DETEKTIVSKA DELATNOST U ZAŠTITI LIČNE SIGURNOSTI I PRIVATNE IMOVINE

1. UVOD-DETEKTIVSKA DELATNOST I PRIVREDNO POSLOVANJE

Detektivska delatnost u Republici Srbiji još uvek nije regulisana ni u okviru jedinstvenog zakona o privatnom obezbeđenju, kao što je to slučaj u Republici Srpskoj i Brčko dikstritu, niti odredbama posebnog Zakona o detektivskoj delatnosti, kao što je to slučaj u Republici Crnoj Gori. U vreme osnivanja prvih agencija za pružanje detektivskih usluga u Srbiji, pravni osnov na kome su se fundirale predstavljali su Zakon o sistemu društvene samozaštite Republike Srbije iz 1986. godine, Zakon o preduzećima iz 1988. godine i Zakon o ličnom radu iz 1989. godine.
Obavljanje detektivskih poslova, nameće obavezu i potrebu da se donošenjem odgovarajućeg zakona precizno urede sva pitanja koja se odnose na djelatnost postojećih agencija za pružanje detektivskih usluga, licence i dozvole za rad, uslove za obavljanje delatnosti, oblike organizovanja, ovlašćenja detektiva i dr. Ovo iz razloga što pospešivanje privredne i slobodne preduzetničke inicijative iz oblasti zaštite predstavlja jedan od najbitnijih ciljeva koji se mogu postići donošenjem novih zakonskih i podzakonskih propisa .

2. POJAM, CILJEVI I OBAVLJANJE DETEKTIVSKE DELATNOSTI

Prema Nacrtu Zakona o privatnom obezbeđenju, privatno obezbeđenje obuhvata zaštitnu, samozaštitnu i detektivsku delatnost, pri čemu se oficijelno definiše kao: analiza, otkrivanje i sprečavanje potencijalnih opasnosti i protivpravnih radnji koje narušavaju dostojanstvo i ugrožavaju život i fizički integritet lica, ili umanjuju vrednost imovine koja je predmet obezbeđenja. Usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijsku ili drugu bezbednosnu delatnost države, odnosno njihovim vršenjem se bezbednost lica i imovine ostvaruje iznad obima koji obezbeđuje država. S tim u vezi, detektivska delatnost obuhvata poslove prikupljanja i pružanja informacija u oblasti privatnog obezbeđenja, dok je detektiv osoba koje vrši prikupljanje i pružanje informacija u oblasti privatnog obezbeđenja.

Kategorije detektivske delatnosti su: traženje izgubljenih lica, aktivnosti privatnih istražitelja, aktivnosti detektiva u trgovinskim radnjama i aktivnosti agenata osiguranja. Opšti cilj detektivske delatnosti je otkrivanje i sprečavanje štetnih pojava i protivpravnih radnji koje narušavaju dostojanstvo i ugrožavaju život i fizički integritet lica, ili umanjuju vrednost imovine koja je predmet zaštite. Pod zakonom utvrđenim uslovima, detektivskom delatnošću mogu da se bave detektivi kao preduzetnici, individualno ili u Detektivskoj agenciji.
Subjekti (pojedinci i agencije) koji se bave detektivskom delatnošću, ne smeju da povređuju ili uskraćuju ljudska prava i slobode zajemčene Ustavom i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, a naročito utvrđenim Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao ni da ometaju rad sudova, javnih tužilaštava, policije i drugih državnih organa, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija.
Ovi subjekti su dužni da sa maloletnicima postupaju obazrivo, vodeći računa o duševnoj razvijenosti, osetljivosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti maloletnika, kako postupak ne bi štetno uticao na razvoj maloletnika. Oni ne smeju da vrše ovlašćenja policije, istražnih i drugih državnih organa, niti da nabavljaju ili koriste uniforme, oznake i legitimacije slične onim koje koriste policija, istražni i drugi državni organi.
Prema tome, detektiv ne sme da obavlja poslove za koje su zakonom određeni, odnosno ovlašćeni policijski, istražni i drugi državni organi, niti da vrši detektivsku delatnost za domaće i strane službe bezbednosti. Smatra se da je ovakvim propisivanjem napravljena jasna distinkcija detektivskih poslova u odnosu na policijske poslove i ostale odbrambene, bezbedonosne i kontraobaveštajne poslove, za čiji račun ne smeju pružati detektivske usluge. Detektiv ne sme da vrši detektivsku delatnost ni za političke stranke.
Najzad, u obavljanju svoje delatnosti, detektiv može da drži i nosi vatreno oružje samo u skladu sa zakonom o oružju. S tim u vezi treba napomenuti da je, u smislu člana 23. Zakona o detektivskoj djelatnosti Crne Gore, u vršenju detektivskih poslova detektivima izričito zabranjeno da nose vatreno oružje, upotrebljavaju druga sredstva prinude i koriste sredstva i naprave za elektronsko snimanje ili prisluškivanje .
Prema Nacrtu Zakona o privatnom obezbeđenju, pravo na obavljanje detektivske delatnosti pojedinci i Agencije stiču dobijanjem licence koju izdaje Komisija za licenciranje delatnosti privatnog obezbeđenja (u daljem tekstu: Komisija).
Uzgred samo napominjemo da Republici Srpskoj i Republici Crnoj Gori detektivsku licencu za pojedince i Agencije izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Nasuprot tome, kao što je već apostrofirano, u Republici Srbiji se predviđa da za obavljanje delatnosti detektiv mora da poseduje licencu, koju Komisija može da mu izda na njegov zahtev ukoliko ispunjava sledeće uslove:
1) da je državljanin Srbije;
2) da ima višu ili visoku stručnu spremu i položen detektivski ispit (pred posebnom komisijom);
3) da nije pravosnažno osuđivan na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca za krivično delo izvršeno sa umišljajem za koje se goni po službenoj dužnosti;
4) da tokom poslednje dve godine nije obavljao poslove ovlašćenih službenih lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji ili drugoj službi bezbednosti;
5) da nema bezbednosnih smetnji za obavljanje detektivske delatnosti.

Ukoliko je protiv podnosioca zahteva za sticanje licence privatnog detektiva u toku krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, odluka o tome da li ispunjava uslove za sticanje licence odlaže se do pravosnažnosti odluke donete u tom postupku.
Licenca prestaje da važi ukoliko detektiv umre ili u pismenoj formi izjavi da više ne želi da vrši detektivsku delatnost. Osim toga, Komisija odlukom oduzima izdatu licencu detektivu ukoliko:
1) utvrdi da su podaci i dokazi na osnovu kojih je licenca izdata lažni, odnosno falsifikovani;
2) je detektiv pravosnažno osuđen za krivično delo izvršeno sa umišljajem za koje se goni po službenoj dužnosti na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca (o pravosnažnoj presudi za ovo krivično delo sud je dužan po službenoj dužnosti da obavesti Komisiju);
3) se utvrdi da detektiv više ne ispunjava druge zakonom propisane uslove za obavljanje detektivske delatnosti;
4) detektiv postane trajno nesposoban za obavljanje delatnosti;
5) detektiv izgubi poslovnu sposobnost;
6) je detektivu izrečena mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane vršenja detektivske delatnosti;
7) je oduzeta licenca zbog disciplinskog prekršaja pravosnažnom odlukom u postupku pred sudom časti Udruženja detektiva.

Nacrt Zakona o privatnom obezbeđenju predviđa da detektiv mora posedovati legitimaciju sa fotografijom, kojom se, u pravnom saobraćaju, dokazuje svojstvo detektiva. Kada se poziva na ovlašćenja koje ima po zakonu, detektiv je dužan da pokaže takvu legitimaciju, a na zahtev lica od koga traži informacije i da saopšti broj ugovora u vezi sa kojim prikuplja informacije. U svakom slučaju dužan je da legitimaciju sa fotografijom pokaže na zahtev inspektora ili policijskog službenika .

3. IZVORI INFORMACIJA ZA DETEKTIVE I DETEKTIVSKE AGENCIJE

Detektiv može da prikuplja informacije na osnovu pisanog ugovora o obavljanju detektivskih usluga za stranku i njenog pisanog ovlašćenja iz koga se vidi svrha i oblast prikupljanja datih informacija, kao i obim datog ovlašćenja. Pri tome detektiv sme da prikuplja informacije neposredno od lica na koje se podaci odnose, a može i od drugih lica koja poseduju podatke i spremni su da ih dobrovoljno daju, kao i iz sredstava javnog informisanja, i to o:
1) licima koja su nestala ili se kriju, o dužnicima, o pošiljaocima anonimnih pretnji i o onima koji su prouzrokovali materijalnu i nematerijalnu štetu;
2) predmetima koji su ukradeni ili izgubljeni;
3) dokaznom materijalu potrebnom za zaštitu ili dokazivanje prava i osnovanosti zahteva stranke pred pravosudnim i drugim organima, odnosno organizacijama, koji u postupcima odlučuju o tim pravima;
4) pridržavanju obaveze radnika koja se odnosi na konkurentsku klauzulu;
5) podacima o uspešnosti i poslovnosti pravnih i fizičkih lica;
6) krivičnim delima za koja se goni po privatnoj tužbi i o njihovim izvršiocima;
7) disciplinskim prekršajima i prekršiocima;
8) kandidatima za zasnivanje radnog odnosa;
9) drugim pitanjima, u skladu sa pravima koja imaju detektivi.

Pre prikupljanja datih informacija detektiv je dužan da lice upozori da podatke daje dobrovoljno. Najzad, predviđeno je da fizičkim i pravnim licima detektiv može pružati i savetodavne usluge u pitanjima sprečavanja krivičnih dela i drugih delikata.
U pogledu dostupnosti službenih podataka detektivima, predviđeno je da detektiv ima pravo uvida u sudske i upravne akte u slučajevima kada to pravo ima stranka koja ga je ovlastila. Takođe je predviđeno da je, na osnovu dokaza o tome da je preuzeo konkretni zadatak za čije ispunjenje su mu potrebni podaci iz evidencija, rukovodilac zbirke podataka dužan da detektivu pruži podatke iz:
1) evidencije registrovanih vozila: registarsku oznaku, podatke o vlasniku i podatke o vozilu;
2) evidencije prebivališta i boravišta: podatke o prebivalištu ili boravištu;
3) evidencije zaposlenih: podatke o zaposlenju (poslodavac, radno mesto);
4) brodskog registra i registra vazduhoplova: podatke o plovilima, odnosno vazduhoplovima i o vlasnicima;
5) drugih službenih evidencija, pod uslovima utvrđenim za stranku koja ga je ovlastila.

Za pribavljanje ovih podataka nije potrebno da lice na koje se podaci odnose prethodno bude upoznato sa tim da će se podaci o njemu pribaviti ovim putem. Dokazom o tome da je detektiv preuzeo konkretni zadatak za čije ispunjenje su mu potrebni podaci iz evidencija smatra se pismeno ovlašćenje i ugovor zaključen između detektiva i stranke (klijenta). S druge strane, detektiv je dužan da sve napred navedene lične podatke koje je dobio u vezi sa obavljanjem svije profesionalne delatnosti čuva i koristi u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka.
Po izvršenju ugovora sa strankom, detektiv je dužan da joj u skladu sa ugovorom preda sve prikupljene podatke. U slučaju da u radu dođe do podatka o počinjenom krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, detektiv je obavezan da podnese prijavu nadležnom organu, izuzev ako bi to bilo u suprotnosti sa obavezama prema stranki koje proističu iz obaveza prema klijentu. Ovakvo rešenje rezultat je shodnog tumačenja odredbe člana 332. stav 4. Krivičnog zakonika Republike Srbije gde je, između ostalog, propisano da se neće kazniti za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca lice koje je njegov branilac, lekar ili verski ispovednik. Detektivska delatnost je zasnovana na principima uzajamnog poverenja, zagarantovane diskrecije i čuvanja profesionalne tajne, što je u nekim zemljama (Republika Slovenija i dr.) uređeno i posebnim etičkim kodeksom, kao skupom moralnih normi ponašanja detektivske profesije.
Detektiv je u poslovima koje obavlja, odnosno koji su mu povereni, inače obavezan na čuvanje tajne. Informacije i lični podaci koje je detektiv prikupio za stranku smatraju se poslovnom tajnom i ne smeju se davati trećim licima. S tim u vezi uočljivo je da se odredbom člana 24. Zakona o detektivskoj djelatnosti i crnogorski zakonodavac opredelio da se podaci koje je privatni detektiv prikupio u vršenju ugovorenog posla ne smatraju profesionalnom, nego poslovnom tajnom. S punim pravom se za isto rešenje opredelio i zakonodavac Republike Srpske u članu 47. Zakona o agencijama za obezbjeđenje lica i imovine i privatnoj detektivskoj delatnosti.
S obzirom na delikatnost saznanja do kojih dolazi u obavljanju svoje delatnosti, ali i samih metoda prikupljanja podataka, sasvim je logično da se podaci koje je detektiv prikupio u vršenju ugovorenog posla smatraju poslovnom tajnom, ne samo u toku već i nakon izvršenja posla. Nasuprot tome, saopštavanje zaštićenih podataka i informacija klijenta neovlašćenim licima od strane izvršioca drugih poslova privatnog obezbeđenja (telohranitelja, čuvara objekta i sl.) po prirodi stvari nije odavanje poslovne, nego neovlašćeno otkrivanje profesionalne (pozivne) tajne.
Detektivsku agenciju osniva preduzetnik u svojstvu fizičkog lica u sladu sa važećim zakonima, s tim što se na osnivanje i poslovanje agencije primenjuju propisi o privrednim društvima, ukoliko posebnim zakonom nije drugačije određeno. Delatnost Detektivske agencije ograničena je na obavljanje detektivskog poziva. Osnivač Detektivske agencije mora biti lice koje je od komisije dobilo licencu za obavljanje detektivske delatnosti. Vođenje poslova Detektivske agencije ne može se poveriti licu koje nije detektiv .
Nacrt Zakona o privatnom obezbeđenju predviđa da je uz prijavu za registrovanje Detektivske agencije u registar potrebno priložiti i saglasnost Komisije i sertifikat o usaglašenosti sa stukovnim standardima koje donosi Institut za standardizaciju Srbije. Saglasnost izdaje Komisija. Saglasnost može da se uskrati samo ukoliko nisu ispunjeni uslovi koji su ovim zakonom određeni za osnivanje i rad Detektivske agencije. Smatra se da je data saglasnost ukoliko podnosilac zahteva ne primi odgovor u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva.
Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za organizaciju i rad Detektivske agencije, njen rad prestaje likvidacijom. Prestanak Detektivske agencije zbog likvidacije utvrđuje sud na predlog Komisije. Pre odluke o prestanku sud određuje detektivskoj agenciji rok od najviše šest meseci u kojem je dužna da svoju organizaciju i poslovanje uskladi sa odredbama ovog zakona .

4. EVIDENCIJE O DETEKTIVSKOJ DELATNOSTI

Prema Nacrtu Zakona o privatnom obezbeđenju, za obavljanje detektivske delatnosti Komisija vodi i ažurira evidencije: 1) detektiva, državljana Srbije; i 2) stranih detektiva koji u Srbiji imaju pravo da obavljaju detektivsku delatnost. Komisija je dužna da Ministarstvu unutrašnjih poslova, na pisani zahtev, pruži podatke iz evidencije koju vodi i ažurira.
Evidencija detektiva državljana Srbije sadrži sledeće podatke:
1) ime i prezime;
2) podatke o rođenju (dan, mesec, godina i mesto rođenja);
3) državljanstvo;
4) prebivalište, odnosno boravište;
5) stručna sprema;
6) zanimanje;
7) zaposlenje;
8) datum polaganja detektivskog ispita;
9) datum i broj izdate licence;
10) datum i broj izdate legitimacije;
11) datum oduzimanja licence;
12) datum oduzimanja legitimacije.

Evidencija stranih detektiva koji u Srbiji imaju pravo da obavljaju detektivsku delatnost sadrži podatke pod rednim brojem 1) do 7), kao i broj licence i legitimaciju detektiva i podatke o organu matične države koji je izdao licencu i legitimaciju detektiva.
Svi navedeni podaci o kojima se vodi evidencija prikupljaju se neposredno od pojedinca na koga se odnose. Lični podaci se u evidencijama čuvaju do oduzimanja licence detektiva, a potom se u evidenciji vode samo podaci o imenu, prezimenu, nazivu i oduzimanju licence detektiva.
U pogledu evidencija koje vodi detektiv, Nacrt Zakona o privatnom obezbeđenju predviđa da je dužnost detektiva da vodi: 1) evidenciju ugovora o obavljanju detektivskih usluga; 2) evidenciju prikupljenih informacija; i 3) evidenciju saznatih krivičnih dela.
Evidencija o obavljanju detektivskih usluga koje vodi detektiv sadrži sledeće: podatke o naručiocu detektivske usluge (ime, prezime i naslov fizičkog lica, odnosno firme i sedište pravnog lica); podatke o ugovoru o obavljanju detektivske usluge (redni broj ugovora, datum zaključenja i datum ispunjenja ugovora); podatke o području prikupljanja informacija (navođenje područja prikupljanja podataka i opis sadržaja detektivske usluge, odnosno predmeta ugovora); podatke o ovlašćenju stranke (redni broj ovlašćenja, datum, obim ovlašćenja); datum ispunjenja ugovora. Pomenuti podaci čuvaju se u evidenciji pet godina po ispunjenju ugovora .
Evidencije prikupljenih informacija koje vodi detektiv sadrže sledeće podatke: podatke o vrsti prikupljenih informacija (područje prikupljanja informacija, podaci o pojedinim informacijama); podatke o pojedincu (ime i prezime, naziv prebivališta, odnosno boravišta); podatke o pravnom licu (firma i sedište pravnog lica); druge podatke o pojedinoj informaciji. Pomenuti podaci čuvaju se u evidenciji do ispunjenja ugovora o obavljanju detektivske usluge.
Najzad, evidencija saznatih krivičnih dela koje vodi detektiv sadrži sledeće podatke: podatke o saznavanju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti (izvor informacije, datum informacije); saznate podatke o krivičnom delu i podnošenju prijave za dela za koja se goni po službenoj dužnosti.
Pojedinac ima pravo uvida u svoje podatke u evidencijama koje vodi detektiv odmah po uspostavljanju tih evidencija. Detektiv je dužan da date evidencije stavi na uvid na zahtev Komisije, inspektora i drugih nadležnih državnih organa, koji su dužni da lične podatke iz evidencija čuvaju u skladu sa zakonom i da ih koriste pri obavljanju poslova nadzora. Pomenuti podaci čuvaju se u evidenciji pet godina po unosu podataka o saznanju krivičnog dela.
Po proteku navedenih rokova, detektiv je dužan da podatke uredno arhivira, osim podataka iz evidencije prikupljenih informacija koje predaje stranci po ispunjenju ugovora o obavljanju detektivske usluge.
Nacrt Zakona o privatnom obezbeđenju predviđa da će se novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 dinara za prekršaj kazniti detektiv koji na zahtev inspektora, Komisije ili Udruženja detektiva ne stavi na uvid evidencije koje vodi. Istom kaznom za prekršaj kazniće se i detektiv koji ne pruži podatke nadležnom organu o krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, kao i detektiv koji ne otkloni nedostatke u roku koji odredi inspektor. Najzad, novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj lice ako neovlašćeno, tj. bez licence vrši detektivsku delatnost.

ZAKLJUCAK

U Srbiji se danas privatnim obezbeđenjem ili detektivskim poslom bavi između 30 i 40 hiljada ljudi. Zaposleni koji u svom poslu koriste oružje i primenjuju u svom radu fizičku snagu ni sami ne znaju precizno svoja ovlašćenja i granice svojih ovlašćenja, iako su uredno registrovani kod državnih organa.
Nažalost ni sami državni organi, zbog nepostojanja preciznih zakonskih odredbi ne znaju granice ovlašćenja privatnih pravnih lica koja se bave navedenim delatnostima.
Za vršenje detektivske delatnosti potrebno je dobiti licencu od Detektivske komore, koju bi tek trebalo osnovati u okviru Privredne komore. Da bi neko mogao dobiti dozvolu za rad, morao bi ispuniti određene zahteve, slične uslovima koje moraju ispunjavati zaposleni u delatnosti obezbeđenja. Između ostalog, potrebno je da detektiv u toku poslednje dve godine nije radio na poslovima obezbeđenja kao ovlašćeno službeno lice u MUP, Bezbednosno-informativnoj agenciji ili u nekoj drugoj službi bezbednosti.
Ovo ograničenje je dobro, jer onemogućava da saznanja stečena tokom obavljanja prethodnog zaposlenja budu korištena u komer-cijalne svrhe. Prednost predloga ovog modela je i to što on izričito zabranjuje da detektivska delatnost bude vršena za političke stranke. Ovaj model kao najkontroverzniju kategoriju informacija koje su detektivi ovlašćeni da prikuplja-ju predviđa podatke o uspešnosti i poslovnosti pravnih lica. Ovakvi slučajevi graniče sa privrednom špijunažom i otvaraju mogućnost zloupotreba. Velika ovlašćenja imaju i kada je u pitanju dostupnost službenim podacima, jer su rukovodioci zbirki podataka dužni da im pruže podatke , a lica na koja se podaci odnose ne moraju prethodno da budu upoznata sa tim. Bolje rešenje bilo bi ono koje predviđa mogućnost, a ne obavezu ovlašćenih lica da detektivima omoguće uvid u podatke i propisuje izričitu zabranu dava-nja podataka koji predstavljaju sužbenu tajnu. Ovakvo re-šenje predviđeno je u Zakonu Republike Srpske , koji se odnosi na ovu oblast. Još jedan propust tvoraca modela je taj što nisu propisali zabranu snimanja i prisluškivanja ili bar uslove pod kojima se ove radnje, ako već nisu zabranje-ne, mogu vršiti. U modelu je predviđeno i to da su detektivi u obavezi da čuvaju prikupljene podatke i da ih koriste u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka. Ovo je dobro rešenje, ali bi ostalo praktično neprimenljivo sve dok zaštita ličnih podataka ne bi bila regulisana zakonom.

LITERATURA

• Dr.Mico Boskovic, Osnovi detektivske delatnosti, Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad 2008
• www.pks.co.yu
• Bogoljub Milosavljević: Model zakona o privatnoj delatnosti obez- beđenja, Bezbednost Zapadnog Balkana, no. 1/2006, CCVO, Be- ograd
• Matić D.Goran: Osnovi fizičko-tehničkog obezbeđenja, Privredna komora Srbije, Udruženja preduzeća za fizičko-tehničko obezbeđenje,, Beograd, 2006.
• Zakon o agencijama za obezbeđenje lica i imovine i privatnoj de- tektivskoj delatnosti, Službeni glasnik RS, br. 50, od 16. 8. 2002. godine
• Model zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja, Centar za civil- no-vojne odnose, Beograd, 2006.
• Zakon o policiji, Službeni glasnik Republike Srbije, 101/05
• Živeti sa nasleđem – SALW istraživanje, UNDP, 2005

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD