OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO - |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
AKCIONARSKO DRUŠTVO
1. Pojam i znacaj akcionarskog društva
Akcionarsko društvo je društvo koje osnivaju pravna ili fizicka lica radi obavljanja odredene privredne delatnosti, koje ima osnovnu glavnicu kapitalakoja je podeljena na akcije odredene nominalne vrdenosti. Osnivaci unose uloge u društvo a ono im za to izdaje akcije. Akcionarsko društva su takav oblik udruživanja kapitala u kojem se može doci do novca bez obaveze njegovog vracanja ili placanja kamate. Akcionarska društva su vrlo rasprostranjeni oblik trgovackih društava. Predstavlja najrazvijeniji i najznacajniji oblik trgovackih društava.
2. Karakteristike akcionarskih društava
Akcionarsko društvo ima nekoliko osnovnih pravnih karakteristika.
Postoji nekoliko termina za njihovo oznacavanje. Naš zakon o preduzecima
usvojio je termin „ akcionarsko društvo“ ( AD ), ali
se u praksi koristi i termin „ deonicko društvo“ ( DD
). Zavisno od toga kako se upotrebljava naziv za ovo društvo odreduje
se i naziv clana društva : „ akcionar“ kao clan akcionarskog
društva, deonicar u deonickom društvu. Akcionarsko društvo
je tipicno društvo kapitala jer u njemu odlucuje kapital, a ne licna
svojstva clanova društva. To su otvorena društva jer su akcije
prenosive. Zbog toga se personalni sastav clanova društva može
lako i brzo menjati.
Akcionarsko društvo ima glavnicu kapitala koja je podeljena na akcije
koje imaju nominalnu vrednost. Glavnica kapitala obrazuje se unošenjem
uloga u društvu. Zbir svih akcija cini osnovni kapital društva.
Akcionarsko društvo posluje pod realnom firmom. Samo izuzetno društvo
može da posluje pod firmom dominantnog akcionara.
3. Osnivanje akcionarskog društva
Akcionarsko društvo mogu da osnuju domaca ili strana pravna lica i fizicka lica. Naš zakon nije odredio najmanji broj osnivaca ali ih obicno ima više osim u slucaju jednopersonalnog društva. Pojam osnivaca treba razlikovati od pojma clana društva jer svaki osnivac ne mora da bude i clan društva, kao što ni svaki clan društva ne mora da bude osnivac. Osnivaci su prvi clanovi društva ali se kasnije može menjati struktura clanstva društva. Akcionarsko društvo se smatra osnovanim kad se upiše u sudski registar. U sudski registar se upisuju podaci koje sdarži osnivacki akt društva uz dokumentaciju. Postoje dva nacina osnivanja akcionarskog društva. To su sukcesivno ( postepeno ) i simultano ( istovremeno ) osnianje. Sukcesivno osnivanje akcionarskog društva je takav nacin osnivanja u kojem se upucuje javni poziv trecim licima. Akcionarsko društvo koje se osniva na ovaj nacin mora imati najmanje dva osnivaca. Simultano osnivane akcionarskog društva je takav nacin osnivanja u kojem osnivaci otkupljuju sve akcije prilikom osnivanja bez upucivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija. Simultanim osnivanjem obicno se osniva akcionarsko društvo sa manjim brojem osnivaca kojih u našem pravu može biti 50, a može da bude i samo jedan.
4. Statut društva
Statut akcionarsko društva je njegov najviši opšti akt. Taj akt donosi skupština društva i njime se ureduje unutrašnja organizacija i odnosi u društvu.
5. Osnivacki kapital društva
Osnivacki kapital je pocetni kapital akcionarskog društva. To je
minimalni iznos kapitala društva koje društvo mora da formira
da bi nastalo kao pravno lice. On se ne može smanjivati ali se može
uvecavati. Od osnivackog kapitala treba razlikovati pojam imovine društva
koji je širi pojam. U imovinu društva ulazi kako osnivacki kapital
tako i sve novostvorene vrednosti društva u toku njegovog postojanja.
Minimalni osnovni kapital utvrden je zakonom. Predmet uloga u akcionarsko
društvo može da bude gotovi novac, stvari, hartije od vrednosti
i pravo. Stvari i prava moraju da budu iskazani u novcanoj vrednosti,
pa se mora i njihova procena od strane ovlašcenog procenjivaca. To
mogu da budu fabrike, zgrade, sirovine, mašine, zemljište...
Akcionar je dužan da uplati akcije u propisanom ili ugovorenom roku,
jer ako to ne ucini gubi prava iz neuplacenih akcija a može i odgovarati.
Akcionaru koji ne izvrši svoju obavezu uplate akcije mogu se oduzeti
clanska prava, a može da bude i iskljucen iz društva.
5.1. Povecanje osnovnog kapitala
Akcionarsko društvo ima pravo da poveca svoj osnovni kapital. Odluku o tome donosi skupština društva. Društvo može da povecasvoj kapital i iz sredstava društva. To se cini tako što se raspoložive rezerve društva i nerasporedena dobit pretvaraju u osnovni kapital društva koji se može povecati pretvaranjem potraživanja u trajni kapital.
5.2 Smanjenje osnovnog kapitala
Osnovni kapital akcionarskog društva može se smanjiti i to se može izvršiti na nekoliko nacina: smanjenjem nominalne vrednosti akcije to je denominacija, spajanjem akcija, povlacenjem pojedinih akcija i povracajem akcionarima njihovih uplata. On dobija obeštecenje isplatom iznosa na koji akcija glasi. Smanjenje osnovnog kapitala ne može da bude na štetu povrilaca društva. Zato se odluka o smanjenju osnovnog kapitala upisuje u sudski registar i javno se obkavljuje.
6. Obaveze akcionara
1. Obaveze uplate upisanih akcija. Osnovna je obaveza akcionara da unese ulog u društvo. To se cini uplatom upisanih akcija. Akcionar ne može da prebija svoje potraživanje prema društvu za uplate akcija. Akcionarsko društvo ne može osloboditi akcionara obaveze uplate i unošenja uloga u imovinu društva. Neblagovremena uplata izaziva odredene pravne posledice kao što su placanje kamate za novcane uloge, ugovorne kazne za nenovcane uloge, naknada štete, oduzimanje clanskih prava u društvu ( kadiuciranje) koje može biti privremeno i trajno.
2. Druge obaveze akcionara. Mogu se utvrditi statutom akcionarskog društva. Statutom se mogu predvideti obaveze akcionara koji ulaže stvari i prava u akcionarsko društvo za vreme za koje je po zakonu odgovoran društvu. Statutom se moze utvrditi i obaveza clanova uprave da poseduje odredjeni broj akcija i da ih deponuje u društvo.
7. Prava akcinara
Osnovno je pravilo da su akcionari medusobno ravnopravni u akcionarskom društvu. Ta ravnopravnost zavisi od nominalne vrednosti akcija. Radi ostvarenja ravnopravnosti utvrdena su pravila o zaštiti manine akcionara.
7.1. Imovinska prava akcionara.
1- pravo na dividendu to je imovinsko pravo akcionara na udeo u godišnjoj
dobiti društva. Dividenda se isplacuje iz dobiti društva
ili iz rezervi i ne sme se isplacivati iz osnovnog kapitala društva.
2- pravo raspolaganja akcijama. Akcije su hartije od vrednosti
i one su u pravnom prometu. Mogu se prenositi na druga lica putem prodaje,
poklona, nasledivanja.
3-pravo na ucešce u deobi likvidacione mase društva.
U tom slucaju akcionari imaju pravo na deobu ostatka likvidacione mase.
7.2 Clanska prava akcionara.
Ta prava su razlicita, utvrdena zakonom ali se mogu odrediti i statutom društva. Osnovno je clansko pravi upravljanja akcionarskim društvom. Ono obuhvata pravo izbora u organe društva i pravo izbora organa društva što podrazumeva pravo ucestvovanja u radu skupštine društva, pravo da postavlja pitanja i da traži odgovore od organa društva.
8. Organi akcionarskog društva
Akcionarski društvom upravljaju njegovi vlasnici. Upravljanje se zasniva na vlasništvu nad preduzecem. Zato je to upravljanje po kapitalu a ne po glavama tj. po radnicima. Valsnici akcionarskog društva ucestvuju u upravljanju društvom srazmerno svojim akcijama. Oni to cine bilo direktno ili neposredno, bilo preko predstavnika. Organi akcionarskog društva su : skupština, upravni odbor, direktor, nadzorni odbor.
8.1. Skupština akcionarskog društva.
Skupština je najviši organ akcionarskog društva. To je organ vlasnika kapitala. Ona se ne bira, nije joj odredeno vreme trajanja mandata i ne može se raspustiti. Prema tome svi akcionari imaju pravo da budu clanovi skupštine ali oni ne moraju da ucestvuju u njenom radu. Postoje nekoliko vrsta skupština akcionarskog društva. To su osnivacka skupština, redovna i vanredna skupština. Osnivacka skupština se održava radi konstituisanja akcionarskog društva. Redovna skupština se održava jednom godišnje, na kraju poslovne godine radi razmatranja rezultata poslovanjau predhodnoj godini i usvajanja završnog racuna preduzeca, podele dobiti... Vanredna skupština se održava u slucaju narocite potrebe da se donese odredena odluka neophodna za preduzece. Skupština akcionarskog društva nadležna je da donosi statut društva, program rada i plan razvoja preduzeca, da odlucuje o raspodeli i nameni dobiti i o pokricu gubitaka u poslovanju društva, donosi godišnji obracun društva, odlucuje o povecanju i smanjenju osnovnog kapitala društva... Akcionar ostvaruje pravo glasa u skupštini bilo neposredno licnim prisustvom u tom organu bilo preko svog punomocnika. On ne može da bude clan uprave društva, izvršnog odboradirektora. Punomocje se izdaje u pisanoj formi. Odsutni akcionar ima pravo da ucestvuje u radu skupštine, pravo glasa, pravo raspravljanja i predlaganja. Pravo glasa može da bude iskljuceno, trajno ili privremeno. Trajno iskljucenje prava glasa akcionara postoji kad su njegove akcije bez prava glasa dok privremeno iskljucenje postoji u slucajevima suprotnosti interesa društva i akcionara.
8.2. Zaštita manjine akcionara.
Akcionarsko društvo obicno ima veliki broj akcionara. Tu se odluke donose glasanjem vecine prisutnih akcionara. Manjinski akcionara mogu da traže zaštitu svojih interesa ako su oni ugroženi ponašanjem vecine akcionara. Zakon o preduzecima predvida kao oblike zaštite manjine akcionara: pravo manjine akcionara da budu predstavljeni u organima društva, zaštita prava manjine akcionara putem nadzornog odbora, pravo manjine da traži zaštitu svojih prava angažovanjem revizora i uvidom u poslovne knjige, izveštaje. Pravo na obaveštavanje, pravo sazivanja skupštine. Manjina akcionara ima pravo da traži i sudsku zaštitu svojih prava do cega ce doci ako nisu zadovoljni preduzimanjem navedenih mera zaštite svojih prava.
LITERATURA:
VUKICEVIC SLAVOLJUB „ POSLOVNO PRAVO“
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi