Ugovor o franšizingu

Poreklo reci franšizing vezuje se još za srednjevekovnu Evropu. Još tad su evropski vladari dodeljivali povlastice ( franšize ) trgovcima, da mogu slobodno obavljati odredene privredne aktivnosti, kao na primer: slobodnu trgovinu na odredenom podrucju, pravo održavanja pijaca i sajmova, osnivanje esnafa i sl.
Engleska rec franchising ima svoje izvorište u staroj francuskoj reci franchise, koja oznacava slobodu, povlasticu, privilegiju i pravo. Tako bi se moglo reci da se franšizing u svom izvornom znacenju odnosi, na slobodu ( povlasticu ) u trgovanju, poslovanju i u kretanju na odredenoj teritoriji, koja je darivana od vladara putem povelje. Za osnivaca savremenog franšizinga, u današnjem smislu te reci, smatra se americki jevrejin Ajsak Merit Singer ( Isac Meritt Singer ), koji je patentirao iglu za šivacu mašinu, a 1863. godine njegova kompanija SINGER je prvi put razvila sistem franšizinga u svetu. Singer je za vreme gradanskog rata u SAD izmedu Severa i Juga ( 1861 – 1865 ) davao izabranim trgovcima ( tzv. torbarima ), da prodaju šivace mašine na tacno odredenim teritorijama, koristeci za prevoz robe konjske zaprege. Takode, u pionire savremenog franšizinga ubrajaju se i firme u automobilskoj industriji General Motors i Rexall, koje su prve uocile prednosti i znacaj kooperacije sa nezavisnim trgovcima u distribuciji automobila.
General Motors je 1883. godine prvi primenio franšizing kao pravni oblik poslovanja u prodaji goriva i naftnih derivata i detaljno je razradio pravni i finansijski mehanizam primene. Ubrzo ovaj sistem koriste i druge firme u prodaji automobilsa. Franšizing u prometu osvežavajucih pica javlja se 1890. godine. Cuvena Coca – Cola, pronalazak je lekara Džona Pembertona 8.maja 1886. godine. Formula spravljanja ove cuvene šecerne vodice pod imenom 7X ostala je do danas najbolja cuvana proizvodacka tajna. Ekstrat za popularno pice priprema se od lišca koke, koja se nabavlja u Peruu, priznao je glavni štab kompanije. Džon Pemberton je 1892. godine sklopio dugorocan ugovor sa jednom firmom iz Bostona o proizvodnji i prometu coca-cole po sopstvenom receptu. Smatra se da je ovo prvi ugovor o franšizingu u grupi osvežavajucih pica. Franšizing paket kod osvežavajucih pica prihvatile su i druge kompanije, a on se sastoji od ekskluzivnog prava upotrebe vlastitog sirupa, koncetrata ili formule za proizvodnju i pakovanje napitka u odredenom podrucju. Primalac franšize je dužan da nabavlja odgovarajuce sirovine iskljucivo kod davaoca sistema; da proizvodi po strogo propisanim standardima i upustvima i da ne odstupa od utvrdenog kvaliteta. U razvoju franšizinga u Evropi najznacajniju ulogu ima Francuska.
Franšizing je metod obavljanja posla. To je metod marketinga ili usluga, koji je usvojen i koji se koristi u široko raznovrsnim industrijskim oblastima i poslovima. Kao što je ranije istaknuto, rec franchise izvorno znaci „biti slobodan“. U ovom smislu franšizing pruža ljudima slobodu za sopstveni menadžment i usmeravanje njihovog sopstvenog poslovanja.
Do 1950. godine ovaj ugovor je bio pretežno zastupljen u oblasti proizvodnje i prometa automobila, prometa nafte i njenih derivata, da bi do 1950. posebno razvio u domenu brzog pripremanja hrane (Mc Donald’s).
U Evropi franšizing uvode americke firme Avis, Herz i Coca cola.
Godine 1960. osnovano je Medunarodno udruženje za franšizing ( International Associattion for Franchising-IFA).
Evropska ekonomska zajednica je 1988. je usvojila Pravilo broj 4078/88 o primeni clana 85(3) Rimskog ugovora na kategorije sporazuma o franšizingu.

FRANŠIZING – pojam i znacaj

Poslednjih decenija došlo je do velike ekspanzije franšizinga na domacem tržištu. Racuna se da samo u SAD više od 550.000 poslovnih jedinica posluje po sistemu franšizinga preko koga se ostvaruju godišnje prodaje vredne više od 800 milijardi dolara. Franšizing se proširio na veliki broj privrednih oblasti i sada je ovaj nacin poslovanja prisutan ne samo u automobilskoj industriji i servisiranju, proizvodnji i prodaji hrane, ugostiteljstvu, hotelijerstvu, malotrgovinskom i veletrgovinskom poslovanju, nego i knjigovodstvu, oglašavanju, zubarskim i medicinskim uslugama, osiguranju itd. Pored Medunarodnog udruženja za franšizing, osnovanog 1960 godine, nikao je i veliki broj franšizing asocijacija (medu kojima su i one u Madarskoj, Ceškoj, Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji) sa ciljem da se utvrde kodeksi i pravila ponašanja u ovoj oblasti i zaštite interesi ucesnika.

ŠTA JE FRANŠIZING?

Ugovor o frašizingu je neimenovan ugovor i ne sadrži ga Zakon o obligacionim odnosima (“Službeni list SFRJ”, broj 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, “Službeni list SRJ, broj 31/93).
Spada u kategoriju “novih ugovora” koje je inkubirala autonomna privredna praksa u zemljama SAD i Evrope.
Da bi se razumela suština franšizinga najbolje je komparirati tri defincije franšizinga: Medunarodnog udruženja za franšizing, americkog pravnog strucnjaka Harolda Browna i Pravilo Komisije EE od 1988. o franšizingu:

1. Prema definiciji Medunarodnog udruženja za franšizing (IFA) franšizing je:”Ugovorni odnos izmedu davaoca i primaoca franšize u kome davalac nudi ili se obavezuje da održi trajan interes u poslovanju primaoca franšize u takvim oblastima kao što su know-how i obucavanje, dok se primalac obavezuje da posluje pod zajednickom firmom, spoljnim izgledom ili postupkom koji pripada davaocu ili ga on kontroliše, kao i da iz svojih izvora uloži osnovni investiconi kapital u poslovanje.”
2. Americki pravni strucnjak Harold Brown definiše ugovor o franšizingu kao “usmeni ili pismeni sporazum za odredeno ili neodredeno vreme, kojim jedno lice ustupa drugom licu da upotrebljava firmu, uslužni znak, ili drugo obeležje, i u okviru koga postoji zajednicki interes u plasiranju robe ili usluga na veliko, na malo, u zakup ili na drugi nacin pod tom licencom.”
3. “Sporazum o franšizingu je sporazum kojim jedno preduzece – franšizant, ustupa drugom - franšizataru u zamenu za neposrednu ili posrednu finansijsku naknadu, pravo korišcenja franšizinga u cilju marketinga posebne vrste roba i/ili usluga; minimum obaveza koji taj sporazum mora da sadrži odnosi se na:
- korišcenje zajednickog imena ili oznaka radnje i jednoobrazno prezentiranje lokala i/ili sredstava prevoza;
- komunikaciju know-how od strane franšizanta franšizataru;
- kontiniurano dostavljanje franšizanta franšizataru trgovacke i tehnicke pomoci za vreme trajanja sporazuma”.(Pravila Komisije EEZ od 1988. o franšizingu).

Treba razlikovati “frašizing”( ugovor o franšizingu ) od pojma “franšiza” koji se upotrebljava kao predmet ugovora o franšizingu i kao jedan pojam u osiguranju.
Ugovor o franšizingu je takode jedna od oblika kooperacije izmedu velikih i renomiranih proizvodaca i uslužnih preduzeca ( davaoca franšizinga ) i trgovaca na malo ( dilera ) i usložnih radnji i preduzeca ( primaoca franšizinga ).
Ovakvi oblici povezivanja posredstvom ugovora o franšizingu nazivaju se “lanac” trgovine, ugostiteljskih radnji ili hotela.
Osnovni sadržaj ugovora o franšizingu je svojevrsna specijalizacija i deoba rada u sferi prometa robe i delatnosti usluga.
Jedna od osnovnih karakteristika ugovora o franšizingu jeste da su subjekti ovog pravnog posla krajnje ekonomski povezani i zavisni i da je time ugovoren visok stepen integracije njihovih poslovnih funkcija i delatnosti u situaciji kad su oba partenra nezavisna preduzeca i svaki za sebe snose rizik poslovanja i nastupaju u svoje ime i za svoj racun.
Studija Medunarodnog instituta za unifikaciju privatnog prava ( UNIDROIT ), kaže da postoji preko 30 razlicitih definicija ovog ugovora. Mladen Draškic je dao sledecu definiciju ugovora o franšizingu koja glasi:
“Franšizing ugovor je trajan ugovor kojim se zasniva jedan sistem saradnje izmedu samostalnih preduzeca, prema kome je jedno od njih ( davalac franšize ), uz naplatu naknade, ustupa drugom preduzecu ( primaocu franšize ) pravo da koristi u svom poslovanju odredenu robu ili usluge prvog preduzeca, pod tacno odredenim uslovima, da koristi njegovo trgovacko ime, znak, spoljni izgled i druga zašticena prava, kao i njegova tehnicka i poslovna iskustva, uz obavezu druge strane da posluje po sistemu organizacije davaoca franšize, pri cemu davalac franšize obezbeduje primaocu pomoc, savet, školovanje kadrova i vrši odgovarajucu kontrolu.”

Sadržina ugovora o franšizingu nije zakonom regulisana, jer ona spada u posebne, neimenovane ugovore. Koristeci inostranu i domacu literaturu i iskustva, valjan ugovor o franšizingu bi trebalo da ima sledecu sadržinu:

I. Uvodne ( opšte ) odredbe:
1) naznacenje da se radi o ugovoru o franšizingu,
2) opis ugovornih strana, a narucito davaoca franšizinga ( tacni nazivi, sedišta, adrese, ko ih zastupa i u kom svojstvu ),
3) predmet franšize ( vrste robe ili usluga ),
4) opis prava industrijskog vlasništva ili drugih ekonomskih prednosti, renomea (goodwill) davaoca franšizinga,
5) definicija i opis licence, žiga i drugih ustupljenih prava korišcenja znakova razlikovanja,
6) dozvola da primalac franšizinga koristi žig i druge znakove razlikovanja, kao i poslovna znanja i tehnike koje je razvio davalac franšizinga,
7) utvrdivannje ugovornog podrucja, geografski ili prema odredenom mestu, na kome primalac franšize ima iskljucivo pravo ekonomskog iskorišcavanja ustupljenih prava,
8) dozvola prodaje robe u skladu sa uslovima utvrdenim u ugovoru, odnosno dozvola davanja usluga pod žigom i drugim simbolima davaoca franšize i u skladu s metodom i nacinom poslovanja davaoca franšize i
9) obim iskljucivih prava: davalac franšize se obavezuje da u vreme trajanja ugovora nece nikom drugom na tom podrucju davati ista ili slicna prava

II. Osnivanje poslovne jedinice primaoca franšize:
1) obaveza davaoca franšize je da istraži tržište ugovorenog podrucja i da koristi svoje znanje i iskustvo u istraživanju za odredivanje lokacije poslovne jedinice,
2) urucenje dokumentacije projekata i drugih standarda gradnje ili adaptacije postojeceg poslovnog prostora primaoca franšize,
3) instruktaža primaoca franšize i njegovog osoblja,
4) predaja pismene dokumentacije i upustva u nacinju poslovanja, tehnološkim i komercijalnim postupcima,
5) obaveza primaoca franšize da ce kupovati u ugovoru utvrdenim rokovima odredene minimalne kolicine robe,
6) obaveza primaoca franšize da ce se pridržavati uputstava, planova i specifikacija gradnje adaptacije poslovne jedinice,
7) obaveze ulaganja sredstava u poslovni prostor, u skladu sa standardima koji osiguravaju identifikaciju ponude robe ili usluga sa propisanim standardima
8) obaveza placanja depozita ili clanarine
9) obaveza pridržavanja rokova utvrdenih za pošetak poslovanja

III. Odredbe o ostvarivanju saradnje:
1) uvodenje u nacin poslovanja i primenu ustupljenog znanja i iskustva primaoca franšize i njegovog osoblja
2) stalno davanja uputstava i obaveštavanja o poboljšanjima i usavršavanjima tehnike poslovanja,
3) pružanje tehnickih usluga ( servisiranje i održavanje opreme i/ili proizvoda ),
4) redovno i u odredenim rokovima ( jednom godišnje ili više puta ) obaviti obrazovanje i usavršavanje kadrova primaoca franšize,
5) obavljanje poslova oglašavanja, istraživanja tržišta i drugih oblika unapredenja prodaje u skladu sa metodama marketinga,
6) obavljanje poslova knjigovodstva, komercijalnih i tehnickih radnji, vezanih za poslovanje primaoca franšize
7) obaveza primaoca franšize je da kupuje samo od davaoca franšize ili od preduzeca koje davalac franšize preporuci,
8) obaveza održavanja utvrdenih standarda, uputstava i instrukcija koju primalac franšize ima za sve vreme trajanja ugovora o franšizingu,
9) u nekim ugovorima postoji obaveza primaoca franšize da nece zapošljavati ljude koji su ranije radili kod davaoca franšize ( zabrana konkurencije ),
10) placanje naknade za ustupljena prava i usluge, koja se obracunava od ostvarenog prometa, nacin i rokovi obracunavanja i placanja naknade,
11) posebne odredbe o naknadama za pojedine usluge, odredbe o zajednickim fondovima oglašavanja i reklamiranja i sl., ukoliko je takva naknada predvidena,
12) obaveza primaoca franšize je da održava odgovarajuce robe, koje su predmet zajednickog poslovanja.

IV. Nadzor i ogranicenja:
1) pravo i obaveza nadzora davaoca franšize, nacin i rokovi vršenja nadzora,
2) ogranicenja primaoca franšize u pogledu prenosa prava u vezi sa poslovanjem ili interesa iz ugovora o franšizingu bez prethodne saglasnosti davaoca,
3) ogranicenja prodaje opreme i nekretnina koje su vezane za poslovanje i standarde sistema franšizinga
4) obaveze cuvanja poslovne tajne i drugih poverljivih podataka,
5) vrste i obim osiguranja koje je primalac franšize dužan da uplati,
6) nacin i uslovi izmene i obnavljanja uputstava i ugovorenih oblika poslovanja,
7) pravila saradnje i obaveze na poslovima oglašavanja promocije proizvoda i/ili usluga, uzajamnog izveštavanja i sl.

V. Ogranicenje odgovornosti stranaka:
1) slucajevi oslobadanja od odgovornosti usled dejstva više sile,
2) oslobadanje odgovornosti usled slucaja,
3) ogranicenje odgovornosti ili oslobadanje od odgovornosti, usled promenjenih okolnosti.

VI. Odredbe o trajanju ugovora:
1) vreme na koje je ugovor zakljucen, uslovi i nacin precutnog produženja ugovora,
2) slucaj prestanka stranaka ( stecaj, likvidacija, smrt ) i uslovi za prenos prava iz ugovora na sledbenike, odnosno naslednike,
3) raskid iz važnih razloga, postupak i prava stranaka u slucaju raskida ugovora,
4) ustupanje ugovora i uzajamna prava i obaveze u slucaju ustupanja,
5) obaveze i rava nakon prestanka ugovora.

VII. Rešavanje nastalih nesporazuma i sporova:
1) rešavanje nastalih nesporazuma mirnim putem i nacin tog rešavanja,
2) ugovaranje nadležne arbitraže za rešavanje nastalog spora iz ugovora ili povodom ugovora, ako se sporazum nije mogao rešiti mirnim putem ( može i ugovaranje nadležnog suda ),
3) ukoliko se radi o strankama razlicite nacionalnosti, odnosno državljanstva, utvrdivanje merodavnog materijalnog prava za rešavanje nastalog spora od strane arbitraže.

VIII. Završne odredbe:
1) jezik ugovora prateca korespodencija i isprava,
2) odredba da se zakljucivanjem ugovora ranija prepiska i dokumentacija stavlja van snage ( gubi pravnu važnost ),
3) naknadni prilozi, aneksi i protokoli sacinjeni posle zakljucivanja ugovora mogu, zavisno od sardržine, menjati ili dopunjavati ugovor i franšizingu, pod uslovom da su potpisani od strane ovlašcenih lica obeju stranaka,
4) broj istovetnih primeraka na odredenom jeziku i broj overenih prevoda,
5) mesto i datum potpisivanja ugovora i
6) potpisi ovlašcenih lica za sklapanje ugovora, koji su se uzajamno legitimisali pri potpisivanju ugovora.
Ovaj gore navedeni sadržaj ugovora o franšizingu treba shvatiti kao uzor i podsetnik. Ovaj primer može biti od velike koristi za razvijanje sistema franšizinga, a u praksi cesto dolazi do skracivanja ugovora. Naš Zakon o preduzecima ( njegov clan 420) predvida da se preduzeca mogu udruživati, izmedu ostalog i po sistemu franšizinga.

Predmet ugovora o franšizingu je najcešce:
• ustupanje iskljucivih prava prodaje robe i obavljanje usluga na ugovornom podrucju;
• ustupanje prava iskorišcavanja robnog ili uslužnog žiga, uzorka modela i firme;
• ustupanje prava iskorišcavanja poslovodnog know-how-a;
• obavljanje usluga zavisno o ugovornoj deobi rada;
• obavljanje nadzora kao kontrole kvalieta poslova prodaje i usluga;

Obaveze davaoca franšizinga

Obaveze davaoca franšizinga se ugovorom o franšizingu precizno specificiraju, ali najcešce su:
• ustupanje prava iskljucive prodaje robe i vršenja usluga;
• ustupanje prava upotrebe robnog i uslužnog žiga;
• ustupanje prava upotrebe firme, memoranduma i drugih poslovnih znakova preduzeca;
• ustupanje know-how-a ( tehicki: tehnološki metodi proizvodnje ,upotreba recepata, formula, specifikacija, postupaka i metoda proizvodnje i poslovni znanja o metodama pridobijanja potrošaca, znanja o organizaciji plasmana i prometa, znanja o osnovama finansiranja);
• vršenje nadzora u funkciji zaštite žiga, goodwilla, standarda ponude robe i usluga;
• pružanje niza dopunskih usluga u cilju olakšanja otpocinjanja i vodenja poslova predvidenih ugovorom ( pomoc u pronalaženju i uredenju sedišta, obrazovanje primaoca franšize i njegovog osoblja, pomoc u upravljanju preduzecem, reklama i propagandna kampanja, stavljanje na raspolaganje svih vrsta podataka o tržištu;

Obaveze primaoca franšizinga

Obaveze primaoca franšizinga se ugovorom o franšizingu precizno specificiraju, ali najcešce su:
• primena u poslovanju svih upustava i propisanih standarda poslovanja ( organizacija preduzeca, prodaja i dr.)i tehnoloških postupaka u proizvodnji hrane i pica (unutrašnja jednoobraznost);
• obaveza spoljnjeg jednoobraznog uredenja sedišta odnosno radnje (spoljnja jednoobraznost);
• obaveza nabavke robe od davoca franšizinga ili lica koje on oznaci;
• obaveza odredenog investiranja;
• obaveza cuvanja poslovne tajne;
• obaveza placanja naknade;

Naknada se placa kao paušalna naknada ( fee) ili kao franšizing naknada ( royality).
Paušalna naknada predstavlja tržišnu vrednost prava franšizinga, ukljucujuci i stvarne troškove usluga.
Franšizing naknada se ugovara u odredenom procentu i zavisi od obima ukupnog prometa (varijabilni deo) ili je delom fiksna ( naknada za ugovorene posebne usluge).
Pored paušalne naknade ili franšizing naknada primalac franšizinga ima i druga placanja prema davaocu franšizinga:
• kupovnu cenu za nabavljenu robu;
• placanje zakupnine ako je davalac franšizinga dao u zakup poslovne prostrije primacu franšizinga;
• otplata kreditnih rata, ako je ako primalac franšizinga korisnik kredita od davaoca franšizinga radi vlasitih investicionih ulaganja u vezi sa ugovorom o franšizingu.

Pravni osnovi za regulisanje ugovora o franšizingu

Jedino u SAD je donesen propis o ugovoru o farnšizingu. Ostale zemlje, ukljucujuci i našu, nisu donele propis o ugovoru o franšizingu.
Pravni osnov za regulisanje ugovora o franšizingu u našoj zemlji su: opšti uslovi poslovanja, opšta pravila ugovornog prava i analogna primena srodnih imenovanih ugovora iz Zakon o obligacionim odnosima.
Ugovor o franšizingu je neimenovani ugovor i sadrži elemente iz više ugovora: ugovora o licenci, ugovora o know-how, ugovora o zastupanju, ugovora o radu, ugovora o prodaji, ugovora o delu, ugovora o društvu, ugovora o uslugama i ugovora o zakupu.
Ugovor o franšizingu je neimenovan i formalni ugovor, dvostrano-obavezan i teretni ugovor i ugovor sa trajnim prestracijama.

Ekonomske karakteristike franšizinga

U ekonomskom smislu ugovor o franšizingu je pravni instrument koji obezbeduje posao franšizinga kao oblika saradnje u delatnostima komercijalizacije roba u trgovini na malo i davanju usluga.
Ekonomske karakteristike frašizing posla su:
• deoba i specijalizacija rada;
• savremeno udruživanje preduzeca;
• ekonomska ekspanzija širenjem tržišta i razvojem delatnosti;
• savremeni sistem ekonomskih odnosa visokog stepena;
• oblik premošcavanja podvojenosti proizvodnje i prodaje;
• krajnja racionalnost i specijalizacija uz istovremeno stvaranje jedinstvenog i uzajamnog i cvrsto povezanog procesa koji obuhvata proizvodnju i prodaju;
• metod vertikalnog povezivanja proizvodnje i prometa;
• moderna integracija u sistemu distribucije;
• oblik poslovne organizacije;
• novi marketing sistem;
• ”marchandising” kao skupni pojam za mere koje preduzima proizvodno preduzece radi postizanja efikasnije prodaje, a odnose se na prezentaciju proizvoda i ostale napore koji donose uspešnom plasmanu;
Statisticari navode preko “100 sektora prodaje roba, usluga i proizvodnje”koje mogu biti “franšizirane” u savremenim ekonomskim odnosima.

Ekonomski interesna motivacija subjekata u poslu franšizinga

Ekonomski interesna motivacija subjekata u poslu franšizinga predstavlja sadržaj motiva, ekonomski i interesno opredeljenih, za zakljucivanje ugovora o franšizingu. Identifikuja ekonomskih ineteresnih motivacija prikazana kroz motivaciju davaoca i primaoca franšizinga.
Motivacija davaoca franšizinga:
• razvoj i rast preduzeca (razvoj i širenje delatnosti preduzeca uz relativno mala ulaganja);
• racionalizacija ulaganja;
• racionalizacija rizika;
• povecanje konkurentske snage preduzeca;

Motivacija primaoca franšizinga:
• racionalizacija ulaganja ;
• smanjenje rizika uspešnog poslovanja;
• racionalizacija troškova poslovanja;
• umanjenje poslovnih rizika;
• racionalizacija rada;

Vrste ugovora o franšizingu

U pravnoj teoriji i poslovnoj praksi postoji više vrsta ugovora o franšizingu:
1. “nepokretni” ili
2. “pokretni” (deoba prema sedištu primaoca franšizinga);
3. “operativni franšizing” ( ne omogucuje subfranšizing);
4. ”teritorijalni franšizing”(koji omogucuje primaocu franšizinga da na svojoj teritoriji angažuje novim ugovorom i trece lice);
5. “tradicionalni”;
6. “franšizing novog tipa”;

Najznacajnija podela ugovora o franšizingu je na:
1. robni franšizing ( franšizing proizvoda),
2. prometni – poslovni franšizing ( franšizing usluga) i
3. proizvodni ili industrijski ( tehnološki ) franšizing.

U robnom franšizingu ( franšizing proizvoda ) proizvodac ( davalac franšizinga ) ustupa izabranom trgovcu pravo iskljucive prodaje odredenog proizvoda ili grupe proizvoda na tacno odredenoj teritoriji, radi prodaje krajnjem korisniku ( kupcu ). Prodaja krajnjem korisniku ostvaruje se putem dva kupoprodajna ugovora od kojih je jedan zakljucen izmedu davaoca franšizinga i primaoca franšizinga, a drugi izmedu primaoca franšizinga i kupca.
Prometni ( poslovni ) franšizing se sastoji u pružanju niza usluga ( tzv.paketa usluga ) koje davalac franšizinga pruža primaocu franšizinga. Davalac franšizinga svoju „poslovnu formulu“ tj. nacin poslovanja ( svoj imidž ), svoje metode plasmana, steceno znanje i iskustvo ( know-how ), robne i uslužne znakove i sl. Prakticno daje mu komletni provereni „paket“ usluga sa ciljem uspešnog plasmana proizvoda. Na taj nacin se ostvaruje unifikacija poslovanja svih primalaca franšizinga koji su u poslovnom odnosu ( lancu ) sa jednim davaocem franšizinga. Ovde se u odredenoj meri može govoriti i o franšizingu sistema distribucije koji znaci primenu vertikalnog odnosa kooperacije na osnovu dugorocnog ugovora izmedu pravno samostalnih partnera na bazi koga davalac sistema daje korisniku sistema pravo i nalaže mu u dužnosti da distribuira tacno odredene proizvode ili usluge uz korišcenje njegovog naziva, njegove robne marke i opreme robe, kao i ostalih njegovih zašticenih prava, i uz korišcenje njegovih marketing organizacionih programa.
Proizvodni franšizing se sastoji u tom da proizvodac – davalac franšizinga ustupa primaocu franšizinga pravo prodaje svog proizvoda ili grupe proizvoda na tržištu, a u odredenim slucajevima i pravo njihove potpune ili delimicne proizvodnje na bazi licence, znanja i iskustva davaoca franšize. Po pravilu se ustupa iskljucivo pravo prodaje na tacno odredenoj teritoriji ili tržištu ( zemlji ). Primalac franšizinga je u obavezi da nabavlja proizvode koji su predmet franšizinga samo od proizvodaca ili od isporucioca koga on odredi, a on ujedno ima pravo kontrole nad poslovanjem primaoca franšizinga.
Neke klasifikacije govore pored franšizinga proizvoda ( franchising of products ) o franšizingu ukupnog poslovanja koji se odnosi i na ostale poslovne funkcije kao što su rukovodenje, nabavka, racunovodstvo itd. Ove podele treba posmatrati i u svetlu razvoja sistema franšizinga, pošto se tradicionalni franšizing koncept odnosi na ustupanje prava u vezi proizvoda i trgovinskog imena (product and trade name franchising ) i javlja se kao odnos u plasmanu proizvoda izmedu isporucioca i prodavca u kome ovaj drugi pribavlja deo identiteta samog proizvodaca (karakteristicno za automobilske delove i servis, pica ). Integralni franšizing ili „franšizing druge generacije“ karakteriše otvorena, odnosno tekuca poslovna saradnja izmedu davaoca i primaoca franšizinga koja se odnosi ne samo na proizvode, usluge i trade mark, vec na celokupno poslovanje – marketing strategiju i plan, nacin rada i standarde, kontrolu kvaliteta i kontinuiranu komunikaciju u oba pravca ( business format franchising ) i karakteristican je za hotelski i turisticki kompleks.

FRANŠIZING KAO STRATEGIJA RASTA MALIH I SREDNJIH PREDUZECA

Prakticno i teoretski je dokazano da se sistem franšizinga može primenjivati u svim oblastima ekonomske aktivnosti. Partneri u sistemu franšizinga su franšizant i njegovi franšizati. Nosilac sistema franšizinga je franšizant. On je lider sistema i dominira u poslu. Franšizant ima ugled, znanje, savremenu organizaciju rada. To je firma ciji znak uliva poverenje u kvalitet roba i usluga. Franšizant jasno definiše svoj poslovni sistem i traži saradnike u poslu, partnere, kooperante, tj.franšizate.
Franšizant je dužan da precizno formira sistem franšizinga na cijem celu se nalazi. U tom cilju on je dužan da izradi poslovni oblik franšizing sistema, a to je prirucnik ( brošura ), koji obuhvata sve neophodne elemente da se neiskusnoj osobi pomogne u biznisu, kako bi ona uspešno poslovala uz stalnu pomoc, i nadzor franšizanta. Prirucnik ili brošura treba da sadrže sledece elemente:
- potpun opis biznis koncepta ( on treba da ukaže na nacin uspešnog vodenja posla u svim funkcijama franšizing sistema)
- proces uvodenja i obucavanja posla prema biznis konceptu sistema ( franšizant je dužan da uvodi u posao i obucava sve clanove franšizing sistema ( franšizate ), kako bi postigli što povoljnije rezultate u svom radu)
- neprekidni proces pomaganja i nadzora
Franšizant, pored navedene brošure o nacinu poslovanja, treba da pruži svojim kooperantima sve važnije informacije o medusobnom sistemu u franšizing sistemu, kao što su:
- poslovni i finansijski položaj franšizanta,
- ljudi koji su ukljuceni u franšizing kompaniju,
- predlog franšizinga,
- franšizati,
- finansijski poslovi i
- ugovor o franšizingu.

Sa stanovišta davaoca franšize, prednosti su u tome što on nema nikakvih direktnih ulaganja u filijalu koja nosi njegovo ime. Inventar i opremu poseduje primalac franšize. Zatim postoje i troškovi obezbedivanja konstantne usluge primaocu franšize po pitanjima tipa istraživanja i razvoja, propagande, administrativne pomoci i povratne sprege i veze unutar mreže. Jedna od mana je i ta da neuspeh pojedinacne franšize može da se negativno odrazi na ukupno poslovanje franšizinga. Drugi se nedotatak ponekad nalazi u neobicnoj mešavini zavisnosti i nezavisnosti koju stvara franšizing. Franšiza ipak treba da bude stvar zajednickog interesa i obaveza.
Franšizat je u obavezi je da pregovara iskreno i dobronamerno sa franšizantom. Primalac franšize je dužan da iznese sve cinjenice o sebi koje su znacajne za franšizanta, da odluci da li ga prihvata u svoju poslovnu mrežu ili ne! Selekcija franšizata je najosetljiviji posao pri formiranju franšizing sistema. Franšizati, po pravilu, su mali privrednici privatnog sektora, odnosno mala i srednja preduzeca. Franšizati ulažu u posao i rad i kapital, zadržavaju i pravnu i ekonomsku samostalnost, ali se striktno pridržavaju prava i obaveza iz ugovora o franšizingu.
Evropska i neke nacionalne federacije za franšizing, preporucuju da se izbor franšizata vrši nakon provere i analize specijalnog upitnika. Franšizat po ovoj federaciji treba da odgovori na sledeca pitanja:
- Da li razumem šta je franšizing i šta on obuhvata-
- Da li sam fizicki i psihicki kvalifikovan za samozapošljavanje- ( zdravlje, mladost i dr.)
- Da li posedujem dovoljno finansijskih sredstava koja bi omogucila da pocnem posao-
- Da li imam nerava i volje da preživim ocekivane gubitke dok se uhodavam u posao i dok se suocavam sa neocekivanim greškama-
- Koje su moje prirodne sklonosti i veštine-
- Da li kontaktiram i dobro saradujem sa ljudima-
- Da li cu biti sposoban da dobro rukovodim saradnicima i osobljem, i da im budem uzor u poslu-
- Da li sam spreman da radim prekovremeno-
- Kako ce moja porodica reagovati na moju odluku da radim dugo i naporno-
- Da li ce me mija porodica svesrdno pomagati i podržavati u preuzetom riziku-
- Šta ja, u stvari, želim i mogu da postignem: a) poslovno zadovoljstvo, b) mnogo novca, c) nekretnine, d) zapošljavanje porodice i prijatelja- Mogu li prihvatiti disciplinu i pravila franšizing sistema-
- Hocu li poštovati autoritet franšizanta-
- Da li sam mogao da se svrstam u red samozaposlenih drugacije, ili samo kroz franšizing sistem-
- Na kraju, šta ja želim da postignem u životu-
Treba imati na umu da 50% franšizata, koji su doživeli neuspeh u poslu, sami su odgovorni za nastale poteškoce. Sistem franšizinga i velicina posla ne garantuju uspeh. Franšizant ( davalac franšize ) je onaj koji poseduje pravo imena ili zaštitnog znaka poslovanja. On obezbeduje pocetne uslove poslovanja, ali finansijski dobitak franšizata mnogo zavisi od njegovih menadžerskih sposobnosti u malom biznisu i kooperaciji sa clanovima sistema. Poslovni format franšizinga pruža primaocu franšizinga ne samo zaštitni znak i fabricki žig, vec i kompletni sistem obavljanja posla.
Zaista, rec sistem je kljuc koncepta za franšizing. Primalac franšize prima pomoc u selekciji lokacije za poslovanje, obucavanje personala, poslovno uredenje, reklamiranje i snadbevanje proizvodima. Za ove usluge primalac franšizinga placa unapred direktno franšizing taksu i tekuce naknade, koje omogucavaju davaocu franšize da obezbedi obucavanje, istraživanje i razvoj i da potstice celokupno poslovanje. Ukratko, franšizat ( primalac franšize ), kupuje neciju tudu ekspertizu, iskustvo i metod obavljanja poslovanja. Iako prihvatanje franšizinga nije apsolutna garancija buduceg uspeha, mnoge zamke individualnog vlasništva se mogu izbeci. Najvažnija obaveza franšizata, na osnovu analiza i anketa odredenih ekonomista, je da marljivo radi prema datim uputstvima i da u posao ukljucim porodicu i radnike.
I sa stanovišta primaoca franšize, takode postoje prednosti i mane , koje ce se u daljem tekstu objasniti.

PREDNOSTI:

- poslovni format proizvoda, koji je vec testiran na tržištu i verovatno je utvrdeno da funkcioniše ( tako se mogu izbeci krupni problemi u pocetnom periodu )
- prepoznatljivo ime, sa kojim je javnost vec upoznata i u koje snadbevaci maju poverenje
- publicitet, reklamiranje sopstvenih proizvoda ili usluga, i indirektna propaganda šutem natpisa i druge propagandne korporacijske slike u svim filijalama davsaoca franšize
- iako preuzimanje franšize nije jeftinije od zapocinjanja samostalnog posla, smatra se da je procenat skupih greški, koji naprave pojedinci koji zapocinju samostalni posao, znatno umanjen usvajanjem vec testiranih formata,
- direktna i bliska pomoc tokom pocetnog perioda
- period obuke za proizvodnju i upravljanje
- skup postupaka standardnog upravljanja, racunovodstva, prodaje i kontrole zaliha, koji je ukljucen u poslovni prirucnik
- bolji uslovi za centralizovanu glavnu nabavku, koju nudi davalac franšize, iako možda traži maržu kao izvor prihoda od primaoca franšize
- korist od istraživanja i razvoja davaoca franšize radi poboljšanja proizvoda
- povratna sprega, kroz maržu, za vodenje postupaka i kapaciteta radi poredenja primedbi sa ostalim primaocima franšize i formalno i neformalno
- koristz od saveta davaoca franšize za odabir opreme i nivo prvobitnih zaliha
- pomoc pri odabiru položaja
- pristup davaocevim zakonskim i finansijskim savetnicima
- zašticena i privilegovana prava na franšizu u datoj regiji
- poboljšanje mogucnosti dobijanja zajmova od banaka
- podrška poznatog trgovackog imena pri pregovorima za dobre položaje sa zastupnicima za zakup ili vlasnicima zgrade.

MANE:

- prakticno nema prostora za inicijativu pojedinca po pitanju proizvoda, usluga i dizajna
- licencna naknada koja se placa davaocu franšize, obicno se proucava na osnovu bruto profita ili prometa. Problem je u tome da, ukoliko davaoc franšize ne da svoj ucinak, ili ako primalac franšize smatra da ovaj to ne cini, licencna naknada može biti tema oštrih rasprava
- sledeci problem je u tome što visok poslovni promet ne mora podrazumevati i visoko rentabilno poslovanje
- primalac franšize nema baš punu slobodu da proda franšizu, bez obzira što po mnogim aspektima posao vodi nezavisno
- sprovodenje ugovora o teritoriji može biti teško u praksi
- primalac franšize može biti obavezan da, zajedno sa placanjem licencne naknad, davaocu franšize, od njega kupuje i robu i usluge, moguce i po ne baš povoljnim cenama
- davalac franšize zadržava pravo redovne i vanredne kontrole primaoca i to ima povratno dejstvo na kvalitet njegovog imidža i dr.
Savremena tržišna privreda postepeno napušta klasicni kupoprodajni odnos, a radaju se novi, dugorocno kooperativni odnosi izmedu franšizanta i njegovih selekcioniranih partnera, tzv. franšizata. Medusobna prava i obaveze regulišu se veoma detaljno ugovorom o franšizingu.

ZAKLJUCAK

Pretpostavka za zasnivanje sistema franšizinga, a time i za zakljucenje ugovora, je da je davalac franšizinga ekonomski snažno preduzece koje je steklo veliki poslovni ugled i ciji su proizvodi ili usluge poznate potrošacima po svom kvalitetu koji se raspoznaje po znaku, firmi ili drugim spoljnim obeležjima preduzeca davaoca franšizinga. Ova afirmisanost davaoca franšizinga je i osnovni motiv primaoca franšizinga da se ukljuci u franšizing sistem davaoca franšizinga i da olakša svoje poslovanje koristeci njegovu reputaciju. Prednosti franšizinga za njegovog primaoca su iskustvo (uspešnost ) davaoca franšizinga, obuka koju pruža davalac franšizinga za njegovog primaoca, stalni razvoj i istraživanje koje on sprovodi i na tome gradi konkurentnost, prednosti kupovine i oglašavanja na veliko preko davaoca franšizinga, veca privredna snaga kada se radi „u sistemu“.
S obzirom da je franšizing dugorocni poslovni odnos ( neki ga zato porede i sa brakom ) preporucuje se da primalac franšizing prikupi što više informacija o davaocu franšizinga i njegovom franšizing sistemu. Kada je u pitanju sam davalac franšizinga treba prikupiti podatke koliko je dugo u ovom poslu i kakav mu je dosadašnji uspeh, koliko ima primalaca franšizinga ukljucenih u svoj sistem i na kojim lokacijama, kakvi su dosadašnji poslovni rezultati primalaca franšizinga, kolike su provizije i troškovi koje primalac franšizinga treba da plati, koliko je primaocima franšizinga trebalo da povrate uložene investicije i da ostvare zadovoljavajuci prihod, kakvu pomoc davalac franšizinga pruža primaocima franšizinga i da li su oni zadovoljni saradnjom itd. Svakako da je najdelikatnije pitanje provizije koju treba primalac franšiziga da plati i koja se sastoji od provizije za ukljucenje u sistem davaoca franšizinga ( initijal franchise fee ) koja se placa jednokrato ( ne naplacuju se davaoci franšizinga), rojaliteta ( royality fee) koja se placa periodicno ( procenat nedeljenog, mesecnog ili godišnjeg prometa) i provizije za oglašavanje ( advertising fee ) za promociju primaoca franšizinga u propagandnoj kampanji koju na nivou sistema sprovodi davalac franšizinga.
Ilustracije radi, 85% davalaca franšizinga u Australiji naplacuje proviziju za ukljucenje u sistem, a 86% naplacuje rojaliti od cega 78% od prihoda, a 22% u fiksnom iznosu. Drugo posebno važno pitanje za primaoca franšizinga je nacin na koji davalac franšizinga sprovodi kontrolu i u kom obimu. Ovo se javlja u vidu odobrenja lokacije i prodajnog prostora od strane davaoca franšizinga, kontrole usluga i proizvoda koji se plasiraju, ogranicenja palete proizvoda i usluga koje primalaca franšizinga može da plasira, ogranicenja u pogledu teritorije, predaje i nacina poslovanja na toj teritoriji. Treci aspekt od posebnog znacaja za primaoca franšizinga je rok na koji se zasniva poslovni odnos i u kojim slucajevima i pod kojim uslovima se okoncava ugovor o franšizingu i kakve su mogucnosti za jednostavni raskid od strane davaoca franšizinga. Najcešci rok na koji su zakljucenu ugovori o franšizingu u Australiji su 6 do 10 godina ( 39%), a sa druge strane 12% nema fiksiranog roka.
Ugovor o franšizingu predstavlja proizvod autonomnog trgovinskog prava i nijedan nacionalni sistem prava, niti medunarodna regulativa, ne sadrže odredenje ovog pravnog posla. Ugovor o franšizingu je po pravilu neformalan, a u praksi se ovi ugovori zakljucuju prema tipskim uslovima poslovanja ( formularima ugovora ) davalaca franšizinga koji zahvaljujuci svojoj dominantnoj privrednoj poziciji i pregovarackoj snazi diktiraju uslove, maksimalno štiteci svoje interese. U tom pogledu je i znacajna uloga Medunarodnog udruženja za franšizing ciji je osnovni zadatak da izraduje opšte uslove poslovanja i kodekse poslovne etike, kao što je „code of priniples and standards of conduct“ koji se preporucuju za citanje svima onima koji imaju nameru da udu u pregovore oko franšizinga sa nekim od potencijalnih davalaca.
Inace u praksi ugovor o franšizingu treba razlikovati od ugovora o licenci i ugovora o „know-how“, jer se ugovorom o franšizigu uglavnom ne prenosi samo jedno znanje i iskustvo, bez obzira da li je zašticeno patentom ili nije. U našem pravnom sistemu ovaj ugovor nije posebno tretiran. Sa aspekta zakljucivanja ugovora o franšizingu sa nekim od stranih davalaca ili primalaca franšizinga relativno je da ne postoji izricita obaveza prijavljivanja ovih ugovora nekom od državnih organa ( Savezno ministarstvo za spoljnu trgovinu ), ukoliko se ne radi o pribavljanju i ustupanju prava industrijske svojine i znanja i iskustva u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

LITERATURA

1) Kandic Vojislav: Franšizing kao marketing strategija preduzeca, Ekonomski anali, Beograd

2) Mlikotin - Tomic, Deša: Ugovor u franšizingu, Informator, Zagreb, 1986

3) Peters, Lena i Schneider, Marina: Franchising Contract, Preliminary study, UNIDROIT, Rome 1986,

4) Ðurovic Radomir: Franšizing – pojam, vrste i sadržina ugovora, Referat na Saboru malih privrednika, Vrnjacka Banja, 1990

5) „Službeni list SR Jugoslavije“, Beograd, broj 29/96

6) Zlatkovic M. Živorad:Franšizing – tranzicija u postkapitalisticki privredni sistem, Ekonomika – Crveni krst, Niš, 1999

7) British franchise Association: The of Franchising, 1990

8) Glušica Zdravko, Draškovic Milan: Kako uspešno voditi franšizu, VAKI, Novi Sad

preuzmi seminarski rad u wordu » » »   

SEMINARSKI RAD