaj porodičnog faktora

Razvoj deteta je primarno u porodici, i porodica je prvi faktor koji utiče na razvijanje buduće ličnosti. Porodica može izazvati dvojaki efekat u pogledu razvoja, formiranja i uvođenja u život mladog čoveka.
Normalna porodica predstavlja značajan faktor u prevenciji devijacija, a naročito delikvencija kod svojih mladih članova . Kod takvih porodica je uočljiv harmoničan i zdrav život, raspoređene aktivnosti svojih članova. S druge strane, negativni efekat daju porodice gde su teški materijalni uslovi, porodične svađe, prisutnost alkoholizma, prostitucije, droge… One nisu u stanju da vrše kontrolu ponašanja nad decom. To su najčešće porodice rastavljenih brakova, gde je živ samo jedan roditelj, porodice koje su preokupirane poslovima tako da decu zapuste. U ovaj faktor možemo uvrstiti i materjalne faktore bogastvo - siromaštvo. Problematične grupe ‘ obično ‘ pronalazimo u zaostalim krajevima u kojima vlada bieda i siromaštvo.

Uticaj škole i obrazovanja

Škola često može da bude uzrok pojave delikventnog ponašanja. usled neostvarenih ciljeva odrastanja, moralnog uzdizanja, razvijanja kulturnih, radnih i drugih svojstava javlaju se devijacije u ponašanju maloletnika koji dolaze pod uticaj tih negativnih svojstava. Neadekvatno osposobljeni nastavnici, zastarele metode, kontfrotizam u odnosu na stare metode, preferiranje dece iz ,,višeg” staleža i slično mogu doprineti u razvoju delikventnog ponašanja.

Uticaj društva

U ovaj faktor možemo ubrojati i sledeće: uticaj današnjeg društva: alkoholizam, prostitucija, droga; negativni uticaj ulice – komšiluka, uticaj masmedija: literature, štampe, TV-a, radia, Interneta.
Živeći u modernom društvu, društvu razvijenih komunikacija deca imaju neselektivni pristup informacijama od prevelike ekspanzije nasilja na medijima do pornografije. Takođe u većem stadijumu – predpubertetskom- mnogi tinejdžeri su u potrazi za identitetom, te kroz TV gledanjem filmova, sapunica preferiranjem određnih poznatih ličnosti i njihovom oponašanju takođe dolazi do negativnog delovanja na decu jer kod mnogih ‘ junaka’ sa ekrana pronalazimo simptomatično ponašanje, koje posle kroz oponašanje deca usvajaju.

Uticaj ostalih sociogenih faktora

Ovde se navode faktori kao što su: politički stavovi, motivi, kršenje zakonitosti, kulturna zaostalost i slično.

Uticaj ličnih faktora

1. Delikventi pokazuju niži nivo inteligencije od nedelikventa;

2. Kod delikventa češće se sreću psihopatske crte: egocentričnost, samoprecenjivanje, nedostatak odgovornosti, emocionalna labilnost

3. Delikventi su agresivniji, pretežno su ekstraverirane ličnosti, imaju vrlo naglašenu potrebu za zabavom, pretežni motivi su im želja za putovanjima, novcem

4. Kod delikvenata nedostaju motivi koji traže rad, disciplinu, kontinuirani napor

5. Ispoljavaju iste potrebe kao nedelikventi samo relizacija obično se zamišlja s manje napora..

6. Delikventi se odlikuju nižim stepenom pozitivnih stavova prema sredini u kojoj žive počevši od roditelja do društvenih institucija

7. Delikventi imaju više negativnih i ambivalentnih stavova prema: porodici u celini, radu, školi…

Zaključak

Devijantnost nije tema i problem kojom se bavi uski krug ljudi. To je tema koja je zahvatila razne grane znanosti: biologiju, psihologiju, sociologiju itd. Svaka znanost ima svoje gledište, svoje teorije i svaka teorija je u svom pogledu točna, što ukazuje da devijantnost nije posledica samo jednog faktora koji utiče na čovekovo ponašanje. U pogledu devijantnosti ljude možemo podeliti na tri vrste: sami devijanti, pasivci tj. ljudi koji ne čine devijantna dela, ali se i ne bore protiv njih, te na ljude koji svojim delovanjem i radom pokušavaju zatvoriti, rehabilitirati i na kraju vratiti u društvo bivše devijante. Danas je sve više ustanova gde se može potražiti potrebna pomoć u krizi (razna utočišta, SOS-telefoni, centri za nezbrinutu decu…), ustanova koje edukujui odgajaju društvo (vrtići, škole, fakulteti, porodica kao temelj odgoja pojedinca) i ustanova koje , napokon, kažnjavaju i brinu se o izdržavanju kazne devijanata (sudovi, zatvori, bolnice…).
Devijantno ponašanje označava nešto negativno, što je u većini slučajeva tačno. Devijantnost može biti pozitivna u smislu da unapredi ili promeni oblike ponašanja i običaje prema boljem. Tako je Coco Chanel uvela revoluciju nove mode koja je proglašena devijantnom, ali i razni štrajkovi i demonstracije mogu doprineti u promeni zakona koji nisu savršeni i podložni su promeni. Svaki put kad netko prekrši zakon ili normu, istovremeno osporava taj zakon ili normu. Neki oblici devijantnosti, prema tome, služe kao upozorenje na društvene probleme i potrebu promene. Svoje nezadovoljstvo ljudi iskazuju raznim devijacijama, koje su ponekad i preterane. Devijantnost može služiti promicanju društvene konformnosti. Tako stavljanje nekih ljudi “izvan zakona” jedna je od najboljih metoda kojom se većina ljudi zadržava da ne prekrši pravila ponašanja. Devijantnost učvršćuje grupnu solidarnost. Kriminalni sudski procesi osnažuju veru u zakone i stvaraju emocionalne veze među ljudima. Procesom socijalizacije većina ljudi usvojila je društvene norme, tako da poštuje pravila po navici. Pojedinci se ranaju s različitim sposobnostima, izloženi su različitim socijalizacijskim učincima, različito interpretiraju norme, tako da je gotovo nemoguće ostvariti potpuno “zdravo” društvo. Teorija učenja objašnava najčešče uzroke devijantnosti. Neka socijalna okolina može ohrabrivati kriminalne aktivnosti, dok druga to neće činiti. Tako se većina devijantnog ponašanja uči ponajpre u grupama vršnjaka. Takone smatram da masovni mediji previše govore o devijantnim djelima, umesto o uzrocima i načinu kako da se spreče. Trebalo bi više pažnje posvetiti pozitivnim delima, akcijama i postignućima koja bi društopokrenulo prema boljoj budućnosti.

Literatura

1. Haralambos Michael i Head Robin: Uvod u sociologiju, Globus, Zagreb, 1980.

2. Zvonarević Mladen: Socijalna psihologija, Školska knjiga, Zagreb, 1981.

3. Fromm Erich: Anatomija ljudske destruktivnosti, Napred, Zagreb, 1989.

4. Freud Ana: Normalnost i patologija dece, Prosveta, 2000.

5. Barnes Hari Elmer: Uvod u istoriju sociologije, Beogradski izdavačko – grafički zavod, Beograd, 1982.

6. Milutinović Milan, Osnovni fenomenološki i etiološki problemi omladinske delikvencije, Osvrti, Beograd 1971.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD