KREDIT

1. Sta je kredit ?

U privrednom sistemu, s jedne strane postoje situacije u kojima neki privredni subjekti raspolazu u odredjenim vremenskim intervalima proizvodnje slobodnim novcanim sredstvima.S druge strane javljaju se privredne situacije u kojima neki privredni subjekti u odredjenom vremenskom intervalu oskudevaju novcanim sredstvima potrebnim za odrzavanje kontinuiteta proizvodnog ciklusa.

Tako npr. nakon zavrsetka proizvodnog procesa neophodno je da prodje odredjeni vremenski period od zavrsetka procesa proizvodnje pa do naplate prodatih proizvoda .Za to vreme privrednom subjektu potrebna su novcana sredstva za nastavak procesa proizvodnje.

Ukoliko ne raspolaze sopstvenim novcanim sredstvima akumuliranih iz predhodnih reprodukcionih ciklusa, da bi nastavioproces proizvodnje privredni subjekat je primoran da ta sredstva obezbedi sa strane. Npr. da ih pozajmi od nekog drugog privrednog subjekta, najcesce banke.

Pozajmljenim novcanim sredstvima privredni subjekat kupuje potrebne faktore proizvodnje, placa zaposlene radnike , nabavlja neophodne sirovine I slicno. Nakon naplate novcanih potrazivanja od kupaca po osnovi prodatih dobara i usluga, privredni subjekat je u mogucnosti da vrati pozajmljena sredstva.Problem pojave vremenskog intervala izmedju prodaje proizvoda i usluga i njihovog placanja u savremenim trzisnim privredama resava se putem kredita.

Pod kreditom se podrazumeva duznicko-poverilacki odnos u kojem jedan privredni subject ( poverilac, kreditor) dobrovoljno ustupa na koriscenje deo svojih rapolozivih sredstava (kupovne moci) drugom privrednom subjektu(duzniku), pod odredjenim unapred utvrdjenim uslovima.

Obaveze svakog duznika je da pozjmljena sredstva vrati poveriocu posle isteka zajednicki utvrdjenog vremenskog roka, najcesce uz placanje odredjene cene za koriscenje tih sredstava – kamate.

Placanje kamate je opsta karakteristika kredita. Medjutim, kamata nije obazen uslov uspostavljanja kreditnog odnosa s obzirom da je moguce postojanje beskamatnog kredita.

Oblik i nacin na koji se slobodna sredstva pozajmljuju I vracaju nema znacaja za odobravljanje kredita.Kredit se moze odobriti u robi a vratiti u novcu, i obrnuto.Deo kredita se moze dati u novcu a deo u robi uz njegovo vracanje na isti nacin.

2.Funkcije kredita

Kredit ima svoju mikroekonomsku i Makroekonomsku funkciju.


2.1. Mikroekonomska funkcija

Mikroekonomska funkcija kredita je da doprinese ubrzanju odvijanja reproduktivnog ciklusa, da omoguci reproduktivni pomak od proizvodnje do potrosnje(kratkorocno kreditiranje),ali i da doprinosi ubrzanju privrednog razvoja (dugorocno kreditiranje). Na mikroekonomskom planu kredit predstavlja neizostavni deo u regulisanju privrednih odnosa izmedju poverioca i duznika.

2.2. Makroekonomska funkcija

Na makroekonomskom planu kredit predstavlja neizostavni deo u regulisanju tokova stvaranja i povlacenja novca iz opticaja, odnosno napajanje privrede I stanovnistva potrebnom kolicinom novca.Kredit je izuzetno znacajan instrument usporavanja ili ubrzavanja privrede aktivnosti, brzim ili sporijim aktriviranjem raspolozivih proizvodnih resursa.

Makroekonomski ciljevi kreditno-monetarne politike su :

1.ozivljavanje privredne aktivnosti kada se uoce znaci njenog usporavanja kako bi se izbegla pojava privredne recesije I depresije

2.usporavanje privredne aktivnosti kada se ona nalazi u fazi ekspanzije da bi se sprecio njen rast izvan realnih okvia drustvenog proizvoda

3.selektivno podsticanje razvoja odrerdjenih privrednih aktivnosti ( sezonska proizvodnja I sl. )
4.regulisanje nivoa I usmeravanje pojedinih vidova potrosnje – licne, opste, I investicione kroz definisanje razlicitih uslova dobijanja I koriscenja kredita

5.podsticanje nedovoljno razvijenih regija unutar jedne zemlje

3. Izvori kredita

Izvori sredstava na osnovu kojih se mogu odobravati krediti mogu biti realni i nerealni.

3.1. Realni izvori

Posto se proces formiranja novcanih sredstava na makro planu,iz ostvarenog ukupnog prihoda ,(amortizacija,obrtna sredstva,akumulacija)odnosno na makro planu,iz drustvenog proizvoda ne poklapa sa procesom njihovog trosenja,sva neutrosena novcana sredstva formirana pod tim osnovama mogu ,potencijalno,da budu materijalna osnova, odnosno izvor kredita.

Konkretnije,kao izvori kredita javljaju se slobodna investiciona sredstva privrednih i neprivrednih subjekata,slobodna sredstva stanovnistva,sredstva poslovnih banaka,kao i strana sredstva.

Izvori kredita formirani iz sredstava ostvarenog drustvenog bruto-proizvoda odnosno ukupnog prihoda smatraju se realnim kreditnim izvorima,tj. Izvorima koji imaju svoje materijalno pokrice,svoju materijalnu podlogu.Krediti iz realnih izvora doprinose uravnotezenom i dinamicnijem privrednom razvoju,bez dodatnih inflacionih efekata.

3.2. Nerealni izvori

U odredjenim privrednim situacijama,najcesce izazvanim vanrednim situacijama (otklanjanje vecih elementarnih nepogoda, aktiviranje raspilozivih privrednih potencijala u kratkom roku, ...)tj. Iz sredstava centralne ( emisione ) banke.Namena tih sredstava je omogucavanje nesmetanog odvijanja ciklusa u granicama raspolozivog i realizovanog drustvenog bruto-proizvoda, a kroz odgovarajuce kreditno-monetarne kanale i mehanizme. To prakticno znaci stvaranje dodatne novcane traznje na trzistu koja nema materijalno pokrice u realizovanoj proizvodnji, koja zato vrsi pritisak na trzistu.Izvori kredita direktno iz sredstava primarne emisije ( stampanje para ) nazivaju se nerealnim kreditnim izvorima.

Krediti koji se odobravaju iz nerealnih izvora, stvaraju samo iluziju o privrednom razvoju, uz neizbeznu inflaciju i privredne poremecaje.

4. Vrste kredita

Postoje vise vrsta kredita :

Proizvodjacki krediti : odobravljaju se privrednim subjektima u cilju obnavljanja procesa reprodukcije.
Prema blizoj nameni za koju se koriste mogu biti : krediti za osnovna sredstva ( investicioni krediti ), krediti za obrtna sredstva ( kratkorocni krediti ), sanacioni krediti i kredit za stambeno-komunalnu izgradnju.
Proizvodjacke kredite odobravaju banke, ali postoji i praksa medjusobnog kreditiranja privrednih subjekata.

Potrosacki kredit : su krediti koji se daju stanovnistvu radi nabavke tekucih ili trajnih potrosnih dobara. Potrosacke kredite odobravaju i banke i privredni subjekti.

Kratkorocni krediti : obicno se odobravaju na rok od godinu dana. Javljaju se kao krediti za obrtna sredstva privrednih subjekata kao i potrosacki krediti. Kratkorocni kredit predstavljaju jedan od najznacajnijih kanala kreiranja i ponistavanja novca u opticaju. Odobravanje kratkorocnog kredita znaci stvaranje novca i novcane traznje, a vracanje kredita znaci povlacenje novca iz opticaja i smanjenje novcane traznje.

Dugorocni krediti : javljaju se najcesce kao investicioni krediti sa rokom sa rokom od 5 odnosno preko 5 godina.Krediti do pet godina nazivaju se i srednjerocnim kreditima.
Investicioni krediti se daju iz sredstava koja poticu iz raspodele drustvenog proizvoda, a koja su banke prikupile svojim aktivnostima, kao sto su : npr. Oroceni depozit, sredstva prikupljena putem izdavanja obveznica, sredstva kreditnih fondova banaka, i druga slicna sredstva koja poticu iz akumulacije a ne ulaze u sastav novcane mase.

Privatni krediti : odobravaju se stanovnistvu tj. Potrosacima (potrosacki krediti ),kao i privrednim subjektima privatnog sektora privrede.

Javni krediti : odobravaju se drzavnim organima i organizacijama,kao i preduzecima drzavnog (drustvenog) sektora.

Komercijalni krediti :odobravaju se u robi a vracaju u novcu.

Bankarski krediti : odobravaju se u nivcu i vracaju u novcu.

Licni krediti : odobravaju se bez ikakvog formalnog obezbedjenja, na osnovu neposrednog poznavanja duznika od strane poverioca, i najcesce su manjih razmera.

Menicni kredit : je kredit koji je obezbedjen menicom, svojevrsnom hartijom od vrednosti koja poveriocu ( banci i drugim kreditorima ) daje pravo da naplate svoje potrazivanje iz citave imovine duznika. Menica nije samo instument obezbedjenja banke za dati kredit, nego i instrument koji daje solidnu osnovu za kreditiranje poslovne banke od strane emisione banke.

Lombardni kredit : je kredit koji se obezbedjuje zalogom realnih vrednosti duznika kod poverioca, tako da poverilac moze naplatiti kredit prodajom zalozenih stvari duznika ukoliko nije u mogucnosti da vrati kredit.

Hipotekarni kredit : je kredit koji se obezbedjuje hipotekom, odnosno stvarnim pravom zaloga na nekretnine duznika, tako da poverilac moze naplatiti svoje potrazivanje prinudnom prodajom nekretnina duznika.

Domaci krediti : su krediti koje odobravaju domaci privredni i drugi subjekti.

Strani krediti : su krediti koje odobravaju strane banke, kompanije i vlade, kao i medjunarodne finansiske i druge organizacije.Visina stranih kredita zavisi od kreditnog rejtinga odredjene zemlje kod inostranih kreditora. Kroz kreditni rejting izrazava se odnos stranih investitora, prema datoj zemlji i njenoj privredi.Visi kreditni rejting znaci vece poverenje stranih investitora u datu privredu i njene mogucnosti i obrnuto.Kreditni rejting zavisi od brojnih faktora :

1. politicki rizik
2. servisiranje duga
3. trzisna infrastruktura
4. medjunarodna podrska

5. Kreditiranje privrede

5.1. Kratkorocno kreditiranje privrede :

Kratkorocno kreditiranje privrede vrsi se izdavanjem kratkorocnih kredita odobrenih na bazi pokrica u robnim hartijama ( menicama ), sa kratkim rokovima dospeca, zbog cega se smatraju samolikvidirajucim kreditima. Radi se o kreditima sa rokom dospeca do devedeset dana, koji imaju mogucnost eskontovanja.
U sistemu kratkorocnog kreditiranja privrede kratkorocni krediti se definisu kao :
1. supstituti srednjorocnih i dugorocnih kredita
2. formalni i efektivni rokovi dospeca kreditnih plasmana
U prvom slucaju se u okviru kreditnih resursa ne prave ostre granice u pogledu rokova dospeca, s obzirom na siroke mogucnosti rocne transformacije.
U drugom slucaju krediti se ugovaraju iodobravaju kao kratkorocni, a fakticki otplacuju kao srednjerocni ili dugorocni, s obzirom na mogucnost revolviranja.
Moguca su dva mehanizma kratkorocnih kreditnih tokova :
1. mehanizam racionalnih kreditnih tokova
2. mehanizam neracionalnih kreditnih tokova

Kod mehanizma recionalnih kreditnih tokova kreditiranje se temelji na striktnoj kvantifikaciji oblika krediti koji se mogu odobriti privredi. To znaci da primarnu ulogu ima raspolozivost kreditnog potencijala, dok postojeca i potencijalana kredina traznja prihvatljivog stepena kreditnog rizika i kreditna sposobnost debitora ima sekundarnu ulogu.
U ekstremnoj varijanti mehanizma neracionalnih kreditnih tokova kreditiranje se vrsi na bazi potpuno nelimitiranog obima kredita. Pretpostavke za ovakav kreditni tok su izuzetno ekspanzivna monetarna politika i izuzetno elasticne kreditne sposobnosti debitora.
Realniji oblik kreditiranja privrede je zasnovan na poslovnoj politici banke da svoj kreditni potencijal uskladjuje sa povecanom traznom privrede za bankarskim resursima, merama monetarno-kreditne politike i sve to uz minimizaciju rizika kreditnih plasmana.

5.2. Dugorocno kreditiranje privrede

Dugorocno kreditiranje privrede se realizuje internim finansiranjem i preko trzista kapitala.
’Da bi se bilo efikasno dugorocno kreditiranje privrede potrebno je da u njemu ucestvuje samo velike i tehnoloski i organizaciono dovoljno struktuirane banke, jer su za finansiranje razvoja potrbni veliki kvantumi finansiskog potencijala i mogucnost apsorbovanja vecih gubitaka usled povecanih stopa rizika. Ima se u vidu da se putem dugorocnog kreditiranja trasirajubazicne linije proizvodnog potencijala, akumulativnosti i izvozne propulzivnosti privrede.”
Mozemo razlikovati tri modela investicione politike banaka u dugorocnom kreditiranju privrede :
1. Trzisni model
2. Centralno-planski model
3. Mesovito trzisno-planski model

U okviru trzisnog modela odlucujucu ulogu imaju banke i trziste kapitala pri raspodeli preteznog obima drustvene akumulacije, dok je koriscenje makroekonomskih pokazatelja sveden na minimum.

Centralno- planski model raspodele finansiskih resursa za potrebe privrednog razvoja preferira makroekonomske drustvene kriterijume.U tom sistemu kapital je relativno jeftin resurs, sto omogucuje formiranje viska traznje za investicionim kapitalom. U ovom sistemu banke su finansiski servis drzave preko koga ona vrsi transfer budzetskih sredstava u korist privrednog razvoja.

Mesovito trzisno-planski model je zasnovan na preteznoj primeni mikroekonomskih i finansiskih kriterijuma pri finansiranju manjih i srednjih investicionih projekata. Medjutim u ovom sistemu ne postiji razvijeno trziste i bankarski mehanizam ciji se nedostatak neutralise formiranjem specijalizovanih razvojnih banaka i primenom investicionih projekata velikih svetskih finansiskih institucija.

5.3. Karakteristike dugorocnih kredita

Osnovne karakteristike dugorocnih kredita su : 1. dospelost dugorocnih kredita, 2. amortizacioni obrasci povracaja, 3. kamatna opterecenost 4. izvori povracaja dugova, 5. rizici, 6. osiguranje i obezbedjenje.

1) Dospelost dugorocnih kredita zavisi od njihove kategorizacije.Prema jednoj od kategorizacija srednjorocni krediti se mogu svrstati u dugorocne,sto znaci da svi krediti sa rokom povracaja duzim od godinu dana spadaju u dugorocne kredite.Prema drugoj kategorizaciji krediti sa rokom od 1 do 3 godine se smatraju srednjerocnim kreditima,i njima se finansiraju trajna obrtna sredstva i manji investicioni zahvati.Prema ovoj istoj kategorizaciji dugorocnim kreditima se smatraju krediti sa rokom povracaja duzim od 3 godine,i njima se finansira bazicni razvoj preduzeca.

Dugorocni krediti se najcesce odobravaju na period od 2 do 7 godina od strane banaka u vidu konzorcionih aranzmana ili u saradnji sa specijalizovanim finansiskim organizacijama.

2) Amortizacioni obrasci otplate kod dugorocnih kredita omogucuju povezivanje amprtizovanja duga sa stopom prinosa aktivirane investicije. Ugovorni periodi amortizovznja zajma mogu biti mesecni, kvartalni, polugodisnji, i godisnji. Posebna povoljnost kod dugorocnog zajma je ugovaranje klauzule mirovanja obaveza u prvom delu ukupnog perioda dospeca, cime se olaksava polozaj debitora.Amortizovanje zajma obuhvata stopu otplate osnovnog duga i kamatnog zaduzenja.

3) Nivo kamatnih stopa na dugorocne kredite je uslovljen opstim nivoom kamatne stope na finansiskom trzistu, obimom i dospeloscu odobrenog zajma i stepenom zaduzenosti debitora. Nivo kamatnih stopa na dugorocne kredite je inverzan u odnosu na njihov obim – Veci obim povlaci nizu kamatu, dok nizi obim nosi visu kamatu.To znaci da veci kredit ima za posledicu nizi stepen rizika, zbog cega banka trazi manju kamatu.

4) Izvori sredstava otplate. Otplata dugorocnih kredita se vrsi iz formiranih neto prihoda ili prinosa preduzeca.U funkciji otplatnog potencijala dugorocnih kredita javljaju se ukupni novcani tokovi, koji predstavljaju zbir priliva novcanih fondova po osnovu ostvarenih prinosa i obracunate amortizacije fiksne aktive. Deo neto prinosa je osnova za otplatu kamatnih obaveza, dok se amortizacioni iznosi mogu koristiti za otplatu zajmova.

5) Veci rizik dugorocnih kredita proizilazi iz cinjenice da je otplata dugorocnih kredita zasnovana na prirastu nivih novcanih fondova investitora sto predstavlja izuzetno neizvesnu situaciju. Zbog toga debitor koji ne formira zadovoljavajuci nivo profita, nece biti u mogucnosti da pokriva ugovorene kreditne obaveze, zbog cega nastaje rizik rdjavih kredita po banku. Ti krediti se otezano naplacuju po posebnoj proceduri ili se moraju otpisati kao gubitak.

6) Kao oblik osiguranja banke zahtevaju od debitora :

1. odgovarajuce finansisko ucesce debitora
2. zalaganje odredjenog oblika fiksne aktive
3. osiguranje dugorocnih kredita kod specijalizovanih osiguravajucih institucija

LITERATURA:

1. Prof. Dr. Sveto Puric, Ekonomska politika, Mikro i Makro aspekti, Kragujevac, 2002.

2. Dr. Kostadin Pusara, Medjunarodne Finansije, Beograd, 2003.

3. Dr. Borko Krstic, Bankarstvo, Nis,1996.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi