Palestinski islamski džihad, zemlja porekla Palestina

Borba protiv Izraela simbolizovala je za Palestinu borbu protiv imperijalizma osiguravajući zajednički cilj, kao i osećaj jedinstva i odvraćajući političku pažnju od neuspeha režima i arapskog nacionalizma. Kao u nacionalnoj borbi, i sekularno i verski orijentisani arapski nacionalisti i islamski aktivisti, našli su zajedničko tlo gledajući na pitanje oslobođenja Palestine kao na veliki džihad protiv zapadnog imperijalizma.
Džihad predstavlja specifično islamski izraz koji u suštini čini jedan snažan koncept verske dužnosti muslimana. Na arapskom jeziki reč jihād je imenica koja jednostavno označava borbu.
Palestinski islamski džihad (ar. Harakat al-Džihad al-Islami al-Filistini), predstavlja ogranak egipatskog Muslimanskog bratstva, 1981. nastao na krilima islamske revolucije u Iranu. Ta je grupacija smatrala da je islamističku palestinsku državu i uništenje Izraela moguće stvoriti i bez prethodne svearapske revolucije. Takođe su uvereni da je oslobođenje Palestine, isključivo oružanim putem, tzv. svetim ratom, model za ujedinjenje arapskog i islamskog sveta.
Palestinski islamski džihad je teroristička grupa, koja se smatra jednom od najopasnijih na Bliskom istoku. Izrael je u njenim očima najveći neprijatelj muslimana, i mora u krvi biti uništen.
Ovu grupu osnovali su palestinski studenti u Egiptu 1975. Specifičnost Palestinskog islamskog džihada je činjenica da je reč o sunitskoj organizaciji u okviru koje koje vlada svelika opsednutost iranskom revolucijom (šitska) kao i organizaciji koja zbog svog radikalizma i brutalnosti uživa svojevrsnu naklonjenost Izraela koji je očekivao da će tako pridoneti jačanju umerenih palestinskih struja.
Izrael je smatran evropsko američkom kolonijom usred arapske nacije. Arapski porazi. 1948. i 1956. god. bili su dodatno poniženje. Za arapske vođe, Palestina je bila tema koja nije ugrožavala klasne, političke ili verske interese, a koju su mogli da eksploatišu u domaćoj i međunarodnoj politici. Vojne vođe i monarsi, sekularno i islamski orijentisani, svi oni su mogli da se identifikuju s položajem Palestinaca. Palestinski islamski džihad je sa svoje strane jedna radikalna organizacija u borbi protiv Izraela.

1. Džihad kao “sveta borba” Muslimana

U najopštijem značenju, "džihad" označava borbu protiv zla išejtana, kao i samodisciplinu zajedničku trima Ibrahimovim verama, uz čiju pomoć vernici teže tome da slede Božiju volju i budu bolji muslimani. Naime, kod džihada se radi o tome da je u pitanju doživotna borba da se bude vrla osoba, da se bude odan pravoj Božijoj stazi. Ovo je osnovni način na koji muslimani potvrđuju ili ostvaruju istinu prvog stuba islama u svakodnevnom životu.
Kolektivnom obavezom muslimana smatra se i učešće u džihadu (arapski: životna borba), za opstanak muslimana i njihove vere. Džihad je svaki trud u ime Boga, tj. na Božijem putu.
Džihada ima četiri vrste:
• Džihad oružjem za odbranu vere, časti, života i imetka.
• Džihad protiv grešnika rukom i savetom u smislu hadisa: "ko od vas vidi nešto što ne valja, neka ga suzbije rukom, a ako ne mogne rukom onda jezikom".
• Džihad protiv šejtana (sotone), odupiranjem čoveka njegovom zavođenju.
• Džihad sa samim sobom radi ustrajnosti na činjenju dobrih dela i klonjenju od zabranjenih

Za muslimanske ekstremiste i njihove pristalice, Džihad je definisana dozvola za borbu protiv njihovih neprijatelja (uključujući i muslimane, kao što je slučaj u Somaliji), a za zapadne ekstremiste i njihove pristalice, Džihad je verski regulisan, neprekidni sveti rat, vođen od strane vojnih, nedržavnih faktora, zakletih da unište zapadne vrednosti i civilizaciju.
Džihad je prema muslimanima, čišćenje Allahove (Božije) zemlje od nasilja, izdaje, grijeha i tiranije, a radi stvaranje sigurnosti, mira, milosti, pažnje, prijateljstva i čovečanstva. Džihad se primenjuje u svim aspektima života i u stvarnosti traži od svakog muslimana maksimum napora da bude bolji čovek.Naravno, džihad dozvoljava borbu, ali navodno samoodbrambenu.
Međutim, Džihad je kompleksan koncept duboko ukorenjen u Islamu. To je princip koji prihvataju svi muslimani, koji se čvrsto drže učenja svoje vere.

2. Palestinski islamski džihad

2.1. Osnovne odrednice o Palestinskom islamskom džihadu

Palestinski islamski džihad je islamska, palestinska nacionalistička organizacije koja se nasilno protivi postojanju Izraela. Određena od američkog Stejt departmenta terorističke organizacije u 1997, Palestinski islamski džihad je meta izraelske civilne i vojnog osoblja i svoju posvećenost stvaranju islamskog režima u "sve istorijskoj Palestini ". Palestinski islamski džihad je, organizacija koja na primer za razliku od Fataha i Hamasa, ne učestvuje u političkom procesu.
Palestinski islamski džihad želi da se ponovo uspostavi suverena, islamska palestinska država sa geografskim granicama pre 1948 i da se da mandat Palestini. Ova organizacija zagovara uništenje Izraela kroz mnoga nasilna sredstva.
Članovi ove radikalne organizacije vide nasilje kao jedini način da se ukloni Izrael sa Bliskog istoka i odbacuju bilo kakav aranžman u kojem Izrael i Palestina koegzistiraju zajedno. Palestinski islamski džihad za razliku od drugih palestinskih separatističkih grupa, odbija da pregovara, ili da se uključi u diplomatski proces. Ona ne traži političku zastupljenost u okviru palestinske vlasti.
Prema Stejt departmentu, većina budžeta za Palestinski islamski džihad, Sjedinjene Države takođe optužuje Siriju da pruža" sigurno utočište " za ovu grupu , i omogućava Palestinskom islamskom džihadu sedište u Damasku.
Islamski džihad može da bude jedan od najpoznatijih imena u vezi sa palestinskomm borbenošću, ali uvek je bila relativno mala i organizacije iz senke. Grupa - sastavljena od šačice labavo povezanih frakcija podeljena je u ćelije - tradicionalno koncentrisana na napad Izraela, izmičući istaknuti društveni, blagostanje i političku ulogu preuzela od strane drugih islamističkih grupa poput Hamasa ili Hezbolaha Libana.
Radi boljeg shvatanja islamskog sveta i njegovih uzajamnih odnosa sa ostalim delovima čovečanstva, nužno je napraviti razliku islamskog fundamentalizma i islamskog ekstremizma:.
Fundamentalizam je religioznog tipa i bori se za religiozno vaspitanje i čuvanje suštine religijske tradicije. Islamski ekstremizam ima za svoj cilj nasilno širenje (i u drugim zemljama) islamskih pravila ponašanja i u društvu i u porodici.
Palestinski islamski džihad, sa svoje strane predstavlja izraz ideološkog stava džihada, koji smatra da arapsko-izraelski konflikt može da se reši samo kroz oružani sukob. Izrael se smatra - zajedno sa pro-zapadnim, sekularnim arapskim režimima - kao manifestacija zapadnog imperijalizma u islamskim zemljama, odnosno u borbu se ide kao u prvi korak ka ispunjavanju ciljeva islama.

2.2. Istorija i poreklo

Palestinski islamski džihad je nastao nakon što su neki članovi egipatskog Muslimanskog bratstva verovali da organizacija nije činila dovoljno napora da se spreči Izrael od okupacije palestinskih teritorija. Oni su se osećali kao da nisu bili dovoljno snažni da pomažu palestinskom borbom.
U toku 1979., nakon što je inspirisana Iranskom revolucijom, Fati Sakaki i Abd al-Aziz Avda osnovali su grupu koja treba da se bori za suverenitet Palestine i slobode od Izraela. Šakaki i Avda sprovode operacije iz Egipta sve do 1981., kada je grupa proterana posle ubistva predsednika Anvara el Sadata.
Palestinski islamski džihad je nastavio svoj rad u Gazi dok nije proteran u Libanu 1987. Dok je bila u Libanu, grupa je uspela da dobije podršku od Hezbolaha i na kraju razvila bliske veze sa libanske organizacije. Dok je u Libanu, ova organizacija je usvojila određene metode radi ostvarenja svojih ciljeva. Tokom 1989. godine, Palestinski islamski džihad sepreselio za Damask, gde ostaje do danas.
Grupa se trenutno nalazi u sirijskoj prestonici, Damasku, ali postoje i kancelarije u Bejrutu, Teheranu i Kartumu. Za finansijsku podršku se veruje da potiče iz Sirije i Irana. Grupa je prvenstveno na Zapadnoj obali i pojasu Gaze. Njeno glavno uporiše na Zapadnoj obali su gradovi Hebrona i Dženina.
Trenutno, Palestinski islamski džihad je mala, veoma tajnovita organizacija koja posluje sa manje od 1.000 članova i ograničenom podrškom naroda.

Kada se govori o bazičnim karakteristikama palestinskog islamskog džihada, onda je važno podsetiti se na reči Dr. Ramadana Shalaha, generalnpg sekretara palestinskog Islamskog džihada, koji je sažeo gotovo jezivu logiku njihove nove taktike: "Naši neprijatelji poseduju najsavremenije oružje na svijetu, a njihova vojska je vrlo obučena. Mi se nemamo čime boriti protiv ubistava i napada na nas, osim oružjem kao što je mučeništvo. Lako je i košta nas samo naših života ljudske bombe ne mogu biti poražene, čak ni nuklearnim bombama." Drugim rečima, radi se o karakterističnom samoubilačkom terorizmu.
Zbog svoje male veličine, ova organizacija nije u stanju da pokrene razmere velikih skupova, da se prikupe sredstva umesto da se u velikoj meri oslanjaju na druge organizacije kao što je Hezbolah za finansijsku podršku.

2.3. Odnos sa Hamasom

Hamas približno znači "Islamski pokret otpora", dok se taj izraz u arapskom koristi za "oduševljenje", je palestinska kislamska organizacija koja se od EU, SAD i drugih zemalja sveta karakteriše kao terorističko udruženje. Usko je povezana samuslimanskim bratstvom. Njen proklamovani cilj je uništenje Izraela, i uspostavljanje islamske teokratije na tom, kao i na područjima Gaze i Zapadne obale.
U novijoj istoriji je poznata i uspešno deluje kao politička partija upalestinskim autonomnim oblastima. U januaru 2006. godine, ova grupa je pobedila na palestinskim parlamentarnim izborima, gde je osvajanjem apsolutne većine mandata u parlamentu, zbacila sa vlasti do tada vladajuću frakciju Fatah.
Palestinski Islamski džihad ima mnogo toga zajedničkog sa Hamasom, jer oba se bore protiv postojanja države Izrael. Razlika između grupa dolazi u red ovih prioriteta. Obe grupe su bile formirane kao izdanka Muslimanskog bratstva i primaju velike količine sredstava iz Saudijske Arabije. Sa sličnim ciljevima, Hamas i Palestinski Islamski džihad su zajedno radili na više projekata. Može se takođe reći da Palestinski Islamski džihad ima i svoje rivale u militantnim grupama Palestine, i oni se često se takmiče za podršku Palestinaca.

Međutim, Palestinski Islamski džihad ne nudi socijalne usluge, niti namerava da se angažuje u bilo kom obliku diplomatskih dijaloga sa Izraelom. Mnogo manja organizacija od Hamasa, članovi Palestinskog Islamskog džihada posvećuje zemlju zbog svog istorijskog značaja za islam i potpuno su posvećeni platformi grupe uništenja države Izrael kroz nasilna sredstva.
Hamas je osnovan 1987. godine iz militantnog krila Muslimanskog bratstva. Hamas je decentralizovana organizacija, koja pri vrbovanju novih simpatizera i sponzora, promovisanju svojih ciljeva i rasturanja propagandnog materijala, deluje nekad tajno ali i javno.
Rukovodstvo organizacije prosleđuju Ramazana Abdullaha Al Šalaha, čiji su akademski veze na Zapadu (on ima doktorat sa Univerziteta u Daramu i preporuke na Univerzitetu Južne Floride), a njegovih niz uspešnih napada doneli su Palestinskom Islamskom džihadu novu podršku od Palestinaca.
Sa druge strane, Palalestinci su ljuti zbog oštrih izraelskih mera bezbednosti, što se doživljava tako da nema povratka na mirovne pregovore. Takođe je Palestinski Islamski džihad porastao više blizu Hamasa, tako da metode dve grupe i dugoročni ciljevi postaju konvergentni. Obični Palestinci su takođe izašli na ulice da proslave “džihad nasilja” usmeren protiv Izraela, a ono što je ostalo od palestinske vlasti nije pojedinačno uspelo da uvede red u govu organizaciju.
Hamasov rival Palestinski islamski džihad je vremenom izgradio 8.000- vojnika podržanih od strane Irana i "spremnih za mučeništvo ili pobedu." Mučeništvo je i dalje poželjno prema teoriji i praksi Palestinskog islamskog džihada kao organizacije, koja kroz to mučeništvo prepoznaje svetu borbu.
Procena broja terorista obučenih za rat protiv Izraela, prvi put Islamski džihad je obelodanjena 2004 godine i ono su ponosni i počastvovani što kažu da im Islamska Republika Iran pruža nam podršku i pomoć.
Međutim, on je negirao da je oružje dolazi iz Irana i odbio da komentariše da li su borce s obučavali Iranci. Izraelski obaveštajni zvaničnici ranije su rekli da je Hamas i druge teroristi često putuju u Iran, gde ih Revolucionarne garde Irana uče borbi.

Hamas bi trebalo posmatrati kao terorističku organizaciju koja je obezbedila pobedu na demokratskim palestinskim izborima početkom 2006, i tako dokazala da više nije sporedni igrač. Kao lider u napadima bombaša samoubica protiv Izraela, Hamas se nametnuo Palestincima iz nekoliko razloga.
U moru korupcije koja je karakterisala palestinsku vlast oni su obezbedili bolničke usluge, programe za škole, distributivne centre za hranu. Cena koja se ispostavlja palestinskom narodu plaćena je kroz regrutovanje, indoktrinaciju, trening i aktiviranje terorista motivisanih mržnjom i željom da ubiju.
Islamski pokreti na koji je tradicija dave najviše uticala jesu Hamas i egipatsko Muslimansko bratstvo, koji u prirodi imaju primetnu političku aktivnost. To možemo videti i danas kada je na sceni politički prevrat u Egiptu, i biće veoma zanimljivo posmatrati povratak Muslimanskog bratstva na scenu posle decenija zabrane bavljenja politikom koju je nametnuo Mubarak.
U praksi je prisutno da ima mnogo mladih ljudi žele da se pridruže Islamskom džihadu Palestine, ali oni traže kvalitet svojih boraca. Palestinski islamski džihad je postao istaknut po svojoj nezvaničnoj političkoj ulozi u Gazi, koja se zvanično upravlja od strane organizacije Hamasa.
Obe organizacije Palestinski islamski džihad i Hamas odbacili su 1993. Oslu kao izdaju palestinskih i islamskih prava, i oni su pokrenuli napade na izraelske mete u"rasa" (Šikakijeva sopstvena reč) da zaustavi mirovni proces. Do 2000., Palestinski islamski džihad je mogao da bude zaslužan za ubijanje nekoliko desetina Izraelaca, uglavnom civila.
Iako je odbila da prizna palestinske vlasti, kao legitimnu vladu i nije učestvovao u 1996 Palestinskim izborima, Islamski džihad nije izazov političke Palestine na isti način kao i Hamas. Pokreti Hamas i Islamski džihad u cilju jačanja jedinstva, solidarnosti i zajedničkog fronta spram ciionističkog režima početkom 2012. godine, objavili su nameru da će se ujediniti. Prema izveštaju agencije Mehr, ured Ismaila Hanijea je izdao saopštenje u kojem se navodi da će narodni palestinski premijer i lideri Islamskog džihada najozbiljnije pristupiti razmatranju plana za zvanično ujedinjavanje pokreta Hamas i Islamski džihad.
Davud Šahab, glasnogovornik Islamskog džihada je naveo da će Hamas i Islamski džihad započeti razgovore koji će rezultirati ujedinjavanju dva pokreta. On je napomenuo da su dve strane već ranije organizovale brojne konsultacije o ujedinjavanju i jačanju fronta otpora spram cionističkog režima.

2.4. Lideri

Fati Šakaki se preselio iz Gaze u Egipat da studira medicinu i postao aktivan sa egipatskog Muslimanskog bratstva. On je na kraju osudio organizaciju zbog povećanja umerenosti i otišao sa dugogodišnjim duhovni vođom Palestinskog Islamskog džihada, Abd al - Aziz Avda .
Šakaki se preselio preko Bliskog istoka, gde je imao azil , pre nego što se konačno nastanio u Damasku pod sirijskom zaštitom. Shakaki je ostao na čelu organizacije sve do svoje smrti 1995 na Malti, navodno u rukama izraelskih agenata. Zamenio ga je Ramadan Abdallah Shallah ,britanski obrazovan palestinac, koji je predavao kurseve Bliskog istoka k na Univerzitetu Južne Floride od 1990 do 1995. godine.
Osam lidera Palestinskog Islamskog džihada su optuženi od strane federalnih vlasti u 2003. na osnovu pedeset optužbi, dok je samo jedan od njih, Sami Al-Arian, uhapšen i poslat na suđenje. Al-Arian je negirao, prema vestima CNN- a, da je imao bilo kakve veze sa terorizmom.
Dr Sami Al-Arian Šakaki uspeva da vrši džihad organizaciju u teritorijama putem daljinskog upravljača. On je taj koji izdaje naređenja da izvrši napade i ubistva.
Naredbe koje dolaze iz njegovog stola idu u srednji štab Islamskog džihada u Britaniji, Nemačkoj, Kipru i SAD. Odatle putem faksa, telefona, ili preko kurira ta naređenja stižu do Saveta kao odgovornog vojnog aparata Islamskog džihada.
"Islamski" džihad navodno je koristio maloletna lica kao članove ovog odbora. 29. marta 2004., 16-godišnji Tamer Kveir u Rifidiji, arapskom predgrađu Nablusu, bio je zarobljen od strane izraelskih snaga, jer je planirao da izvrši osvetu na Izrael.
Njegov stariji brat je tvrdio da mu je ispran mozak i zatražio palestinske vlasti istražuju incident i hapšenje onih koji su odgovorni za to.
Profesor dr Sami Al-Arian Univerziteta Južne Floride za kompjuterski inženjering je u februaru 2003 godine, uhapšen je nakon što je optužen za terorizam. Američki državni tužioc Džon Ašroft navodno je, na konferenciji za novinare objavio da je Al-Ariana šef severnoameričkog palestinskog "islamskog" džihada.
Dana 6. decembra 2006, Sami Al-Arian je osuđen na 57 meseci zatvora, na osnovu pogodbe. U novembru 2006 je bio proglašen krivim za civilni prezir zbog odbijanja da svedoči pred federalne velikom federalnom porotom. Nakon smrti Šakakija, Palestinski islamski džihad je vođen od kolege osnivače Ramadana Šalaha.

2.5. Simbol

Žrtve terorizma imaju uvek simboličku vrednost. Mete terorističkog nasilja su izabrane zbog toga što njihov identitet, lokacija ili aktivnost simboliziraju nešto što teroristi žele napasti.
Pored Izraela, Palestinski Islamski džihada takođe smatra, SAD kao neprijatelja zbog podrške Izraelu. Ova organizacija, u svakom slučaju je protiv umerene arapske vlade zbog sumnje da su zaražena i od strane zapadnih sekularizma i sprovodi napade u Jordanu, Libanu i Egiptu.
Simbol islamskog džihada je Dom of the Rock, mapa Velike Palestine predstavlja usmerenim puškama. Iznad njega i između puške pojavljuje se natpis Allaha hu Akbar (Alah je veliki, poznati islamski borbeni poklič i obično poslednje reči bombaša samoubice).
Naime, radi se o veoma dobrom primeru radikalnih islamskih verskih poruka, koje su proglašene od strane organizacije, čiji su ciljevi uništenje države Izrael (koji se nazivaju "puno oslobođenje palestinskih zemalja") putem naoružanja i potpuno beskompromisnog džihada (sveti rat) i osnivanje verskih islamskih palestinskih država u svoje “pravo” mesto.

2.6.Kvalifikacija borbe Palestinskog islamskog džihada

Tok događaja u muslimanskom svetu u drugoj polovini 20. veka doneo je pred muslimanske ustanove i učenjake pitanje nasilja i njegovog korišćenja za ostvarivanje religijskih i političkih ciljeva. Tokom kolonijalnih osvajanja muslimanskog sveta, muslimananska borba je redovno bila kvalifikovana kao džihad, koncept koji u islamskom kategorijalnom aparatu predstavlja ekvivalent “pravednog rata” (bellum iustum) zapadnih naroda.
U to doba situacija je bila jasna - muslimanske zemlje i narodi bili su potčinjeni od strane kolonijalnih sila, njihova borba za oslobođenje bila je legitimna a zbog značaja islamskog nasljeđa neki antikolonijalni pokreti koristili su Islam kao sredstvo legitimizacije oružane borbe i političke mobilizacije stanovništva.
Situacija se radikalno menja 1970-tih. Ponižavajući poraz arapskih zemalja u ratu sa Izraelom 1967. godine i paljevina džamije Al-Aksa, trećeg islamskog svetog mesta, dovode do razočarenja muslimanskih masa u vladajuće ideologije i vođstva, posebno u arapskom svetu.
Javljaju se brojne militantne grupe koje proglašavaju vladajuće muslimanske režime nelegitimnim i opravdavaju njihovo uklanjanje s vlasti nasilnim putem, prikazujući to kao preduslov efikasnog muslimanskog suprotstavljanja Izraelu i drugim neprijateljima muslimanskog svijeta.
Ove grupe proglašavaju džihad protiv muslimanskih vlada i počinju vršiti napade na vladine predstavnike, institucije, strance i slično, vršeći na taj način dela koja po svojim obeležjima potpadaju pod kvalifikaciju terorizma. Takvom jednom vrlo jasno izraženom nasilju pripada i grupa Palestinski islamski džihad.
Borba za oslobođenje u ideologijama ovih grupa izražavana je putem koncepta nidal (“borba”), koji je imao svjetovne konotacije i bio opšte korišten čak i od levičarskih organizacija. Međutim, od 1980-tih javljaju se grupe koje svoju ideologiju zasnivaju na određenoj interpretaciji islamskog učenja a borbu za oslobođenje i otpor okupaciji izražavaju u islamskim terminima džihad i fida’ (“žrtvovanje”). Među njima je i Palestinski islamski džihad.

2.7. Aktivnosti

Palestinski islamski džihad preuzela je odgovornost za mnoge militantne aktivnosti tokom prethodnih godina. Organizacija je odgovorna za brojne napade, uključujući više od 30 završenih samoubilačkih bombaških napada. Dana 22. decembra 2001, uprkos izjava Hamasa da obustavi bombardovanje samoubistvo unutar Izraela, kao odgovor na obračun sa ekstremistima od Jaser Arafata, Palestinski islamski džihad je obećao da će nastaviti svoju kampanju terora id a oni zapravo nisu spremni na kompromis.
Palestinski islamski džihad su preuzela odgovornost za sledeće napade:
Avgust 1987: Palestinski islamski džihad preuzima odgovornost za pucnjavu koja je ubila komandanta izraelske vojne policije u pojasu Gaze.
Od septembra 2000., Palestinski islamski džihad je odgovoran za desetine terorističkih napada, uključujući i 15 samoubistava i automobila bombi, koje su uništili živote više od 25 Izraelaca i ranili njihgotovo 400.
22. decembra 2001., uprkos izjavi Hamasa da obustavi bombardovanje putem samoubistva unutar Izraela, kao odgovor na obračun sa ekstremistima od Jasera Arafata, Palestinski islamski džihad je obećao da će nastaviti svoju kampanju terora.
Jula 1989: Napad na autobus 405 uz Jerusalim-Tel Aviv magistrali, najmanje 14 ljudi je poginulo (uključujući i dva Kanađana i jednog Amerikanca) i još na desetine ranjeno. Iako je namenjen da bude samoubilački napad, počinilac je preživeo.
4. februara, 1990: autobus koji je prevozio izraelske turiste u Egiptu je bio napadnut. Napad je imao posledice, 11 mrtvih i 17 ranjeno.
Decembar 1993: ubijen je izraelski rezervista, Dejvid Mashrati, tokom javnog autobuskog snimanja.
April 1994: auto bomba na brodu javnog autobuskog poginulo devet osoba i ranjeno pedeset.
Januar 1995: Samoubistvo bombaški napad u blizini Netanija ubijeno je osamnaest vojnika i jedan civil.
April 1995: Samoubistvo bombom na Netzarim i Kfar Darom. Prva bomba ubila osmoro ljudi, a povređeno više od 30 na Izrael autobus. Drugi napad je bio auto bomba koja ranjeno dvanaest ljudi.
Mart 1996: Tel Aviv tržni centar je mesto drugog samoubilačkog napada gde je ubijeno dvadeset i ranjeno sedamdeset pet ljudi.
Novembar 2000: auto bombe u Jerusalimu, na otvorenom tržištu poginulo dvoje ljudi i ranjeno deset.
Jun 2001: Samoubistvo - bombaški napad u Tel Avivu noćnom klubu ubistvo dvadeset ljudi
Mart 2002: Bombaš samoubica ubio sedam ljudi i ranjeno oko trideset na brodu autobusom koji je putovao iz Tel Aviva u Nazaret.
Jun 2002: Osamnaest ljudi je poginulo a pedeset ranjeno u samoubilačkom napadu
Jula 2002: dvostruki samoubilački napad ubijeno petoro ljudi i ranjeno 40 u Tel Avivu.
Novembra 2002: 12 vojnika i bezbednost osoblja ubijeno iz zasede u Hebronu.
Maj 2003: Troje ljudi poginulo osamdeset i tri ranjena u samoubilačkom bombaškom napadu na tržni centar u Afuli.
Avgust 2003: Bombaš samoubica ubio dvadeset ljudi i ranjeno preko stotinu na autobus u Jerusalimu.
Oktobar 2003: Bombaš samoubica ubio dvadeset dva i ranjeno šezdeset u Haifi restoranu.
Palestinska ekstremna organizacija Islamski džihad, koja učestvuje u pregovorima o prekidu vatre uz posredovanje Egipta, najavila je nove napade na ciljeve u Izraelu kao i da neće pristati na sporazum o obustavi napada. Islamski džihad je time doveo u pitanje očekivanja da će palestinski premijer Ahmed Korej na sastanku u Kairu sa predstavnicima 13 palestinskih ekstremnih organizacija postići dogovor o prekidu vatre. Postizanje sporazuma o prekidu vatre smatra se ključnim korakom u pokušaju da se spase "mirovna mapa", koja predviđa okončanje nasilja i formiranje palestinske države do 2005. godine.
Oktobar 2005: bomba eksplodirala u Heder tržište i je odgovoran za ubistvo petoro ljudi.
Aprila 2006: Samoubistvo bombom u Tel Avivu ubijeno jedanaest ljudi.
Januar 2007: Oba Al Aksa mučenika brigada i Palestinski islamski džihad tvrde odgovornost za samoubilački bombaški napad na Eliat pekare u kojima je poginulo troje.
9. juna 2007, u napadu na IDF-poziciju na Kisufim prelazu između Gaze i Izraela u eventualnom pokušaju da kidnapuju IDF vojnika, četiri naoružanih pripadnika Al-Kuds brigade (vojno krilo Islamskog džihada) i al Aksa mučenika 'brigade (vojno krilo Fataha) navodno koristi vozilo sa oznakom "TV" i "Press".
Oni su prodrli su graničnu ogradu i napali čuvara kule, a Islamski džihad i vojska izvršili su neuspeli pokušaj da se uhvate Izraelski vojnici.
Upotreba novinarskih vozila od strane Palestinski islamski džihad, izazvala su oštru reakciju mnogih novinara i novinskih organizacija. U svakom slučaju je u pitanju ozbiljno kršenje zakona ratovanja. 26. marta, 2009, dva člana Islamskog džihada bili su zatvoreni za zaveru da ubijaju izraelske pilote i naučnici koriste mine - zarobljene igračke automobila.
Dana 24. avgusta. 2011. godine, izraelski avion je ispalio rakete na jedan društveni klub na severu pojasa Gaze, ubivši dvoje i ranivši 20 ljudi, uključujući i žene i decu, rečeno je u palestinskoj bolnici. Istog dana je u vazdušnom udaru na tunel između Rafe i Egipta troje ljudi zadobilo teške povrede.
Izraelska vojska je saopštila da je ubijen jedan pripadnik Islamskog džihada iz Rafe, umešan u krijumčarenje oružja i terorističku aktivnost na Sinaju. Još jedan pripadnik Palestinskog Islamskog džihada ubijen je tada u vazdušnom udaru na kvart Radvan u gradu Gazi. Ta organizcija je sinoć preuzela odgovornost za ispaljivanje desetak raketa na jug Izraela. U raketiranju je jedna beba zadobila lakše povrede.
Nasilje je ponovo eskaliralo narednog dana, kada je izraelska vojska saopštila takođe da je ciljala dvoje ljudi koji su neposredno pre toga ispalili rakete na Izrael sa dve odvojene lokacije na severu pojasa Gaze.
Prekid vatre koji je stupio na snagu u 25. avgusta 2011. godiu nakon prethodnog talasa nasilja u kome su palestinski ekstremisti prošlog četvrtka ubili osam Izraelca kraj luke Ejla na Crvenom moru nedaleko od granice sa Egiptom nije se održao, što je vrlo česta situacija.
Šest boraca Islamskog džihada ubijeno je 29. oktobra. 2011. godine u izraelskom napadu blizu Rafaha u južnom delu pojasa Gaze, saopštila je ta radikalna palestinska organizacija. Ubijeni Palestinci su članovi brigade Al Kods, oružanog krila Islamskog džihada, i nalazili su se u kampu za obuku u trenutku napada.
Dana 30.oktobra 2011, jedan od vođa terorističke grupe Islamski džihad, David Šehab je izjavio da se ova teroristička organizacija pridržava prekida vatre do kojeg je došlo zahvaljujući posredovanju Egipta, nakon krvavog dana u toku kojeg je stradalo 9 palestinskih operativaca i jedan izraelski civil.
Palestinski islamski džihad deluje u Gazi i na Zapadnoj obali, a cilj im je definitivno suništenje države Izrael. U svakom slučaju kao rezultat aktivnosti ove organizacije, ostvaruje se velika pretnja trenutnom mirovnom procesu između Palestinaca i Izraelaca, jer odbijaju prihvatiti pravo Izraela na postojanje.

2.8. Samoubilački napadi

Pored svih nabrojanih, najpoznatiji je samoubilački napad na bazu u Bejrutu (241 žrtva) oktobra 1983, tog dana napadnut je i štab francuske padobranske jedinice (58 mrtvih). Iste godine u novembru bio je napad u Sidonu na Izraelce (67 mrtvih) i eksplozija aviona Pan-Ama, iznad Lokerbija decembra 1998. (259 mrtvih u avionu i 11 na zemlji).
Za ovaj događaj je na kraju ipak optužena Libija, a u pozadini je verovatno stajala obaveštajna služba iz Irana. Takođe, potrebno je svakako pomenuti i primer rušenja francuskog aviona iznad Čada (171 mrtav), gde je takođe odgovoran Palestinski islamski džihad.
Ove napade je dakle izvela teroristička organizacija Palestinski Islamski džihad. Nju čine šiiti, a sponzoriše Iran. Oni su, osim državnog, tipičan predstavnik verskog terorizma. Bilo je logično da se velika operacija konačno izvede i na tlu Amerike, jer to je bila težnja svih terorističkih organizacija, koje u Americi vide "velikog satanu".
Zbog mnogih samoubilačkih terorističkih akcija usmerenih protiv Izraela, na udaru su izraelskog sigurnosno-obaveštajnog aparata. Pretrpeli su velike gubitke među operativcima koji su planirali i organizovali samoubilačke napade pa im je trenutno aktivnost smanjena. Generalni stav je po Palestinskom islamskom džihadu da pristaje na primirije dokle god na njega pristaje i okupator (Izrael). Jedanaest raketa i granata je 30. oktobra 2011. ispaljeno na južni Izrael.
Palestinska ekstremna organizacija Islamski džihad, koja učestvuje u pregovorima o prekidu vatre uz posredovanje Egipta, najavila je nove napade na ciljeve u Izraelu kao i da neće pristati na sporazum o obustavi napada. Islamski džihad je time doveo u pitanje očekivanja da će palestinski premijer Ahmed Korej postići dogovor o prekidu vatre. Postizanje sporazuma o prekidu vatre smatra se ključnim korakom u pokušaju da se spase "mirovna mapa", koja predviđa okončanje nasilja.
Medijski najeksponiranije terorističke akcije devedesetih godina su u svakom slučaju bile baš samoubilačke akcije palestinskih terorističkih organizacija, koje su imale za osnovni cilj potkopavanja bliskoistočnog mirovnog procesa. Sa praksom samoubilačkih napada palestinske organizacije počinju veoma kasno, prvi napad je zabeležen tek 1994. godine.

Dve najvažnije palestinske terorističke organizacije koje su praktikovale samoubilačke napade su Hamas i Islamski Džihad, kojima se od početka 2002. godine pridružila i organizacija Brigade mučenika Al Akse. Mete palestinskih bombaša samoubica gotovo su isključivo civili.
Obično se samoubilački napad vezuje za verski fanatizam, i to islamski, ali brojni primeri pokazuju da se takva vrsta fanatizma može zapatiti svuda, nezavisno od verskih razloga.
Bombaši-samoubice su uobičajeno, kao i Hotary, neoženjeni muškarci u starijim tinejdžerskim ili ranim dvadesetim godinama. Uglavnom su članovi palestinskih grupa Hamas i Islamski džihad.
Samoubilački napadi na Izraelce su godinama u očima Palestinaca i islamskog sveta viđeni kao šehadet:, što predstavlja čin žrtvovanja iz verskog motiva. Trojica od četvorice Palestinaca na Zapadnoj obali i pojasu Gaze, podržavaju samoubilačke napade Palaestinskog islamskog džihada. Naime, istraživanje javnog mišljenja koje je sproveo Palestinski centar za javno mnjenje uoči Hotaryjevog napada, pokazalo je da 76 posto Palestinaca gleda blagonaklono na ove napade.

Zaključak

U radu je analizirana teroristička organizacija Palestinski islamski džihad, kao primer jedne radikalne terorističke organizacije sa poreklom iz Palestine.
U prvom odeljku je definisan džihad kao sveta borba, dok za muslimanske ekstremiste i njihove pristalice, džihad predstavlja definisanu dozvolu za borbu protiv njihovih neprijatelja, posebno Izraela.
Ključni deo rada je bio posvećen samoj organizaciji Palestinski islamski džihad, kroz razradu osnovnih odredica, istorijski prikaz, lidere, osnovne simbole, kao i ključne aktivnosti. Imajući u vidu rezultate analize u radu, može se zaključiti da je teroristička organizacija Palestinski islamski džihad, jedna od najradikalnijih organizacija ove vrste u svetu i da u njenoj svetoj borbi nema mesta za dogovore, već se ona zasniva na stalnoj borbi do uništenja Večitog neprijatelja Izraela.
Palestinski islamski džihad je nastao nakon što su neki članovi egipatskog Muslimanskog bratstva verovali da organizacija nije činila nema dovoljno napora da se spreči Izrael od okupacije palestinskih teritorija. Inspirisana Iranskom revolucijom, Fati Sakaki i Abd al-Aziz Avda osnovali su 1979. grupu koja treba da se bori za suverenitet Palestine i slobode od Izraela.
Palestinski Islamski džihad ima slične elemente sa organizacijom Hamas, jer obe se bore protiv postojanja države Izrael i obe grupe su bile formirane kao izdanka Muslimanskog bratstva i primaju velike količine sredstava iz Saudijske Arabije. Palestinski Islamski džihad sa druge strane ne nudi socijalne usluge, niti namerava da se angažuje u bilo kom obliku diplomatskih dijaloga sa Izraelom. Palestinski Islamski džihad je daleko manja organizacija od Hamasa, članovi Palestinskog Islamskog džihada posvećuju zemlju zbog svog istorijskog značaja za islam i definitivno žele da unište državu Izrael kroz nasilna sredstva.
Može se na kraju rada zaključti da Palestinski islamski džihad predstavlja organizaciju koja je preuzela odgovornost za mnoge militantne aktivnosti tokom prethodnih više od 30 godina postojanja. Ova teroristička organizacija je odgovorna za brojne napade, uključujući mnoge izvršene samoubilačke bombaške napade po kojima je karakteristična.

Literatura

1) BBC Who are Islamic Jihad? 9 June 2003
2) Esposito, J., ed. (2003), Islamic Jihad of Palestine, The Oxford Dictionary of Islam, Oxford University Press, ISBN 0195125584.
3) Palestian Islamic Jihad, Retrieved 2009-03-07.
4) Palestin Islamic Jihad ,Retrieved 2009-06-18.
5) Patterns of Global Terrorism 1990,Middle East Overview Press Islams gunmen forusing TV jeep Jerusalem Post
6) The Jihad and Its Times (Ann Arbor, MI: University of Michigen Press, 1991); Rudolph Peters, Jihad in Classical and Modern Islam (Princeton: Markus Wiener, 1996).
7) Yahya Abd Al-Mubdi, Mafum al-irhab… bayn al-asl wa’l-tatbiq, IslamOnLine.net, 25/11/2001, http://www.islamonline.net/arabic/mafaheem/2001/11/article1.shtml.

Internet sajtovi:

1) http://www.vesti011.com/2011/10/kako-izgleda-primirje-sa-islamskim-dzihadom/ (datum pristupa 12.01.2012).
2) http://www.wavemagazine.net/0_srb/arhiva/46/politika/dzihad-koncept.html (datum pristupa 19.01.2012).
3) http://www.cfr.org/israel/palestinian-islamic-jihad/p15984#8 (datum pristupa 20.01.2012)
4) http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/1658443.stm (datum pristupa 15.01.2012).
5) http://www.cfr.org/israel/palestinian-islamic-jihad/p15984#8 (datum pristupa 20.01.2012).
6) http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/1658443.stm (datum pristupa 13.01.2012).
7) http://www.israelnationalnews.com/News/News.aspx/149498#.Tx8A04FchVR (datum pristupa 201.2012).
8) http://articles.janes.com/articles/Foreign-Report-95/WHO-KILLED-FATHI-SHAKAKI.html (datum pristupa 18.01.2012).St. Petersbergs Times, April 23, 2006.Palestin Islamic Jihad, Retrieved 2009-03-07.
9) http://www.fas.org/irp/world/para/hamas.html
10) http://rumaviasrbija.wordpress.com
11) http://bosnian.irib.ir/vijesti/bliski-istok/item/114970-hamas-i-islamski-dihad-se-ujedinjuju
12) http://cns.ba/docs/savremene_muslimanske_dileme.pdf

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD