OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO - |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
PRAVNE ČINJENICE
I – Pojam pravnih činjenicaPravne norme odredjuju činjenice na osnovu kojih dolazi do nastanka,promene (prenosa) i prestanka gradjanskih subjektivnih prava.Te činjenice nazivaju se pravnim činjenicama.Prema tome, pravne činjenice su činjenice iz života za koje pravo vezuje nastanak, promenu ili prestanak gradjanskih subjektivnih prava.
Pravne činjenice se razlikuju ud pravnih normi (objektivnog prava).Naime, na osnovu pravnih normi nastaje subjektivno pravo, dok za pravnu činjenicu pravna norma vezuje nastanak,promenu ili prestanak tog prava.
Pravne činjenice mogu biti različite činjenice iz stvarnosti kojima pravo priznaje svojstvo da dovode do nastanka,promene ili prestanka subjektivnih prava.Tako na primer poplava je dogadjaj koji može biti pravna činjenica ako je poplavljeno ili uništeno zemljište koje je bilo predmet zakupa, ili ako je otkinut veći deo zemljišta i snagom vode priteran uz susedovo zemljište.Isto tako izjava volje jednog lica da želi da kupi knjigu licu koje ima nameru da je proda, može da dovede do zaključenja ugovora o kupoprodaji i sticanja prava svojine.Rodjenje deteta je prirodni dogadjaj (činjenica) za koji pravo vezuje posledicu sticanja pravne sposobnosti.
Subjektivna prava ne nastaju postojanjem jedne pravne činjenice.Najčešće se za nastanak subjektivnog prava zahteva da postoji skup pravnih činjenica, koje moraju nastati ili istovremeno ili sukcesivno.Izuzetno, jedna pravna činjenica može dovesti do nastanka pravnih posledica, rodjenje ili smrt, na primer, dovode do nastanka, odnosno prestanka subjektiviteta.
Subjektivno pravo se po pravilu bavi uobičajenim činjenicama koje se najčešće sreću u pravnom životu.Za nastanak,promenu ili prestanak subjektivnog prava nije svaki put potrebno dokazivata postojanje ili nepostojanje činjenica, koje postoje ili nepostoje po redovnom toku stvari.Postojanje ili nepostojanje jednih činjenica pretpostavlja se ako postoje druge pravne činjenice.Činjenica koja je poznata, a iz koje se izvlaci zaključak postojanja ili nepostojanja druge činjenice, naziva se osnov (basis).Ako postoji poynata činjenica (osnov), smatra se da postoji ili nepostoji druga činjenica.Nepoznatu činjenicu dakle saznajemo indirektno,a ona odgovara uobičajenom, normalnom toku stvari.II – Podela pravnih činjenica
Pravne činjenice se mogu razvrstati po različitim merilima i u pravnoj teoriji ne postoji jedinstveno gledište o njihovoj podeli.Tako se činjenice mogu podeliti na unutrašnje i spoljašnje.Unutrašnje činjenice nastaju u čovekovom umu (u njegovom unutrašnjem životu), dok spoljašnje činjenice nastaju u spoljašnjem svetu.
Jedna od nespornih, i najznačajnija podela pravnih činjenica jeste podela na prirodne dogadjaje i ljudske radnje.
III – Prirodni dogadjaji
Prirodni dogadjaji nastaju delovanjem prirodnih sila ili na drugi način.Oni nastaju bez volje čoveka, ili ne samo njegovom voljom.Neki se dogadjaji neće smatrati prirodnim ukoliko je čovek imao obavezu ili mogućnost da spreči njihovo nastajanje.Na primer, udarac groma se neće smatrati prirodnim jer se mogao sorečiti postavljanjem gromobranske instalacije,poplava jer se mogla sprečiti posiynjem nasipa itd.
Prirodni događaji mogu proizvesti različita dejstva. Rođenjem se stiče pravni subjektivitet, a između deteta i roditelja uspostavlja se roditeljski odnos. Protekom vremena fizičko lice stiče deliktnu, testamentaru, radnu i bračnu sposobnost, a docnije i poslovnu sposobnost; nevlasnik stiče održajem pravo svojine ako su se stekle i druge činjenice, istekom prekluzivnog roka prestaje pravo itd. Smrću čovek gubi subjektivitet - i prestaje njegova pravna, deliktna i poslovna sposobnost, prestaje brak, otvara se nasleđe itd. Prirodni događaji koji imaju obeležja više sile ili slučaja oslobađaju dužnika od odgovornosti za štetu (član 177. stav 1. ZOO; član 263. ZOO itd). Propašću stvari usled prirodnog događaja, npr. zemljišne parcele usled odrona, prestaje pravo svojine na njoj i svi tereti (na primer, pravo službenosti). Ako je, usled prirodnog događaja, prestala individualno određena stvar obligacija prestaje zbog nemogućnosti ispunjenja (član 354. ZOO) itd.IV – Ljudske radnje
Ljudska radnja je ostvarenje volje koja se manifestuje u spoljnom svetu, a koja podrazumeva izbor, ovo jos naziva I samo “Radnja”.Izraz “radnja” nije usvojen u našoj doktrini nego izraz “ljudska radnja”. Smatramo da je izraz “ljudska radnja” pleonazam. Radnja je, naime, svojstvena samo ljudima, samo oni mogu imati pravno relevantnu volju.
Ljudske radnje se dele na dozvoljene I nedozvoljene.Nedozvoljene ljudske radnje su osnov obaveze naknade štete oštećenom licu.Dužnik je lice koje je drugome (poveriocu) prouzrokovalo štetu.Nedozvoljene ljudske radnje predstavljaju osnov nastanka subjektivnog prava (obligacionih), jer je prouzrokovanje štete drugome zabranjeno.Postoji ošta zabrana prouzrokovanja štete drugome (neminem laedere).
Najznačajnije dozvoljene ljudske radnje su izjave volje.Na osnovu izjava volja gradjanskopravnih subjekata nastaje najveći broj gradjanskih subjektivnih (imovinskih) prava, naročito jedna vrsta pravnih radnji, pravni poslovi.
U jednom delu pravne literature uobičajena je podela dozvoljenih pravnih radnji na spontane (slučajne) i voljne radnje.Voljne radnje su izjave volja ( najznačajniji su pravni poslovi), a spontane radnje nastaju nezavisno od volje pravnog subjekta, kao što je na primer nalaz tudje izgubljene stvari.
Izjava volje kao pravna činjenica je izraz principa otonomije volja.
Dozvoljene ljudske radnje mogu biti radnje saglasne pravu.To su one radnje za koje pravo vezuje odredjene posledice, iako nisu preduzete sa namerom da proizvedu odredjeno pravno dejstvo, na primer nalaz stvari.Nalaz izgubljene stavri je ipak voljna radnja koja proizvodi pravna dejstva kao i izjava volja, dok nasuprot tome, gubitak stvari nije voljna radnja I nastaje slučajno.
V – Pravne pretpostavke
Pravne pretpostavke se mogu grupisati u oborive I neoborive.Oborive pretpostavke (preasumptio iuris tantum) dopuštaju mogućnost da se odgovarajućim dokazima utvrdi suprotno od onoga sto se normalno pretpostavlja.Na primer,svaki se čovek ima smatrati savesnim ukoliko se ne dokaže da nije savestan.Otcem deteta rodjenog u braku smatra se muž majke deteta, ali mu je dopušteno da u odredjenom dokaznom postupku on (ili neko drugi) opovrgne ovu pravnu pretpostavku.
Neoborive pretpostavke (preasumptio iuris et de iure) isključuju mogućnost dokazivanja postojanja ili nepostojanja suprotne činjenice.U ovom slučaju pravo pretpostavku uzima za aksiom I ne dozvoljava proveru ili pobijanje te pretpostavke.Tako na primer nije dozvoljeno dokazivati da je lice, koje je pravosnažno oglašeno poslovno nesposobnim,sklopilo punovažan pravni posao ya vreme svetlih trenutaka (lucida intervalla).
VI – Pravne fikcije
Pravne fikcije su pravne činjenice za koje se uzima da postoje, ili nepostoje, iako, u stvarnosti, one nisu postojale.U pravu je poznata fikcija o nasciturus-u, po kojoj se začeto, a nerodjeno dete ima smatrati pravnim subjektom ako je to u njegovom interesu, pod uslovom da se živo rodi.U ovom slučaju poznato je da je dete začeto, ali se uzima kao fikcija (fingira se) da je rodjeno I time se štite njegovi interesi.Ono što se fingira ne odgovara stvarnosti.
Korištena literature :- Građansko pravo – autor: Prof. Dr. Radmila Kovačević Kuštrmović, institute za pravna I društvena istraživanja Niš, godina 1997.
- Osnovi imovinskog prava – autor: Prof. Dr. Ilija Babić, Javno preduzeće “Službeni glasnik” Beograd, godina 2007.
- Uvod u građansko pravo : opsti dio – autor: Dragoljub Stojanović , izdavačko društvo “Prosveta” Beograd, godina 1968.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi