Andska Zajednica - SEMINARSKI RAD IZ PRAVA

OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO -

Još...

Rani počeci

Potpisivanjem "Bogotske deklaracije" od strane predsednika kolumbije,Čilea i Venecuele i ličnih delegacija predsednika Ekvadora i Perua u Kolumbijskoj prestonici 16. avgusta 1966. godine udaren je kamen temeljac za stvaranje sub-regionalnog pakta i prvi korak ka stvaranju Andske grupe.
U njihovoj deklaraciji, predsednici su otkrili potrebu za "daljom akcijom pripajanja usmerenim ka obezbeđenju usvajanja praktičnih formula kako bi odredili krajnje granice napretka ekonomski relativno manje razvijenih zemalja i zemalja sa deficitarnim tržistem. Oni su proglasili potrebu za preduzimanjem ove akcije u okviru Montevideoskog ugovora koji je stvorio Latino-Američku asocijaciju slobodne trgovine februara 1960. godine.
Vrhovno rukovodstvo Američkih zemalja, sastajući se u Punta Del Este-u u Urugvaju, je odobrilo njihove predloge i ciljeve."Deklaracija Američkih predsednika" potpisana 14. aprila 1967. je preporučila sklapanja sub-regionalnih ugovora koji se uklapaju u regionalni ekonomski integracioni cilj.
Ovo je označilo početak dvogodišnjih pregovora. Komisija u mešovitom sastavu,koja je predviđena "Bogotskom deklaracijom" , se sastala u Vinja Del Mar-u u Čileu 30. juna 1967. godine, radi proučavanja i osnivanja Sub-regionalnih integracionih grupa.
Bolivija, koja do tada nije učestvovala u pregovorima, prikljucila se i zaposlila svog predstavnika u Mešovitoj komisiji 16. avgusta 1967. godine.
Savet ministara inostranih poslova LAFTA-e je na sastanku u Asunsionu u Paragvaju od 28. avgusta do 2. septembra odobrio rezoluciju 202 kojom su dogovorena načela regulisanja sub-regionalnih odnosa, takodje je doneta i rezolucija 203 koja sadrži osnove za sub-regionalni sporazum između Kolumbije, Čilea, Ekvadora, Perua i Venecuele.
Najzad ,posle jednog intenzivnog procesa pregovora koji je završen u Kolumbijskom gradu Kartagini, Bolivijski, Čileanski, Kolumbijski, Ekvadorski i Peruanski zvaničnici su postigli zvanični dogovor koji je materijalizovan potpisivanjem ugovora o sub-regionalnoj integraciji 26. maja u Bogoti.
Devetog jula 1969. godine Kartaginski sporazum je proglašen kompatibilnim sa Montevideoskim ugovorom i sa generalnim principima rezolucije 203 i nekim principima rezolucije 202.

Stvaranje i institucijalizovanje

Punomoćni predstavnici vlada Bolivije, Kolumbije, Čilea, Ekvadora i Perua su potpisali sub-regionalni integracioni ugovor 26. maja 1969. godine u Bogoti.
Andska grupa je zvanično pocela sa radom 21. novemra 1969. godine, kada je uvedena komisija koja je prema ugovoru glavno telo. To telo je odobrilo 6 odluka na svom prvom zvaničnom sastanku, medju njima su davanje imena "Kartaginski sporazum" dokumentu potpisanom 26. maja u Bogoti, zapošljavanje 3 člana upravnog odbora i odobravanje prodajnih regulativa.
Dvadeset i četvrtog novembra 1969. godine su se ministri inostranih poslova Bolivije, Čilea, Elvadora i Perua sastali u glavnom gradu Perua, sto je učinilo Limu stalnim sedištem Odbora Kartaginskog ugovora. Trinaestog februara 1973, godine Venecuela se pridruzila sporazumu, a 30. oktobra 1976. godine Čile je istupio.
Nekoliko mehanizma je korišćeno u ostvarivanju ciljeva postavljenih Kartaginskim ugovorom, naročito zajedničko industrijsko programiranje koje je stavilo akcenat na tadašnji opšte važeći model koji je uveden kao zamena.
Andska institucionalna struktura je bila skoro gotova do kraja prve dekade integracionog procesa.Tokom tog perioda, svi od tada postojećih organa, izuzev Andskog saveta predsednika, koji je stvoren 1990. godine, su dodati u osnovna tela predviđena Kartaginskim ugovorom, a to su: Komisija, Upravni odbor Kartaginskog ugovora i Ekonomski i Socijalni savetodavni komitet.
Za Andsku zajednicu i njene zemlje članice , osamdesete su predstavljale izgubljenu dekadu. Ekonomske krize u Andskim zemljama su se odrazile i na integracioni proces, koji je stagnirao i nazadovao u određenom stepenu.
Takva situacija je izazvala potrebu za konceptualnom revizijom i 1987. godine je odobren Kvito protokol, dajući integracionom procesu veće srazmere i veću fleksibilnost.

Promena u modelu

Predsednici zemalja Andske zajednice odlucili su 1989. na Galapagosu, da usvoje otvoreni model integracije i, ostavljajući na stranu razvojnu agendu, usredsredili su svoj napor ka liberalizciji trgovine.
U tom svom radu, pratili su trend koji je započet u zemljama članicama.Bolivija je iznela svoju trgovinsku reformu i unstitucijalizovala svoju politiku otvaranja krajem 1985. godine; Venecuela je započela svoju reformu 1989., Kolumbija i Ekvador početkom 1990. godine, a Peru avgusta 1990. godine.
Kao rezultat toga, stvorena je slobodna trgovinska zona koja je počela sa radom 1993. godine, a 1995. godine je usvojen spoljni tarifni sistem.Brojni različiti načini transporta su takodje liberalizovani.
Kako bi integracioni proces održavali u koraku sa sa promenama na međurarodnoj sceni, Andski predsednici su odlučili na samitu u Kvitu da ubrzaju institucionalnu i programsku reformu Andske zajednice.
Intitucionalna reforma, koja je imala uticaj kroz Truhiljov protokol, je prosledila liderstvo procesa predsednicima i ucinila i Andski savet predsednika i Andski savet inostranih ministara delom institucionalne strukture.
Promene u programiranju, koje su donete Sukreovim protokolom, su učinile mogućim uključivanje 3 nova poglavlja u Kartaginskom sporazumu: Inostrani odnosi, trgovina i usluge i članice saradnice.

Novi izazovi i novi strateski dizajn

Andska zajednica se suočava sa novim izazovima u trenutnoj fazi globalizacije i to sa internim (siromštvo, isključivanje, nejednakost, društvena nepovezanost,..) i eksternim (medjunarodni pregovori, multilaterizam, brojne razlike od drugih zemalja,...) i zbog toga je odobrila novi strateški dizajn kako bi odgovorila na postavljene izazove.
Ovaj novi strateški dizajn nije postigao konsenzus medju predsednicima na samitima u Kvirami (2003), Kvitu(2004) i samitu u Limi(2005), sto je kao posledicu po Andsku zajednicu imalo multidimenzionalnu agendu iznad trgovinskih pitanja i to je skrenulo pažnju na problem društvenog uključivanja projekat zajednice.
U isto vreme, nove diskusije i razlike su nastale medju članicama oko razvojnog modela koji nudi najbolji tretman društvenih potreba i tip međunaronog učestvovanja koji je potreban za ostvarivanje ovih ciljeva.
U ovakvoj situaciji, Venecuela se povukla iz Andske zajednice aprila 2006. godine, a Čile se pridruzio zajednici kao član-saradnik septembra iste godine. Proces reflekcije regionalne integracije je postao aktuelan,dakle, potraga za boljim sredstvom kako bi integracija postala instrument kojim bi se zatvorio istorijski socijalni jaz stvoren siromaštvom, isključenost i nejednakost i u isto vreme i dinamična platforma za regionalno učešće u svetskoj areni globalizacije.

Zemlje članice,saradnice i posmatrači

Prvobitni Andski pakt je osnovan 1969. godine od strane Bolivije, Čilea,Kolumbije, Ekvadora i Perua.Ovaj pakt je dobio svog šestog člana-Venecuelu 1973. godine.Broj članica se smanjio na 5 kada je Čile istupilo iz zajednice. Andski pakt je 1992. godine promenio ime u Andsku zajednicu, a u najnovije vreme se naziva i Andsko zajedničko tržište.Venecuela je 2006. godine objavila da se povlači smanjujući broj stalnih članica na 4 zemalja.
Nedavno, sa novim ugovorom o saradnji sa MERCOSUR-om, Andska Zajednica je dobila nova 4 člana-saradnika:Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj. Ova 4 člana MERCOSUR-a su dobila status člana-saradnika 7. jula 2005. na sastanku Andskog saveta inostranih poslova na produženom sastanku sa Komisijom (Andske zajednice). Ovakav postupak je uzvraćen od strane MERCOSUR-a koji je odobrio status člana-saradnika svim članicama Andske Zajednice kako bi ojačali ekonomsku saradnju i omogućili slobodnu trgovinu izmedju Andske zajednice i MERCOSUR-a. Zemlje koje imaju status posmatrača su Meksiko i Panama.

• Trenutne članice:
- Bolivija (1969), u procesu je pridruživanja MERCOSUR-u
- Kolumbija (1969)
- Ekvador (1969)
- Peru (1969)

• Bivše članice:
- Venecuela (1973-2006), priključila se MERCOSUR-u

• Članice-saradnice:
-Argentina (2005), članica MERCOSUR-a
- Brazil (2005), članica MERCOSUR-a
- Paragvaj (2005), članica MERCOSUR-a
- Urugvaj (2005), članica MERCOSUR-a
- Čile (stalna članica 1969-1976, posmatrač 1976-2006, članica saradnik od 2006) priključiće se kao stalni član

• Zemlje-posmatrači:
-Meksiko
- Panama

Literatura:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi