UGOVOR O PRODAJI

1. POJAM UGOVORA O PRODAJI

Ugovor o prodaji je takav ugovor na osnovu koga se jedna ugovorna strana tj. prodavac obavezuje da stvari tj. robu koju prodaje proda drugoj ugovornoj strani i prenese pravo svojine, a druga ugovorna strana tj. kupac se obavezuje da za to plati odredenu cenu. Po svojoj pravnoj prirodi ovaj ugovor je imenovan, neformalan, dvostrano obavezan, teretan I komutativan. Predmet prodaje mogu biti stvari tj. roba i prenosiva imovinska prava. Subjekti ovog ugovora su prodavac i kupac. Bitni elementi ovog ugovora su predmet i cena. Nebitni elementi ovog ugovora su: rok placanja, nacin placanja, vreme i mesto isporuke, nacin prevoza, obezbedenje ambalaže... Predmet prodavceve obaveze je prodaja stvari i prenos svojine. Predmet kupceve obaveze je placanje cene.Ugovor o prodaji predstavlja saglsnost stranaka kojom se daje odredena roba ( upotrebna vrednost ) za odredenu sumu novca, i obratno daje se novac za robu. Tu dakle neposredno dolazi do izražaja formula ekonomskog zakona vrednosti: R – N i N – R. To su dve faze u procesu metamorfoze vrednosti. Predmet prodaje jeste roba odnosno proizvodi rada koji se proizvode radi dalje prodaje ne tržištu. Ugovor o prodaji odreduje se i time, što se tu radi o kretanju robe i novcu izmedu privrednih organizacija tj.ekonomskih i pravnih subjekata robne privrede.

Ugovor o prodaji u privredi jeste pravni posao kojim se obavezuje prodavac da ce predati kupcu odredene stvari koje se prodaju, tako da kupac stekne pravo svojine ili pravo raspolaganja na njima, a kupac se obavezuje da za to isplati odredenu cenu.

Ugovor o prodaji u našem pravu ima obligaciono-pravno dejstvo, a ne stvarno-pravno dejstvo. Ovim ugovorom nastaju prava i obaveze ugovoraca. Ugovor o prodaji ima veliki privredni i pravni znacaj. To je osnovni, najcešci i najvažniji ugovor u privredi i to i u domacoj i u medunarodnoj razmeni dobara. Putem ovog ugovora prodavac i kupac ostvaruju svoje ekonomske ciljeve vršenja robne razmene na unutrašnjem tržištu i u medunarodnom prometu.

1.2. ZAKLJUCIVANJE UGOVORA O PRODAJI

Ugovor je zakljucen kada su se stranke saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Po prirodi posla bitni sastojci prodajnog ugovora su predmet i cena. Oni moraju biti ugovorom odredeni, jer inace ne postoji ugovor o prodaji. Bitni sastojci ugovora su oni elementi ugovora bez kojih odredeni ugovor nije ono što jeste. Svaki ugovor ima svoje bitne sastojke specificne za taj ugovor, ali se svi oni u krajnjoj liniji svode na predmet i cenu. Pored bitnih sastojaka postoje i prirodni sastojci ugovora, kao i tzv.slucajni sastojci ugovora koje stranke izricito moraju ugovoriti, jer se inace ne pretpostavljaju kao volja stranaka. Razlikuju se dve vrste bitnih sastojaka ugovora o prodaji: bitni sastojci po prirodi posla ( predmet i cena ) i bitni sastojci po sporazumu stranaka ( uslov, rok...).

1.3. NACIN IZRAŽAVANJA VOLJE STRANAKA

Stranke mogu zakljuciti ugovor o prodaji kao i svaki drugi ugovor bilo neposredno ili posredno preko drugih lica ( zastupnika ) i to na bilo koji nacin iz koga jasno proistice njihova saglasnost. Saglasnost može biti izražena bilo izriciti ili precutno. Saglasnost na zakljucenje ugovora se posredno izražava preko punomocnika. Izricito se volja može izjaviti bilo usmeno bilo pismeno bez ikakve forme ili formalnosti. Precutno se volja može izraziti bilo znacima bilo ponašanjem iz koje se može zakljuciti volja stranke. To su tzv.konkludentne radnje.

1.4. OBLIK UGOVORA

Kada su stranke saglasne da ce prodajni ugovor imati odredeni oblik ugovor ja zakljucen tek kada bude sastavljen u tom obliku, izuzev ako iz okolnosti proistice da stranke nisu uslovile punovažnost ugovora ispunjenjem tog oblika. Ako je za punovažnost ugovora propisano da mora biti sastavljen napismeno ili ako su se stranke tako sporazumjele, ugovor se smatra zakljucenim kada ga stranke potpišu. Pismeni ugovor se sastavlja u onoliko primeraka koliko ima stranaka. Stranke mogu ugovoriti da odredena forma bude bitna za postojanje ugovora. Kada su se stranke dogovorile da ce ugovor imati odredeni oblik, obavezuje ih ono što je uneto u ugovor sastavljen u tom obliku. Ali ako stranke nisu nisu punovažnost ugovora uslovile ispunjenjem tog oblika, obavezuje ih ono što su ugovorile, a što nije uneto u taj ugovor ukoliko nije s’njime u suprotnosti. Cesto se dešava da stranke sastave pismeni ugovor, ali da tom formom ne uslovljavaju punovažnost ugovora tj. stranke ne smatraju pismenu formu bitnom. Medutim i kada pisana forma nije bitna stranke cesto smatraju da ih ne obavezuje ono što je doduše ugovoreno usmeno ali nije unešeno u pismeni sastav ugovora.

1.5. ZAKLJUCIVANJE UGOVORA O PRODAJI IZMEÐU PRISUTNIH STRANAKA, ODSUTNIH STRANAKA, PUTEM TELEFONA, TELEGRAMA I PREKO PUNOMOCNIKA

•Ugovor izmedu prisutnih stranaka je zakljucen u trenutku kada jedna stranka prihvati ponudu za zakljucenje ugovora koju je stavila druga stranka. Ponuda za zakljucenje ugovora mora da sadrži sastojke koji su bitni po prirodi tog ugovora. Izjava o prihvatanju ponude mora u svemu biti saglasna sa ponudom. Kada je u ponudi odreden rok za prihvatanje, ponudilac je vezan ponudom do isteka tog roka. Ponuda u kojoj nije odreden rok za prihvatanje ne obavezuje ponudioca ako je ponudeni odmah ne prihvati. Izjava o prihvatanju ponude sa zadocnjom smatra se kao nova ponuda od strane ponudenog. Svaka stranka može od druge zahtevati pismenu potvrdu usmeno zakljucenog ugovora. Pismena potvrda se može zahtevati sve dok druga strana ne ispuni ugovor. Usmeno zakljuceni ugovor je punovažan iako pismena potvrda nije data. Stranka koja traži pismenu potvrdu dostavice drugoj strani dva ista primerka potvrde u obliku ugovora ili zakljucnice, koje je sama potpisala i pozvace drugu stranku da joj vrati jedan primerak pošto ga potpiše. Pismena potvrda mora svemu odgovarati zakljucenom ugovoru.

•Ugovor se može zakljuciti i izmedu odsutnih stranaka, a zakljucen je u trenutku kada ponudilac primi izjavu ponudenog da prihvata ponudu za zakljucenje ugovora. Ponuda za zakljucenje ugovora mora da sadrži sastojke koji su bitni za prirodu tog ugovora. Slanje cnovnika, tarifa, prospekata, oglašavanje u novinama i sl.ne smatra se ponudom, ako suprotno ne proistice iz njihove sadržine.

•Ugovor se može zakljuciti i preko telefona. Smatra se da su ponuda i izjava o prihvatanju ponude preko telefona ucinjene izmedu prisutnih lica, ako su stranke ili od njih ovlašcena lica , bili licno i telefonskoj vezi.

•Ugovor se može zakljuciti i putem telegrama. Smatra se da su ponuda i izjava o prihvatanju ponude putem telegrama ucinjene izmedu odsutnih lica.
•Ugovor se može zakljuciti i preko punomocnika. Stranka može ovlastiti punomocnika da u njeno ime zakljuci jedan ili više ugovora. Punomocnik može raditi u granicama ovlašcenja.

2. PREDMET UGOVORA

2.1. POJAM PREDMETA UGOVORA O PRODAJI

Predmet ugovora o prodaiji u privredi su stvari ili roba. U privrednopravnim poslovima prihvatljiviji je termin roba od termina stvari. Pod pojmom stvari podrazumevaju se telesne pokretne stvari koje su namenjene prometu i ciji je promet moguci dozvoljen. Pod pojmom predmeta ugovora o prodaji treba obuhvatiti izvesne nepokretnosti koja ispunjavaju svojstva robe kao objekta prodaje. Roba treba da budeu prometu da bi bila predmet ugovora o prodaji. Predmet ugovora o prodaji mogu da budu stvari koje nepostoje ili prodavac neraspolaže sa njimau momentu zakljucenja ugovora o prodaji. To mogu da budu robe koje ce tek da se proizvedu ili da se uvezu, koje se proizvode po narudžbini, berba buducih poljoprivrednih plodova... Predmet ugovora o prodaji mogu da budu i tude stvari. To su one stvari sa kojima prodavac neraspolže u trenutku zakljucenja ugovora. To je slucaj sa prodajom koju vrši komisionar u svoje ime a za racun komitenta. Predmet ugovora o prodaji mogu da budu i odredena prava, kao što su prenosiva imovinska prava, licenca... Robe kao predmet ugovora o prodaji treba da budu odredene po vrsti i po kolicini.

2.1. VRSTA ROBE

Predmet ugovora o prodaji mogu da budu stvari odredene po rodu (genericne ) i individualno odredene stvari. Individualno odredene stvari su nezamenjive stvari, tako da ako dode do oštecenja ili propasti tih stvari prodavac ne može da izvrši njihovu isporuku jer tih stvari više nema, a kupac može tražiti naknadu zaštetu koju je zbog toga pretrpeo. Genericne stvari su zamenjive stvari i akodode do njihove propasti ili oštecenja prodavac je dužan da isporuci robu iste vrste, kvaliteta i kolicine.

2.2. KOLICINA ROBE

Kolicinu robe cini masa koju je prodavac dužan da isporuci kupcu. Ona se odreduje prema mernim jedinicama. Kolicina robe odreduje se ugovorom.to može da bude fiksno odredeni broj komada, težina, dimenzija, zapremina sa oznakom jedinice mere... Ako kolicina robe nije fiksno odredena ugovorom ona treba da bude odrediva, a odrediva je ako je kolicina robe odredena okvirno (npr.“od...do“, „najmanje...najviše“).

2.3. KVALITET ROBE

Pod pojmom kvalieta robe podrazumeva se skup svojstava robe. To su fizicka, hemijska, estetska, tehnicka i druga svojstva. Kvalitet robe odreduje se ugovorom, a to se cini opisivanjem svojstava ugovora. Kvalitet robe može se odrediti uzorkom ili mustrom, modelom, standardima, kao i odredenim izrazimakojima se oznacava kvalitet robe. To može da bude i izjava da ce stvari imati odredena svojstva. Kvalitet robe može da bude i samo odrediv. Ako stranke nisu ugovorile kvalitet robe, prodavac mora da isporuci robu koja odgovara svrsi zbog koje se ona kupuje.

3. CENA ROBE

Cena inace predstavlja bitni element prodajnog ugovora, a ukoliko nije ugovorena ugovor o prodaji bice punovažan iako ne sadrži cenu. U tom slucaju kao ugovorna cena uzima se cena koju je prodavac redovno naplacivao u vreme zakljucenja ugovora, a ako ni nje nema uzima se tzv. razumna cena, a ako ni nje nema cenu ce odrediti sud. Cena mora biti ozbiljna i realna. Cena važi za neto težinu robe bez skonta. Placanje se vrši polaganjem novcanog iznosa na tekuci racun poverioca kod banke. Ako poverilac i dužnik imaju tekuce racune kod iste poslovne banke smatra se da je placanje izvršeno kada toj banci stigne nalog dužnika da sa njegovog racuna izvrši prenos iznosa na tekuci racun poverioca. Ako poverilaci dužnik nemaju kod iste poslovne banke tekuci racun smatra se da je placanje uzvršeno kada banci, kod koje poverilac ima racun, stigne nalog banke, kod koje dužnik ima tekuci racun i odobri tekucem racunu poverioca iznos na koji nalog glasi. Ako je ugovoreno placanje u odredenom roku po prijemu isporuke, a placanje se vrši menicom cije dospece nije u menici oznaceno rok placanja tece od dana prijema isporuke, a u slucaju zadocnjenja sa prijemom isporuke od dana kada je prijem isporuke imao biti izvršen. Dužnik snosi takse i troškove u vezi sa izdavanje i puštanjem u promet menica i drugih vrednosnih papira kojima se vrši placanje. Placanje se vrši u mestu gde je poverilac imao sedište ili prebivalište u trenutku zakljucenja ugovora. Cena robe može da bude odredena u fiksnom iznosu, paušalno ili orjentaciono. Fiksna cena se odreduje u iznosu koji se ne može menjati. Paušalna cena se obicno ugovara kada su predmet prodaje zbirne stvari. Orjentaciona cena jeste cena koja se konacno utvrduje prilikom isporuke robe. Berzanska cena je cena koja je utvrdena naodredenoj berzi za odredeni dan i koja je objavljena u u kursnoj listi te berze. Fabricka cena je proizvodacka cena odredenog proizvoda, prema kalkulaciji proizvodaca koji je proizvod stavio u promet.

4. OBAVEZE PRODAVCA

4.1. ISPORUKA

Prodavac mora da izvrši isporuku robe kupcu. Kao isporuka smatraju se sve one radnje koje je prodavac dužan obaviti, prema ugovoru i prirodi posla, da bi kupac mogao primiti isporuku. Kupac mora izvršiti sve radnje koje je, prema ugovoru i prirodi posla, dužan da izvrši da bi prodavcu omogucio izvršenje isporuke, kao i da primi isporuku. Isporuka robe treba da bude izvršena u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripadnicima. Isporuka robe u ispravnom stanju znaci da onanema materijalnih nedostataka ili mana. Isporuka robe teba da bude izvršena u odredenom mestu, u odredenom roku i na odredeni nacin.

4.2. MESTO ISPORUKE.

’ Mesto isporuke utvrduje se ugovoroma ako ništa nije ugovoreno kao mesto isporuke uzima se sedište prodavca u vreme zakljucenja ugovora. Isporuka se mora izvršiti u mestu u kome je prodavac u trenutku zakljucenja ugovora imao svoje sedište ili prebivalište. Ako prodavac u trenutku zakljucenja ugovora ima više poslovnih jedinica u raznim mestima isporuka se mora izvršiti u mestu poslovne jedinice iz koje je prodavac poslao svoju ponudu ili u kojoj je prihvatio ponudu kupca. Ako obe stranke imaju sedište u mestu isporuke isporuk se mora izvršiti na skladištu prodavca u tom mestu.

4.3. NACIN ISPORUKE

Nacin isporuke isto se odreduje ugovorom i ako ništa nije ugovoreno predaje se sva roba odjednom. Isporuka robe odredene po rodu nije izvršena sve dok se roba namenjena kupcu na jasan nacin ne izdvoji. Ali kad ovakva roba predstavlja celinu iz koje je deo namenjen kupcu i može se izdvojiti tek kada on dode da je preuzme, isporuka se smatra izvršenom ako je prodavac preduzeo sve ostalo što je potrebno da se kupcu omoguci preuzimanje i ako je pozvao kupca da robu preuzme. Kada je prodavac dužan da robupošalje u mesto razlicito od mesta isporuke, isporuka se smatra izvršenom ako je roba predata prevozniku ili špediteru. Ako kupac nije odredio prevoznika ili šeditera prodavac odgovara za njihov izbor. Prodavac mora snositi troškove u vezi sa pripremanjem robe za isporuku. Prodavac mora obezbediti ambalažu. Ako vrsta ambalaže nije ugovorena prodavac je dužan dati uobicajeno ambalažu. Ambalaža mora biti takva da štiti upakovanu robu i da ta roba bude pogodna za prevoz.

4.4. ROK ISPORUKE

Vreme isporuke odreduje se ugovorm a ako ništa nije ugovoreno roba se predaje u razumnom roku. Isporuka se mora izvršiti u roku koji je odreden ugovorom. Ako rok isporuke nije odreden ugovorom, smatra se da je ugovorena pomptna isporuka. Rok isporuke odreden u ugovoru izrazom „odmah“, „prompt“, „brzo“, „hitno“, znaci da se isporuka mora izvršiti u roku od osam dana.

5. PRAVA I OBAVEZE KUPCA

U slucaju isporuke koja obuhvata prodavcevu docnju kupac ima pravo da traži ispunjenje ugovora, sniženje cene, raskid ugovora, naknadu štete. Ugovor se ne može raskinuti ukoliko kupac ne ostavi prodavcu naknadni razumni rok za ispunjenje ugovora. Dešava se da prodavac isporuci robu boljeg kvaliteta od ugovorenog, ali u tom slucaju nema pravo da traži povecanje cene.

Osnovna obaveza kupca jeste placanje cene. Za domace prodaje placa se cena u domacoj valuti. Može se ugovoriti gotovinsko, virmansko ili neki drugi oblik placanja. Ostale obaveze kupca su: preuzimanje robe, obaveze u vezi sa placanjem, obezbedenje prevoza...pojam preuzimanja isporuke ima uže i šire znacenje. U užem smislu ovaj pojam znaci preuzimanje robe u raspolaganje sticanjem državine na njoj. U širem smislu podrazumeva niz odgovarajucih radnji da bi omogucio prodavcu da i on u odredenom roku ispuni svoju obavezu isporuke robe. Kašnjenje sa placanjem dovodi kupca u dužnicku docnju.poverilac tada ima pravo na zateznu kamatu. U slucaju kada senadoknaduje šteta zbog docnje ona se može javiti kao apstraktna i kao konkretna šteta. Apstraktna šteta je razlika izmedu ugovorene i tržišne cene robe, a konkretna šteta je šteta koju je poverilac pretrpeo usled okolnosti nastalih kao posledica neizvršenja ugovora. Ona obuhvata stvarnu štetu i izgubljenu dobit.

6. ODGOVORNOST ZA MANE

Jedna od osnovnih obaveza prodavca je odgovornost za nedostatke stvari.Roba može imati nedostatke u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Roba ima nedostatke u kvalitativnom smislu:
a) Ako nema propisana i ugovorena svojstva
b) Ako nema svojstva za redovnu upotrebu
c) Ako nema svojstva za narocitu upotrebu zbog koje je i kupljena.
Prodavac odgovara za nedostatke u kvalitetu i kvantitetu pod uslovom da ih je kupac blagovremeno utvrdio i uputio mu prigovor. Ako je prodavac znao za nedostatke tj. ako je bio nesavestan kupac može uložiti prigovor u svako doba. Ako prodavac nije znao za nedostatke tj. ako je bio savestan kupac može uložiti prigovor samo u propisanom roku. Ako je rec o vidljivim nedostacima prigovor je blagovremen ako je uložen odmah, a ako je rec o nevidljivim nedostacima prigovor je blagovremen ako se uloži odmah po uocavanju nedostataka. Prodavac nece odgovarati:
- Za neznatne nedostatke
- Ako je kupac znao za nedostatke
- Ako je njegova odgovornost iskljucena ugovorom
Ukoliko je stvar sa nedostatkom prouzrokovala štetu drugim licima ili drugim stvarima prodavac ce odgovarati i za tu štetu i ona se zove refleksna šteta.

Kupac koji je uredno i na vreme stavio prigovore prodavcu zbog utvrdenih mana, može po svom izboru:
• Odustati od ugovora, a isporucenu robu staviti prodavcu na raspolaganje
• Tražiti ispunjenje ugovora, a isporucenu robu staviti staviti prodavcu na raspolaganje
• Tražiti sniženje cene srazmerno manjoj vrednosti isporucene robe
• Tražiti da prodavac u odredenom roku otkloni mane ako je to moguce
• U svakom slucaju kupac može tražiti naknadu štete

6.1. UTVRÐIVANJE KOLICINE

Kolicina robe utvrduje se vaganjem, merenjem ili prebrijavanjem. Merenje kolicine robevrši se u mestu prodavca ili u mestu kupca. Kolicina robe utvrduje se u mestu prodavca kada prodavac i kupac imaju sedište u istom mestu, a isporuka robe se vrši na skladištu prodavca. Prodavac tada treba da pozove kupca ili njegovog predstavnka da prisustvuje utvrdivanju kolicine robe. Ukoliko je roba upucena na adresu javnog skladišta, merodavna je ona kolicinakoju je skladište utvrdilo prilikom uskladištenja robe. Kolicina robe može se utvrditi i komisijskim zapisnikom.

7. DOCNJA PRODAVCA I KUPCA

Prodavac i kupac mogu da zapadnu u docnju ukoliko neizvrše na vreme svoje obaveze iz ugovora. To može da bude dužnicka i poverilacka docnja. Dužnicka i poverilacka docnja ne mogu da nastupe istovremeno, ali se mogumedusobno smenjivati. Zbog docnje prodavca ilikupca dolazi do povrede obligacije, jer to predstavlja neurednost u ispunjavanju obaveza. Prema objektivnom kriterijumu pojma docnje, docnja j jedno stanje u koje je zapala obligacija tbog nepotpunog ili neurednog izvršenjaobaveze, jer to nije ucinjeno u predvidenom roku. Docnja prodavca sa isporukom robe kupcu jeste njegova dužnicka docnja. Prodavac u dužnickoj docnji sa isporukom robe ako neopravdano ne izvrši isporuku robe kupcu u predvidenom roku zbog toga nastupaju odredene pravne posledice. U slucaju dužnicke docnje prodavca sa isporukom robe, kupac može da zahteva ispunjenje ugovora ili da raskine ugovor. Docnja kupca sa placanjem kupovne cene jeste njegova dužnicka docnja. Kupac pada u dužnicku docnju ako neopravdano ne plati kupovnu cenu u predvidenom roku. Placanje kupovne cene osnovna je kupceva obaveza. Kada kupac padne u docnju sa placanjem kupovne cene prodavac stice odredena prava, zavisno od toga da li je robu vec isporucio ili ona još nije isporucena. Ukoliko je isporucio robu kupcu, prodavac ne može tražiti natrag robu, vec samo isplatu kupovne cene i zatezne kamate zbog zadocnjenja sa placanjem te cene. Ako šprodavac nije isporucio robu kupcu koji je pao u docnju ima sledeca prava: prodavac može da po izboru traži ispunjenje ugovora i naknadu štete zbog zadocnjenja kupca, može da odustane od ugovora o prodaji i da traži naknadu štete zbog neispunjenja ugovora.

8. PRELAZ RIZIKA

Rizik za propast ili oštecenje robe prelazi na kupca u trenutku kada je primio isporuku robe, kao i u trenutku kada je pao u docnju u pogledu prijema isporuke. Rizik za propast ili oštecenje robe predate prevozniku, špediteru, skladištaru ili drugom licu koje je odredio kupac ili prodavac kome je kupac prepustio da u njegovo ime izvrši izbor tog lica, prelazi na kupca u trenutku predaje robe tim licima. Ali ako seisporuka vrši u mestu opredeljenja rizik prelazi na kupca u trenutku kada je primio isporuku robe u mestu opredeljenja.

9. TRANSPORTNE KLAUZULE

Trenutak prelaska rizika i troškova u vezi sa robom sa prodavca na kupca vezuje se za momenat isporuke robe, do momenta isporuke robe sve rizike i troškove u vezi sa robom snosi prodavac, a od tog momenta prelaze na kupca. Transportne klauzule su skracenice kojima se odreduje mesto isporuke i prelazak rizika i troškova sa prodavca na kupca. Sve transportne klauzule se dele na:
- Klauzule za isporuku u mestu ( to je npr.franko fabrika )- po njoj rizik prelazi na kupca momentom preuzimanja robe.
- Klauzule za isporuku uz opemu ( franko vagon ili franko brod )- po njima sve rizike i troškove u vezi sa robom snosi prodavac do trenutka utovara robe u vagon odnosno brod. A posle toga prelaze na kupca.
- Klauzule za isporuku u mestu opredeljenja- po njima rizik prelazi na kupca u mestu opredeljenja.

1990. godine sve transportne klauzule su klasifikovane u cetiri kategorije, a to je ucinjeno da bi se transportne klauzule prilagodile elektronskoj obradi podataka. Te cetiri kategorije su E,F, C i D.
- E klauzule- po njima roba se stavlja na raspolaganje kupcu u sedištu prodavca.
- F klauzule- po njima prodavac je dužan da robu stavi na raspolaganje prevozniku koga je odredio kupac.
- C klauzule- po njima prodavac je dužan da ugovori prevoz ali bez preuzimanja troškova i rizika posle utovara i otpreme robe.
- D klauzule- po njima prodavac snosi rizike dopreme robe u mesto opredeljenja.
Pravilo je da rizik uvek snosi ona stranka pod cijom se kontrolom roba nalazi.

LITERATURA:

POSLOVNO PRAVO – DR. SLVOLJUB VUKICEVIC
NAUKA PRIVREDNOG PRAVA – DR RUDOLF LEGRADIC

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »   

SEMINARSKI RAD