OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO - |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Republika i Monarhija
Monarhija I Republika predstavljaju drzavna uredjenja. Republika je oblik
vladavine u kojem sef drzave nije monarh i ljudi (ili barem dio svojih
ljudi) imaju utjecaj na svoju vladu.Reč republika je izvedeno iz latinskog
izraza res publica, sto se moze prevesti kao "javna stvar".
Obe moderne i anticke republike uveliko variraju u svojoj ideologiji i
sastavu. Najcesca definicija republike je stanje bez monarh.U republikama,
kao što su Sjedinjene Države i Francuska izvršne je legitimated oba mimo
ustava i popularnih pravo glasa. U moderne političke znanosti , republikanizam
se odnosi na odredjenu ideologiju koja se temelji na građanske vrline
i smatra se razlikuje od ideologije, kao što su liberalizam .
Najčešće republika je suverena zemlja, ali postoje i subnacionalne osoba
koje se nazivaju republika.
'Monarhija' je oblik vladavine u kojoj vrhovna sefu države tj. monarhu,
često za života, odnosno do abdikacije, ali je u celosti odvojen od svih
ostalih clanova drzave. Osoba koja je glava monarhije zove se monarh.
To je bio zajednicki oblik vlasti u svetu u vreme antickog i srednjovjekovnog
doba.
Ne postoji jasna definicija monarhije.Drzanje neograničenu političku moć
u državi nije definiranje karakteristicne, kao što su mnogi ustavna monarhija,
kao što su Velika Britanija i Tajlandu smatra monarhije.
Nasledno pravo je često zajedničko obelezje, ali izborne monarhije takođe
se smatraju monarhija (papa, vladar Vatikana država, bira Visoka škola
za kardinala) i neke drzave imaju nasledne vladare, ali se smatra republika.
MONARH I MONARHIJA
Monarhija je (preko francuskog monarchie iz grčkog monarchia - isključiva
vladavina), uz republiku drugi osnovni oblik vladavine.U monarhiji je
poglavar fizička osoba koja po pravilu to postaje nasleđem i doživotno
vrši svoju funkciju.
Nazivi za takve državne poglavare su: car, kralj, sultan, šah, knez, vojvoda,
poglavica i emir. Međutim, u istoriji je bilo i izbornih monarhija.Monarsi
su uglavnom svoju vlast legitimirali "milošću Božjom." Danas
takva praksa postoji još u Danskoj, Monaku i Ujedinjenom Kraljevstvu.U
naslednoj monarhiji već je odavno prevladao sastav nasleđivanja po prvorodstvu
(primogenituri).Danas postoje 42 monarhije i 153 republike.
Oblik monarhije koji počiva na pravu dobijenom od boga/božanstva provlači
se još od Starog Egipta gdje je faraon obožavan kao bog. Slično vredi
i za carski sistem u Kineskom carstvu gde se između ostalih naslova, car
opisivao kao sin Neba. U njegovoj vladavini se odražavala volja Neba što
mu je davalo apsolutnu i neograničenu moć.
Monarh nije postavljen na svoj položaj od jednoga drugog organa;on vlada
na osnovu ustava.Pošto je ustavom propisano koja dinastija vlada i kojim
se redom u njoj nasleđuje presto,to se već na osnovu ustavnih propisa
može u datom slučaju poimenice znati koje lice može da stupi na presto.Monarh
je neposredan organ;osim njega samo bi još birači bili neposredni organi
pošto sam ustav obezbeđuje biračko pravo svim građanima koji ispunjuju
izvesne uslove,ali za razliku od monarha birači ne vrše nijednu od tri
funcije državne vlasti.Na osnovu toga što se presto u monarhiji nasleđuje,ne
treba zaključiti da presto pripada izvesnoj dinastiji kao porodično imanje
koje se prenosi s oca na sina.Monarhova vlast je javna služba koja ne
može biti predmet jednog privatno-pravnog nasleđivanja.Monarh je jedan
državni organ koji se od ostalih državnih organa razlikuje time što je
ustavom propisano da se mora monarh uzimati iz iste porodice.Pripadanje
jednoj određenoj porodici jeste jedan od elemenata njegove (monarhove)
organske kvalifikacije.
Monarh stavlja u pokret sve tri vlasti.On postavlja organe upravne i sudske
vlasti,i utoliko funcionisanje te dve vlasti zavisi od njega.Što se tiče
zakonodavne vlasti on postavlja članove gornjeg doma,kad god ovaj nije
organizovan na izbornoj osnovi,ali i onda kad su oba doma sastavljena
isključivo od izabranih članova,monarh je taj koji saziva parlament i
posle toga njegov saziv otvara,odgađa i zaključuje.Uz to on ima pravo
da parlament raspusti.Bez jednog monarhovog akta parlament ne može početi
sa radom;jednim monarhovim aktom njegov rad može u svako doba biti prekinut.To
znači da monarh stavlja parlament u pokret kao i druge dve vlasti.
Monarh nije samo šef upravne vlasti.On ima učešća i u poslovima druge
dve vlasti.U sudskim poslovima ima utoliko učešća,što se,bar s formalnog
gledišta,sudska vlast vrši u njegovo ime;on postavlja sudske organe i
pripada mu pravo pomilovanja (negde i pravo amnestije).U zakonodavnim
poslovima ima učešća utoliko što on stavlja u pokret parlament i što ima
pravo predlaganja i potvrđivanja zakona.
Monarh ne odgovara ni politički ni krivično.Za svoje političke pogreške
on ne može biti uklonjen s vlasti,kao što bi mogao biti uklonjen jedan
ministar čiju bi politiku parlament smatrao pogrešnu.Ma kako lošu politiku
vodio,monarh ostaje na prestolu dokle god je živ.Isto tako monarh ne može
biti tužen ni osudjen za onu radnju koja bi,ma od koga drugoga učinjena
povlačila za sobom kazneno-pravne posledice.Krivična i politička neodgovornost
monarha dolazi otuda što se monarh,iako više nije suveren u pravom smislu
reči,tj. nosilac pravno neograničene vlasti,još uvek smatra kao najviši
od svih organa koji ni pred kojim drugim organom no može odgovarati.Krivičnu
neodgovornost monarha ne treba tako tumačiti kao da monarh uopšte nije
dužan da poštuje pravni poredak.Ta dužnost leži na njemu kao na ma kom
drugom organu vlasti što se potvrđuje zakletvom koju monarh polaže na
ustav i zakone.Razlika između monarha i drugih organa je u tome što je
kod njih ta dužnost pojačana izvesnom kaznenom merom,a kod monarha nije.
Osnovna ideja monarhije sastoji se u tome da država ne može biti jedna
ako njena vlast ne bude usredsređena kod jednog čoveka.U apsolutnoj monarhiji
to usredsređivanje vlasti je bilo potpuno.Monarh je bio ne samo šef upravne
vlasti,nego takođe i šef zakonodavne i sudske vlasti,pošto je izdavao
zakone sam,bez parlamenta.Drugim rečima,monarh nije bio samo šef upravne
vlasti nego šef cele države,državni poglavar,kao što se I danas naziva.Ali,od
kako je primljeno načelo podele vlasti,usredsređivanje vlasti u jednom
organu ne može se više izvesti potpuno.U ustavnoj monarhiji monarh je
šef samo upravne vlasti.Samo upravni organi dejstvuju kao njegovi podčinjeni
organi;sudski I zakonodavni organi predstavljaju nezavisne vlasti.Ali,iako
monarh nije više šef zakonodavstva I sudstva,on je danas još jedan činilac
I u zakonadavstvu I u sudstvu;kao zajednički činilac sve tri vlasti on
služi kao spona između njih.Svojom ličnošću on daje državi jedan živi
centar.Državna vlast nije više usresređena u njemu kao u vrhovnom,ali
je usresređena kao u centralnom organu.
PODELA
Prema obliku vlasti i državnog uređenja monarhija se svrstava u prvu
podelu a to je prema obliku vladavine (više pod vlada). Ova podela se
uzima prema osobinama koje imaju nosioci vlasti, načinu dolaska na vlast,
kao i prema odnosu vlasti i vladara prema građanima (pored monarhije u
ovu podelu još se ubrajaju i diktatura i republika) U monarhiji vlast
kralja je neograničena, nasledna i bez odgovornosti. Ona se transformisala
u današnjem smislu u vlast zakona. Ustavna monarhija (kao što je monarhija
u Velikoj Britaniji) je ograničena ustavom. Ovo se dogodilo usled razvoja
društva (ekonomskih odnosa, tehnike, građanske misli) i spoznaja da društvo
može opstati, a država egzistirati. Ako se vladavina monarha zameni vlašću
zakona doći će do transformacije klasične monarhije (tako kralj/kraljica
u Velikoj Britaniji nema nikakvih velikih moći već služi više kao maskota
države - finansirana iz blagajne države). U novijem periodu prilikom donošenja
zakona monarh sarađuje sa parlamentom ( u Velikoj Britaniji uloga kralja/kraljice
je simbolična - on/ona ima pravo samo da se potpiše na donešeni zakon,
ne sme ga ni odbiti). Tako je započeo proces podele vlasti. Kralj je izgubio
izvršno-političke ovlasti.
Izborna monarhija (sa često ograničenim brojem kandidata i izbornog područja)
se čini starijim oblikom od nasledne monarhije koja je uspela smanjiti
opasnost građanskog rata kod utvrđivanja naslednika. Izborne monarhije
su do svog kraja bile Poljska i Sveto Rimsko Carstvo.Danas su to još Malezija
, Ujedinjeni Arapski Emirati,Vatikan a formalno i Kneževina Andora .
Do dolaska hršćanstva u Evropu su ovde uglavnom bile izborne monarhije.
Različita plemena imala su svoje poglavice koji su u pravilu poticali
iz snažnih i uticajnih porodičnih klanova ali nisu poznavali nasledno
pravo.Nakon smrti jednog poglavice, novi je bio biran uz određeni ritual,
ili bi ga jednostavno proklamirali. Neka plemena su samo za određeni rat
ili pljačkaški pohod birala kneza,koji bi nakon obavljenog "posla"
ponovo bio običan slobodnjak.Neki drugi oblik vladavine je za seljake
- ratnike bio jednostavno neprihvatljiv.
To je bilo razdoblje pre feudalizma i imalo je delom odlike demokracije.To
je, međutim, prestalo s hršćanstvom. Kad je car Rimskog Carstva Konstantin
Veliki 313. godine hršćanstvo proglasio jednakopravnim s drugim religijama
a kasnije i sam prešao na hršćanstvo, počelo je savezništvo između hršćanskih
crkvi i svetovnih vladara.Crkva je legitimirala apsolutnu vlast vladara
i nasledno pravo idejom da je neko "vladar po božijoj milosti".
Kao protiv uslugu, crkva je osigurala privilegiovani položaj i sudelovanje
u vlasti, i to je ostalo u većini država sve do Francuske revolucije .
MODERNA MONARHIJA
Moderna monarhija razvila se iz apsolutne monarhije koja je došla posle srednjovekovne staleške monarhije.U srednjem veku nije postojala jasna ideja o državnom jedinstvu;monarhiska vlast je postojala,ali prema monarhu su se uzdizali staleži kao ravnopravni činioci sa svojim naročitim povlasticama koje su I za monarha bile neprikosnovene.Zbog toga izvesna dela,kao na primer uvođenje novih poreza,monarh nije mogao činiti sam,bez saradnje staleških skupština s kojima se morao pogađati kao sa sebi ravnima.U XV veku,u zapadno-evropskim državama monarh je savladao staleže I načinio se jedinim nosiocem državne vlasti.U apsolutističkoj monarhiji koja je tada nastala monarh je vladao kao ”samodržac“ bez pomoći staleških skupština.Prema staleškoj monarhiji apsolutna monarhija predstavlja s jedne strane napredak a s druge ”nazadak“ – napredak u utoliko što je ostvareno jedinstvo državne vlasti, a ”nazadak“ utoliko što je vladalačku vlast od ograničene,kakva je bila u staleškoj monarhiji,načinila neograničenom.Tek u ustavnoj monarhiji,kakva se u Engleskoj utvrdila u XVII veku našlo načina da se vladalačka vlast ograniči a jedinstvo državne vlasti ne uništi.Vladar,koji je u apsolutnoj monarhiji bio jedini zakonodavac i s toga se nije mogao ograničiti zakonom,u ustavnoj monarhiji ne sme izdavati zakone bez parlamenta.Zakon kao izraz zajedničke volje vladaoca i parlamenta predstavlja višu volju od lične vladareve volje.Ali,iako je u ustavnoj monarhiji zakonodavna vlast podeljena izmedju vladaoca i parlamenta,to ne kvari jedinstvo državne vlasti,jer se vladalac i parlament smatraju kao organi jedne iste državne ličnosti
REPUBLIKA
Za razliku od monarhije,republika je takav oblik vladavine u kome sef
drzave nema nikakve licne privilegije,vec samo odredjeni (uzi ili siri)
obim vlasti.Sef drzave u republici pravno I politicki je odgovoran.
Predsednik republike moze imati odredjene pogodnosti u odnosu na pravnu
odgovornost obicnih gradjana,alit u podloznost sankcijama pravnih normi
ne moze izbeci.Jedna od tih pogodnosti je da predsedniku republike ne
sudi redovan sud vec najvise predstavnicko telo ili posebna vrsta suda
( najvisi redovni sud ili posebna vrsta suda ustavni sud ).Sem toga,predsednik
republike odgovara,po pravilu,za teze oblike krivicnih dela odnosno za
ocigledne povrede ustava.
Najzad,predsednik moze biti privremeno oslobodjen odgovornosti za protivpravna
dela pocinjena pre izbora na duznost predsednika republike ( u tom pogledu
postoji razlika izmedju americkog I frncuskog prava.Bivsi predsednik SAD
Bil Klinton bio je pozvan na odgovornost za delo pocinjeno pre izbora
za predsednika SDA,dok je u Francuskoj na odgovornost zbog povrede prava
pocinjene u pariskoj opstini bio pozvan njen drugi covek,Alan Zipe,ali
ne I nekadasnji gradonacelnik Zak Sirak,zbog toga sto je u tom momentu
bio na duznosti predsednika Republike Francuse ).
Sef drzave u republici je uvek izborni organ. U modernoj republici ima
vise nacina izbora predsednika republike; neposredni izbori,izbori od
prosirenog predstavnickog tela I izbori od predsavnickog tela u redovnom
sastavu na neposrednim izborima, predsednika republike bira celokupan
narod. Ovaj oblik neposrednih izbora predsednika republike nazivan je
americkim, jer se u vreme nastanka ovog naziva jasno razlikovao americki
od evropskog nacina izbora predsednika republike u parlamentu .
Danas nije vise moguce ciniti ovo razgranicenje I neposredni izbor predsednika
republike nazivati americkim a izbor u parlamentu evropskim.
Razlog za to nije samo u cinjenici sto americki izbor predsednika republike
nije u potpunosti neposredan (na poslednjim izborima za predsednika SAD
pobedio je Dzordz Bus junior,dobivsi vecinu izbornika,iako je osvojio
200.000 glasova manje od svog protiv kandidata Alberta Gora ),vec I u
tome sto je u evropi,pored izbora predsednika republike u parlamentu,siroko
prihvacen u poslednjim decenijama XX veka I neposredan izbor predsednika
republike od naroda.
Pri tom, I francuski I ruski ibor predsednika republike predpostavljaju,za
razliku od americkog,da kandidat za predsednika republike osvoji u prvom
krugu vise od polovine glasova od ukupnog broja glasaca koji su izasli
na izbore,pod uslovom da je na izbor izaslo vise od polovine biraca upisanih
u biracke spiskove.
Ako to ne bude slucaj,odrzava se drugi izborni krug( u kome ucestvuju
dva kandidata koja su osvojila najvise glasova u prvom I drugom krugu
) I pobednik u tom drugom krugu biva izabran za predsednika republike.
S obzirom na ovim ovlascenje sefa drzave u predsednickim republikama,ta
legitimnost je veoma znacajna.
Pored neposrednih izbora sefa drzave I njegovog izbora u parlamentu,postoji
I sistem u kome predsednika republike bira poseban organ.U Saveznoj Republici
Nemackoj to ttelo nosi naziv savezna skupstina.Ovaj specifican nacin izbora
predsednika CPH,predvidjen u clanu 54.CG iz 1949.godine,nastao je iz pokusaja
jasnog razgranicenja polozaja predsednika CPH u odnosu na polozaj predsednika
republike prema odredbama Vajmarskog ustava iz 1919.godine.
Najime dok je predsednika Vajmarske Nemacke birao neposredan narod ( Vajmarski
ustav mu priznao znacajna ovlascenja,cime je,kako je ukazao Konrad Hese,samo
demokracki izmenio organizacionu semu konstitucionalne monarhije ),predsednika
CPH,prema clanu 54.bonskog CG,bira savezna skupstina sastavljena od poslanika
Bundestaga I jednakog broja clanova izabranih od narodnih skupstina zemalja
prema utvrdjenim izbornim pravilima.U skladu sa ovakvim nacinom izbora,utvrdjene
su I nadleznosti predsednika republike ( koje su veoma male u odnosu na
saveznog kancelara ).
Mandat predsednika republike obicno traje ograniceno vreme (4,5 ili 7
godine ),s tim da se cesto postavljaju ogranicenja u pogledu mogucnosti
da isto lice bude dva ili vise puta birano.
U savremenom razdoblju,predsednik republike moze imati daleko veca ovlascenja
od monarha.U tom snislu,neuporedivo je visa I znacajnija vlast koju poseduje
predsednik SAD u odnosu na kraljevsku vlast u evropskim monarhijama (
drugacije stanje je Saudiskoj Arabiji I nekim drugim vanevropskim monarhijama
).
Socioloski posmatrano,to moze znaciti da je odgovornost takvog predsednika
manja od monarhove odgovornosti.Ali,pravno to nije tako,jer je predsednik
republike podlozan pravu kao svaki gradjanin.On je politicki odgovoran
za politiku koju void (moze biti kaznjen neizborom na prvim sledecim izborima
),a pravno za odredjene delikte koje pocini.
Obrnuo,monarh je suverena licnost I kao takva,u izvesnom smislu,iznad
prava.
Postoje dve osnovne vrste republika:neogranicene I ogranicene.
Neogranicenim republikama se mogu oznaciti odredjene diktature uspostavljene
kako u proslosti tako I u savremenom dobu ( tiranije,diktature,totilatarne
drzave ).
U ovom obliku vladavine,sef drzave dolazi na vlast nasilno I protivpravno
ili protiv pravno prisvaja vise vlasti od one koja mu po pravu pripada.Dok
uspeva da se odrzi na vlasti,dictator je fakticki,pravno I politicki,neodgovoran.Savremene
republike su ogranicene republike.Dele se na predsednicke ( u kojima je
sef drzave ujedno I sef vlade ),Parlamentarne ( u kojima pored sefa drzave
postoji I poseban predsednik vlade odgovoran parlamentu ) I mesovite republike
( u kojima vlada odgovara I parlamentu I sefu drzave ).
Zakljucak
Iz prilozenog teksta mozemo zakljuciti da su monarhija I republika usko povezane tj.da se medjusobno prozimaju.Republika kao naslednica monarhije predstavlja moderno drzavno uredjenje u savremenim drzavama.
Literatura
1.Uvod u pravo,Radomir D.lukic,Budimir P.Kosutic Beograd 2007
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi