KRIVICA

Pojam krivice

Da bi neka radnja bila krivično delo neophodno je da se ona moze učiniocu pripisati kao krivica. Pripisati određeno delo nekome kao krivicu istovremeno znači i to da mu se pripisuje odgovornost za to delo. S obzirom na to da je za postojanje krivične odgovornosti neophodno ostvarenje svih konstitutivnih elemenata krivičnog dela, kako objektivnih, tako i krivice kao subjektivnog elementa, nuzno se namece pitanje odnosa dva pojma: pojma krivične odgovornosti i pojma krivice.

Odnos krivice i krivične odgovornosti

Mesto krivične odgovornosti u sistemu opšteg dela nije jasno. U našoj krivičnopravnoj literaturi zapazaju se dva shvatanja krivične odgovornosti. Jedno je objektivno-subjektivno, polazi od toga da krivična odgovornost obuhvata kako objektivne elemente krivičnog dela, tako i krivicu kao subjektivni element. Drugo, subjektivno shvatanje, ovaj pojam izjednačava sa krivicom. Ovo shvatanje takodje označava krivicu i uračunljivost, odnosno krivicu i uračunljivost postavlja kao dve ravnopravne komponente krivične odgovornosti. U sistemu opšteg dela dovoljna je krivica kao subjektivni element opšteg pojma krivičnog dela, jer ona podrazumeva uračunljivost bez koje krivica ne moze ni postojati. Krivično odgovornim se smatra učinilac koji je u vreme izvršenja dela imao odredjena psihička svojsta ( uračunljivost) i odredjeni psihički odnos prema svome delu (krivicu).

Uračunljivost

Uračunljivost je neophodna pretpostavka ili obavezan element krivice, što znači da bez uračunljivosti nema ni krivice. Uračunljivost podrazumeva postojanje sposobnosti odlučivanja i sposobnosti rasudjivanja. Polazi se od pretpostavke da je svaki čovek uračunljiv i ona se u konkretnom slučaju utvrdjuje samo onda kada se pojavi sumnja da se radi o neuračunljivom počiniocu. Dakle, u tom slucaju se utvrdjuje neuračunljivost.

Neuračunljivost

Učinilac koji je protivpravno delo predvidjeno u zakonu kao krivično delo učinio u stanju neuračunljivosti ne moze biti smatran krivim, tj. njegova krivica je isključena. Radi se o protivpravnom delu koje odgovara zakonskom opisu krivičnog dela, ali je učinjeno bez krivice pa stoga i nije krivično delo. Zakonom se mogu predvideti tri metoda pomoću kojih se utvrdjuje da li je neki učinilac krivičnog dela neuračunljiv. To su: biološki, psihološki i mešoviti. Za psihološki metod merodavne su samo posledice, dok kod biološkog metoda u obzir se uzimaju samo odredjena bolesna, abnormalna psihička stanja. Mešoviti metod trazi i jedno i drugo, tj. i uzrok i posledicu.
Biološki osnov se moze ispoljiti u tri oblika:
1. Duševna bolest.
2. Privremena duševna poremećenost
3. Zaostali duševni razvoj.

Obzirom na uzrok duševne bolesti se dele na egzogene i endogene. Egzogene su one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima koji spolja deluju na organizam i gde se njihovo dejstvo moze ustanoviti, pa stoga govorimo o psihozama koje su organski uslovljene. Endogene psihoze su one duševne bolesti čiji je uzrok unutrašnji, kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci.
Pojam privremene duševne poremecenosti obuhvata redje neka normalna, a česće neka patološka stanja koja su prolaznog, privremenog karaktera.
Zaostali duševni razvoj (oligofrenija) je takva forma duševne poremećenosti gde je oštećena inteligencija bez obzira na njen uzrok. Kod nje razlikujemo tri stepena duševne zaostalosti: laka, srednja i teska.
Psihološki osnov se moze manifestovati ili u obliku nemogućnosti shvatanja značaja svoga dela ili u nemogućnosti upravljanja svojim postupcima.
Mešoviti osnov obuhvata primenu oba kriterijuma pri utvrdjivanju neuračunljivosti. Biološkim kriterijumom se ustanovljuju uzroci isključenja uračunljivosti, a psihološkim se utvrdjuje isključenje onih psihičkih funkcija na kojima se zasniva uračunljivost.

Bitno smanjena uračunljivost

U našem pravu kao zakonska kategoria postoji i prelazno stanje, u kome učinilac nije ni potpuno uračunljiv ni potpuno neuračunljiv. Takvo stanje se naziva bitno smanjena uračunljivost. Učinilac koji je u vreme krivičnog dela bio bitno smanjeno uračunljiv jeste krivično odgovoran ali se moze blaze kazniti. Prema tome, bitno smanjena uračunljivost predstavlja poseban fakultativni zakonski osnov za ublazavanje kazne.Bitno smanjena uračunljivost utvrdjuje se na isti način kao i uračunljivost,odnosno neuračunljivost.To znači da se u obzir moraju uzeti i biološki i psihološki elementi.Kod bitno smanjene uračunljivosti zahteva se postojanje onih istih stanja duševne poremećenosti koja se traze i kod neuračunljivosti.Razlika izmedju neuračunljivosti i bitno smanjene uračunljivosti ogleda se u tome što je kod neuračunljivosi usled dejstva nekog od tih stanja mogučnost rasudjivanja i odlučivanja potpuno isključena,a kod bitno smanjene uračunljivosti mogučnost rasudjivanja ili odlučivanja samo bitno smanjena.Bitno smanjena uračunljivost ne obuhvata i stanje nedovoljne duševne razvijenosti.To znači da se ovaj institut ne odnosi na maloletnike koji nisu dovoljno društveno razvijeni.Razlog tome je što bi kod maloletnika koji nisu dovoljno duševno razvijeni,primena makar i blage kazne kao krivične sankcije,mogla krajnje negativno delovati na njegov dalji psihički razvoj,formiranje karaktera i njegov ukupan budući zivot.

Normativna i psihološka teorija krivice

U našoj teoriji preovladjuje shvatanje da se krivica najkraće odredjuje kao skup psihičkih odnosa učinioca prema svome delu. U odredjivanju pojma krivice u krivičnopravnoj teoriji postoje dva osnovna shvatanja, a to su normativno i psihološko shvatanje. Normativno shvatanje krivice se deli na dva osnovna pravca: psihološko-normativno i čisto normativno shvatanje. Prema normativnim teorijama krivica se svodi samo na socijalno-etički prekor koji se zbog učinjenog dela upučuje učiniocu krivčnog dela i izvršava ga trece lice, sudsko vece. Prema psihološko-normativnom shvatanju za krivicu se trazi da je sam učinilac svoje delo ocenio kao delo protivno pravu. Sudeci po psihološkom shvatanju krivica predstavlja psihički odnos učinioca prema delu koji se izrazava u dva osnovna oblika: umišljaj i nehat.

Oblici krivice

U oblike (stepene) krivice spadaju umišljaj i nehat koji imaju dvostruku funkciju. S obzirom na to da se njihova sadrzina jednim delom iscrpljuje, oni su kao oblici krivice donekle oslabljeni, pa je i to razlog više da se u krivicu unese i normativni element. Taj normativni element se sastoji u oceni da se učinilac nije ponašao onako kako se od njega očekivalo, to jest da je mogao u konkretnom slučaju da izbegne kršenje krivično-pravne norme.

Umišljaj

Umišljaj ili dolus je tezi stepen krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivičnog dela (predstavlja tezi oblik krivice). Za krivicna dela učinjena sa umišljajem uvek se kaznjava.
U starijoj doktrini postojao je spor oko toga na čemu se zasniva umišljaj, da li na elementu volje (teorija volje) ili na elementu svesti (teorija predstave). Danas su obe teorije prevazidjene i ispravno se, u vecini krivičnih zakonodavstava, pa i u našem, polazi od toga da su oba ova elementa kod umišljaja neophodna. Prema teoriji predstave smatra se da umišljaj postoji ako je učinilac predvideo posledicu svoje radnje. Prema teoriji volje za postojanje umišljaja bitno je da se utvrdi da je učinilac hteo posledicu.
Iz zakonske definicije umišljaja proizilaze dve vrste umišljaja: direktni i eventualni. Prema toj definicji krivicno delo je učinjeno sa direktnim umišljajem onda kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a eventualni umišljaj postoji onda kad je učinilac bio sverstan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja moze nastupiti zabranjena posledica, ali je pristao na njeno nastupanje. Obe vrste umišljaja imaju dva elementa: svest i volju. Razlikovanje izmedju direktnog i eventualnog umišljaja značajno je iz dva razloga. Prvo, ima krivičnih dela koja se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem, a s druge strane manji broj krivičnih dela moze se izvršiti samo sa eventualnim umišljajem. Drugo, direktni umišljaj po pravilu znači viši stepen krivice u odnosu na eventualni umišljaj, što je od značaja kod odmeravanja kazne.

Nehat

Nehat ili culpa je lakši oblik, odnosno stepen krivice kod kojeg postoji krivična odgovornost samo kada to zakon kod pojedinih krivičnih dela izričito propisuje. Kod nehata se učinilac uopšte ne saglašava sa nastupanjem posledice niti sa izvršenjem krivičnog dela, jer on radnju preduzima ili ne preduzima samo zato što misli da do posledice nece doci. Nehatna krivična dela podrazumevaju po svojoj prirodi nastupanje posledice. To je i razlog njihovog postojanja, odnosno predvidjanja kao krivičnog dela. Posledica je glavni kriterijum za odredjivanje nehata.
Zakon poznaje dve vrste nehata: svesni i nesvesni.
Svesni nehat se još naziva i samopouzdanje ili luxuria, postoji onda kada je učinilac svestan da zbog njegovog činjenja ili nečinjenja moze nastupiti zabranjena posledica, ali olako drzi da ce je spreciti ili da ona nece nastupiti. Element svesti je kod svesnog nehata isti kao i kod eventualnog umišljaja. Razlika se ispoljava na planu voljnog elementa, on kod svesnog nehata ne postoji. Kod svesnog nehata zakon govori o dve situacije gde se, u prvoj, učinilac pouzdaje u svoje sposobnosti koje precenjuje, a u drugoj pogrešno procenjuje objektivnu situaciju. U oba slucaja on ne pristaje na posledicu.
Nesvesni nehat ili nemarnost (negligentia) predstavlja odsutan i element svesti i element volje. Medjutim, krivica se ovde uspostavlja na osnovu duznosti i mogucnosti da se prema okolnostima i svojim ličnim sposobnostima predvidi nastupanje posledice. Nesvesni nehat se isključivo zasniva na normativnim elementima, jer su psihološki elementi potpuno odsutni. Za postojanje nesvesnog nehata presudna je ocena o tome da li je učinilac mogao i bio duzan da se drugacije ponaša i tako izbegne nastupanje posledice. U našoj teoriji i praksi za nesvesni nehat je potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog i subjektivnog uslova. Objektivni uslov jeste da je učinilac bio duzan da predvidi posledicu, a subjektivni da je mogao da je predvidi. Primenom objektivnog uslova uzima se u obzir paznja čoveka prosečne pazljivosti u datim okolnostima. Nehat bi postojao ako se učinilac ne bi ponašao sa onom paznjom sa kojom bi se u postojecim okolnostima ponašao svaki prosečan čovek. Ako se prihvati subjektivni uslov u odredjivanju pazljivosti odnosno nepazljivosti, to znači da se nesvesni nehat procenjuje samo na osnovu ličnosti samog učinioca tj. s obzirom na njegove psihičke mogucnosti.
U krivičnopravnoj teoriji nesvesni nehat se jos deli na:
1. Culpa lata - tezak nehat koji postoji u slucaju kada je nastupila posledica koja je mogla biti predvidjena od svakog prosečnog čoveka.
2. Culpa levis - lak nehat, kada se radi o predvidjanju posledice od strane opreznog čoveka.
3. Culpa levissima - veoma lak nehat kada se radi na predvidjanju posledice od strane čoveka vrlo naglašene pazljivosti.
Razlika izmedju svesnog i nesvesnog nehata ogleda se na intelektualnom elementu. On je kod svesnog nehata pozitivan, a kod nesvesnog negativan, dok je element volje u oba slucaja negativan.

Pojam kazne

Kazna je krivčina sankcija koju sud izriče u zakonito sprovedenom postupku, krivično odgovornom učiniocu krivičnog dela, radi zastite društva od kriminaliteta, a sastoji se u lišavanju ili ogranicavanju sloboda i prava.

Svrha kazne

U nauci krivičnog prava, sva shvatanja o svrsi kaznjavanja mogu se svrstati u tri osnovne grupe teorija: apsolutne, relativne i mešovite teorije.
Apsolutne teorije su najstarije. Po ovoj teoriji kazna je sama sebi cilj.
Relativne teorije polaze od toga da je osnovna svrha svake krivične sankcije zaštita društva od kriminaliteta. Svrha je zaštita društva, a kazna jedno od sredstava za ostvarenje ovog društveno korisnog cilja.
Mešovite (ekleticke) teorije objedinjavaju osnovne pretpostavke apsolutnih i relativnih teorija. Po ovim teorijama primenom kazne ostvaruje se i odmazda za izvršeno delo, ali i preventivno deluje na buduce vršenje krivičnih dela.
Svrha kaznjavanja je zaštita odredjenog društva od odredjenog kriminaliteta. Ova zaštita se najbolje ostvaruje s jedne strane prevencijom od buducih krivičnih dela, a s druge strane uticajem na lica koja su vec izvršila krivično delo kako se vršenje istih ne bi ponovilo.

Sistem kazni

U krivičnom zakonodavstvu i teoriji najčešce su prihvaćene sledeće vrste kazni:
• Prema načinu izricanja postoje glavne i sporedne.
• Prema vrsti sloboda i prava kojih se učinilac krivičnog dela lišava, kazne se mogu podeliti na one protiv zivota , protiv tela, protiv slobode, protiv imovine i protiv gradjanskih prava.
• Prema načinu odmeravanja kazne mogu biti trajne i vremenske.
• Ako je za jedno krivično delo propisano vise kazni, one mogu biti odredjene alternativno i kumulativno.

Literatura

1. Baltazarević, V., (2008), Poslovno pravo, Megatrend Univerzitet, Beograd
2. Stojanović, Z., (2005), Krivično pravo, IP Justinijan, Beograd
3. Tahović, J., (1961), Krivično pravo, Opšti deo, Beograd
4. Atanasković, D., (1975), Kriterijumi odmeravanja kazne, Beograd

Vebografija

1. http://sr.wikipedia.org/
2. http:/ www.pravniportal.rs

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD