OSTALI SEMINARSKI RADOVI - KRIMINOLOGIJA - |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Облици организованог криминалитета
у привредно-финансијској области
Организовани криминалитет подразумјева постојање криминалне организације која има више од два члана, с циљем трајнијег вршења кривичних дјела ради остваривања имовинске користи и одговарајућих утицаја, с тим што се оваква криминална организација, да би могла да опстане, нужно користи насиљем или неким другим средствима застрашивања или успоставља одговарајућу спрегу са државним политичким, економским и финансијским субјектима, било корупцијом, уцјеном, изнудом или неким другим начином.
Када се говори о организованом и транснационалном организованом криминалитету тј. о криминалитету са интернацијоналним обиљежјима, интерес је сваке уемље да борбом против ових великих безбједносних проблема, обезбједи грађанима сигуран и просперитетан развој, економски напредак, развој демократије, заштиту људских права и основних слобода, а са друге стране, земља је одговорна да одржавањем безбједног оквира унутар својих граница и сарадњом са другим државама доприноси укупној безбједности.
Босан и Херцеговина је, суочена са борбом против организованог криминалитета, пришла изградњи капацитета правосудних и полицијских органа који ће се превасходно бавити питањем против овог облика криминалитета. Прије свега мисли се на Суд, Тужилаштво Босне и Херцеговине и Државну агенцију за истраге и заштиту (СИПА) БиХ.
Наиме, Босна и Херцеговина је пратећи међународне стандарде донијела одговарајући законски оквир који обухвата проблеме прања новца и финансирање терористичких активности, а 28. децембра 2004. године, успостављена је Финансијско обавјештајна јединица за извршавање задатака у вези спречавања, истраживања и откривања деликата прања новца и финансирање терористичких активности.
У циљу борбе против организованог криминалитета у Републици Српској је усвојен закон о сузбијењу организованог и најтежих облика привредног криминалитета, односно Посебно одјељење за сузбјење организованог и најтежих облика привредно криминалитета (Специјално тужилаштво) чији је циљ откривање и гоњење учинилаца кривичних:
1. организованог криминалитета, кривичних дјела са елементима организованости, као и кривичних дјела повезанох са таквим дјелима или учинилаца таквих дјела у случајевима када наведена дјела нису у надлежности Тужилаштва и Суда Босне и Херцеговине,
2. нејтежих облика кривичних дјела против привреде и платног промета и против службене дужности, када је због околности извршења или посљедица дјела кривично гоњење од посебног значаја за Републику Српску, као и кривична дјела повезаних са таквим дјелима или учиниоцима таквих дјела.
3. других кривичних дјела предвиђених Кривичним законодавстом Републике Српске, код којих је као најмања запријећена казна затвора у трајању од пет година, а када је због околности извршења дјела или посљедица дјела кривично гоњење од посебног значаја за Ребублику Српску, као и кривичних дјела повезаних са таквим дјелима или учиниоцима таквих дјела.
2. ОБЛИЦИ И БИТНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА У ПРИВРЕДНО-ФИНАНСИЈСКОЈ ОБЛАСТИЈедан од најзапаженијих видиова организованог криминалитета у привредно-финансијској области, којим криминалне организације стичу велики профит, је фалсификовање новца и прање новца. Поред ових профитабилних облика криминалне дјелатности, организовани криминалитет, се бави и другим видовима криминалитета у привредно-финансијској области као што су: улагање новца у легалан бизнис, манипулације у поступку приватизације, крјумчарење разном робом велике вриједности, спољнотрговински промет и девизно пословање, обављање других профитабилних послова кориштењем свога положаја, кориштење корупције како би се наведене трансакције обавиле на најлакши начин. Наведени облици се испољавају кроз разне финансијске, привредне и друге трансакције, па се може рећи да је та дјелатност искључиво везана за област привреде и финансија.
Облици криминалитета који се јављају у привредно-финансијској области су се веома вјешто прилагођавали новим друштвено-економским односима и позитивним законским прописима који регулишу ову материју. Знатна специфичност криминалитета, који се јавља у овој области, огледа се у томе што учиниоци ових дјела веома добро познају законске прописе, па своју криминалну дјелатност усмјеравају до самих граница дозвољеног понашања и вјешто искориштавају одређене правне празнине, као и честе измјене, допуне и открива и недоречености законских прописа.
Битна карактеристика криминалитета који се јавља у прривредно-финансијској области је његова прикривеност, јер посљедице, које проузрокује ова дјела, се тешко откривају због тога што су у вријеме извршења дјела непознати и кривично дјело и његов учинилац, па се углавном откривањем кривичног дјела открива и њихов учинилац.
Криминалитет у привредно-финансијској области више продукује пропадање земље него класични облици криминалитета, зато што доводи до настанка огромних штета, неправде, кршења права грађана, продукује незапосленост, нарушавају се економски односи, долази до противправног присвајања имовине као и до неоснованог богаћења једног слоја људи, што доводи до слабљења економске моћи земље.
Наиме, да би остварио своје циљеве, организовани криминалитет успоставља спрегу са државом и њеним органима у различитим нивоима власти. Постојање овакве везе и јесте један од услова настанска и постојања организованог криминалитета, јер му то омогућава елиминисање и неутралисање активности државних и других органа у прикривању криминалне дјелатности. Према томе, корупција је значајна дјелатност организованог криминалитета помоћу које се остварује знатна добит. Организовани криминалитет се служи корупцијом и на тај начон јача своју позицију, ствара ефикаснију заштиту од могућности откривања своје криминалне дјелатности и обезбјеђује несметано дјеловање других профитабилних дјелатности. Успостављену везу криминалне организације са органима власти, државних одрганима, привредних и финансијским субјектима, као и са одређеним политичким партијама и странкама веома је тешко открити као и индентификовати лица која су у том криминалном ланцу.
У БиХ је привредни криминал у порасту, као и степен његове организованости. То потврђује и чињеница да је 2007. године евидентирано 1.493 кривичних дјела привредног криминала, што је 9,2 % више него прошле године. Поред прања новца, највећи пораст кривичних дјела је у области фалдификовања службене иправе којих је, 2007. године, регистровано 102, док је претходне,2006. године, забиљежено 58 кривичних дјела. У 2007. години регистровано је 285 кривичних дјела злоупотребе положаја, што је за 26 % више него у претходној години. Међу најбројнијим кривичним дјелима из области привредног криминалитета је и несасбјестан рад у служби. Ових кривичнох дјела је у 2006. години било 34, а у 2007. години 86.
2.1. Прање новцаУ обављању својих незаконитих послова организовани криминалитет остварује огромну количину новца. Да би се тај новац легализовао, а уједно прикрила непоштена и незаконита дјелатност организованих криминалних група, прљави новац се разним банкарским, привредним другим трансакцијама прикрива и добија карактер новца који је зарађен на легалан начин.
Сам појам прања новца потиче од енглеске ријечи «монy лаундеринг», што значи легализација капитала стечена криминалном дјелатношћи, односно финансијске трансакције ради прикривања стварног поријекла новца и других облика капитала на тржишту. Ради се о процесу прикривања илегалних извора прихода остварених путем извршења кривичних дјела, с циљем укључивања тих прихода у токове легалног финасијског пословања.
Термин «прање новца» настаје у САД-у у периоду забране точења алкохола тзб. прохибиције, у трећој деценији прошлог века, када су криминалци зарађени новац од илегалне производње и кријумчарења акохолних пића приказивали као зараду коју су остварили у ланцу својих праоница за прање рубља и аутомобила. Поводом те појаве почело је да се употребљава термин «прање новца», одакле га је преузела криминалошка наука.
Под садржајем појма «прање новца» подразумјева се дјелатност субјекта, најчешће из области сиве економије и организованог криминалитета, којима ѕе остварују услови за легализацију противправно стечене добити, чиме се покрива њено криминално поријекло и ствара представу о законитој дјелатности.
Својим интерграцијом у легалне финансијске токове прикрива се противправно стечен новац и криминална дјелатност учинилаца ове незаконите радње, који добијају статус угледних економских моћника и поштених грађана.
Резултати студије Међународног монетарног фонда показују да нето приход у свијету, од незаконитих радњи, достиже висину од 500 до 1000 милијарди долара, што је готово 2 % свијетског друштвеног прихода. Такође се наводи да је вриједност средстава настали прањем новца много већа него друштвени бруто производ у појединим земљама. Прање новца, у многим земљама, је директно пропорционално криминалу у предметним земљама, због тога што је предмет новца неопходно за криминалце да би могли уживати у плодовима криминала. Данас се проње новца у већини земаља сматра озбиљним злочином. На основу тога потребно је да се успоставе адекватне законске мјере и процедуре које се усмјеравају на рјешавање питања која се тичи спречавања, откривања, истраживања и предузимања адекватних мјера у случајевима прања новца.
Начин прања новца се стално унапређује путем примјене свих софистицираних техника и метода. Састоји се у фалсификовању финансијске документације и манипулације у систему међубанкарских трансакција, али се јавља и у другим дјелатностима и то у оним областима криминалитета у којима дјелује организовани и транснационални организовани криминалитет. Посљедњих година се значајно изражава у утајама пореза, илегајној трговини дрогама и оружјем, у организованој коцки, проституцији и рекету, као и процесима приватизације капитала у бившим социјалистичким земљама Источне Европе, као и организованим криминалним каналима уа западз. Прање новца је повезано са корупцијом и сматра се да зељма која на адекватан начин не рјешавају питање прања новца, у својим структурама посједују званичнике који су подложни корупцији.
Према томе, прљави новац се легализује и на тај начин што кримиуналне организације успостављају везе са државним органима и другим субјектима, чији се представници, користећи свој положај, укључују у незаконите активности и на тај начин легализују незаконити новац улагањем у привредне и финансијске токове, или га кријумчаре преко граница у друге земље како би га тамо легализовали.
Један од најпознатијих успјешних случајева спречавања прања новца јесте акција покренута против «Банк оф Цредит анд Цоммерце Интернатионал (БЦЦИ)», која је највише дјеловала у Великој Британији и САД-у и за који су америчке власти установиле да је опрала око 32 милиона долара. Ухапшен је знат број службеника међу којима и деветорица директора банке. Банка је због противзаконитог дјеловања осуђена да плати козну од 15,3 мулиона долара те је ускоро потпуно предтала пословати оставши без 530.000 штедиша широм свијета и без њихових 12,4 милијарди долара.
Када се криминалом зарађен новац «опере» он предтавља изузетну пријетњу правном систему државе, нарушава демоктазску политичку структуру и политичку стабилност земље, доводи у неповољан положај правне субјекте које легално послују, а и сами «перачи» новца не настоје да остваре највишу стопу добити на новцу који оперу, већ им је важније мјесто или инвестиције које ће им омогучити најлакшу и најбржу прераду новца. Тако новац може путобати из земље са добром економском политиком, по којој се остварују нејвише стопе добити, у земљи са лошом политиком и нижим приносима од уложених средстава, тако да се због прања новца може догодити да се слободни капитал улаже мање рационално, што увелико може нарушити постојеће економске токове. Промјене у потраживању новца, као резултат прања новца, што се не одражава у службеним показатељима, могу на нацјоналном нивоу изазвати нестабилност камата и курса.
Прање новца, као и остале незаконите активности, условљавају регресивну дистрибуцију дохотка и стварање велике потрошачке моћи појединца у условим аопште рецесије. Тиме се искривљује структура потрошње, поготово међу богатима, и преображава се постојаћа социјална стратификација настајањем друштвених група нових богаташа. Велика средства која се зарађује прањем новца утичи на пораст потражње са луксузним производима, повећање цијена некретнина и неких потрошнох добара, а све напријед наведено између осталог поспјешује и инфлацију.
Да би новац који су стејли различитим криминалним радњама (неовлашћена производња и промет опојних дрога, недозвољена трговина оружијем, трговина људима, организоваље проституције, трговина људским органима, кријумчарење алкохола и дувана, уцјена, преваре, утаја и др.) могле да користе на легалан начин, организоване криминалне групе прикривају његово поријекло на тај начин што оснивају тзв. « Оффсхоре» правна лица преко којих се низом финансијских операција илегална средства легализују.
У току поступка прања новца користи се:
• Банке и штедионице,
• Инвестициони фондови инвестиционих удружења и других финансијских организација,
• Организације које обављају платни промет,
• Организације које се баве поступком приватизације,
• Осигуравајућа друштва,
• Берзе и друге организације које се баве прометом вриједних папира,
• Мјењачнице,
• Организације за запошљавање,
• Правна и физичка лица која се баве разним пословима ( организовање путовања, куповина и продаја некретнина, продаја и наплата потраживања) и др.
Постоји велики број облика испољацања прања новца, а заједничко им је да процес прања новца пролази кроз три основне фазе: стављање, полагаљње и интерграција.
Агенција за истраге и заштиту (СИПА) БиХ у 2007. години, регистровала је да је БиХ претрпијела штету од 66 милиона КМ због прања новца и других брста привредног криминалитета. У истој години, Финансијско-обавјештајно одјељење, закључило је 22 истраге у којима су испитане бројне финансијске малверзације организованих криминалних група које су покушале да прљави новац убаце у легалне финансијске токове. Покушаји легализације криминалом зарађеног новца су се одвијали у различитим областима, тако се јављају покушаји финансијских малверзација на берзи, у тргобини хартија од вриједности, разним трансакцијама, приватизацији, преварама банака путем кредита, манипулацији осигуравајућих друштава и микрокредитним организација. Овај вид криминалитета је добио и транснационални карактер јер су у већини откривених случајева, који су прослијеђени Тужилаштву БиХ, укључени страни држављани или њихове фирме.
Према Извјештају о стању сигурности у БиХ, који је у 2008. години усвојио Савјет министара, евидентно је да је број кривичних дјела прања новца током прошле године порастао за 600%, јер су у 2006. години регистрована само два кривична дјела, док је у 2007. години регистровано 14 кривичних дјела прања новца.2.1.1. Фаза стављања
Стављање преставља фазу у поступку прања новца који се састоји у размјени илегално стеченог новца најчешће у хартије од вриједности,са којима је лакше руковати, а потом се врши његово стављање у финансијске токове. Овај поступак подразумјева физички улазак готовине криминалног поријекла у финансијски систем путем банкарских полога, новчаних налога или електронским трансфером преко државних граница или физичким транспортом готовине изван земље. Представља физичко одлагање средстава стеченим криминалним дјелатностима, тј. Средства стечена извршавањем многих тешкох кривичних дјела имају облик готовине, који криминалци желе пласирати у финансијски систем.
Стављање може бити извршено на различите начине, у складу са пруженим могућностима. Нјачешће се депозити улажу због неког легалног посла, гдје се плаћање обавња готовином, најчешће на банковне рачуне, па уколико се готовина створена криминалом помјеша са приходима легалног пословања, смањује се могућност брзог откривања овог кривичног дјела. Неки од поступака стављања илегалног новца су уплате новца под покрићем редовних готовинских прихода од пословања, тј. Оснивање лажних предузећа која не послују и постоје само као средство за улагање готовог новца на рачуне у банкама, уситњавање великих сума новца међу сарадницима који га полажу на рачуне у износима који су довољно мали или су испод законског цензуса, па због тога нису сумљиви банкарским радницима и нису предмет извјештавања и посебног праћења.
Депоновање готовине у паралелне банкарске системе представља метод стављања новца тако што се користе паралелни, односно подземни банкарски системи у који се полажу средства као депозит код неких од «подземних» банака од којих се добија потврда која се може презентовати сличном банкару у сругој земљи и од њега примати средства.
Коцкање, улагање новца у коцкарске машине или коцкање са малим износима, врши се тако што лица долазе у коцкарницу са готовином, затим на благајни купују жетоне или кредит, кратко се задржавају играјући, након тога се враћају на благајну и траже исплату на основу донесених жетона и чек на своје име, а добит предтавља као зараду од коцкања.
Употреба лажних инфлаторних рачуна- правно или физичко лице купује пословну активност у земљи гдје се незаконити приход генерише, али и у земљи гдје се новац уноси и ставља у промет. Након тога наручују робу или услуге код компаније којој се новац шаље и ту се јављају двије могућности прања новца. Прва када се повиси вриједност робе путем инфлације, при чему разлика предтавља износ опраног новца, а други, када се шаљу потпуно лажни рачуни и укупно плаћени износ је износ опраног новца.
Често се, у новије вријеме, врши куповина или преузимање предузећа са озбиљним финансијским кризама, чији рачун треба да послужи као тзв. Бојлер рачуни, гдје ће се слати новац предходно депонован на рачуне разних финансијских институција.2.1.2. Фаза полагања
Полагање се састоји у даљем кретању стављеног новца кроз националне и међународне токове у циљу прикривања његовог правог извора, па није риједак случај да се кроз те токове овај новац креће заједно са легалним новцем. Ова фаза се остварује на разне начине и то пребацивањем средстава са једног рачуна на рачуне разних банака у свијету, привредних субјеката као и других финансијских институција, а све ради прикривања правог извора и мјеста полагања почетног криминалног капитала. Такође, циљ ове фазе да се средства стечена криминалним активностима одвоје од његовог извора, стварањем слојева трансакција модификованих за прикривање од инспекцијских контрола и стварање изгледа легалности. Многе трансакције, које се стварају у овој фази прања новца, су бесмислене. Новац кружи по свијету, и за њих се не може пронаћи никакво покриће пословања, али једини циљ криминалних организација и појединаца је да прикривају трагове кретања новца и да отежају посао свакоме ко покуша да истражи одакле новац потиче. Када се новац положи на неки од рачуна банке или другог привредног субјекта с њим се ради све оно што може да прикрије његово поријекло.
У циљу прикривања правог извора новца, «перачи» често користе различита предузећа за пружање различитих финансијских услуга, јер банке све више пооштравају контролу средстава која се улажу код њих, па се самим тим траже нови начини прања новца путем институција гдје је та контрола слабија.
Један од начина да се криминалом зарађен новац легализује, представља куповина разних полиса осигурања, давање позајмица, куповина супоцијене робе, умјетничких дјела, акција, инвестиционих фондова и употреба многих других финансијских метода и инструмената.2.1.3. Фаза интеграције
Фаза интеграције представља поседњу фазу прања новца, која се јавља након фазе полагања, и састоји се у увођењу прљавог новца у легалне економске токове и на тај начин се илегалан новац приказује као новац зарађен на неки од легалних начина, да се може несмотрено користити. Веома је тешко, у овој фази, направити разлику између легалног и «прљавог» новца. Новац се улаже у законите послове или се инвестира, после чега се јавља као новац који потиче законом дозвољене дјелатности. Један од актуелних начина интеграције «прљавог» новца је и куповина некретнина, као што су пословне зграде, складишта, куће или станови, па приход који се остварује издавањем некретнина у закуп неће бити сумљив, јер је резултат законом дозвољене радње. Основни циљ ове фазе, а и прања новца уопште, је да се новац стечен на незаконит начин пребаци у послове које закон не забрањује. У националним и међународним пословним одосима се користеразличити начини инеграције прања новца. Привредни субјекти, «прљавим» новцем, оживљавају предузећа која се налазе у великим финансијским кризама и у њих инвестирају велике суме новца, те на тај начин предузећа почињу да нормално послују користећи новац стечен криминалом као свој капитал, а «перачи» новца на основу тага примају дивиденде и директорске плате, што представља законити вид убирања новца.
Када се говори о фазама прања новца битно је напоменути да постоји и такви случајеви када «прљави» новац не мора увијек да прође кроз све три наведене фазе. Наиме, дешава се да је понекад веома дешко разликовати фазу стављања, полагања и интеграције једну од друге, те да поменуте фазе могу бити исте, али се још чешће могу поклапати. Да ли ће новац пролазити кроз све фазе, да ли ће се поједине фазе поклапати и која ће се метода користити, зависи од расположивих механизама за прање новца и од захтјева криминалних организација, које се уједно наручиоци тог посла и које желе задржати контролу над самим поступком и по потреби остварити његову промјену.
2.1.4. Начини прања новцаКада се прикрива поријекло криминалом зарађеног новца, организовани криминалитет, тражи финансијске услуге за мање строгим банкарским и финансијским законима и регулативима. Средства се усмјеравају према земљама које имају слабе законе и регулативе у односу на прање новца, које имају слабе банкарске системе, законе о тајности података и мале рестрикције на проток капитала.
Постоје различити начини прања новца и има их онолико колико машта може да замисли, а начини који се користе постају све софистициранији и компликованији као и техолошки напредак. Као неки упбичајни начини прања новца, у националним и међународним оквирима јављају се следећи начини:
• Офф-схоре банкарство, које се сатоји у постојању либералнијег банкарског система који нису под непосредном контролом државних органа. Изворно значење енглеске ријечи офф-схоре је изван обале, удаљен од границе, а у трговинском смислу представља посао закључен ван граница и закона одређене земље. Офф-схоре центри представљају територију на којој се извођење међународних банкарских активности обавља под повољним или флексибилним административним правилима о порезима, контролом промјене валуте и банкарских закона, те у којима обим банкарског пословања има мало везе са величино и потребом локалног тржишта. Организоване криминалне групе, приликом прања новца, често користе приватно банкарство због либералиних услова и њихове тајности која представља најпривлачнији елемент. Услуге које нуде Офф-схоре институције имају следеће категорије:
1. Офф-схоре банкарство (приватно банкарство, удружено банкарство, међународни кредити),
2. Офф-схоре фондови,
3. Офф-схоре трустови,
4. Офф-схоре предузећа,
5. прихватљиво осигурање,
6. разне друге финансијске услуге (Офф-схоре трговина, дионица, пензија, услуге транспорта и сл.)
• номинеес је један од најчешћих прања новца и скривања капитала. «перач» користи чланове породице, пријатеље или сараднике којима заједница вјерује и која неће привући пажњу, да извршавају трансакције у њихово име.
• Позајмица од банке- криминалац даје свом сараднику «прљави» новац у готовини, а сарадник припрема папирологију за хипотекарни кредит у истом иносу новца који је примио и на тај начин се ствара привид да су средства криминалца легитимна. Легитименост овог начина прања новца се још више повећава преко редовно организованих уплата за кредит.
• Куповина капитала са гомилом готовине- појединци купују предмете веће вриједности као што су аутомобили, бродови, некретнине, умјетнине и друго. Након тога, у многим случајевима «перачи» користе капитал, али се дистанцирају од њега тако што исти региструју на име пријатеља или рођака.
• Услуге новца и мјењање валуте- појединци често користе сртедства стечена криминалом за куповину страних валута како би се могли пребацити на Офф-схоре банковне рачуне било гдје у свијету.
• Коцкање у казинима- криминалом зарађен новац се, у казинима, улаже у куповину жетона за клађење. После извјесног времена и само неколико клађења, коцкар врши исплату остатка жетона и тражи чек од казина.
Најчешћи релевантни показатељи прања новца су:
• Готовинске трансакције великог обима и у малим апоенима;
• Трансфери средстава према или из страбих држава без валидног пословног објешњења;
• Кретање средстава које има за резултат губитак или ниску стопу поврата без икакве видњиве компезирајуће користи;
• «усвојено» кретање средстава без обзира на повећање административних и банкарских трошкова;
• обављање заједничких трансакција од стране клијената који имају скроман финансијски капацитет;
• одбрамбени став клијената према «испитивању» о поријеклу средстава.2.1.5. Законско одређење прања новца
Прање новца према Закону о спречавању прања новца усвојен је на нивоу Босне и Хрцеговине, подразумјева:
1. замјену или пренос имовине, ако је та имовина стечена криминалним радњама, а у циљи прикривања или заташкавања незаконитог поријекла имовине или пружања помоћи неком лицу које је умјешано у такве активности у циљу избјегавања законских посљедица почињених радњи;
2. прикривање или заташкавање праве природе, мјеста, поријекла, располагања, кретања, права на или власништва над имовином ако је та имовина стечена криминалним радњама или чином учешћа у таквим радњама;
3. стицање, посједовање или коришћење имовине стечене криминалним радњама или чином учешћа у таквим радњама;
4. учествовање или удруживање ради извршења, покушаја извршења, односно помагања, подстицања, олакшавања или давања савјета при извршењу било које од наведених радњи.
Послови који се односе на спречавање , истраживање и откривање операција прања новца, као и промовисање сарадње између надлежених ограна Бих, Републике Српске, Федерације БиХ и Дистрикта Брчко, у области спречавања прања новца, као и промовисање сарадње и размјене информација са надлежним органима других држава и међународних организација задужених за спречавање прања новца, обавља Финансијско-обавјештајна одјељење (ФОО) Агенција за истраге и заштиту БиХ.
Приликом остварења банковних рачуна, полагања средстава, подизања средстава са једног на други банковни рачун, замјене валуте, давање кредита, купопродаја акција на берзи и обављање других послова, правна и физичка лица која обављају ове послове, обавезна су да утврде идентитет страбке сваки пут када се ради о сумљивој трансакцији или странци и све податке, информације и документацију, те по овлаштењу истражују и прослеђује другом овлаштеном службенику, информације, податке и документацију.
Кривични закон Босне и Херцеговине садржи кривично дјело прања новца које чини лице које новац или имовину за коју зна да су прибављени кривичним дјелом прими, замјени, држи, њом располаже, употреби у привредном или другом пословању, или на други начин покрије или покуша прикрити, а такав новац или имовина већа вриједности или то дјело угрожава заједнички економски простор Босне и Херцеговине или има штетне посљедице за дјелатност или финансирање институција Босне и Херцеговине. Тежи облик дјела ће постојати уколико вриједност прљавог новца и имовине прелази износ од 50.000 конвертибилних марака. За ово кривично дјело предвиђена је одговорност за нехатно извршење кривичног дјела, односно одговорност за нехатно поступање учиниоца дјела у односу на околности да су новац и имовина прибављени кривичним дјелом. Законодавац је предвидио и обавезно одузимање новца и имовине који су прибављени кривичним дјелом, а које је учинилац прикрио, односно покушао прикрити.
Прописивање овог кривичног дјела резултат је, прије свега, преузетих обавеза Босне и Херцеговине на основу међународних конвенција, као чињенице да су активности прања новца, као саставног дјела организованог криминалитета, нашле погодно тло на подручју БОсне и Херцеговине, због трансакцијског карактера државе, послијератног стања, поступка приатизације и сл.
У домаћем законодавству, осим инкриминације предвиђене у наведеним законима, одредбе о прању новца налазе се и у ентитетским кривиним законима.
Кривични закон Републике Српске садржи кривично дјело прања новца које чини лице које новац или имовину за коју зна да су прибављени кривичним дјелом прими, замјени, држи, с њом располаже, употријеби у привредном пословању или је на други начин прикрије или покуша сакрити. Предвиђен је и тежи облик дјела који ће постојати ако је учинилац овог дјела истовремено и учинилац или саучесник у кривичном дјелу у којем је прибављен новац или имовинска корист, односно ако је новац или имовинска корист велике вриједности, или ако су ова кривична дјела извршила лица која су се удружила за вршење таквих дјела.2.1.6. Међународни акти у области прања новца
Због тежине посљедица које произилазе из прања новца Међународна заједница је приступила нормирању адекватних мјера, средстава и поступака у појединим земљама, па је у Европском праву прања новца добило статус самосталног кривичног дјела. Схвативши реалну опасност од организованог криминалитета интернационалног карактера који не познаје политичке, државне и идеолошке границе међу народима, државама и континетима, Међународна заједница почиње да ради на развијању и конципирању стратегије опште борбе против најопаснијих видова криминалитета, трговине опојним дрогама, бијелим робљем, оружјем итд., а са чиме је у нераскидивој вези и прање новца.
У циљу борбе против прања новца на међународном плану донијето је више међународних правних аката који регулишу ову материју, а најзначајније су:
• Конвенција Уједињених нација против незаконите трговине опојним дрогама и психотропним супстанцама, тзв. Бечка конвенција, којој је приступало више од 170 држава, и који предвиђа обавезу држава потписница да у свом националном законодавству инкриминишу бројне активностикоје се односе на сузбијење недозвољене трговине опојним дрогама, као и да прање овоако стеченог новца предвиде као кривично дјело. Наведена конвенција предвођа да свака страна потписница конвенције треба усвојити мјере које омогућавају заплену прихода који потиче, од недозвољене трговине опојних дрогама, као и да се надлежним органима омогући да индетификују, открију, замрзну или заплијене дбит или својину стечену недозвољеном дрговином опојним дрогама, с тим што ће ради спровођења ових мјера свака страна потписница овластити своје судове или друге надлежне органе да обавежу да банкарска, финансијска или комерцијална евиденција буде стављена на располагање, заплену, као и да стране потписнице неће одбити да дјелују по одредбама овог става из разлога банкарске тајне.
• Конвенција о прању новца, трагању, привременом одузимању и одузимању прихода стеченог кривичним дјелом, коју је донијео Савјет Европе 8. новембра 1999. године у Стразбуру. Наиме, ова конвенција прописује обавезу држава које су је прихватиле да у свом националном законодавству предвиде посебно кривично дјело прања новца. Такође је, као и у Бечкој конвенцији, одређено обиљежје кривичног дјела, само што се у овом случају тежи одузимању и конфискацији све имовинске добити која је стечена, не само незаконитим дјелатностима везаним за опојне дроге, већ и за тероризам, трговину бијелим робљем, оружјем и кривичним дјелима којима се остварује велики профит. У овој конвенцији наводи се да ће свака страна усвојити законодавне и друге мјере потребне да би као кривична дјела у своје интерно законодавство увела сљедећа дјела, уколико су учињена са умишљајем:
1. Конвенција или пренос имовине за коју се зна да представља незаконит приход, са сврхом прикривања или маскирања незаконитог поријекла такве имовине или пмагања било којем лицу укуљученом у извршење главног кривичног дјела да избјегне законске посљедице свога дјела,
2. прикривање или маскирање праве природе поријекла, мјеста, располагања, премјештаја и постојања права, односно власништва над имовином за коју се зна да предтавља незаконит приход.
3. стицање, посједовање или употреба имовине за коју се зна, у вријеме примања, да је представљала незакониту добит,
4. судјеловање у извршењу, удрживање или завјера ради извршења, или покушаја извршења и помагање, подстицање, олакшавање и давање савјета у извршењу било којих дјела, утврђених у складу саљ овим чланом.
• Четрдесет препорука за борбу против прања новца, донијето од стране Групе са финансијске акције (ФАТФ-Финанциал Ацтион Таск Форце)1990.године, а која је на Коференцији представника држава и влада Групе 7, најразвијених земаља, 1989. године, основана као међународно тијело, у циљу борбе против прања новца. Препоруке садрже стратешке елементе и упућују на основне правце у сузбијању прања новца, које су 1996. године први пут ревидиране да би се узеле у обзир промјене у трендовима прања новца и да би се одредиле будуће потенцијелне пријетње. Наведене препоруке су постале међународно прихваћени стандарди против прања новца.
• Конвенција Уједињених нација против транснационалног организованог криминалитета у члану 6 утврђује се криминализација прања добити стечене кроз криминал, одређује се појам и карактеристике кривичнног дјела прања новца које су се све државе потписнице ове конвенције дужне да унесу у своје национално кривично законодавство, док су у члану 7 ове конвенције предвиђене и мјере за борбу пртив прања новца. Наведена конвенција захтјева да државе у својој националним законодавствима пропишу и кривично дјело прања новца, као и да свака држава потписница мора доставити примјерке својих закона којима се спроводи члан 6, као и све накнадне измјене и допуне тих закона или описе истих Генералном сектору Уједињених нација.
• Кључни принципи за ефективан банковни надзор, тзв. Базелски принцип, који је септембра 1997. године издало Базелско представништво за надзор банака, укључује потребу (принцип 15) који супервизори одређују да банке имају успостављене адекватне политике рада, праксе и процедуре, укључујући и строга правила „Познавања клијената“, што промовише високе етичке и професионалне стандарде у финансијском сектору.
2.2. Фалсификовање новца и стављање лажног новца у оптицајНовац, као платежно средство које омогућава размјену добара, одувијек је био предмет посебног интересовања с аспекта разних олика криминалних напада, јер се на такав начин обезбјеђује знатна противправна имовинска корист и зарада која је очигледна у односу на уложени рад и средства, без обзира на ризик и опасност да та криминална дјелатност буде откривена.
Фалсификовање новца је стара појава чије се технике непрестано мјењају и усавршавају у зависности од квалитета заштите новчаница. Наиме, чим је новац почео да функционише као средство плаћања, непосредно после тога појавио се и проблем његовог фалсификовања, без обзира на могућност коришћења расположивих техника од којих зависи успијешност фалсификата.
Сматра се да су прве праве новчанице, претече данашњих, појавиле прије више од 1000 година у Кини. Наиме, прве новчанице су по техници, заштити и изгледу биле примитивне, али је свијест оних који су се бавили њеном израдом и оних који су је фалсификовали била савремена. Први су хтјели моћну новчаницу, отпорну на употребу и галсификовање, а други могућност да је што лакше и вјерније репродукују. За оне који су се бавили послом с друге стране закона, тј. Фалсигиковањем новца, уведене су законске мјере-одсјецање екстремитета и одузимање цјелокупне имовине.
Први српски новац потиче из доба краља Стефана Радослава (1228-1234) и ковање се кроз 13. и 14. вијек наставља у континуитету од половине 15. вијека или деспота Лазара Бранковића ( 1456-1458) који је и посљедњи српски владар средњег вијека до доласка Турака који су ковали новац.
Значај новца у средњовјековној Србији се може видјети у Законику цара Душана и у Рударском закону деспота Стефана Лазаревића. У то вријеме кривотворење новца је било строго кажњиво. У Законику цара Душана динар се јавља у значењу сребрног новца уопште, зато што тада у српском језику још увијек није постојао новац као појам. Такође, Законик се бавио проблематиком фалсификовања новца и предвиђао је строге казне за фалсификаторе. Тако је цар Душан за фалсификовање кажњавао спаљивањем златара, док је касније деспот Стефан Лазаревић фалсификаторе кажњавао скаћење и новчанм глобом.
У промету се употербаљавап сребрни нобав који се називао динар, а овај назив сребрном новца потиче из старог Рима, гдје је у 3. вијеку прије нове ере први пут искован сребрени дианриус. Прењма етимолошком сначењу, ријеч новац се први пут користи у српском народном језику у 15. вијеку, као скраћеница за сребрни динар искован у Новом Брду.
Данас је фалсификовање новца удружено не само са људским знањем и умјећем већ и са неслућеним могућностима које пружа савремена техника и технологија. Да би се спријечила ова незаконита радња која може изазвати озбиљне посљедице у монетарном систему земље, у борби против галсификовања укључене су у свијету бројне институције: централна банка, полиција, Интерпол, Олаф (Европска комисија за борбу против превара) и др.
Новац фалсификован у великим размјерама угрожава монетарни систем и јединство тржишта земље, односно угрожава сигурност и повјерење у новчани промет. Због важности новца као платежног средстава и новца као општег мјерила вриједности и значења новца за економски систем, држава или монопол издавања новца. На основу свега наведеног свака држава, да би спријечила или отежала успијешно фалсификовање новца, настоји да изради квалитетну новчаницу користећи најновија техничка достигнућа у графичкој индустрији и другим областима како би у процесу производње преузела све мјере на успијешној заштити новчанице.
Појава инфлације захтијева што више новца у оптицају. У вријеме рата када је постојала велика инфлација, штампале су се новчанице за „једнократну употребу“, обично на папиру слабијег квалитета и без потребних одговарајућих заштитних елемената. Такве су новчанице веома погодне за фалсификовање, јер их је већина израђена „оффсет“ штампом. Обезвријеђени инфлацијским новцем ипак не привлачи велике фалсификаторе. Фалсификовање новца у данашње вријеме захтијева веома комплексан интелектуални рад за што је потребна и знатна техничка вјештина, па чак и умјетнички талент да би се израдиле прихватљиве имитације наовчаница које се данас праве по изузетном компликованом поступку.
Фалсификовање новчаница могу бити израђене ручно („занатска производња“), машински („индустријска производња“) и новчанице створене фотокопирањем оргиналних новчаница. Машинску израду новчаница могу покренути само она лица која имају велики почетни капитал, јер се процес израде фалсификоване новчанице органијује на исти начин као и израда оргинала, што значи да се за сваку врсту штампе (висока, равна, дубинска) и сваку боју, израђују посебни клишеи на основу фоторепродукције оргиналне новчанице. Овако израђене кривотворене су веома опасне, будући да се тешко разликује од оргинала, тако да се разлике не могу уочити голим оком.
Фалсификовани новац се кријумчари по доброј разрађеној схеми организованог кромоналитета, уз процијену сваке конкретне ситуације и предузимања свих мјера безбједности како би се фалсификовани новац успијешно пласирао у предвиђене токове. Обично фалсификовани новац не растурају лица која су га направила, она углавном организује дјелатност њеног растурања преко других лица која користе разноврсне начине и превозна средства како би лажни новац ставили у оптицај, крупнији криминалци који су ближи „врху“ (шефовски дио криминалне организавије) су јако опрезни и веома се тешко може доћи до њиховог индетитета, док су растурачи често ситни лопови и преваранти који су за слична дјела већ осуђивани и познати полицији или наивни грађани који сматрају да се могу „окористити“ на лак начин.
Организовани криманалитет користи фалсификовани новац за плаћање многих услуга и других обавеза, за купвину дрога, оружја и муниције, културних добара и других врста робе, за корупцију, за плаћање споредних дјелатности лицима која нису чланови криминалне организације, као и за куповину разних потребних ствари, опреме, технике, као и за друге потребе криминалне организације. Фалсификовани новац је углавном карактеристичан за земље које су дуго у ратовима, гдје су раширени шверц и купопродаја оружја, па тако повољно тло користе криминалне организације да пласирају фалсификовани новац.
Ратна догађања, лоша економска-социјална политика, пораст свих видова криминалитета, велика миграција становништва, велики број странаца који су укључени у многим војним, хуманитарним и другим мисијама на нашој територији, повратак великог броја избјеглица и земаља Запада, слаба контрола граница за промет лјуди и робе, географски положај Босне и Херцеговине као транзитне земље између Истока и Запада, представља све погодности за протурање страног фалсификованог новца без великог ризика.2.2.1. Законско одређење фалсификовања новца
У кривичном правном смисли под појмом новац се сматра ковани и папирни новац који се на основу закона налази у оптицају у некој земљи, док ријеч фалсификат означава да је нешто преиначено на аутентичном примјерку додавањем, одузимањем (брисањем) или њиховом комбинацијм (нпр. Преправљање оргиналних оптицајних новчаница њихове номиналне вриједности), док ријеч кривотворење означава потпуно нов производ који је израђен на начин да се може замјенити са правим. У смислу кривотворења новца овај појам означава репродукцију лажног оптицајног кованог или папирног новца. Често се у књижевном језику фалсификат и кривотворење користи као синоними, иако се у суштинском значењу односе на два различита појма.
Са кривично правног становиштва разликују се материјални фалсификати-када је кривотворена цијела исправа или њен дио од стране неовлаштеног лица, и интелектуални фалсификат-када је ријеч о издавању службених исправа и сл. од стране овлаштених лица с неистинитим садржајем, с тим у вези разликује се и фалсификати јавних и правних исправа.
Када се посматрају фалсификати са криминалистичког становвиштва, они се обично дјеле на потпуне и дјеломичне, а према врсти и намјени: фалсификате рукописа, знакова за вриједност, новца, знакова за обиљежавање робе, умјетничких дјела, вриједносних папира, антиквитета и сл. Према области у којој се јављају, дјеле се на оне у индустрији, шумарству, пољопривреди, здравству, социјалном осигурању и сл.
Кривично дјело фалсификовања новца није инкриминисано у Кривичном закону Републике Српске, али је одређен у Кривичном закону БиХ као Кривотворење новца и у надлежности је Тужилаштво БиХ и Суда БиХ. Кривично дјело кривотворење новца испољава се у следећим кривично-правним областима:
• Израда лажног новца у намјери да се стави у оптицај као прави;
• Преиначењу правог новца у намјери да се стави у оптицај као прави;
• Стављање у оптицај лажног новца или преиначење правог новца;
• Прибављање лажног новца с циљем са се стави у оптицај као прави;
• Изазивање поремећаја у привреди БиХ;
• Стављање у оптицај лажни новац који је примљен као прави;
• Непријављивање израде лажног новца или непријављивање стављање у оптицај лажни новац.
Законодавац предвиђа обавезно одузимање лажног новца, тј. обавезна примјена сигурносне мјере одузимања предмета.
Новац који више није званично средство плаћања у једној земљи, који је повучен из промета, не представља новац у смислу ове инкриминације. Такође, новац не представља ни разни историјски новац било да он има стварну вриједност или нумизматичку вриједност, као ни различити вриједносни бонови који служе за нека обрачунавања у одређеној ужој средини, а као новац не може се сматрати ни измишњени новац пуштен у оптицај.
Да би се радило о лажном новцу као предмету овог кривичног дјела, новац треба бити тако направљен да на први поглед просјечна особа не може да лако запази да није у питању прави новац, тј он треба толико сличити правој новчаници да се од ње битно не разликује (тзв. Имитатио вера). Уколико је ријеч о имитацијама новца које практично није ни могуће ставити у оптицај, нпр. фотокопија новчанице у црно-бијелој техници, код којих се одмах и лако уочавају разлике, радиће се о неподобном покушају фалсификовања новца. Квалитет кривотворења, односни имитације мора бити таквог степена да може код просјечне особе створити заблуду, односно криву пресуду о вјеродостојности новца.
Стављање новца у оптицај значи предузимање радње којом новац излази из детенције учиниоца, којом постаје доступан другим лицима у промету, нпр. продајом новца на име куповине робе, предајом новца благајнику банке приликом полагања штедње, плаћањем одређених услуга, слањем новца поштом и сл. за постојање кривичног дјела фалсификовања новца довољно је да је лажан новац прибављен у намјери да се стави у оптицај као прави.
Да би се успијешно ставио у оптицај потребно је да фалсификовани новац буде доброг квалитета од чега и зависи да ли ће и када ће бити откривен, а такође, од количине фалсификованог новца, номиналне вриједности и валуте новца који се фалсификује зависи да ли ће фалсификовани новац бити успијешно растурен.2.2.2. Карактеристике и лажни елементи оргиналних новчаница у односу на фалсификат
Да би успијешно спријечила или отежала фалсификовање новца, свака емисиона установа која се бави производњом новца, настоји да изради квалитетну новчаницу користећи најновија техничка достигнућа у графичкој индустрији и другим областима како би добила што квалитетнији новац који је све мање подобан за фалсификовање. Елементи заштите новчанице су разноврсни, а технолошки поступак заштите се непрестано мијења и усавршава у зависности од појаве нових научних и техничких достигнућа.
Мјере заштите новчаница имају задатак да што више отежају могућност галсификовања и да омогући њихово лакше откривање. Између трошкова фалсификовања с једне стране и номиналне вриједности новчанице, с друге стране, мора да постоји повољан однос у корист учиниоца дјела. То упућује учиниоца да што више смањи своје трошкове, док тиме истовремено смањује и квалитет своје фалсификоване новчанице.
Као најбитнији елементи заштите новчаница сматрају се:
• Хартија која је квалитетнијег састава и знатно се разликује од хартија које се употребљавају за фалсификовање. Може се наћи само у неколико специјализованих свијетских фирми, тако да увијек постоји извјесна сумња да иза доброг фалсификата стоји држава или нека њена тајна служба. Хартија која се користи у регуларној изради новца, и то у 80% случајева, производи се у скандинавским фабрикама, с у себи садржи дрво, јуту, памук, а у јапанском јену има и свила. Боја хартије која се користи за израду новчаница може да буде бијела, али се хартији додају и разне нијансе још у фази израде, како би се постигао већи ниво заштите, а наведене разлике се могу уочити на ивицама новчанице, које нису обухваћене штампаном површином. Фалсификатор није у стању да набави такву врсту квалитетне хартије, али ће настојати да на тржишту пронађе што сличнију хартију, коју подвргава разним поступцима како би добио што сличнији изглед оргиналног папира.
Према подацима „Интерпола“, само 17,7 % испитаних узорака лажних новчаница израђено је од квалитетног папира. Међутим, честа је појава да се лажне новчанице штампају на оргиналном папиру, с којег је скинут отисак мањег апоена, код којих је валута гдје су новчанице различитих апоена једнаке по формату.
Постоје новчанице израђене од полимер пластике које су се прво појавиле у Аустралији и показале су се као изузетно квалитетне по изради и постојаности боја, отпоре на хабање, гужвање и цијепање. Због наведених карактеристика које поседују полимерске новчанице Аустралија је одлучила да све своје апоене штампа на пластици. Новчанице од пластике данас имају Сингапур и Румунија. Разлика у квалитети папира који посједује оргинална новчаница, у односу на папир фалсификоване новчанице може се утврдити на основу различите дебљине папира, његовом саставу и различитом понашању при кидању. Често, лица која производе лажан новац, да би га лакше ставила у оптицај, користе различите вјештачке начине да фалсификобаном новцу дају изглед као да је дуже вријеме у оптицају,. То постижу тако што га потапају у чај, савијају више пута, гужвају, што уједно помаже учиниоцу да не мора тачно погодити све нијансе боја оргиналних новчаница. Да ли је хартија спорне новчанице оргинална или не, може се много лакше и једноставније установити помоћу воденог жига.
• Водени жик или како се још назива водотисак, водени знак или филигран и одређени квалитет хартије представљају основне елементе заштите и присутни су у производњи скоро свих новчаница, без обзира на валуту или државу, док се остали сигурносни знаци углавном користе да би се постигао што већи степен ефикасности у заштити новчаница. Пошто је несумљиво да се водени жиг на хартији новчанице искорпорира у току израде саме хартије, док је још у току производње, а не касније, можемо у циљу утврђивања оргиналности воденог жига односно папира извршити следећу пробу: наиме, врло разблаженим раствором натријумхидроксида поквасимо водени жиг. Уколико је жиг накнадно израђен, онда ће влакна хартије набубрити и водени жиг ће нестати. Уколико је водени жиг оригиналан, он ће се тад још и појачати. Грешке на воденом жигу код кривотворених новчаница могу се открити и оптичким справама, помоћу микроскопа уз примјену методе компаравије са оргиналном новчаницом.
• Сигурносна нит, која може бити израђена од различитих материјала и која се уграђује у саму хартију, предсатавља веома сигуран вид заштите, што потврђује и чињеница да је саставни дио многих новчаница различитих држава.
• Цртежи и боја на новчаницама, за кривотворење представљају велике тешкоће, па се ту чини и највећа грешка, које се под повећалом могу уочити. Нарочито је тешко погодити прелазне боје и нијансе, а готово је немогуће да се погоде и извуку у потпуности све линије са шарама и ликовима. Што се тиче грешака на цртежима, кривотворене новчанице се најлакше откривају ако се фотографским путем увећа оргинална и кривотворна новчаница, а затим се врши поређење како би се уочиле разлике.
Постоје и многи дриги видови заштите новчаница од фалсификовања, који се испољавају у виду:
• Портрета и главног цртежа новчанице који имају своје специфичности, почев од првог утиска саме новчанице, рељефности лика и самог цртежа, па до савршеног израђеног портрета који мора бити вијеран оргиналу;
• Серијско слово и број новчанице, а неке новчанице имају и нонтролно слово;
• Гијоши, који представљају густо испреплетене линије у великом броју разних боја на цртежу новчанице и веома се тешко могу фалсификовати да би били индентични оргиналу, али је зањихову израду потребна посебна опремљеност, за шта се данас корисе гијош машине;
• Величина (формат) новчанице карактеристична је за све валуте, јер се штампају у разним форматима;
• Штампа, односно разна техника штампања може да доприносе и квалитетној заштити новчанице (дубока штампа, рана штампа и висока штампа).
Фалсификовање новчаница може да се осјети под рукомако не посједује храпаве елементне рељефне обраде. Чистоћа и карактеристика штампе код кривотворенех новчаница одступају од оригибала, па се голим оком могу уочити бројне течкице разних нијанси и боја на бијелом пољу лица и полеђине фалсификоване новчаница. Често фалсификоване новчанице не посједују микротекстове, или су, ако их неке и посједују, углавном мутни и нечитки.
Према подацима из Централне банке Босне и Херцеговине , новчаница од 50 КМ се најчешће кривотвори, јер је након окочања судског поступка ова новчаница најбројнија приликом уништавања, кривотворени новац се, у Централној банци БиХ. Уништава посебним машинама за резање папира „на резнице“ на иси начин на који се уништавају и похабане новчанице. Сам поступак иништавања се обавља у присуству комисије Централне банке БиХ, у просторија у којима нико осим радника банке нема приступ, а комплетан процес уништавања новчаница се снима видео надзором. Веома ријетко се кривотворе новчанице од 100 КМ, док присутна све чешћа појава кривотворених новчаница у апоену од 20 КМ. Апоени од 10 и 5 КМ су углавном лоше штампе, или су фотокопиране или мкомпјутерски скениране.
Карактеристике запјиењених кривотворених новчаница конвертибилне марке разликује се од оргинала у следећем:
• Боја и квалитета папира (боја кривотворене новчанице је свијетлија, папир је тањи и често формат кривотворене новчаноце не одровара оргиналу),
• Водени жиг на алножу новчанице недостаје или је имитиран на површини реверса новчанице,
• Заштитна нит на новчаници недостаје или је разливена и не одговара оргиналу,
• Заштитни кончићи су налијепљени на новчаницу, умијесто да су саставни дио новчанице,
• Холограм на лицу новчанице је имитиран,
• Не постоји одговарајућа УВ заштита.2.3. Кријумчарење и недозвољена трговина скупоцјене робе
Избјегавањем плаћања јавних прихода у знатној мјери утиче на слабљење економских односа у друштву, што условљава настанак социјалних разлика које изазивају незадовољаство грађана, доводе до одређених социјалних напетности и ремете међуљудске односе. Јављање оваквих проблема представља озвољан друштвени проблем који разједињује економску основу друштва и узрокује поремећаје у економском систему државе, што представља погодно тло за вршење различитих кривичних дјела, укључујући кријумчарење и недозвољена тргована.
Ова кривична дјела се углавном врше као дио организованог криминалитета или као вид професионалног криминалитета који врше припадници пословних и владајућих кругова који имају знатан утицај на збивање у политичком и опште друштвеном животу, користећи свој утицај и везе у друштву за вршење кривичних дјела ( криминалитет „бијелог оковратника“). Ова лица често корупцијаом налазе упориште у органима државне управе и међу политичарима, што им омогућава да своје послове обављају несмотрено, јер уживају заштиту. Извршиоцио ових дјела користе се фалсификовањем документације, лажним приказивањем финансијског стања, лажним завршним рачунима, фиктивним приказивањем залиха робе и другим недопуштеним дјелатностима којима се остварује огромне материјалне користи. Стално настају нови облици кријумчарења, новим канали дистрибуције робе и нове пословне везе, а све са крајњим циљем да се избјегне плаћање јавних прихода, као што су: преваре при одређивање царинске основице, преваре у давању погрешног описа робе, преваре у поријеклу робе, преваре при царинским повластивама, преваре при привремено, уласку робе у царниску територију, преваре у крајњој употреби робе, преваре криботворене робе и др.
Као предмет кријумчарења и недозвољене трговине, поред дроге, оружја, културних добара, људи и њихових органа, јавља се различита скупоцјена роба и предмети за којима постоји велика потражња на тржишту, а која организоване криминалне групе на различите начине, избјегавајући мјере царинске контроле, кријумчаре преко граница, те је потом продају на црном тржишту избјегавајући плаћање царинских дажбина, пореза и других обавеза према држави, чиме се јача сива економија, а учиниоци за себе остварују велики профит.
Кријумчари се различита врста робе, како робе која има већу вриједност, тако и роба која има мању вриједност, а за коју постоји велика потражња на тржишту, и то: алкохол, кафа, нафта, цигарете, техничка роба, возила, злато, сребро, накит, животне намеринице, гардероба, рачунарска опрема, намјештај, дјечије играчке и др.
За пренос робе преко царинске линије учинилац користи копнене, ваздушне и водене путеве. Роба се прикрива у транспортним средствима, на мјестима која су намјенски изграђена за кријумчарење робе, а транспорт се не препушта случају нити ризику, већ се организује адекватно праћење робе како би се са сигурношћу могло знати да ли је роба пренесена преко граничне линије и да ли је стигла на предвиђено мјесто.
Учиниоци овиг дјела су веома лукави и перфидни, не признају своју криминалну дјелатност и увијек имају припремљену причу из које проистиче да им ништа није познато у вези са робом која је пронађена скривена у превозном средству са којим су управљали или у којем су се налазили, спремни су на покушаје корумпирања службеника цариника, полиције и других органа надзора и контроле.
Користе се разним методама како би прокријумчарили робу и избјегли плаћање пореза, а то чине зато што робу преносе преко илегалних граничних прелаза или доласком на легалан гранични прелаз пријављује само дио робе коју увози, а остатак робе, коју претходно сакрију у бункерима који су израђени за кријумчарење робе и које је тешко открити, не пријављену. Кријумчари, такође, понекад пријављују мању вриједност робе у односну на стварну или не евидентирају илегалну робу у пословним књигама, а све са циљем да би избјегли порезе и остале дажбине, те остварили већи профит.
Недозвољена трговина и кријумчарење су уско повезани, јер неријтко роба оја се кријумчари постаје предмет недозвољене трговине на домаћем тржишту.
Са кријумчарење и недозвољена трговина све више узима маха, показују и подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ, чији су службеници у 2007. години спријечили кријумчарење разне робе, вриједне 13.320.255 конвертибилних марака, док су у јануару 2008. године заплијенили робу у вриједности од 770.456 марака. Подаци показују да је кријумчарење у прошлој години порасло за више од 50 % у односу на 2006. годину, када је одузета роба вриједна 5.362.270 конверитибилних марака, док је 2005. године вриједност заплијењене робе вриједила 2.750.796 марака. Међу најскупљом робом која је одузета прошле године биле су машина за производњу цигарета, вриједна 2.500.000 марака. Наведене машине су пронађене у акцији Уораве за индиректно опорезивање БиХ, Агенција за истраге и заштиту (СИПА) БиХи полиције на подручју Груда, када је откривене илегална творница цигарета у којој се, поред машина, налазило и неколико тона дувана, десетине хиљаде фалсификованих маркица за цигарете и остали материјал потребан за производњу и паковање цигарета.
На другом мјесту кријумчарене робе БиХ, 2007.године, налазила се обућа.Најчешће су се кријумчариле патике које су на себи имале ознаку познатих свијетских марки као што су „Нике“, „Адидас“, „Пума“, али је детаљним прегледом утврђено да се не ради о оргиналнј роби. Вриједност одузете робе износила је 2.263.543 конвертибилних марака.
Наиме, посебну пажњу шверцера заузимају цигарете који они на разне начине покушавају прокријмчарити у БиХ, због тога што је велика потражња за том робом као и зарада која се остварује кријумчарењем и недозвољеном трговином.
Кријумчарење се најчешће одвија илегалиним путевима из Црне Горе у БиХ, а потом се складиште и продају нацрном тржишту без пореских маркица БиХ. Само у 2007. години радници Управе за индиректно опорезивање заплијенили су разе врсте цигарета у вриједности од 1.288.266 марака. Међутима, вриједност кријумчарене робе знатно је већа због прикривености која се испољава у виду „тамне бројке“.
Велики извор зараде за кријумчарење представљају и таблете вијагра. С обзиром на вриједност једне таблете може достећи и цијену и до 90 КМ, у зависности о којој врсти вијагре се ради. Укупна тржишна вриједност заплијењених таблета вијагре, у 2007. години износи 1.009.070 КМ.2.3.1. Законско одређивање кријумчарене робе и недозвољене трговине
Према Кривичном закону БиХ, кривично дјело Кријумчарења чини онај ко преко царинске линије пренесе робу веће вриједности, избјегавајући мјере царинске контроле, илим ко се избјегавајући мјере царинске контроле бави преношењем робе преко царинске линије. Тежи облик овог дјела чини онај ко без одговарајућег одобрења, избјегавајући мјере царинске контроле, преко царинске линије преноси робу чијиу је увоз или извоз забрањен, ограничен или захтијева посебно одобрење или дозволу надлежног органа.
Предвиђен је и најтежи облик овог дјела који ће постојати ако у неком од претходно наведених радњи преко царинске линије пренесени предмет, роба или супстанце које су опасне по живот или здравље људи или представљају опасност за јавну сигурност, или је то кривично дјело учињено употребом оружја, силе или пријетње.
Законодавац предвиђа овавезно пдузимање робе. А такође, и превозно средство, чија су тајна или скровита мјеста искориштена за превоз робе која је предмет кривичног дјела кријумчарења (нпр. разни „бункери“, преграде, лажна дна и сл.), биће одузето, ако је власник или корисник возила или могао или био дужан знати за назначена својства, односно намјену назначених превозних средстава.
Циљ прописивања овог кривичног дјела је да се санкционишу понашања којима се врши неовлаштен превоз робе преко царинске линије, као и друга понашања усмјерена на избјегавање царинског надзора.
Царински надзор обухвата чување и преглед царинске робе, спровођење царинске робе, стављање царинских обиљежја, ореглед путничког пртљага, преглед и претрага превозних средстава, возача и посаде, и личну контролу путника.
Под избјегавањем мјера царинског надзора сматрају се случајеви скривања робе приликом прелаза царинске линије и у случајевима непријављивања робе царинским службеницима када постоји обавеза пријављивања. Законодавац предвиђа да за постојање овог дјела није одлучено да ли се царинска линија прелази, односно раоба преноси на зато одређеним мјестима, на званичним граничним прелазима, или се ради о преносу робе ван званичних мјеста, а такође је неодлучно да ли је роба у власништву починиоца дјела или трећег лица.
„Већа вриједност“ робе, код овог кривичног дјела, посојаће ако је у питању вриједност робе већа од 10.000 КМ, и то у вријеме извршавања кривичног дјела. Дјело ће постојати без обзира на количину пренесене робе, битно је да се ради о већој вриједности робе.
Дјело је умишљајно, тј. Може се извршити само са намјером, а извршилац дјела може бити свако лице.
Кривични закон БиХ предвиђа тзв. Организовано кријумчарење, као самостално кривично дјело које представља својеврстан квалификован облик кривичног дјела Кријумчарења. Дјело чини онај који организује групу људи или друго удружење за организовано кријумчарење, или мрежу препродаваца или посредникја за продају и растурање робе, а кривично правно је предвиђено и санкционисање самог припадништва организованој групи људи или другом удружењу за кријумчарење робе. Као члан групе сматра се лице које је свјесно и вољно пеиступило групи или удружењу, постало њихов члан и које је спремно за учествовање у остваривању злочиначких планова и циље3ва групе или удружења. Наведено дјело је, такође, умишљајно, тј. Може бити свако лице.
У Кривичном закону БиХ инкриминисано је и кривично дјело недозвољене трговине које чини онај ко неовлаштено продаје, купује или врши размјену робе чији је промет забрањен или ограничен прописума БиХ или међународним правом, ако таквим дјелом није учињено друго кривично дјело за које је прописана тежа казна, а роба и предмети недозвољене трговине ће се одузети.
И Кривични закон Републике Српске, такође, предвиђа кривично дјело недозвољене трговине које врши онај ко немајући овлаштење уа трговину, набави робе или друге предмете у већој количини или вриједности у сврхи продаје, или ко се неовлаштено и у већем обиму бави трговином или посредовањем у трговини и заступањем домаћих привредних субјеката у промету робе или услуга.
ЗАКЉУЧАКСупроставити се савременим облицима криминалитета, какав је организовани криминалитет који се јавља у привредно-финансијској области, могуће је једино системском примјеном адекватних превентивних и репресивних мјера, уз коришћење научних и техничких достигнућа и њиховом уградњом у крим иналистичке методе.
Стратегијски приступ спречавања криминалитета у привредно-финансијским областима омогућава адекватну превентивну дјелатност надлежних органа уз примјену одговарајућих економских, правних, политичких и других мјера које поспјешавају борбу против економског криминалитета.
Због своје специфичности које се огледају у пруларитету појавних облика овог вида криминалитета, због специфичности извршилаца и њихових особина као и других карактеристика које су својествене за привредни криминалитет, отежано је откривање и процесурирање кривичних дјела које се јављају у привредно-финансијским областима. Наиме, да би се успијешно супроставили организованм криминалитету у привредно-финансијким областим у усовима који су актуелни нашем друштвено-политичком и економском животу, неопходно је предузети свеобухватну акцију свих надлежних органа као и на националнм тако и на међународном нивоу, успоставити успијешну стратегију изградње привредног система доношењем конзистентних економских мјера и одговарајућих правних прописа, гдје у правом плану мора да буде присутна адекватна улога државе.
Када је у питању прање новца, од суштинског значаја је успостављање вјеродостојног и стабилног финансијског система, који ће омогућити откривање, спречавање и кјонтролисање прљавог новца, због тога што се пословањем на нашем тржишту углавном обавља готовином, па се већина незаконитих активности врши изван финансијског система, тако да је органима власти отежан рад на истраживању и кривичном гоњењу таквих радњи.
Очито је дфа је највише у борби против прања новца може учинити у фази стављања новца у финансијске токове, јер када новац уђе у финансијске токове онда је веома тешко открити и дказати његово криминално поријекол, због тога што новац добро функционише, лако је преносив, широко је прихваћен и има стандардне вриједности, мада прљави новац никад не постаје чист иако тако изгледа.
У већини случајева није дозвољено само ухапсити и осудити криминалца за прање новца, важно је одузети незаконито стечену зараду, јер илегално стечени приходи омогућавају криминалцу да развије своју економску и политичку моћ. Да бис еостварила могућност конфискације имовине створене на незаконит начин, потријебно је доњети законе које регулишу ову материју. Код нас се много прича о закону о одузимању незаконити стечене имовине, али се ништа не предузима на његовом доношењу и усвајању, вјероватно због тога што би најм,ање одговарало онима који и требају да га усвоје.
Због опасбости од фалсификовања новца стално се усавршавају ниво заштите новчаница са сигурносним елементима , али се и даље појављују фалсификоване новчанице јер је зарада очигледна у односу на уложени рад, што о даље мотивише крим иналце да криботворе новац и проналазе начин да га ставе у оптицај. Технолошло напредак, модерни уређаји, примјена нове методологије фалсификовања новца стварају прилично проблеме у борби против фалсификовања.
Литература1. М. Бошковић, Д Јовичић, Криминалистика методика, Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, 2002. године
2. М. Бошковић, Организовани криминалитет и корупција, Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, 2004. године
3. Кривични закон Републике Српске – Службени гласник Републике Српске број 39/03
4. Закон о спречавању прања новца – Службени гласник Босне и Херцеговине, број 29/04
Интернет странице
1. www.danas.html
2. www.glas-javnosti.co.yu
3. www.pranjenovca.html
4. www.capital.ba
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi