CEK

Hartije od vrednosti su isprave o izvesnom imovinskom pravu, najcešce o isplati odredene sume novca, pri cemu je ovo pravo usko povezano sa ispravom, i to u tolikoj meri da je vršenje prava uslovljeno držanjem isprave.
S obzirom na odnos posla koji postoji izmedu posla povodom koga je hartija od vrednosti izdata i same hartije od vrednosti ,mogu da se jave dve situacije.
Kada se kod hartije od vrednosti može videti svrha,cilj,osnova povodom koje je hartija izdata,onda se kaže da tu dolazi do izražaja princip kauzalnosti.
Kada se pak nemože videti veza izmedu osnovnog posla hartije od vrednosti ,onda se kaže da u ovom slucaju dolazi do izražaja apstraktnosti.
Hartije od vrednosti se dele na :hartije na ime,na donosioca i po naredbi.
Izmedu ostalog u hartije od vrednosti po naredbi spada cek o cemu ce u daljnem tekstu biti reci.

1. POJAM I ZNACAJ CEKA

Cek je hatrija od vrednosti po naredbi i predstavlja pismeni dokaz izdavaoca ceka-trasanta-upucen trasatu ,kod kojeg ima pokrice,da iz tog pokrica isplati odredenu sumu navca imaocu ceka ili samom trasantu.Cek se upotrebljava kao sredstvo placanja,pri cemu se izbegava upotreba gotovog novca,makar samo privremeno.Cek je prema tome platežno sredstvo i on se reguliše posebnim propisima iako se na njega primenjuje i propis menicnog prava¹.
Cek ima široku primenu u privredi,u paltnom prometu.On služi kao pogodan instrument placanja u unutrašnjem ,a i u medunarodnom platnom prometu,jer se upotrebom ceka sve više potiskuje upotreba gotovoga novca u prometu,placanje u gotovom.Novcana sredstva vlasnici deponuju kod banke umesto dai sami cuvaju.Time se ona bolje cuva ,a njihovi vlasnici dobijaju izvesnu kamatu.Na taj nacin kod banke se koncentrišu velika novcana sredstva koja ona može da investira u proizvodnju,u razne grane privrede.Tako se korišcenjem ceka postižu znatne uštede ,jer se izbegava slanje gotovog novca.koje je uvek mnogo skuplje ,smanjuje se rizik skopcan s prenosom novca u drugo mesto,novcani promet je jednostavnijii jeftiniji.Najzad upotreba ceka smanjuje mogucnost grešaka pri isplati.

¹ U nas su cekovnopravni odnosi regulisani Zakonom o ceku od 1946.godine sa izmenama od 1965(Službeni list SFRJ br.12/65)

2. SASTOJCI CEKA

Cek predstavlja kao i menica strogo formulisanu pismenu ispravu koja mora da sadrži zakonom propisane sastojke.Svaki cek mora da sadrži ove bitne sastojke:
-oznacenje da je osnovna isprava cek mora biti napisano u samom slogu isprave
-bezuslovni uput da se plati odredena suma novca iz trasantovog pokrica
-ime trasanta,tj.lice koje treba da plati oznacenu sumu novca
-mesto placanja
-datum i mesto izdavanja ceka
-potpis izdavaoca ceka

Oznacenje da je isprava koja je u pitanju cek,potrebno je da bi potpisnici znali kakav je pravni posao u pitanju.
Nalog za isplatu kod ceka mora biti bezuslovan iz istih razloga kao i kod menice.On mora glasiti na placanje odredene sume novca ,pri cemu se ima navesti i pokrice iz koga se ova suma ima isplatiti.
Ime trasata, je veoma važan element caka i to je lice koje treba da ispati cekovnu sumu.
Mesto placanja mora biti navedeno u ceku da bi se tacno znalo u kome mestu imalac ceka ima da prezentuje cek na isplatu.
Datum i mesto izdavanja su važni uglavnom iz tih razloga kao i kod menice.Naime prema datumu i mestu izdavanja se odreduje rok za prezentaciju caka na isplatu.
Potpis trasanta na ceku ima krupan znacaj kao i kod menice.Naime trasant svojim potpisom preuzima obavezu za isplatu ceka i odgovornost da u trenutku izdavanja ceka ima pokrice kod trasata iz koga se ima isplatiti cekovna suma.
Princip stroge forme važi i za cek,cek mora imati sve navedene bitne sastojke i oni se po volji stranaka nemogu menjati ili izostaviti.
Posebno treba naglasiti
-da ime remitenta nije bitni elemenat u ceku pošto cek može glasiti i na donosioca
-da ni rok dospelosti nije bitni cekovni element i ne sme se oznaciti na ceku,jer se placa po videnju,cim se podnese na isplatu
-da trasat kod ceka koji je plativ u našoj zemlji mora biti neka banka ,bankarsko preduzece
-da trasant u trenutku izdavanja ceka treba da ima pokrice kod trasata
-da se ovo pokrice mora sastojati u gotovom novcu ili otvorenom kreditu

3. CEKOVNE RADNJE

Kod ceka imamo više radnji kao što su izdavanje ceka, prenos ceka, aval i dr.

3.1 Izdavanje ceka

Izdavanje ceka je prva cekovnopravna radnja.Za izdavanje ceka nužno je da trasant ima pokrice kod trasata još u trenutku izdavanja ceka.Ovo pokrice mora biti samo u novcu ili u otvorenom kreditu kod trasata.Trasant mora imati pravo da ovim pokricem raspolaže putem ceka,na osnovu izricnog ili precutnog sporazuma sa trasatom.Ako bi trasant izdao cek bez pokrica ,tada bi trasant odgovarao za naknadu štete imaocu ceka ,auz to bi i odgovarao i krivicno.
Izdavanjem ceka ,to jest stavljanjem potpisa na cekovnu ispravu,trasant preuzima prema imaocu ceka odgovornost za njegovu isplatu.
Potrebno je istaci da kod ceka nama akcenta pošto trasat-banka,ne preuzima cekovnu obavezu,vec isplatu ceka vrši iz trasantovog pokrica.

3.2 Prenos ceka

Prenos ceka zavisi od toga da li je u pitanju cek na ime ,cek po naredbi ili cek na donosioca.Cek na ime po naredbi prenosi se kao i menica ,izjavom koja se stavlja na poledini ceka.Tako se indosiranje ceka vrši putem izjave,naredbe,koju imalac ceka ispisuje na poledini ceka.Indosament ceka može biti po formi pun i blanko.Za iplatu ceka primenjuju se pravila menicnog prava.

3.3 Aval-jemstvo ceka

Isplata kod ceka može se ,kao i isplata menice ,obezbediti avalom i to za celu cekovnu sumu ili za neki njen deo.Avalista garantuje da ce cek biti isplacen .Ovo jemstvo može dati svako trece lice ,pa i ono koje je cek vec potpisalo,osim trasata.Avalista odgovara kao lice za koje je dao aval.Obaveza avaliste je solidarna,on odgovara solidarno sa licem za koje je jemcio.Njegova obaveza je ujedno i samostalna.U svemu ostalom za aval vrede propisi koji se odnose na manicni aval.

3.4 Prezentacija ceka na isplatu

Imalac ceka je dužan da prilikom traženja isplate podnese cek trasatu.Cek se ima prezentovati na isplatu u odredenom roku.Rokovi za prezentaciju odredeni su Zakonom o ceku i to sobzirom na geografsku udaljenost izmedu mesta izdavanja i mesta placanja ceka.Ovi rokovi pocinju da teku od dana izdavanja ceka.Imalac ceka je dužan da cek blagovremeno prezentuje trasatu na isplatu.Propuštanjem rokova za prezentaciju ,imalaca ceka gubi svoja regresna prava prema regresnim dužnicima.Prezentacija ceka na isplatu trasatu-banci vrši se u njenim poslovnim prostorijama u redovnom radnom vremenu.

3.5 Isplata ceka

Isplatu ceka ima da izvrši lice koje je u njemu oznaceno kao trasat.Imalac ceka je radi toga dužan da prezentuje cek trasatu na isplatu.Cek se placa po videnju i ima se podneti na isplatu u navedenim rokovima za prezentaciju.Trasat je dužan da pre isplate proveri dali je lice koje podnosi cek na isplatu zakoniti imalac ceka.Za takvog imaoca smatra se kod cekova na ime i po naredbi remitent,odnosno ako je cek bio indosiran-onda lice koje svoje pravo zasniva na neprekidnom nizu indosamenata.Trasat je dužan da ispita da li postoji neprekinuti niz indosamenata.Trasat je po pravilu ,dužan da cekovnu sumu isplati u celini. Po isplati cele cekovne sume trasat ima pravo da traži od imaoca ceka da mu preda cek i da na samom ceku potvrdi da je isplata izvršena.Dejstvo potpune isplate ceka od strane trasata sastoji se u tome što se gase sve obaveze indosanata i trasanta.

3.6 Regres kod ceka

U slucaju da trasat odbije da plati cekovnu svotu celu ili jedan njen deo,imalac ceka ima pravo da se radi naplate obrati trasantu i svojim prethodnicima –indosantima.Ovo pravo imaoca ceka naziva se pravo regresa.Da bi imalac ceka mogao da vrši svoja regresna prava ,potrebno je da u zakonskom roku podnese cek na isplatu i da u slucaju potpunog ili delimicnog odbijanja isplate od strane trasata podigne protest zbog neisplate.Ako su ovi uslovi ispunjeni svi oni solidarno odgovaraju imaocu ceka za isplatu ceka.

4. PRESTANAK CEKOVNIH PRAVA I OBAVEZA CEKOVNE TUŽBE

4.1. Prestanak cekovnih prava

Cekovna prava i obaveze prestaju kao i menicna prava ,isplatom,prebijanjem,zastarelošcu,..Zastarelost odlikuje se kratkim rokovima ,jer je cek izrazito platežno sredstvo.Tako regresni zahtevi imaoca ceka prema trasantu i indosantima zastarevaju za 6 meseci.Ovaj rok pocinje teci od isteka roka za podnošenje ceka na isplatu.

4.2. Cekovne tužbe

Imalac ceka može radi zaštite svojih prava prema cekovnim dužnicima upotrebiti odredene cekovne tužbe.Imalac ceka imana raspolaganjusamo jednu cekovnu tužbu-regresnu tužbu.Ova se tužba može podneti ne samo protiv regresnih cekovnih dužnika vec i protiv izdavaoca ceka(trasanta).Najzad imalac ceka može podici i tužbu zbog neosnovanog obogacenja cekovnog dužnika(trasanta) i to pod istim uslovima kao kod menice.

5. VRSTE CEKA

Prema nacinu izdavanja ,tj. nacinu oznacenja korisnika ili imaoca ceka ,razlikujemo cek na ime,cek po naredbi i cek na donosioca.
Cek na ime je takav cek u kome je izricito oznacen imalac ceka ,remitent,tj. lice kome se treba isplatiti cekovna suma.Cek na ime prenosi se kao i cek po naredbi ,indosiranjem,pa u slucaju da je ovakav cek indosiran ,trasat je dužan da isplatu ceka izvrši poslednjem indosataru ako postoji neprekinuti niz indosamenata.
Cek po naredbi je takav cek u kome je prilikom izdavanja oznaceno da se isplata ima izvršiti po naredbi izvesnog lica .Ova klauzula ovlašcuje remitenta da može cek preneti dalje putem indosamenta.
Cek na donosioca je takav cek u kome nije oznaceno lice kome se ima platiti cekovna suma ,vec se ona ima isplatiti svakom donosiocu ceka.Ovakav cek se prenosi tradicijom ,tj. Prostom predajom drugom licu ,što omogucuje njegovu laku i brzu cirkulaciju.Trasat je dužan da cek na donosioca isplati licu koje mu ovakav cek podnese na isplatu.

Pored ove tri vrste ceka postoje i posebne vrste cekova prema njihovom obliku i nameni ato su ;
Barirani cek je takav cek koji imalac ceka može naplatiti samo preko banke .Radi toga se cek sa lica precrtava paralelnim crtama koje su dijagonalno povucene.Naziv ovog ceka nastao je od francuske reci barrer,što znaci precrtati. Barirani cek trasat neisplacuje u gotovom novcu imaocu ceka ,vec ga dostavlja onoj banci koja se javlja kao posrednik za naplatu i koja taj iznos stavlja na raspolaganje imaocu ceka,preko njegovog otvorenog racuna.
Isplatni cek je takav cek kojim se daje nalog trasatu da cekovnu sumu isplati imaocu ceka u gotovom.
Virmanski cek je takav cek na cijoj je prednjoj strani –licu-stavljena oznaka ,, samo za obracun,, .Virmanski cek se nemože isplatiti u gotovom novcu ,vec samo putem obracuna,na osnovu koga banka ,kao trasat, smanjuje za iznos ceka tekuci racun izdavaoca ceka,a povecava tekuci racun korisnika(remitenta)Oznaku na ceku može staviti trasant a i svaku docniju imalac ceka.Virmanski cek se najviše upotrebljava medusobna placanja privrednih preduzeca i organizacija.
Akreditivni cek upotrebljava se kod nas pri otkupu poljoprivrednih proizvoda od proizvodaca kada ovaj otkup vrše trgovinska ,odnosno otkupna preduzeca.Ova preduzeca vrše isplate proizvodacima putem akreditivnih cekova.Korisnik može dobijene cekove naplatiti u gotovom kod svih poslovnih jedinica Narodne banke i na svakoj pošti..Akreditivni cek važi tri meseca od dana izdavanja , aglasi na unapred na ceku naštampane iznose.Ovaj cek se izdaje na ime odredenog lica.
Putnicki cek izdaje se obicno ukorist putnika ,turista,trgovca i dr.Kod nas ove cekove izdaje Narodna banka i oni se mogu upotrebiti za placanje saobracajnih i drugih usluga,taksa,poreza,...Oni se mogu naplatiti u gotovom kod Narodne banke i važe tri meseca racunajuci od dana kada kupac ceka potpiše cek kao trasant i stavi datum i mesto izdavanja ceka.
Cirkularni cek je cek koji banka kao trasant izdaje korisniku ,koji kod nje ima pokrice ,ovlašcujuci ga da isplatu ceka može tražiti od bilo koje njene filijale ili banke korespodenta.Ovom vrsto ceka se uveliko olakšava placanje i otklanja upotreba gotovog novca.Cirkularni cekovi imaju duži rok važenja ,oni važe 6 meseci ,racunajuci od dana izdavanja.

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD