OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO - |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
FORMA KAO USLOV ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA
Zakoni su najčešći izvor obligacionog prava, a na području bivše Jugoslavije najznačajniji je Zakon o obligacionim odnosima (ZOO). Donesen je 30.03.1978. godine a u pravni sistem BiH je preuzet 1992. On ne regulira sve obligacione odnose (kao što su ugovor o poklonu, posluzi i ortakluku) pa sudovi mogu na ovakve slučajeve primjenjivati pravna pravila.
ZOO ima 1109 članova, od čega 453 članova obuhvata opći dio. Tu se navode opća načela obligacija, od 26 – 261 člana gorovi o nastanku obaveza, tj. izvorima obligacija [ugovori, prouzrokovanje štete, stjecanje bez osnova (neosnovano obogaćenje), poslovodstvo bez naloga i jednostrana izjava volje (javno obećanje nagrade i hartije od vrijednosti)], djejstvu, prestanku i raznim vrstama obaveza, te odredbe koje reguliraju promjenu povje-rioca ili dužnika. U posebnom dijelu regulira obligacione i privredne ugovore [kao što su prodaja, zajam, zakup, ugovor o djelu, o građenju, o licenci, komision i dr.]. Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primjenjuju se i na druge poslove.Forma je način izražavanja sadržine ugovora, kroz unapred predviđene spoljne, vidljive znake, preko kojih treba da se manifestuje volja. Zakon može da propiše formu ugovora kao jedan od uslova za zaključenje ugovora ili stranke svojom voljom to isto mogu da ugovore.
Ukoliko zakon postavi kao uslov da se ugovor ima zaključiti u određenoj formi to važi i za sve izmene i dopune tog ugovora. Ali punovažne su docnije usmene dopune ugovora sporednim tačkama o kojima u formalnom ugovoru nije ništa rečeno, ukoliko to nije protivno cilju zbog koga je forma propisana i nisu u suprotnosti sa njegovom sadržinom. Isto važi i za istovremene usmene odredbe kao i za usmene izmene tih odredbi. Punovažne su i one usmene odredbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana isključivo u interesu stranaka.
Raskid formalnih ugovora po pravilu može biti učinjen usmenim sporazumom, osim ako je za određeni slučaj propisano nešto drugo ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zaključenje ugovora zahteva da i raskidanje bude obavljeno u istoj formi.Sadržaj.
1. Razlozi za predviđanje forme kao uslova za zaključenje ugovora
1. Zaštitna funkcija forme
Forma omogućava strankama da ozbiljnije razmotre domašaj postupaka koje preduzimaju i da uvide značaj izjava volje koje daju.
2. Dokazna funkcija formeRaspodela dokaza u sporu se izvršava na taj način što tužilac treba da dokaže sve što tvrdi. To je veoma teško kod usmeno zaključenih ugovora i zbog toga se često sastavlja pismena isprava iako je ugovor neformalan.
3. Funkcija forme za državnu kontrolu ugovora
Država je naročito zainteresovana za ugovor o prometu nepokretnosti zbog poreza na promet, ali i za još neke ugovore, pa zahteba da se, pored zaključenja u pismenoj formi, ugovor overi u sudu ili opštini.
2. VRSTE FORMI
2.1 Vrste formi po načinu ispoljavanja
1. Pismena forma
Pismena forma je pismena redakcija ugovora na određenoj ispravi, napisana rukom, pisaćom mašinom ili drugim sredstvom, i koju su svojeručno potpisale ugovorne strane. Elementi pisane forme su tekst izjave i potpisi. Tekst izjave ne mora da bude napisan na jednom papiru, može svaka strana da svoj deo izjave svojeručno potpiše, ali je potrebno da se na taj način vidi postignuta saglasnost o bitnim elementima ugovora. ZOO predviđa da je za zaključenje dvostrano obavezog ugovora dovljno da obe strane potpišu jednu ispravu ili da svaka strana potpiše primerak isprave namenjen drugoj strani.
Potpisi stranaka su značajni zato što je pismeni ugovor zaključen kada su stranke potpisale tekst izjave. Za ispunjenje pisane forme dovoljno je da se potpiše ona strana koja se ugovorom obavezuje.
Zahteva se i potpunost potpisa - da se potpis sastoji od punog imena i prezimena. Od zahteva potpunosti potpisa može se odustati kada je rukovodeći se određenim standardom moguće individualizovati potpisnika. Snagu svojeručnog potpisa kada je u pitanju nepismeno lice ima stavljane rukoznaka overeno od dva svedoka ili suda. Potpis pravnog lica stavlja se na taj način što se naznači naziv pravnog lica uz potpis organa pravnog lica ovlašćenog na potpisivanje isprave. Mesto stavljanja potpisa je na kraju ili ispod teksta izjave. Potpisnika prema opšteprihvaćenom stanovištu obavezuje samo tekst izjave koji se nalazi iznad njegovog potpisa. U sudskoj praksi prihvaćeno je stanovište da se pismenom formom moraju obuhvatiti samo bitni elementi ugovora. Kao bitni se ne smatraju samo oni elementi koje zakon kao minimum predviđa, već i svi drugi o kojima, prema nameri stranaka treba da se postigne saglasnost. Ako se iz priznanice vidi saglasnost o bitnim elementima i ako je ona potpisana od prodavca, i predata kupcu treba reci da je u takvom slučaju ugovor punovazno zaključen.
Ukoliko je u pitanju ugovorena forma, neformalnom saglasnošću mogu se izvršiti izmene i dopune svih elemenata ugovora.
Ugovor kome nedostaje forma, smatra se punovažnim, ako su obe strane izvršile u celini, ili u pretežnom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana ne proizlazi što drugo.
2. Forma javne ispraveKada se pored pismene redakcije ugovora, zahteva i intervencija određenog organa javne vlasti, tada ugovor ima formu javne isprave. Organ javne vlasti može imati aktivnu ulogu, u kom slučaju se ona pred njim zaključuje, ili može biti potrebna samo overa koja znači da su stranke potvrdile da je to njihov akt. Intervencija organa državne vlasti daje ispravi svojstvo javne isprave. Prema ZOO forma propisana zakonom za neki formalan ugovor, neophodna je i za punomoćje potrebno za zaključenje tog ugovora.
3. Realna formaZahtev relane forme znači da je za zaključenje ugovora, pored saglasnosti volja potrebna i predaja stvari. Realna forma ogleda se u predaji stvari koja ima konstitutivno dejstvo u aktu zaključenja ugovora. Prema klasičnom učenju iz rimskog prava, postoje 4 realna ugovora – zajam, ostava, posluga i zaloga, a u modernom pravu njima se dodaje i ugovor o prevozu robe.
Ova je koncepcija do donošenja ZOO bila primenjivana i kod nas. ZOO je ove ugovore svrstao u konsensualne i predaja stvari ne znači akt zaključenja ugovora, već akt njegovog ispunjenja.
2.2 Konkurencija formiKonkurencija formi postoji kada se ugovor može zaključiti u jednoj od više predviđenih formi. Kod ugovora o poklonu postoji mogućnost konkurencije pismene i realne forme.
2.3 Vrste formi prema pravnom dejstvu
Po svom pravnom dejstvu forme mogu biti:
1. Bitne (forma ad solemnitatem)
2. Dokazne (forma ad probationem)
Bitna forma je forma koja predstavlja bitan element ugovora. Ako se govori o formi predviđenoj u zakonu, u pravu Republike Srbije misli na bitnu formu. Zakon predviđa da se neće smatrati da je ugovor zaključen iako je postignuta saglasnost volja kao srž ugovora. Forma kao konstitutivan element ugovora može biti predviđena i voljom stranaka.
Primeri bitne forme su: ugovor o jemstvu, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o ustupanju imovine za života lica, ugovor o prometu nepokretnosti.
U slučaju spora kada pitanje ugovora dođe do suda, poželjno je da se podnese pismena isprava, ali nije nužno. Ako je lice ne podnese, ono mora da dokazuje da je ugovor zaključen u pismenoj formi, na šta je glasio i koje obaveze treba da proizvede.
Dokazna forma nije predviđena u ZOO. Ali prema novijim istraživanjima izgleda da je ugovor o arbitraži primer dokazne forme u našem pravu. Dokazna forma je forma koja je predviđena kao jedino sredstvo dokazivanja ugovora. Forma nije uslov punovažnosti ugovora, on može biti zaključen i neformalno i strane mogu da ga ispune, držeći se usmeno zaključenog ugovora.
Njen značaj se vidi samo ako dođe do spora. U slučaju spora postojanje ugovora se može dokazati samo podnošenjem pismene isprave. Dokazna forma postoji samo u onim sistemima u kojima nije priznata slobodna ocena dokaza već dokaz pismene isprave isključuje iskaz svedoka.
Dokazna forma je važna u dva glavna pravna sistema – francuskom i angloameričkom.
Dokazna forma je bila predviđena i u našem pravu 1865. godine ali je posle ujedinjenja došlo do promene u zakonodavstvu, na insistiranje pravnika iz Hrvatske i Slovenije, koji su se zalagali za austrijski način dokazivanja (slobodnu ocenu dokaza).
2.4 Vrste formi po načinu nastanka1. Ugovorena forma
Kada je zakonom ostavljeno slobodno zaključenje ugovora i nije predviđena nikakva forma strane ugovornice mogu i same predvideti da će njihov ugovor moći da proizvodi pravna dejstva samo ako bude zaključen u naročitoj formi.
Sporazum o formi treba da bude zaključen pre ili najdocnije prilikom postizanja saglasnosti o sadržini ugovora. Pravno dejstvo ugovora se odlaže do trenutka ispunjenja forme. Sam sporazum o formi može biti i usmen ali se najčešće pismeno zaključuje.
Ako se iz samog sporazuma ili po okolnostima slučaja vidi da su, ugovorivši određenu formu, ugovornice htele samo da osiguraju dokaz svog ugovora ili da postignu što drugo, ugovor je postignut kada je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovornike je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviđenu formu.
Ugovor za čije je zaključenje ugovorena posebna forma može biti raskinut, dopunjen ili izmenjen i neformalnim sporazumom. Strane mogu, samim izvršenjem, konvalidirati ugovor jer se u činjenici makar i delimičnog ispunjenja ogleda odricanje od predviđene forme.
2. Zakonska forma
Ova je forma određena zakonom i može biti realna, pismena ili svečana (forma javne isprave). Ova je forma opštom normom propisana kao uslov punovažnosti ugovora i njegov je bitan sastojak. ZOO predviđa i pravilo o konvalidaciji ugovora kome nedostaje forma. Ugovor za čije se zaključenje zahteva pisana forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile obavezu u celini ili u pretežnom delu, osim ako iz cilja zbog kojeg je forma propisana, ne proizlazi što drugo.
ZAKLJUČAK
Obligacioni ugovori su dvostrani pravni poslovi kojim se jedna strana drugoj obavezuje nešto izvršiti ili propustiti, a druga to prihvata (kontrahenti). Njihova pravno relevantna saglasnost volja može biti usm-jerena na nastanak, promjenu ili prestanak obligacionog odnosa (u našem pravu relevantna je izjava volje ali se ni stvarna volja ne zanemaruje u potpunosti).
Bitni elementi ugovora neophodni za njegovo sklapanje su objektivni (navedeni u zakonu kao takvi) i subjektivni, a razlikuju se u tome što subjektivne u slučaju spora svaka strana mora dokazati. Prirodni elementi se podrazumjevaju u ugovoru ali ih strane izjavom volja mogu isključiti. Sporedni elementi su osnovni uslov slobode ugovaranja i ostavljeni su u potpunosti na volju stranaka.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi