POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ KRIMINOLOGIJE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- KRIMINOLOGIJA -
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ИТАЛИЈАНСКА, АЛБАНСКА И КИНЕСКА МАФИЈА

 

Пошто је тема мог семинарског рада Италијанска, Албанска и Кинеска мафија, прије свега рећи ћу нешто о појму мафије уопште, уопште о настанку, као и о одређеним специфичностима.
Често се у свакодневном говору, у средствима јавног информисања, али и у појединим радовима спомиње реч мафија, углавном као синоним за одређене облике организоване криминалне делатности, без претходног објашњења правог садржаја овог појма. Тако се употребљавају термини нарко-мафија, алко-мафија, кријумчарска мафија, ауто-мафија, макро-мафија и др., којима се желе приказати као мафијашки поједини облици криминалне делатности разних криминалних организација. Такође, и на међународном плану реч мафија се често употребљава као појам који садржајно обухвата криминалну делатност појединих организација у одређсним земљама, као нпр.: италијанска мафија, колумбијска мафија, америчка мафија, руска мафија и сл. У сагледавању појма мафије, полази се од становишта да је транснационални организовани криминалитет најшири појам који обухвата разне облике криминалне делатности на просторима више држава које су међусобно повезане. У том смислу мафија је специфичан облик организације у склопу транснационално организованог криминалитета, на већем степену организованости и финансијске моћи у односу на друге криминалне организације, односно мафија је један од најорганизованијих облика деловања транснационалног организованог кримииалитета, који се бави нелегалним разноврсним криминалним делатностима и уносним легалним пословима у циљу богаћења, остваривања профита и стварања политичке моћи и друштвеног утицаја.
Мафија је специфична деликвентна структура из средине која делује у оквиру организованих облика криминала.
Један број аутора износи мишљење да претечу мафије чине приватне армије, формиране од феудалних господара у циљу држања власти над својим поседима. Ове армије су делиле правду која се заснивала на традицији, увек поштованој на тим просторима. Нека тадашња традиционална правила и данас се поштују у оквиру мафијашких криминалних организација, нарочито код Соsа Nostre. У том контексту карактеристични су и случајеви убистава, који су начином извршења, остављали поруку:
- леш без главе значио је да се ради о неком ситном лопову,
- леш са одсеченим полним органом стављеним у уста, указивао је на то да је убијени за време живота на неки начин увредио жену друта из криминалне организације,
- леш коме је одсечен језик јасно је указивао на то да се ради о лицу које је прекршило завет ћутања, тзв. omertu.

Специфичности мафије указују на чврстину и јаку структуру организације која је спремна да се обрачуна са свим противницима, без обзира на ниво на коме се налазе и које функције обављају у органима власти и државним органима. Брутални методи мафије често се испољавају у виду вршења атентата на оне личности које су познате као водећи и огорчени борци против ње, што наводи на закључак да се мафија у обрачуну са својим противницима служи и појединим терористичким методама, па постоји реална опасност да се у окриљу мафије развије и терористичка организација са одређеним циљем.


1. ИТАЛИЈАНСКА МАФИЈА

 

1.1. Сицилија: срце мафије

Сицилија није обичан оток. Двије хиљаде година прије открића Америке, тај је оток, због свога географског положаја, платио превисоку цијену. На Сицилији није било реформације, ренесансе, просвјетитељства, градова република или принчева који су доносили законе- тадашње је становништво познавало само муку, огорченост државе, ма каква год облика она била, и наравно, криминал.
Криминал на Сицилији повезивао се с оточким патриотизмом, отпором према окупатору. Полицијских службеника није било довољно тако да је разбојништво дуго времена за многе младе мушкарце представљао разуман одабир. Сукоби са законом брзо су се рјешавали, поготово ако су полицијски службеници били чланови одређеног клана или вјерни обитељима те су на тај начин, поготово они у блиском сродству, надјачали све остале. Зато је и основна јединица мафије на Сицилији названа «обитељ».

Mapa Sicilije

1.2. Заклетва мафије и појава Cosa nostre

Кад је Don Tommaso Buscetta 1984. пред Giovannijem Falconom, суцем из Палерма, свједочио о унутрашњим дјеловањима мафије, та је рјеч била тек недавно уврштена у талијански казнени закон.

Buscetta je Falconu предочио све појединости: почевши од заповједнога ланца, ратова између банди па све до дубоке повезаности Америке и Сицилије. Описао је и заклетву коју је морао дати сваки ниви члан мафије. Buscetta је рекао: «Нови члан се доводи на самотно мјесто, које може бити и нечији дом, у присуству трију или више часних мушкараца из обитељи. Најстарији од њих га обавјештава да је сврха ове ствари – questa cosa – заштити слабе и уклонити тиране. Затим се на руци особе, која полаже заклетву, пореже прст, а крв из ране капа на свету слику. Слика се положи у његову руку и запали. Тада ниви члан мора угасити ватру брзим премјештањем слике из једне руке у другу, те се заклиње на вјерност начелима Cosa nostre (Наше ствари) изјављујући: «Нека моје тјело изгори попут свете слике ако прекршим дано обећање.» Након заклетве, и само онда часни се мушкарац упознаје с главом обитељи чији положај није познавао унапријед, а камоли постојање организације Cosa nostre саме по себи.

1.3. Lucky Luciano и Meyer Lansky

Meyer Lansky


Meyer Lansky, правим именом Maier Suchowjansky, рођен је у Гродну у Пољској, а у New York je дошао као 14-годишњак, 1916. године. Наводно се запослио као инжењерски приправник. Но, убрзо се упустио у уличне тучњаве у четврти Lower East Side дружећи се са жидовским бандама те борећи се за териториј и преживљавање. Године 1917. сусрео је Luckyja Luciana.


Lucky Luciano i Meyer Lansky

Постоји више прича о њихову првом сусрету: према једној причи Lansky је бранио проститутку коју је нетко пребио те у уличној гужви пркосио Lucianu, док су се према другој причи упознали у затворској ћелији с Bugsyem Siegelom. Но, без обзира на то како су се упознали, о њиховом првом сусрету Luciano је изјавио сљедеће: «Једноставно смо се нашли на истој валној дужини. Може звучати бесмислено, но ако постоје «браћа по крви», онда смо то сигурно Meyer и ја
Током 20-тих година двадесетог вјека два најпознатија шефа сицилијанске мафије у New Yorku били су Giuseppe Masseria и Salvatore Maranzano. Одувијек су били ривали, а Luciano, Masserijin војник, био је неизбјежно умијешан. За његов статус-или можда због њега- Maranzano је одлучио очитати му буквицу на стари сицилијански начин и потакнути га да промијени савезника. Покупили су га, објесили за палчеве за плафон и мучили. Maranzano га је ножем порезао по лицу и направио рану за чије је шивење било потребно 55 шавова, а Lucianovo је лице било заувијек унакажено. Био је «сретан» што је уопште преживио. На крају су га пустили, но његово је ослобођење имало цијену: убојство Masserije чиме би постао другим човјеком у Maranzanovoj обитељи.
Lucky Luciano, који је некада сваки дан доручковао с Lanskyjem у деликатесном ресторану у улици Dalancy Street, притворен је 1936. у затвору Sing Sing и лажно оптужен за рекетирање проститутки. Касније је изјавио да га је преварио предсједник Roosevelt којему је помогао да побиједи на изборима 1935. Roosevelt је преко посредника понудио да у Lucianovo име обустави истрагу суца Samuela Seaburyja. Но, овај то није учинио. Као предсједник, и даље их је потицао, а Luciano је постао његова жртва број један. Осуђен је на 30 до 35 година робије. Но, његово је вријеме тек требало доћи.
Lucky Luciano био је пред врхунцем свог живота и то у ћелији затвора Sing Sing. Када су Сједињене Државе ушле у Други свјетски рат против сила осовине - од којих је једна била и Италија – ојећаји талијанских имиграната били су подијељени.
На њујоршким доковима, гдје је радио велики број Талијана, услиједиле су саботаже, застој и крађе ратних потребштина те шпијунирања.Службеници америчке поморске обавјештајне службе, знајући да је власт над доковима припадала мафији која је контролисала синдикате лучких радника, обратили су се за помоћ Lucianu. Luciano је пристао. Од тада су, према његовим тврдњама, саботажеи застоји престали. Ратна збивања одвијала су се неометано.
Међутим, Luciano је својим пријатељима понудио још једну услугу. Међу имигрантима са Сицилије чуо се позив за помоћ властима – Сицилијанци су требали открити понајбоља мјеста за искрцавање на оток, природу тла које је требала пријећи војска те најсигурније путеве и цесте. У Lucianovo име, порука је послана и кључним особама сицилијанске мафије од којих се тражила сарадња с Американцима који су требали стићи. Пуних пет мјесеци прије коначног искрцавања, Luciano је уложио жалбу против изречене казне од 30 до 35 година затвора, на темељу «својих заслуга за нацију».
Иако Luciano још није добио дозволу да напусти своју затворску ћелију, све се одвијало према његовом плану. Кад су се америчке снаге искрцале на подручју средишње и западне Сицилије 1944. године, петнаест посто војника били су Сицилијанци или поријеклом са Сицилије. Са собом су носили, не само америчку заставу, већ и друге, украшене словом L, почетним словом Lucianova имена. Убрзо су се раширили по цијелом отоку уз помоћ стручних водича које им је прибавила мафија – наводно је један од њих искочио из извиђачког авиона и спустио се на кућни праг свећеника у Villlalbi, брата capoa di tutti capi, Dona Calogera Vizzinija.
Десет дана након искрцавања, Don Calo је уновачен те проглашен почасним пуковником Америчке војске, те међу пјешадијом постао познат под надимком «General Mafija».
Don Calo је изврсно одиграо своју улогу. Сицилијанску мафију је пуних двадесет година брутално угњетавао Mussolini, но, сада је имала прилику показати своју антифашистичку оријентацију пред наивним америчким пуком. Како је америчка војска напредовала, на његову су заповијед, гангстери пуштани из Mussolinijevih затвора, заузимајући највише положаје у готово свим општинама под војном управом. Don Calo и остали шефови мафије посједовали су попис присташа фашизма и особа које су сарађивале с Нијемцима на том подручју. Комунисти наравно нису били добродошли. Коме се онда могло вјеровати ако не суборцима који су се борили за слободу те припремали терен и очистили путеве за своје америчке ослободитеље?
С Don Caloom на својој страни, а он је потицао талијанске војнике на дезертерство, америчка је војска у само седам дана освојила средишњи и западни дио Сицилије. Генерал Patton тај је подвиг назвао «најбржим ратом у повијести».
Lucky Luciano смјестио се у свом новом дому у Напуљу и убрзо ујединио стару мрежу Camorre Vita Genovesea и чланове сицилијанске мафије у главној послијератној дјелатности: кријумчарењу цигарета. Талијанска је влада уживала монопол у продаји и дистрибуцији цигарета, но, цигарете које је готово свако хтио, биле су произведене у Америци – главни добављач тих цигарета била је мафија.
Друга два велика извора новца засицилијанце били су земљиште и изградња. Како је новац стизао на оток с копна, а градња цвјетала, било је врло лако пронаћи корумпиране политичаре и бирократе који ће открити на којим ће се подручјима додјељивати грађевинске дозволе. Та би подручја затим грађевинске твртке, предвођене главним људима мафије, откупљивале на велико по пољопривредним цјенама. Зарада није била тако велика као при кријумчарењу цигарета, но и даље се радило о износу већем од 100 милиона америчких долара на годину.
На помолу је била и нова дјелатност: трговина хероином. Изгледа да је Luciano 1949. свој први погон за производњу хероина изградио у Палерму прерађујући морфиј прокријумчарен из Либанона. Како се број овисника о хероину у Америци утростручио, Luciano је био редован посјетитељ сицилијанског главнога града.
Године 1962., визионар Luciano умро је у зрачној луци у Напуљу, док је чекао долазак Холивудскога продуцента који је хтио снимити филм о његову животу. Наводно су у зрачној луци били и агенти Интерпола с намјером да га приведу на информативни разговор. Службени узрок смрти био је срчани удар, но било је и оних који су тврдили да је пао након што је испио шалицу каве. Тиме се отвара могућност да је био отрован и то због два разлога: филм би његовим сарадницима донио нежељену славу или су се бојали да би могао проговорити, ако га ухапсе.
Оно што је Luciano оставио за собом, било је трајно насљедство. Сви елементи потребни за доминацију сицилијанске мафије над повојима талијанскога господарства, били су на свом мјесту. Контрола над селима, водоснадбјевањем и виноградима омогућила им је даљи надзор над клаоницама, тржиштем производа и прехрамбеном индустријом. Мафија је контролисала докове и уред градоначелника Палерма.
Узимала је отприлике тридесет посто свеукупног новца који је средишња влада улагала у развој отока: а њени пипци досезали су све до највиших представника Странке кршћанских демократа, којој је мафија осигуравала редовну побједу на изборима на Сицилији. Била је задужена и за готово све грађевине у Палерму. Под водством Salva Lime, сада парламентарног заступника, те његова насљедника, градоначелника Палерма, некадашњег мафијапког бријача из Corleonea по имену Vito Ciancimino, 2500 од укупно 4000 одобрених грађевинских дозвола у периоду између 1958. и 1964. године, додијељено је само тројици људи, мафијашким шефовима.
Мафија је имала и своје Повјеренство, а, с тржиштем хероина, што је постало непресушан извор новца, - и новац који се могао улагати у банке, јер оне, због аутономије Сицилије, нису биле под надзором Талијанске средишње банке. Била је и на добром путу да преузме надзор над убирањем пореза на Сицилији, од чега је већи дио завршавао у рукама двојице рођака, Ignazija и Nina Salva – а и ту се радило о поприличним свотама. Повјеренство је сицилијанским агентима плаћало десет посто од свеукупне зараде, три пута више него у осталим дјеловима земље.

1.4. Долазак Silivia Berlusconia на власт

На изборима 1994. године побједио је бивши члан ложе P2 Silvio Berlusconi и његова новооснована странка Forza Italia. Berlusconi je однио побједу и на сицилији. Говорило се да је нови шеф Cose Nostre Giovanni Brusca одлучио казнити Кршћанске Демократе тамо гдје су најрањивији. Brusca је био човјек који је активирао детонатор и тиме убио Giovannija Falconea. Држао је и 12- годишњега сина једнога покајника пуне двије године, затим га удавио и бацио у киселину. Убојство је наводно, по његову налогу, извршио син Totoa Riine, тада тинејџер-касније је за то и оптужен-који се према древним обичајима, поклонио тјелу прије него што га је бацио у бачву. Иако је Forza Italia изгубила на националним изборима 1996. године, власт на Сицилији остала је у њеним рукама-дјелимично захваљујући Giovanniju Brusci, чије је занимање у међувремену постало убијање рођака покајника.

Током суђења Andreottiju – који је с 28 година,тј. 1947. године постао министар - ипак сз забиљежени неки успјеси. Brusca је напокон ухапшен 1996. године, а недуго затим ухапшен је још један важан Riinin сарадник, Leoluca Bagarella. Gian Carlo Caselli успјешно је окончао поступак против Bruna Contrade, шефа истражне полиције у Палерму прије него што је постао трећа особа у командној линији талијанских обавјештајних служби. Покајници – којих је сада било више од 500 – изјавили су да је Contrada био одговоран за 23 – годишње скривање Totoa Riine.
Оптужба за убојство, подигнута против Giulija Andreottija, на крају је пропала. Након суђења у трајању од четири године, током којега је био слободан као птица, проглашен је невиним због недостатка доказа. Суђење у Палерму, у којему је такође био оптужен, наставило се све до његове смрти. Правда се у Палерму поново показала непоузданом. Мафијашки шеф Vito Vitale – који је ухапшен за велику помпу – такође је пуштен и то без жалбена поступка, а невиним је, први пут у његовом животу, проглашен и Toto Riina, за убиство суца.
Захваљујући трајној моћи Cose Nostre, 1998. године унутар зидова затвора Ucciardone одржан је сатанак највиших мафијашких дужносника на којем су судјеловали и гости извана, који су након ноћи које су проведене у затвору, напустили просторије. Тај догађај, о којем се нашироко писало у Сицилијанским новинама, описан је као конструктиван разговор. Giovanni Brusca, сада иза решетака због отмице и убиства покајникова сина, наводно је одржао дирљив говор о важности људских врједности. Он је, према рјечима Normana Lewisa, увјерио присутне да је управо то био заједнички циљ.
Bernardo ProvenzanoМожда, у крајњем смислу сада и јест. Годишња стопа убистава на Сицилији заиста је пала с неколико стотина на двозначне бројке. Само је једна позната мафијашка личност још увјек на слободи, Riinin сарадник Bernardo Provenzano, који наводно заиста држи ред и стегу. У бјекству већ више од тридесет година, комуницира само преко курира који разносе типкане поруке с карактеристичним почетком: “Најдражи, у нади да ћете ово писмо примити у добром здрављу” и завршетком “Нека вас Бог благослови и заштити”. Наводно је обожаватељ Saddama Huseina и у слободно врјеме пише историју о кампањама Julija Cezara. У новинама се појавила само једна његова слика. Данас има више од 60 година.

 


1.5. Талијанско-америчка мафија

И поред развикане репутације као опасне мафије, америчка верзија Cose Nostre није ни до кољена оној талијанској. Некада их је било по цијелој Америци, а данас је то ограничено на градове New York и Chicago .
Данас немају великих играча уз себе. Ипак, имена предсједничког кандидата и бившег градоначелника New Yorkа, Rudyja Giuliania те државног секретара Унутрашње безбједности Michaela Chertoffa повлачила су се по судницама у вријеме суђења великим мафијашким босовима 80-их и 90-их година прошлог вијека. Пет познатих мафијашких породица из New Yorkа: Gambino, Genovese, Lucchese, Colombo i Bonanno, још увијек постоје. Но, након година беспоштедних прогона и тужби, ниједна од њих нема лако препознатљивог и истакнутог дона (боса, кума)...
Што се омерте у Америци тиче, с тим су се давно поздравили. Нелојалност је постала једна од особина те мафије. Након усвајања федералног RICO статута, који је измијенио закон о прислушкивању, јавни тужиоци су добили оно што им је требало. Хиљаде чланова је погазило омерту због суочавања са дуготрајним затворским казнама, те постали државни "доказни материјал".
Чини се да италијанско-америчка мафија пропада. Још увијек успјевају добити нешто новца од корумпираних синдиката, грађевинских фирми, коцкања, дрога и зеленашких кредита. Но некадашњи гламур је нестао, баш због тога се неки прибојавају крвавог краја некад велике италианско-америчке мафије.

Hapsenje clanova Koza NostreТалијани су још увијек на првом мјесту када вам неко спомене организовани криминал и мафију. У 2005. години имали су приходе у вриједности од 50 милијарди долара. Када би постали корпорација, била би највећа у Италији.
Што се група тиче, ту је сицилијанска Cosа Nostrа, која је управљала читавим острвом деценијама. Ndrangheta, сада излази као већа, јача и бруталнија групација. Њихових 10 хиљада чланова су центар нарко везе између колумбијског и европског тржишта.
Познати су по јаким породичним везама. Cosа Nostrа је већ дуго позната по омерти, кодексу шутње, и због којег нико од обичног народа, преко државних службеника па све до Цркве није смио причати са властима.
Данас се боре за опстанак. Прошлогодишњим хапшењем Bernarda Provenzanoa, шефа свих шефова (цаппо ди тутти цапи), Cosа Nostrа је претрпила велики ударац. Недуго затим, 24 кума ухапшена су у серији драматичних и опасних рација.
Агресиван став лијевог центра према мафијашима заслужан је за слом водства сицилијанске мафије. Очекује се да ће се фокус ускоро пребацити на Ndranghetu и остале криминалне породице.

2. АЛБАНСКА МАФИЈА

Albanska mafijaОд јачих и развијенијих мафијашких организација, албанска мафија је по постанку најмлађа, али је успјела већ да се, по организацији дјелатности и финансијским ефектима, уврсти међу водеће мафијашке организације. Ова мафијашка организација је успјела да контролише европско тржиште хероина и да, у последње врјеме, прокријумчари и испоручи толику количину дроге, да је сматрају једном од највећих испоручилаца у свјету. Према неким сазнањима, албанска мафија контролише 70% хероина у Швајцарској, 80% у Чешкој и Мађарској, 50% у Њемачкој, а најновија сазнања указују и на њену запажену активност у снабдјевању америчког тржишта кокаином.
Подаци указују да у оквиру транснационалног организованог криминалитета, тј. у домену међународних кријумчарских канала, припадници албанске националне мањине све више заузимају главне позиције. Тако су у Швајцарској успјели да узму примат у трговини дрогом од либанских криминалних организација, да их бројчано надјачају и да се наметну својом доминантном улогом. Међутим, албанска мафија у своју мрежу увлачи и наше држављане других националности, али се они углавном појављују у неким помоћним и споредним пословима, док Албанци и даље задржавају позиције организатора и посредника. У циљу ефикаснијег функционисања међународног кријумчарског канала за кријумчарење дроге, присутна је и појава да Албанци склапају бракове са женама држављанкама неких од западних земаља, а такође, у истом циљу, веома вешто користе своје родбинске, пријатељске и друге везе у источном делу, најчешће у Турској, као и успостављају везе са својим сународницима који раде и живе у западним земљама Европе.
Крај 60-тих година је период у којем је запажена дјелатност албанске мафије. Томе су допринеле и значајне карактеристике Албанаца, као што су поштовање породице, обичаји, традиција, специфична религија, крвна освета "беса", језик који нису познавале стране полиције, што све указује и на одређене сличности са сицилијанским условима. Ван свих предвиђања, ова мафијашка организација је успјела да се брзо развије, нарочито у области контроле и кријумчарења дроге на европском тржишту.
Поред кријумчарења дроге, албанска мафија се бави и илегалном трговином оружјем, муницијом, возилима, културним добрима и другом скупоценом робом. Такође, њена дјелатност је присутна и у разним финансијским трансакцијама, као и у неким легалним дјелатностима, у настојању да се "опере новац" добијен организованом криминалном делатношћу. Албанска мафија се бави разним облицима уцјена и изнуда, отмица, рекетом, као и тежим имовинским кривичним дјелима и крвним деликтима. Највећи дио дјелатности ове мафијашке организације јесте у функцији финансирања терористичке дјелатности Шиптара на Косову и Метохији.
Албаиски лоби је веома јак у Америци, гдје су успостављене одређене политичке везе, па се Албанци појављују као финансијери неких активности или подржавају кандидатуре појединих предсједничких кандидата, што опет све доприноси јачању њихове позиције у одређеним политичким круговима.
Новац који албанска мафија улаже у финансирање легалних манифестација није узалуд бачен, јер се враћа кроз обуку и опрему терористичких група које тако спремно дјелују на Косову и Метохији, уз политичку, моралну и материјалну подршку појединих земаља.
Након НАТО бомбардовања СРЈ и доласка међународних снага на Косово, био је отворен пут повратка шефова и других припадника албанске мафије који су се ставили у службу албанског тероризма, настојећи да и на Космету развију јаку мафијашку организацију на принципу хијерархијски устројених породица или чак и одређене врсте картела.
Када се разматра проблематика дјелатности албанске мафије. онда треба узети у обзир и њен утицај и везе са извесним бројем криминалних шиптарских организација на Косову и Метохији, које врше и разна кривична дјела организованог криминалитета, као и поједине видове терористичке дјелатности, Ове криминалне организације организоване су у виду кланова који броје око 100 чланова и криминалном дјелатношћу покривају одређени дио територија. Чланови поједине криминалне организације су везани и крвном везом, а остварују сарадњу са другим шиптарским криминалним организацијама на Косову и Метохији, са појединцима и групама у иностранству. Јаче и организованије криминалне организације остварују и контакте са албанском мафијом, а према сазнањима и са неким другим мафијашким организацијама и то нарочито када је у питању кријумчарење дроге, оружја, муниције и илегална трговина женама. Међутим, ове криминалне организације на Косову и Метохији не баве се само кријумчарењем дроге, оружја и муниције, већ и кријумчарењем и илегалном трговином другим врстама робе као што су цигарете, возила, разна техника и сл.
Организоване криминалне групе, поред наведених криминалних дјелатности, баве се и отмицама и изнудама, а учествују и у разним видовима прјетњи и застрашивања на етничком нивоу, што им омогућава добијање у бесцење српских имања. Поред тога, неке криминалне организације учествују и у разним терористичким активностима, што не изненађује, с обзиром на то да су многи њихови чланови и шефови потекли из УЧК.
Логична је опасност да се ове криминалне организације удруже у виду већих породица или криминалних синдиката, или да постану саставни дио породице све развијеније албанске мафије, што би свакако довело до ескалације организованог и транснационалног организованог криминалитета.

Од почетка свог постојања, албански сепаратистички покрет ослањао се на деловање своје мафије, која је последњих деценија пустила дубоке корене, не само у Европи, него и Америци. Примењен је универзални модел функционисања тероризма у свету, који се, по правилу, финансира из мафијашких послова шверца дроге, оружја, људи и акцизне робе. Неоспорно је да су Тачи, Харадинај и Чеку, не само лидери албанских терориста већ и албанске мафије која је главни финансијер оружане побуне Албанаца на Космету последњих 15 година.

2.1. Албанска мафија зарађује милијарде евра

Mafija-heroin

Под патронатом четири најјача мафијашка клана из Албаније којима руководе породице Kula, Abazi, Borici i Brokaj, албански мафијаши са Косова успели су да постану друга водећа нарко-мафија у свету. Тридесетак албанских мафијашких породица са Косова контролишу светске токове организованог криминала: шверц дроге, оружја, цигарета, крадених возила, проституцију, рекетирање, прања новца, уцене...
Put drogeНајопаснији мафијашки клан у Албанији чини породица Kula, која контролише промет наркотика из Турске, шверцује оружје и имигранте у Италију. Шверц дроге и оружја главни је бизнис и породице Abazi, док клан Borici, осим дроге држи примат у проституцији у сарадњи са италијанским криминалним бандама. У групи Brokaj су бивши политичари и некадашњи припадници тајне службе Sigurimi. Делатност ове групе је дрога, оружје и проституција.

Ове породице разгранале су криминалне мреже мафијашких породица косовских Албанаца, од којих су најјачи кланови Keljmendi, Šabani, Luka...
Дилери мафијашких албанских породица са Косова месечно прокријумчаре четири до шест тона хероина, чија је вредност на годишњем нивоу две милијарде долара.
Тај профит, према подацима немачке, италијанске, чешке и осталих европских полиција пере се кроз више од 200 приватних банака и мењачница, које су у рукама албанских мафијашких породица. Новац перу и кроз ланце парфимерија и салона отворених у Италији, Великој Британији, као и кроз бројне кафане по Западној Европи. Највише криминално зарађеног новца легализује се у Албанији, која слови за највећи центар за прање новца, али и трговину дрогом на Балкану. Део новца је пран и у Шпанији. Интересантно је да у тој земљи није легализован само новац зарађен на шверцу дроге већ и кеш зарађен у пљачкама албанских мафијаша по Немачкој“, наводи се у извештају српске полиције о организованом криминалу на Косову и Метохији.
Главни бизнис албанских мафијаша, према полицијском извештају, и даље је шверц дроге.
Од укупне количине дроге која стиже на светско тржиште, 65 одсто прелази преко КиМ, док се на европско тржиште 90 одсто хероина прокријумчари преко тог подручја. Албанске криминалне групе са Косова контролишу више од 80 одсто трговине хероином у Европи. Од 38 милиона долара, колико је албанска мафија зарадила 1999. године на шверцу дроге, профит ових нарко-група у последњих десетак година попео на неколико милијарди долара - наводи се у извештају.
Албанска мафија нарко-мрежу раширила је у Италији, Швајцарској, Аустрији, Немачкој, Скандинавским земљама... У Америци, албански мафијаши под својим патронатом држе 40 одсто хероинског тржишта.
За кратко време, албанска мафија у Италији успела је да потисне турске трговце дрогом. Од курира, Албанци су постали организатори кријумчарских мрежа и партнери сицилијанској Cosa Nostri, напуљској Kamori и калабријској N’dragenti. Седиште албанских мафијаша је у Калабрији, у Милану, док у кантону Тићино, на граници Италије и Швајцарске, Албанци контролишу шверц дроге, али и милионски исплативо кријумчарење људи. Криминалну активност у Швајцарској Албанци су, према подацима тамошњих безбедносних служби, искористили за илегалну куповину „калашњикова“ и „узија“. Седиште црне берзе оружја, како се наводи у документу, било је у Берну и Базелу. Албанци су оружје куповали и у Шведској и Норвешкој, где њихов нарко-клан под патронатом држи 80 одсто тржишта дроге - наводи се у извештају.
Албанци са Косова већ десет година су главни дистрибутери грчког тржишта кокаина, хероина и канабиса, произведеног у Албанији. Трансфер ка Грчкој Албанци користе и за кријумчарење миграната из своје земље и Косова, али и илегалаца из Турске, Пакистана, Шри Ланке, Кине... Под њиховом контролом је и трансфер преко Јадранског мора, од албанске обале до Италије.
У овом послу, албанска мафија има чврсте везе са турским, афричким и италијанским криминалцима. Илегалне мигранте у оваквим ситуација Албанци користе и као курире за преношење дроге.


3. КИНЕСКА МАФИЈА

Kineska mafija TrijadeКинеске су тријаде вјеројатно најстарије од свих мафијашких организација. Повјесничари тријада утврдили су постојање тајних друштава већ у петом стољећу прије Криста. Тријаде су биле уплетене и у устанак Taiping у деветнаестом стољећу, у револуцију Sun Yat-Sena из 1911. године и у борбу против Јапана 1937–1945. године. За вријеме опијумских ратова зарадиле су вјеројатно једнаку количину новца продајом опијума као и британске трговачке компаније које су довозиле опијум из Индије. Након што је Кина забранила опијум, успјеле су преживјети продајући хероин.
Трговина и продаја хероина и данас је главни посао кинеских тријада. Сматра се да држе двије трећине свјетског тржишта хероина који је већином намијењен за продају у Сједињене Америчке Државе. Поред трговине хероином баве се и трговином илегалних емиграната у југоисточну Азију, Еуропу и САД.
Тријаде су расле великом брзином. Хонг Конг им је већ више од једног стољећа прозор у свијет и многе од великих банди налазе се у Хонг Конгу, гдје су присутна братства попут Wo Shing Wo i Sun Hee On.
Мафијашки облици организованог криминалитета присутни су и у Кини и испољавају се кроз дјелатност криминалних организација званих тријаде. Рјеч тријада се може довести у везу са грчком рјечју тријас, тријалос, што у преводу значи гројство, тј. група коју сачињавају три лица.
Тријаде су настале у врјеме владавине династије Манчу ради супротстављања владавини ове династије, да би се након њеног пада трансформисале у криминалне, а касније и у мафијашке организације. За ову мафијашку организацију карактеристично је да се њени чланови примају по посебном ритуалу и да међу члановима постоји одређен степен повјерења, па чак и пружања помоћи или заједничког рада, без обзира на то да ли се међусобно познају.
Данас тријаде контролишу "златни троугао" Бурма - Тајланд -Лаос, гдје се производи значајна количина хероина.
Организацијски, постоји више криминалних организација у склопу тријада међу којима су подјељене поједине области криминалне дјелатности и то не само на унутрашњем него и на интернационалном плану.
Највеће криминалне организације у оквиру тријаде су "Господари тамјана" и "Уједињени бамбуси", које броје по 500 000 чланова.
Тријаде се такође баве разноврсном криминалном дјелатношћу, као што су производња и илегални промет дрога, кријумчарењс оружја, контрола коцкарница, проституција, порнографија, илегална трговина људима и дјецом, пребацивање имиграната, пиратерија, фалсификовање, отмица аутомобила, као и поједини облици насилничког криминалитета.
Криминална дјелатност тријада одвија се и на међународном плану, па криминална дјелатност кинеске мафије такође има карактер транснационалног организованог криминалитета. Данас. кинеске тријаде криминално дјелују на подручју држава Западне Европе, у САД, Аустралији, Канади и у Енглеској.
Интересантно је да су кинеске тријаде биле присутне у Америци још прије Другог свјетског рата. Наиме, 30-их година прошлог вјека Ал Капоне је покушао да рекетира Кинезе који су радили у Америци, па је у том циљу послао свог човјека Била Гаљанија да преговара са вођом синдиката кинеских перача рубља. Гаљанијев прједлог за "заштиту" је одбијен, а сутрадан је и он нађен убијен отровним стрелицама испаљеним из дуваљки. Љут на такав поступак Кинеза, Ал Капоне је послао групу криминалаца чији је задатак био да освете свог друга и да "убједе" Кинезе да прихвате рекет. Од послатих криминалаца, петорица су убијена отровним стрелицама и упакована у сандуцима враћена Ал Капонеу. Чикашкој мафији и њеном босу Ал Капонеу било је јасно да не може остварити планирано рекетирање и одустао је од тога да се мјеша у послове кинеских тријада.

3.1 Историја тријада

Претеча тријада – Tian Di Hui

Тријаде цу зачете у циљу отпора Manchu инператору династије Qing. 1760тих, друштво звано „Друштво раја и земље“ формирано је у Кини. Његова сврха била је да надјача Qing династију вођену Manchu-om и поново успостави владавину Hana. Како се Tian Di Hui ширио различитим дјеловима Кине, разбио се у много групица које су биле познате под разним именима, од којих је једно било „Sanhehui“, буквално „друштво Хармоније“, и односило се на јединство између раја, земље и човјека. Ова друштва временом су као свој знак почела узимати троугао, који је обично био комбинован са мачевима Kwan Kung-a, Кинеског Бога лојалности. Име „тријада“ сковале су Британске власти у Хонг Конгу, и односио се на тројство имагинарних вриједности.

Пост-империјални развој

Током неколико вјекова, оне тријаде које данас познајемо развиле су се из патриотског покрета у криминалну организацију. Након збацивања Qing династије у Кини 1911, Hung друштво одједном је изгубило сврху свог постојања. Још горе, пропустили су прилику да учествују у уздизању система за који су се борили, тако да је добар дио њих остао љут и депримиран. Неспособни да се врате нормалном животу након година живота у екстремној опасности и насиљу као одметници, нмоги су се ујединили да би оформили култ који је постао познат као тријада. Након губитка јавних донација проузрокованих падом Qing династије, чланови новооформљеног култа одлучили су новац изнуђивати од народа свим доступним средствима.


Миграција у Хонг Конг

Када је комунистичка партија Кине 1949 преузела моћ, галвно тло Кине стављено је под утицај стриктних закона и организовани криминал истребљен. Чланови су тада мигрирали на југ у тадашњу Британску колонију Хонг Конг, ради наставка вршења својих послова. До 1931, осам главних тријада подјелиле су Хонг Конг на географске цјелине и етничке групе које је свака од ових тријада контролисала. Девет главних у то доба били су Wo, Rung, Tung, Chueng, Shing, Fuk Yee Hing, Yee On, 14K, i Luen. Свака је имала свој стожер, своја поддруштва и сопствену камуфлажу. Након нереда у Хонг Конгу, влада је активно предефинисала законе, док на крају није искорјенила тријадну активност из Хонг Конга.
Проблеми са тријадама постали су још гори у току 1096тих и 1970тих. У прошлости, кружиле су гласине да је полиција контролисала тријаде, а тријаде да су преузеле бригу о социјалном реду. Ако је постојао случај киднаповања, полиција би ангажовала вођу регионалне банде да га рјеши. У другу руку, полиција је сарађивала са вођом регионалне банде у преузимању контроле у мјестима у којима је нејму требала контрола становитих послова. Постојала је тренутна социјална стабилност. Онда, 1974, корумпирана полиција десеткована је од стране Независне комисије против корупције (НКПК). Сада су области које су тријаде контролисале нестајале, и границе тријадне моћи блиједиле су. Због смањене користи од уобичајених послова, окренули су се подземним.
Како су се тријаде развијале, водеће су почеле да монополизују одређене секторе економије у 1980 и 1990тима. На примјер, Sun Yee Он имао је скоро потпуну контролу над кинима.

3.2. Скорији развој

Тренутно постоји око 58 тријада у Хонг Конгу, укључујући и између 15 и 20 тријада које су активно укључене у локалне злочине. Јачајући моћ, тријаде остају притајене, а опет до сржи у криминалним активностима. Број чланова тријаде тешко је одредити, чак и за њиховог вођу. Иако неке имају само 50 чланова, веће их имају преко 30 000. Добро познате тријаде у Хонг Конгу су сада Sun Yee On, Wo Shing Wo i 14 K.
Тријаде су укључене у кривотворење још од 1880тих. Између 1960тих и 1970тих, тријаде су биле укључене у кривотворење кинеске валуте, обично Хонг Конг новчанице од 50 центи. У тој истој декади, банде су такође копирале књиге и продавале их на црном тржишту. Неизбјежно, како је произведена нова технологија, а обична особа постајала све богатија, тријаде су прешле на копирање новијих ствари, као нпр. сатови. Ово је значило да су имали пуно шире тржиште. У скорије вријеме, тријаде су почеле копирати модне ствари као што су дизајнерске торбе и одјећа.

3.3. Организацијска структура тријада

Тријаде у Хонг Конгу су моћније него што би било ко могао очекивати. Као неки од највећих интернационалних дилера дроге који имају сопствене оружане снаге, или локалне владе, тријаде у Хонг Конгу одржавају значајне залихе сопственог оружја и муниције. Као западна мафија, обично ограничавају насиље на међусобно, прије него што га примјењују у јавности.
Не постоји врховни члан тријада у Хонг Конгу који контролише све остале чланове и њихове активности. Насупрот, ове тријаде су састављене од неколико одвојених независних група.

Иако се офосмљавају и организују путем сличних церемонија и хијерархијских система, не функционишу по плану апсолутне и стриктне доминације. На примјер, „King Yee“ је допунска бранша „Sun Yee On“, али једни од других не примају наређења.
Стварна моћ тријада лежи у доњем слоју хијерархије. Обично тријаду „званично“ предводи група од 15 активних чланова (војника) по принципу агресије, гдје лидер са наизгледном хегемонијом не може командовати другим лидерима; лидери могу између себе прогласити рат у циљу преузимања туђих повластица.
Тријаде користе оројеве да би диференцирали чинове и позиције унутар банде.. нпр. 426 би значило „борац“, 489 је код за „хијерархијског вођу“, 438 за „замјеника хијерархијског вође“. Код 25, прикривени/шпијун банде, има у Хонг Конгу значење „издајица“.
Како економија Хонг Конга напредује, тријаде једва успјевају да задрже „задовољавајуће“ социјалне услове да одрже апсолутну лојалност међу члановима. Једна од последица је то да је структура тријаде постала флексибилнија: уобичајени осмоспратни систем сведен је на четири чина. Такође, поједностављени су улазни церемонијали за нове чланове. Опао је и степен аутократије унутар организације; чланови имају већу тенденцију да брину своје личне бриге. Ако члан открије да нема интереса да остане у групи, он се може пребацити у другу, која је социјално потентнија: традиционални принципи тријадних моралних ставова занемарени су науштрб личних интереса.

3.4. Иницијација

Чланови тријаде подвргавају се церемонији иницијације, као код мафије или јакуза. Ипична церемонија би се дешавала на олтару посвећеном Guan Yu, богу братстава, са интензивним димом и жртвеном животињом, као што је пиле, свиња или коза. Након пијења напитка састављено од вина и животињске или апликантове крви, он би морао проћи испод лука од сабљ, рецитујући тријадну заклетву. Папир на којем је заклетва исписана би онда био спаљен на олтару, да би се потврдило чланство новог члана тријаде. Онда ви била дигнута три прста на лијевој руци, као знак одобравања.

3.5. Борба банди

Упоређивање културне разлике криминалних организација може бити врло тешко: генерално, све рјешавају своје несугласице на исти начин – насиљем. Неуспјели финансијски подухвати рјешавају се уличним борбама. На примјер, 14К тријадна фракција у Macau је користила аутомобиле-бомбе, drive-by пуцњаве итд, да би се обрачунала са тријадом радничког синдиката.

 

ЗАКЉУЧАК


На основу свега, можемо видјети да се смањују поједини облици дјеловања мафије, али да се појављују и развијају нови (организовани криминалитет у области рачунара, трговина људима и људским органима...)
Такође је уочљиво да је и до сад било везе између мафије и политике, али сад је то много више изражено, као и организовано.
Исто тако се може видјети да мафије све више дјелују у више земаља, а чак и континената и да се све више повезују.


ЛИТЕРАТУРА

1. Bošković М., Organizovani kriminalitet i korupcija, VŠUP, Banja Luka, 2004.

2. Durden Ј. S., Мафија-комплетна повијест криминалног свијета, Вечерњакова књига, Загреб, 2006.

Претраживачи:

1. www.yahoo.com
2. www.google.com

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD