MENICA

Menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac (trasant) izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da korisniku isprave (remitentu) isplati određenu svotu novca ili sam izdavalac obećava da će izvršiti tu isplatu.
Menica je tipična hartija od vrednosti, što znači da ima sve bitne osobine hartije od vrednosti:
· Ona mora biti sačinjena kao pismena isprava a njen sadržaj je odredjen imperativnim propisima
· Sadrži u sebi gradjansko pravo- pravo potraživanja odredjene sume novca
· Korisnik menice ne može da naplati sumu označenu u menici ako meničnom dužniku ne prezentira meničnu ispravu
· Menica lako cirkuliše u prometu, što znači da se prenos menice i prava koja su sadržana u njoj, obavlja jednostavno, unošenjem posebne klauzule u tom smislu u menično pismo i potpisom lica koje prenosi menicu

2. Uloga menice

U savremenom prometu, menica ima trojaku ulogu. Ona je sredstvo plaćanja, sredstvo obezbedjenja plaćanja i sredstvo kredita.
Funkciju sredstva plaćanja menica ima naročito u medjunarodnom prometu. Ako prodavac i kupac ugovore plaćanje menicom, kupac izdaje menicu na iznas kupovne cene u kojoj označava prodavca kao korisnika, a svoju poslovnu banku kao lice koje treba da plati po menici. Prodavac podnosi menicu kupčevoj banci kako bi utvrdio da li ona pristaje da isplati menicu. Ukoliko banka prihvati tu obavezu potvrdom na samoj menici, prodavac moze biti siguran da će naplatiti kupovnu cenu kada isporuči robu kupci.
Menica je istovremeno i sredsvo obezbedjenja plaćanja. U slučaju da banka ili kupac ne plate po menici, prodavac može u sudskom postupku koji se vodi po posebnim pravilima za menične sporove, da naplati ugovoreni iznos.
Menica često ima ulogu kreditnog sredstva. Kada kupac i prodavac dogovore odloženo plaćanje, kupac izdaje menicu sa rokom dospeća na dan kada je dogovoreno da kupovna cena bude plaćena. Za vreme dok čeka da menica dospe za plaćenje, prodavac kreditra kupca.

3. Izvori prava

Pravila o menicama su se prvobitno razvijala kao običajno pravo trgovaca.Veoma raširena upotreba menica u medjunarodnom prometu je još u 19-om veku dovela do prvih pokušaja medjunarodne unifikacije meničnog prava. Ti pokušaji su urodili plodom tek početkom 20-og veka. Na konferenciji u Ženevi 1930 godine su usvojene tri konvencije:

· Konvencuja o jednobraznom zakonu o transiranoj i sopstvenoj menici
· Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona o materiji meničnog prava
· Konvencija o pitanju taksa u materiji menice

Ženevske konvencije je ratifikovao veliki broj zemalja medju kojima su većina zemalja kontinetalne Evrope, bivša SSSR, Japan i Brazil. Medjunarodna unifikacija meničnog prava nije u potpunosti uspela zbog odbijanja SAD da ratifikuje konvenciju, dok ju je Velika Britanija prihvatila samo u odnosu na medjunarodni, ali ne i unutrašnji promet. Tako su nastala dva sistema meničnog prava: kontinetalni (ženevski sistem) koji je važio u država potpisnicama ženevskog sistema i anglosaksonski sistem koji je važio u SAD, Velikoj Britaniji i zemljama
Komonvelta.
Godine 1988 usvojena je Konvencija UN o medjunarodnim transiranim i sopstvenim menicama.Za stupanje konvencije na snagu potrebno je 10 ratifikacija a za sada su je ratifikovale svega tri države.

4. Vrste menica

U savremenom prometu može da se pojavi više vrsta menica : blanko, cirkulaciona, domicilirana, komisiona, kreditna, operativna...
Ipak razlikujemo dve osnovne vrste menica :
1. Trasirana -vučena menica : obuhvata sve bitne i nebitne elemente i kod nje izdavalac(trasant) daje bezuslovan nalog drugom licu(trasatu) da isplati označenu sumu novca trećem licu(remitentu, korisniku) ili licu po njegovoj naredbi, u vreme dospelosti menice.
2. Sopstvena -vlastita menica: ona u kojoj se njen izdavalac obavezuje da će sam u određeno vreme i na određenom mestu isplatiti označeni iznos novca licu imenovanom u menici.
Suštinska razlika između trasirane i sopstvene menice je u tome što kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane postoji naredba o neopozivoj isplati.
Trasirana menica se mođe izdati i kao teasirana menica po sopstvenoj naredbi i trasirana sopstvena menica.
· Trasirana menica po sopstvenoj naredbi - menica kod koje izdavalac(trasant) označava
samog sebe kao korisnika(remitente).
· Trasitana sopstvena menica - menica kod koje trasant označava samog sebe kao trasata, odnosno lice koje treba da plati po menici.

5. Menični elementi

Zakon o menici je propisao obavezne elemente za trasiranu i za sopstvenu menicu.
Trasirana menica obavezno sadrži:
· Potpis trasanta (onaj koji izdaje menicu)
· Trasata (preduzeće koje vrši plaćanje u roku menice)
· Remitenta (preduzeće kom plaćanje treba da se izvrši)
· Dan, mesec, godinu i mesto izdavanja menice
· Dan , mesec, godinu i mesto dospeća menice

Forma ženevskih sopstvenih menica na engleskom:
· Mesto gde treba izvršiti plaćanje
· Oznaku da je to menica
· Bezuslovan uput za plaćanje određene svote

Sopstvena menica obavezno sadrži:
· Oznaku da je to menica
· Bezuslovno obećanje da će se odredjena svota novca platiti
· Dan , mesec, godinu dospeća menice
· Mesto gde plaćanje treba da se izvrši
· Dan, mesec, godinu i mesto izdavanja menice
· Potpis izdavaoca menice
· Ime onog kome ili po čijoj naredbi se ima platiti

Svi navedeni elementi se u pravnoj teoriji grupišu u sledeće grupe:

• Opšti menični elementi

To su označenja da je to menica i bezuslovan nalog, odnosno obećanje na isplatu odredjene svote novca. Menica se izdaje na odštampanom formularu koji nosi oznaku ’menica’. Nalog mora biti bezuslovan, što znači da se plaćanje menice ne može vezivati ni za kakve dopunske
uslove. Nalog mora glasiti na isplatu odredjene svote novca, a ne na davanje neke druge stvari ili izvršavanje neke druge činidbe.

• Personalni elementi

To su označenja trasata i remitenta i svojeručni potpis izdavaoca. Pored punog imena, odnosno naziva trasata i remitenta, mora se naznačiti i njihova tačna adresa. Potpisivanjem menice nastaje menična obaveza za njenog izdavaoca, stoga je neophodno da izdavalac potvrdi tu obavezu svojim potpisom. Trasat i remitent u momentu izdavanja menice još uvek ne preuzimaju nikakvu obavezu, pa je dovoljna samo tačno naznačenje njihovog imena.

• Kalendarski elementi

To su datum izdavanja i rok dospeća menice. Rok dospeća menice se može odrediti na više načina:

· Po vidjenju, kada menica dospeva podnošenjem menice trasatu na isplatu. Ove menice se moraju podneti na isplatu najkasnije u roku od godinu dana od dana izdavanja;
· Na odredjeno vreme po vidjenju, što znači da trasat treba da izvrši isplatu menice u odredjenom roku po podnošenju menice ’na vidjenje’;
· Na odredjeno vreme od izdavanja, što znači da trasat mora platiti menicu po proteku odredjenog roka od dana izdavanja menice;
· Na odredjeni dan, što znači da se u menici prilikom izdavanja odredjuje tačan datum plaćanja;

• Geografski elementi

To su mesto izdavanja i mesto plaćanja menice. Njihovo naznačenje je veoma bitno u medjunarodnom prometu, jer se prema mestu izdavanja i mestu plaćanja odredjuju pravila kojima se uredjuje niz pitanja vezanih za menice(valuta, forma menice...)
Menica u kojoj nije označen rok dospelost,važi kao menica plativa po vidjenju.
Ako u menici nije označeno mesto plaćanja, smatra se da je to ono mesto koje je naznačeno pored trasatovog imena.
Ako u menici nije označeno mesto izdavanja, smatra se da je to ono mesto koje je naznačeno pored trasatovog imena.
U meničnu ispravu se može uneti i niz fakultativnih elemenata koje nije obavezno uneti, ali oni bliže uredjuju sadžinu menične obaveze. Neki od njih su:

Klauzula o prezentaciji
Odredjuje se da li remitent ima obavezu da podnese menicu na akcept i kada to treba da učini.

6. Menične radnje

Zakonske odredbe propisuju određene radnje koje moraju da obaveze lica navedena u menici a to su :

6.1 Izdavalje menice

Menicu može izdati svako poslovno sposobno lice, samo ili preko punomoćnika. Za fizičko lice uslov poslovne sposobnosti je punoletstvo, dok pravna lica poslovnu sposobnost stiču upisom u sudski registar. Kada meničnu obavezu preuzima preduzeće kao pravno lice, menicu potpisuje zakonski zastupnik preduzeća.
Izdavanje menice vrši se unošenjem u meničnu ispravu jednostrane izjave volje trasanta kojom nalaže trasatu da bezuslovno plati odredjenu sumu novca, stavljanjem potpisa trasantu i predavanjem menične isprave remitentu. Time trasant postaje menični dužnik.
Kod sopstvene menice izdavalac će ostati glavni menični dužnik, a kod trasirane menice trasant gubi to svojstvo kada trasat akceptira menicu, preuzimajući ulogu glavnog meničnog dužnika.

6.2 Umnožavanje menice

Svaki imalac menice može zahtevati da se menica umnoži. On se time može obezbediti za slučaj da se prvi primerak izgubi. Sve primerke menice potpisuju izdavalac i lica koja kasnije vrše prenos menice, ali trasat akceptira samo jedan primerak menice, jer kada bi stavio potpis na svaki primerak menice preuzeo bi obavezu da svaki primerak i isplati.
Prepis (kopija) menice nije isto što i umnožavanje menice. Izdavalac menice i ostala lica koja potpisuju orginal to ne čine na prepisu, pa na osnovu prepisa menice se ne može zahtevati isplata menične svote. Jedna vrsta prepisa menice je npr. fotokopija menice.

6.3 Prenos menice

Lice označeno u menici kao remitent(korisnik) može menicu prenositi na drugo lice, ovaj na treće i tako redom. Prenošenjem menice prenosi se i pravo da se zahteva isplata menične svote od glavnog meničnog dužnika.Radnja prenošenja menice, kao i izdavanje omogućava da se ona koristi kao sredstvo plaćanja.
Redovan način prenosa menice, propisan Zakonom o menicama je indosament. Lice koje vrši prenos naziva se indosant, a lice na koga se menica prenosi indosatar. Prvi indosant je uvek i remitent. Indosant upisuje na poledjini menice klauzulu „po naredbi“ ili „platite po mojoj naredbi“, ime lica na koga se prenosi menica i svoj potpis. Takav način prenosa naziva se pun indosament.
Dopušten je i tzv. blanko indosament koji se vrši tako što se indosant potpisuje na poledjini menice, ali ne upisuje ime lica na koje vrši prenos. U takvom slučaju, menica se može prenositi prostom predajom iz ruke u ruku. Lice na koga je preneta menica mora pre naplate upisati svoje ime iznad potpisa indosanta i time označiti samog sebe kao indosatara.
Ako je izdavalac menice ili neko od indosanata uneo u menicu klauzulu „ne po naredbi“ prenos menice indosamentom je zabranjen.

Akceptiranje menice je radnja kojom trasat prihvata meničnu obavezu. Trasat akceptiranjem postaje glavni menični dužnik – akceptant. Akcept se vrši tako što trasat na meničnu ispravu unosi klauzulu „prihvatam“ ili „priznajem“ i svoj potpis. Akcept se upisuje popreko u odnosu na tekst menice.
Akcept po sadržini može biti potpun i delimičan. Delimičan akcept postoji kada trasat ne prihvati obavezu da isplati meničnu svotu u celini, već samo delimično, naznačujući iznos do kog je spreman da plati. Ako nije naznačio, podrazumeva se da trasat prihvata meničnu obavezu u celini.
Izjava o akceptu je neopoziva. Nakon što je trasat potpisao akcept i predao ga meničnom poveriocu, više ne može povući izjavu o akceptu.
Trasant kao izdavalac menice može zabraniti podnošenje menice na akcept.

6.5 Menično jemstvo (aval)

Menično jemstvo (aval) je izjava kojom odredjeno lice preuzima obavezu da će za slučaj da glavni ili neki drugi menični dužnik ne isplati meničnu svotu, on to sam učiniti.
Lice koje preuzima obavezu jemstva naziva se avalista, dok se lice za koga jemči naziva honorat. Izjava o avalu se daje unošenjem u menicu klauzule „kao aval“ ili „per aval“, imena lica za koga se jemči i potpisa avaliste. Ako se unese ime honorata smatrace se da je jemstvo dato za glavnog meničnog dužnika. Menično jemstvo je strožije od običnog, gradjansko-pravnog jemstva. Aval odgovara za isplatu menične svote čak i kad obaveza honorata iz nekg razloga nije punovažna.
Ako glavni menični dužnik ne plati po menici, menični poverilac se može obratiti avalisti pre nego što se obrati ostalim meničnim dižnicima, sto nije slučaj kod običnog jemstva.

6.6 Prezentacija menica

Prezentaciju menice vrši menični poverilac, remitent ili indosatar, podnoseći menicu trasatu ili drugom meničnom dužniku na akcept ili na isplatu. Prezentacija je obavezna menična radnja kod naplate menice. Menični poverilac ne može naplatiti meničnu svotu ako ne pokaže menicu meničnom dužniku.Prezentacija na akcept vrši se pre dospelosti menice, dok se prezentacija na isplatu vrši kada menica dospe - na sam dan isteka roka dospeća ili, najkasnije, dva radna dana posle dana dospeća. Menični poverilac dužan je da menicu prezentuje u sedištu trasata, odnosno akceptanta.

6.7 Isplata menice

Isplatu menice vrši glavni menični dužnik. On to mora da učini odmah pošto mu je menica prezentirana, osim ako se ne dogovori drugačije sa meničnim poveriocem.Pre isplate, menični dužnik je obavezan da proveri identitet poverioca, kao i da utvrdi da je menični poverilac stekao to svojstvo na osnivu neprekinutog niza indosamenta u meničnom pismenu. Neprekinuti niz indosamenata postoji kada je lice koje je indosant u
narednom indosamentu, indosatar u prethodnom. Ovo je potrebno zbog toga da bi menični dužnik bio siguran da menica u medjuvremenu nije bila izgubljena ili ukradena, odnosno da je menični poverilac menicu stekao zakonitim pravnim poslom.

6.8 Intervencija kod menice

U slučaju da trasat odbije da akceptira menicu, ili menični dužnik ne plati meničnu svotu iz bilo kog razloga, treće lice – intervenijent može intervenisati tako što će akceptirati ili platiti za lice za koje se interveniše. Razlikuju se pozivna i spontana intervencija.
Pozivna intervencija postoji kad izdavalac menice ili indosant nazanči na menici ime ili lice kome će se menični poverilac obratiti, ako trasat odbije da akceptira menicu ili glavno menični dužnik ne plati po menici.
Spontana intervencija postoji kada ime intervenijenta nije uneto u menicu, ali odredjeno lice sponatno izrazi nameru da interveniše.

6.9 Protest kod menice

Ako trasat odbije da akceptira menicu ili glavni menični dužnik ne plati menicu, menični poverilac je dužan da protestuje menicu kako bi očuvao svoja prava i prava prema ostalim meničnim dužnicima. Protest je menična radnja kojom menični poverilac verodostojno utvrdjuje da radnja akceptiranja ili isplate menice nije izvršena.Protest nije obavezna menična radnja.

6.10 Notifikacija kod menice

Posle podizanja protesta ili odbijanja isplate menice, menični poverilac obaveštava regresne menične dužnike o toj činjenici. Obaveštavanje ima svrhu da ih pripremi za regres. Menični poverilac obaveštava svog prethodnika po menici –indosanta u roku od četri dana od podizanja protesta, odnosno podnošenja menice na naplatu. Indosant obaveštava dalje svog prethodnika po menici u daljem roku od dva dana. Obaveštavanje teče dalje po istom principu sve dok ne bude obavešten i poslednji u nizu - trasant, odnosno izdavalac menice.

6.11 Menični regres

Mogućnost regresa kod menice čini menicu, izmedju ostalog, sigurnim sredstvom plaćanja i obezbedjenja plaćanja. Ako trasat odbije da akceptira menicu ili glavni menični dužnik ne plati po menici, menični poverilac se može obratiti ostalim meničnim dužnicima.
To su sva lica koja su prethodno potpisala menicu kao indosant, avalisti ili trasanti.
Menični poverilac može da bira kojim redom će se obraćati meničnim dužnicima za naplatu meničnog duga. Ovo se naziva ’skokovii regres’.
Prilikom regresa dolazi do procesa ’prevaljivanja menice’. Regresni dužnik koji je isplatio menični dug obraća se sa regresnim zahtevom svojim prethodnicima po meniciranijim indosantima. Pritom sumi novca koju je isplatio dodaje zateznu kamatu i troškove koje je snosio u vezi sa regresom. Tako se menični dug uvećava, sve dok ga ne isplati poslednji regresni dužnik.
Regres se može sprovoditi dobrovoljno ili prinudno putem regresne tužbe.

6.12 Menična tužba

Ako akceptant dobrovoljno ne isplati menicu, a ne isplate je ni regresni menični dužnici, menični poverilac može pokrenuti sudski postupak.
Glavna menična tužba se podnosi protiv akceptanata i to u roku od tri godine od dospeća menice, a protiv regresnih meničnih dužnika podnose se regresne menične tužbe. Tužbu protiv indosanata ili izdavaoca menice, menični poverilac može podići u roku od jedne godine od dana protesta, odnosno dospelosti ako protest nije bio obavezan.Regresni menični dužnici mogu jedan protiv drugog podnositi tužbe u roku od šest meseci od dana iskupljenja menice.

7. Blanko menica

Menica čiji bitni elementi nisu popunjeni naziva se blanko menica. Takva menica po pravilu ne sadrži iznos menične svote, ime remitenta i datum izdavanja ili rok dospelosti, već menični poverilac naknadno upisuje ove podatke pre nego što menicu podnese na naplatu. Izdavanje
blanko menica predstavlja veliki rizik za dužnika jer menični poverilac može popuniti menice mimo sporazuma sa dužnikom.


LITERATURA:

1. Dr Milenko Radoman, Osnove prava medjunarodnog robnog prometa i prava Evropske Unije, Beograd 2004
2. Milica Bogdanović, Lazar Šestović, Ekonomija od A do Z,Beograd 2002
3. Wikipedia – http://www.wikipedia.org

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »   

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD